bilo je danas negde sam video da je i na utakmici bio ogroman transparent...

cak na cirilici ja mislim...

Тачи Шпанији: Нисте ви Милошевићева Србија, нити је Косово Каталонија


Председник КиМ, Хашим Тачи позвао је Шпанију да „што пре призна Косово“ уз поруку да Шпанија „није Милошевићева Србија, нити је Косово Каталонија“.

Тачи је у интервјуу за агенцију Ефе рекао да признање тзв. Косова не би требало да произведе додатне националистичке тензије у Шпанији, јер се „не могу повлачити паралеле између та два случаја“.

„Не постоје паралеле између Косова, Каталоније или Баскије. Прво, Шпанија није Милошевићева Србија, Косово није Каталонија или Баскија“, сматра Тачи, пренео је Б92.

Како је рекао, он позива Шпанију да призна тзв. Косово, јер верује да „две земље деле исте вредности“.

„Желим да верујем да Шпанија жели да нам олакша живот, а не да га отежава. Ми смо пријатељске земље, делимо исте вредности и Шпанија нема ништа против Косова“, тврди Тачи.


  Tužno je da se Poljaci, Česi i ostali više brinu o Kosmetu od ovih naših petokolonaša.

sta rade? primaju ekonomske migrante sa kosova? mislio sam da su poljaci u zadnje vreme bas protiv imigracije muslimana

Odnosi Beograda i Prištine: Pregovori i zapaljiva retorika


Na naslovnim stranama srpskih tabloida i dalje dominiraju preteće poruke o mogućem pogromu Srba na Kosovu za koji se spremaju kosovski Albanci, ali se u stvarnosti sve odvija u okvirima ranije postignutog dogovora o normalizaciji odnosa Prištine i Beograda. Uprkos zaglušujućoj populistički intoniranoj retorici sa obe strane, nikakvi ozbiljniji incidenti na samom Kosovu nisu registrovani.

Srpska strana je prošlog vikenda srušila zid u podeljenom gradu Kosovska Mitrovica čija gradnja je proteklih nekoliko nedelja izazivala pojačanu napetost između Beograda i Pripštine. Zid su, kako su cinično i najavljivali predstavnici kosovskih vlasti, srušili oni koji su ga i gradili, Srbija i kosovski Srbi.

Reč je o masivnoj betonskoj konstrukciji oko severne strane mosta na reci Ibar, koja deli grad na severni i južni deo. Srpska strana konstrukciju je zvanično opisala kao “potporni zid”, ali je, s obzirom na njenu veličinu, jasno da je podignuta kako bi sprečila iznenadne upade sa južne strane grada, gde žive kosovski Albanci. Za kosovske vlasti zid je bio neprihvatljiv simbol podele Kosova, a vlasti u Beogradu su na kraju popustile.

U senci napetosti vezanih za zid u Kosovskoj Mitrovici, najvećem gradu u severnoj srpskoj enklavi, u funkciju je pušten novi medjunarodni pozivni broj za Kosovo, o čemu je ranije postignuti dogovor izmedju Beograda i Prištine. Prethodno su nadležnosti za funkcionisanje pravosudnog sistema u srpskim opštinama na Kosovu, koje su ranije bile u rukama Beograda, takođe prešle u ruke kosovskih vlasti.
Zid

Kada se sve sabere, ustupci koje je Beograd i formalno i suštinski dao u proteklih nekoliko meseci su ozbiljni. Ti ustupci su u skladu sa Briselskim sporazumom, a premijer Aleksandar Vučić i vladajući srpski blok računaju da će za uzvrat dobiti više razumevanja Brisela i Vašingtona i da bi proces pridruživanja Srbije Evropskoj uniji (EU) mogao da dobije na zamahu.

Dogovor o rušenju zida potpisali su predstavnici kosovskih vlasti, međunarodne zajednice i lokalnih vlasti kosovskih Srba. Na dogovoru nema potpisa predstavnika Srbije, što je u skladu sa zahtevom Prištine i međunarodne zajednice da se problemi na Kosovu rešavaju u okviru kosovskih zakona i kosovskih institucija i da na toj osnovi budu normalizovani odnosi Beograd i Prištine.

Priština u tome vidi ozbiljan i važan uspeh politike koju zastupa još od samog početka pregovora u Briselu, a kosovska predsednica Edita Tahiri je beogradskom listu Danas rekla da je rušenje zida rezultat unutrašnjeg dijaloga na Kosovu. Srbija i dalje insistira na stavu da je Kosovo de njene teritorije, pa vlasti u Beogradu prećutkuju detalj vezan za potpise na dogovoru koji je doveo do smirivanja tenzija. Time se nisu bavili ni vodeći mediji.

Za premijera Aleksandra Vučića i njegovu Srpsku naprednu stranku (SNS) trenutak u kome su prinuđeni da ispunjavaju zahtevne odredbe Briselskog sporazuma je krajnje osetljiv, budući da se u Srbiji uveliko zahuktava kampanja za predsedničke izbore, koji treba da budu održani na proleće. Otuda srpske vlasti čine ogromne napore kako bi, koristeći dominantan uticaj na medije, nacionalistički raspoloženoj većini u Srbiji razvoj događaja u vezi sa Kosovom predstavile kao relativno povoljan po Srbiju i kosovske Srbe.
Izgledi

Beograd je priželjkivao da Brisel i Vašington izvrše snažniji pritisak na Prištinu da ubrza formiranje Zajednice srpskih opština u srpskoj enklavi na severu Kosova, ali taj posao još nije dobio na zamahu, uprkos obećanjima iz Prištine.

Izostanak napretka u formiranju Zajednice srpskih opština je verovatno, jedan od osnovnih razloga za ljutnju koju su Vučić i drugi srpski funkcioneri u izjavama za domaću javnost ispoljili i u odnosu na vlasti na Kosovu i u odnosu na međunarodnu zajednicu.

Priština na ceo problem gleda kao na unutrašnje pitanje Kosova i želi da izbegne visok stepen autonomije za Srbe na Kosovu. Posle novog sporazuma oko zida i mosta koji je Priština sklopila sa lokalnim vlastima, kosovske vlasti u tom smislu mogu da budu zadovoljne i otuda i izjave zvaničnika da je sada na redu rad na Zajednicu srpskih opština, ali u saradnji sa lokalnim Srbima i njihovim predstavnicima.

Upravo u vreme kada je kriza vezana za rušenje zida u Kosovskoj Mitrovici bila na vrhuncu, Kosovo je posetio generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg. On je, kako se i očekivalo, pozvao na mirno rešavanje problema, ali je definitivno potvrdio pravo kosovske policije (što uključujuje i njenu specijalnu jedinicu ROSU) da bude angažovana u svim delovima Kosova, bez posebne dozvole međunarodnih vlasti.

Tom izjavom umanjen je značaj žalbi srpskih vlasti koje su tražile pomoć međunardone zajednice nakon što su pripadnici ROSU pre nekoliko nedelja upućeni na sever Kosova, kako bi sprečili ulazak putničkog voza ispisanog parolama „Kosovo je Srbija“, koji je trebalo da stigne iz Beograda. Definitivno je potrvđeno da ni međunarodna zajednica ni NATO neće intervenisati ukoliko kosovska policija i ROSU budu ponovo upućivani u neki deo Kosova, uključujući i srpsku enklavu na severu.

морао сам ово да поставим

Nemoguća ljubav Hrvatice i Roma sa Kosova pomerila sve granice: Mirsad je za Teu uradio ono što mnogi muškarci ne bi 


Bila je to ljubav na prvi pogled. Ljubavna priča kakvu mnogi mogu samo poželeti. Ona plava, on crn, mladi, lepi, zaljubljeni. Ona Hrvatica, on Rom sa Kosova. Od trenutka kada su započeli svoju romansu prošle su četiri i po godine, a Tea i Mirsad sada žive u Zagrebu.

Njoj je 30 godina, njemu 28 godina. Ona je sociolog zaposlena u Centru za mirovne studije u kom vodi program borbe protiv rasizma i ksenofobije i bavi se pitanjima migracija i procesima integracije.

On je profesionalni muzičar, bubnjar koji svira od svoje pete godine. Iako su oboje jako posvećeni svojim karijerama, uživaju u zajedničkim trenucima i ni ne pokušavaju sakriti da blistaju od sreće.

Tea Vidović je rođena u Zaprešiću pokraj Zagreba, a Mirsad Dalipi je zbog ljubavi doselio u Zagreb s Kosova iz grada Ferizaj koji se nekada zvao Uroševac . Sada već tečno govori hrvatski.

Njegov maternji jezik je albanski, ali nije Albanac nego Rom, tačnije Aškali ili pripadnik Aškalija koji se smatraju delom romskog naroda, a neki ih nazivaju i posebnim narodom. Potomci su kosovskih Roma koji su prihvatili albansku kulturu, jezik, običaje, i islamsku veru.

– Upoznali smo se u Ljubljani gde smo zajedno bili na jednom seminaru na kom smo učestvovali kao predstavnici nevladinih organizacija iz svojih zemlja. Razvila se ljubav. Nakon toga me Tea posetila na Kosovu, pa sam ja uspeo dobiti vizu do dođem u Hrvatsku na tri nedelje. Pa sam tražio dužu vizu od tri meseca. Onda smo se odlučili venčati – priča Mirsad.

– U početku smo razgovarali na engleskom.    Tek bih tu i tamo ubacio neku reč na hrvatskom kada sam pred Teom hteo ispasti sladak. Ja sam generacija koja u školi nije učila srpski. Još uvek me malo muče padeži – ističe Mirsad.

Dodaje da je on prvi u svojoj porodici koji se venčao s devojkom koja nije iz Aškali zajednice, kao i da mu to niko nije zamerio.

– Ljudi u Hrvatskoj nemaju toliko prilike sresti ljude iz drugih kultura i zemalja, pa kad ih sretnu često im postavljaju pitanja koja su toliko glupa da nisu ni svesni koliko su glupa – ističe Tea.

I Mirsad ovo potvrđuje i kaže da mnogi ljudi u Hrvatskoj žele u javnosti ispasti tolerantniji i otvoreniji nego što zapravo jesu. Prilikom traženja posla u Hrvatskoj se uverio da mu je romska pripadnost otežavajući faktor.

Zapravo je Mirsad, preseljenjem u Zagreb zbog ljubavi, donekle i ugrozio svoju karijeru.   Tea, ipak, priznaje da teško može zamisliti da živi na Kosovu.

– Mene su moji roditelji odgajali da budem individualka, a njega da bude deo kolektiva. Od njega ja učim biti deo kolektiva. U početku mi je teško padalo sedenje i druženje s brojnim članovima njegove porodice svaki put kada bismo došli na Kosovo. Sada mi to više nije tako mrsko – ističe Tea.

Ovaj par sada ima plan da naprave i svadbu na Kosovu jer Mirsad želi da i njegovi roditelji prisustvuju tom činu. Ovo venčanje će najverovatnije biti zabeleženo kamerom i ovekovečeno u dokumentarcu.(нема даље )

(Telegraf.rs/Slobodna Dalmacija)

Терзић: Зар уништавање српских цркава и Палмире није исто?


Српски амбасадор у Москви Славенко Терзић изјавио је да би нелегално формирење косовске војске могао да буде још један корак ка продубљивању нестабилности у региону и представља реалну претњу за српски народ на Косову.
"Питање на које треба тражити одговор јесте коме је и зашто потребна дестабилизација региона, који је геополитички смисао очигледног процеса стварања 'велике Албаније'", рекао је Терзић за московски дневник Известија.

Он је додао да би било реално очекивати хитну реакцију СБ УН.

Терзић је додао и да је очигледно да постоје двоструки стандарди када је реч о приступу Запада према Косову.

"Права је штета што видимо двоструке стандарде. С једне стране имамо борбу против радикалног исламизма на Блиском истоку, а с друге стране се исти тај радикални исламизам одржава на Косову и Метохији. Зар није уништавање српских цркава и споменика на Косову иста ствар као уништавање Палмире?", рекао је амбасадор.

Kosovo ove godine aplicira za članstvo u Unesku i Savetu Evrope


Kosovski predsednik Hašim Tači izjavio je danas da će Kosovo ove godine aplicirati za članstvo u nekoliko medjunarodnih organizacija, medju kojima su UNESKO i Savet Evrope, prenosi RTS.

"Kosovo će ove godine podneti zahtev za članstvo u Savetu Evrope i Unesku", rekao je Tači prištinskom listu Epoka e re.

Kosovski ministar spoljnih poslova Enver Hodžaj izjavio je tom listu da je njegovo ministarstvo napravilo plan za ovu godinu, koji obuhvata podnošenje zahteva za članstvo u nekoliko međunarodnih organizacija, navodi RTS.

"U narednim nedeljama imaćemo dobru vest. Kosovo će postati član neke međunarodne organizacije, na čemu smo intenzivno radili", rekao je Hodžaj.
Tači tražio i povlačenje Interpolovih poternica

Hašim Tači sastao se danas, na marginama Konferencije za bezbednost u Minhenu, s generalnim sekretarom Interpola Jirgenom Štokom, saopšteno je iz kabineta kosovskog predsednika. Tokom susreta Tači je tražio da Interpol povuče poternice Srbije prema žiteljima Kosova, nazivajući ih političkim.

Tači je Štoku preneo da su poternice neodržive i da su politički motivisane.

Razgovarali su o mogućnostima prijema Kosova u Interpol i o načinu produbljenja saradnje.

Tači je rekao da Kosovo ispunjava sve uslove za učlanjenje u Interpol.

"Mi imamo potrebu za Interpolom, ali i Interpol ima potrebu za Kosovom, za što bržim informisanjem", dodao je Tači.

S druge strane, generalni sekretar Interpola istakao je da je otvoren za Kosovo i očekuje da se "okončaju unutrašnje procedure" i da se počne razmatranje prijave Kosova za učlanjenje.

Izvor: Beta, RTS

U Kosovskoj Mitrovici od danas proizvodi iz manastira u pokrajini

  Kad bi svi bili kao A.Gujon...

Приштина, оскрнављена спомен-плоча словачким војницима


Непозната лица оштетила су спомен-плочу посвећену словачким војницима Кфора настрадалим у паду авиона 2006. године, саопштено је из Косовске полиције.

Пријављено је да су непозната лица оштетила спомен-плочу коју је су поставили словачки представници у Кфору, због чега полиција спроводи истрагу, наводи се у саопштењу.

Остали детаљи нису саопштени, а портал КосовоСевер подсећа да је у Приштини дан раније оштећена и грчка застава на објекту једног од локалних ресторана.

Спомен плоча погинулим словачким војницима постављена је прошле године у градском парку у Приштини.