Гецај: Косовска војска ће имати дефанзивни карактер


Заменик косовског министра за локалну управу Бајрам Гецај изјавио је да ће косовска војска сигурно бити формирана и да од ње нико не треба да страхује.

Гецај је, поводом изјаве директора Канцеларије за КиМ Марка Ђурића да је настојање Косова да формира војску опасно, рекао да разлога за страх нема јер ће та војска, како је рекао, имати дефанзивни карактер.

"Господине Ђурићу, време је већ показало да је једина опасна војска у региону Војска Србије. Косовска војска ће припадати свим његовим грађанима и за разлику од праксе српске војске у прошлости, имаће потпуно дефанзивни карактер", написао је Гецај на Фејсбуку.

Због тога нико не треба да страхује од такве војске која ће, према његовим речима, сигурно бити успостављена.

Таква војска ће, тврди Гецај, функционисати према међународно признатим демократским стандардима, примењеним у пријатељским и демократским земљама НАТО.

КАКО СЕ ИЗНУТРА ВОДЕ ПСИХОЛОШКЕ ПРИПРЕМЕ ЗА АГРЕСИЈУ НА СРБИЈУ




АЛЕКСАНДАР ВУЈОВИЋ

Какав посао и коме чини истраживање Београдског центра за безбедносну политику, према коме 73 одсто Срба не би бранило Косово


Готово да није било медија у понедељак који није пренео вест под насловом 73 одсто Срба не би ратовало за Косово [1], позивајући се на истраживање Београдског центра за безбедносну политику (БЦБП). Наводно, 17 одсто Срба је неодлучно како би поступило, а тек сваки десети био би спреман да узме оружје и брани своју земљу. Будући да ће детаљни резултати истраживања бити објављени тек у уторак у 10 часова у Београдском медија центру, не зна се ништа о репрезентативности узорка, односно његовој структури. Такође је врло проблематична и концепција самог питања („Да ли сматрате да је оправдано ући у оружани сукоб како би Косово и Метохија остали у саставу Србије?“) које грађани, посебно они којима нису познате методологија и пракса анкетних истраживања, могу да протумаче као упит да ли подржавају да Србија у овом тренутку пошаље војску на Приштину. Не треба бити геније да се схвати зашто би то сада био погубан потез, који тешко може подржати било која иоле политички писмена особа. Такође, поред тога што су сви медији, па и Јавни медијски сервис, у наслову пренели да се ради о „Србима“, а не грађанима Србије, на сајту БЦБП можемо видети да анкета обухвата само грађане Србије без Косова [2], што значи да, осим оних којих се питање највише и тиче јер им се породице и куће налазе на Косову, нису анкетирани ни Срби из Републике Српске, Црне Горе и осталих земаља региона.

Ниједан од ових фактора није спречио да се у медијски простор из више извора синхронизовано пусти вест чији наслов делује крајње деморалишуће и поразно по сваког патриотски оријентисаног Србина, али и опасно по мир у земљи и региону, будући да је чврста опредељеност народа и државног руководства за одбрану територијалног интегритета земље један од најјачих фактора одвраћања који гарантује да до сукоба неће доћи.

ОПЕРАЦИЈА СОРОШЕВИХ ПИТОМАЦА
Али хајде да све то за тренутак оставимо по страни и размотримо морални, идеолошки и друштвени профил чланова Београдског центра за безбедносну политику, о којима можемо доста закључити из простог увида у њихове биографије и историју друштвено-политичког активизма. То је неопходно да бисмо могли судити о евентуалним мотивима да направе једно овакво истраживање. Кренимо од најважније информације: Милош Поповић (на слици испод), човек који ће у уторак презентовати резултате истраживања испред Београдског центра за безбедносну политику, на сајту БЦБП похвалио се својом биографијом [3] у којој пише да је постдипломске и докторске студије завршио на Централноевропском универзитету у Будимпешти. Оснивач тог Универзитета је амерички филантроп јеврејског порекла Џорџ Сорош. Занимљиво да је Поповић тамо био и предавач, тј. држао је курс мастер студентима. Али то није једина његова веза са злогласним милијардером, будући да је, како пише у његовој биографији, постао део истраживачког тима БЦБП као стипендиста тинк-тенк програма за развој младих истраживача Фонда за отворено друштво. За неупућене, извршни директор Фонда за отворено друштво је Џорџ Сорош.

Осим тога, једна од истакнутијих чланица БЦБП је и Аурелија Ђан (на слици испод) [4], такође дипломац Сорошевог Централноевропског Универзитета у Будимпешти, где је стекла звање „мастера родних студија“. Аурелија је такође стипендиста тинк-тенк програма за развој младих истраживача Фонда за отворено друштво. Како пише у њеној биографији на сајту БЦБП, „истраживачко интересовање је усмерила на род и реформу сектора безбедности, са посебним фокусом на увођење родне перспективе у полицијски рад“. Аурелија је колумниста екстремно либералног интернет портала Пешчаник, а у својим текстовима [5] се претежно бави реформом безбедносног апарата који је, како она сматра, исувише дискриминаторан према женама. О Аурелијином погледу на приоритете у отклањању недостатака национално-безбедносног апарата Србије доста говори чињеница да је ватрено протестовала због тога што је квалитет мушких чарапа у Војсци Србије изнад квалитета женских чарапа. Осим тога, Аурелија је у јулу прошле године посетила Косово [6] у заједничкој организацији „Визитинг програма“ београдске и приштинске канцеларије Иницијативе младих за људска права, која Косово у својим иницијативама третира као независну државу.

О чему се заправо ради, откуд баш сада оваква анкета и агресивна промоција њених резултата у свим српским медијима, и да ли је то само делић шире психолошко-пропагандне акције усмерене на деморализацију српског народа пред евентуално покретање сукоба у који би Србија била невољно увучена? Постоји доста индиција за веровање да је тако, почевши од све видљивијег политичког удруживања регионалних центара непријатељски настројених према Београду, па до напада на морал и кредиблитет српске војске и народа у целини. То више није таблоидна пропаганда срачуната на паралисање народа страхом, јер цео низ догађаја у последње време указује да се ствари одвијају у том правцу. Кренимо редом.

ЗГУШЊАВАЊЕ АЛБАНСКИХ И ХРВАТСКИХ ПРЕТЊИ
У првом сусрету са новим америчким председником Доналдом Трампом, само дан након обележавања дана Републике Српске, шеф британске дипломатије Борис Џонсон је дословно рекао: „Погледајте шта су Руси урадили на Балкану“, јасно алудирајући да се британском спољнополитичком естаблишменту нису допала дешавања у Бањалуци. [7] Након тога следи траљава епизода са возом и врло агресивна реакција приштинских власти, које су послале специјалце РОСУ на север Косова. Бурно реаговање српског руководства на тај потез претходило је реакцији Сереја Лаврова [9], који је поручио да „Албанским снагама није место на Северу Косова“, јер тако налаже договор Београда и Приштине, којем је посредовала Европска унија. Недуго потом, 3. фебруара, генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг долази у регионалну мини-турнеју, током које посећује и Приштину, где врло отворено поручује да косовској полицији не требају никакве дозволе за кретање по територији Косова, истовремено нагласивши да „ниједна војска не може да уђе на Косово без сагласности НАТО [9], што је био индиректан одговор на нешто ранију поруку српског председника да је Србија спремна да војно заштити свој народ на северу у случају угрожавања њихове егзистенцијалне безбедности од стране приштинских снага.

Деветог фебруара Рамуш Харадинај поручује Србији да ће „увек“ добити одговор какав је добила 1998-1999. [10]. Истога дана на заједничкој медијској конференцији у Загребу, албански и хрватски министри спољних послова утврдили су да ће „ускоро бити припремљен билатерални споразум о стратешком партнерству за стабилност Југоисточне Европе“ [11], да би већ наредног дана, 10. фебруара, Црна Гора, Хрватска и Албанија званично формирале „Јадранску трилатералу“, тј. трочлани регионални механизам за стратешко и тактичко политичко усклађивање [12]. Одмах сутрадан српски министар одбране Зоран Ђорђевић састаје се са генералним секретаром ОДКБ [13] Валеријем Семериковим, а нешто касније истог дана хрватски шеф дипломатије, наводно због спора о бронзаној статуи Алојзија Степинца, одбија захтев за билатерални састанак који му је упутио српски колега [14], да би два дана после из Загреба дошла порука да се са Ивицом Дачићем прекида свака врста комуникације [15].

На крају ове мини-хронологије, из које се јасно види узлазни ток регионалне напетости, треба напоменути и да је, случајно или не, првог дана 2017. руски министар одбране у успутној изјави поменуо могућност понављања интервенције НАТО против Србије [16], а нама остаје да нагађамо да ли је то била пука случајност или суптилна порука о руским обавештајним подацима и спремности да се одговори на такав развој ситуације.

За то време, на врхунцу регионалних напетости, уместо да војска и полиција Србије буду уједињеније, организованије и спремније него икад у 21. веку, стиче се утисак да је неком јако стало да изнутра поткопа српски безбедносни систем. Не познајући водеће људе Војног и Полицијског синдиката Србије и њихове мотиве, крајње је проблематично што им се приликом последњег у низу уличних протеста придружио и Радомир Лазовић [17], један од лидера ултралибералне грађанске иницијативе Не да(ви)мо Београд и члан невладине организације Центар за културну деконтаминацију Борке Павићевић. Постоје снажне индиције, па и докази [18] да је покрет Не да(ви)мо Београд добио огромну количину новца за изазивање друштвених немира у Србији, за шта их је, наводећи прецизне цифре, у више наврата јавно оптужио и председник владе Србије Александар Вучић [19].

ОВАКО СЕ ПАКУЈУ РАТОВИ
Од давнина је познато да свакој ратној операцији претходи пропагандно-психолошки атак и покушај демотивације противника који се изводи у склопу обавештајне припреме терена за војну агресију. Управо у том домену невладине организације, али све више и социјалне мреже, играју кључну улогу у обликовању свести једног друштва. Русија је проблем НВО сектора решила указом који налаже да све организације које се финансирају из иностранства, а настоје да на било који начин буду политички ангажоване, морају да се заведу као „страни агенти“. На примеру наведене анкете Беогадског безбедносног центра, до 2010. познатог под називом Центар за војно-цивилне односе, најбоље се може видети колико је то ефикасан начин превенције потенцијалних друштвених манипулација, јер би се сасвим другачија слика стекла кад би грађани били упућени да је један од реализатора и интерпретарора истраживања дугогодишњи стипендиста Сорошеве Фондације за отворено друштво. Занимљиво је и да је поменути Милош Поповић аутор више научних радова из области грађанских ратова и војних интервенција, што значи да му психолошко-пропагандна припрема и предратна пасивизација борбеног морала таргетиране државе не могу бити непознати појмови, а доста је индикативно и то што је део истраживачког тима БЦБП постао пре само четири месеца, у новембру 2016. године.

Да ли све ово значи да ће Србија сигурно бити увучена у ратни сукоб? Не значи, јер такав развој ситуације зависи од доста фактора, међу којима су најважнији геостратешка кретања и потенцијална обнова односа САД и Руске Федерације, коју је наговестила нова америчка администрација. Међутим, управо дубљи стратешки поглед нам говори да се политика САД, НАТО и поготово Велике Британије на Балкану не може тако брзо променити из корена, будући да се ради о инерционом току једноиповековне традиције Дизраелијеве доктрине спречавања Русије да изађе на Јадранско море. Наивно би било помислити да ће се то преко ноћи изменити без отпора. Други разлог је жеља одређених структура моћи да се између нове америчке администрације и Кремља отвори што више потенцијално проблематичних питања, чиме би се спречио продуктиван дијалог и успешан почетак сарадње, а Балкан је, уз Украјину, најидеалније место за такву врсту притиска.

Речју, стабилност и сигурност Балкана, као и увек у историји, зависе од стретешке констелације односа великих сила, и тако ће бити још дуго времена. Али поприлично је јасно и уочљиво да се предузимају одређене обавештајне акције којима се припрема терен за евентуалну војну агресију, и због тога српско руководство и безбедносне службе немају право да буду пасивни посматрач унутрашњих прилика и да не предузимају никакве акције на плану заштите суверенитета и безбедности земље. Конкретно, под хитно је потребно обавештајно-безбедносни апарат прилагодити реалијама мрежноцентричних ратова 21. века и израдити детаљну стратегију борбе против меке силе страних центара моћи, како у мирнодопским тако и у ратним и предратним условима. Крајње је време да социјалне мреже, интернет и друштвено-политички активизам буду схваћени као интегрални део опште безбедности државе и друштва, како би се одржао корак са најнапреднијим светским армијама [20]. Геостратешки положај Србије и висок степен угрожености не дају нам за право да занемарујемо глобалне трендове у том домену.

kasno je za to...za sve je sad kasno...

Нечувени албански вандализам и дивљаштво на српским гробљима на Космету ! Уништили више од 10.000 споменика

Нечувени албански вандализам и дивљаштво  на српским гробљима на Космету !



На две трећине територије КиМ (укупна површина 10.886 км2) у потпуности уништили, од 1999. године,  на више од  280 српских  гробља више од 10.000 споменика што је нечувено дивљаштво у Европи. – Руше и споменике бораца против фашиста . – Срушили све споменике српских писаца и историјских личности.

По злогласној  и застрашујућом  Хитлеровој фашистичкој  теорији из “Мајн кампфа”(“Мојаборба”) :  “ Ако једном народу уништите споменуке  тог народа неће бити ту у другом колену” –  Албанци од 1999. године на Косову и Метохији систематски уништавају српске цркве , манастире , српска гробља и споменике на њима, споменике српских историјских личностим спомен плоче и друга обележја, спомен чесме ….  Тако, су срушили споменике Милошу Обилићу из центра Обилића, цару Лазару из центра Гњилана, као и споминике Вука Караџића, Доситеја Обрадовића, Петра Петровића Његоша… а уништили су и  два пута спомен плочу киднапованих српских новинара  1998. године,  Ђура Славуја и Ранка Перинића постављену пре  две  године код Велике Хоче на место отмице.

Према још непотпуним подацима Рашко – призренске епархије  и ОЕБС-а  из  2011. године, од доласка међународне војне и цивилне мисије на Косову и Метохији,  половином 1999. године  до краја 2011,  Албанци су  уништили и поломили  на 280 српска гробља више од  10.000 споменика што је до сада незабележени вандализам у Европи. На површини од  8.000 км  квадратних , од укупне територије  Косова и Метохије 10.886  квадратна километра,  данас нема ниједног читавог српског гробља. У Метохији  су остала читава  само  два српска гробља,  у Црколезу у општини Исток и селу Бање у општини Србица   док  на  централном Косову нема ниједног  очуваног српског гробља. На српским гробљима у потпуности је уништено и 90 капела а преостала  српска гробља се и данас несметано затиру , уништавају, преоравају  и  претварају у депоније.

Дивљаштво Албанаца

У историји цивилизације у Европи такво дивљаштво и вандализам једног народа над мртвима  нигде није забелезено. Албанска суровост  према мртвима постаје још већа када се зна да су поједина гробља, после уништења споменика на њима, минирали као оно у Старом Грацком код Липљана на коме је сахрањено  и 14 српских жетеоца које су убили албански терористи на њиви  јула 1999. године . На више од 60  гробља апсолутно  нема ниједног споменика , око којих су поломљене или  однете ограде.

Кфор је на  многим оградама  српских гробља постављао бодљикаву жицу али ни то није спречио албанске вандале да руше и уништавају  споменике.  Бодљикавом  жицом ограђено је и велико српско гробље у јужном делу Косовске Митровице али  то ништа није помогло да се спречи уништење 800 споменика на њему. Више од 800 споменика поломљено је и уништено на српском гробљу у Приштини.

— На митровичком срспком гробљу у јужном, албанском, делу града  Срби не сахрањују умрле од јуна 1999. године због безбедности. Пре неку годину УНМИК  је дао Албанцима новац да очисте српско гробље, а они су ту акцију спровели тако што су уништавали крстове на споменицима и ломили слике умрлих. Европа је присутна на Космету али, нажалост не предузима ништа да спречи затирање српских гробља и српских светиња. Чак се нико не оглашава да осуди  овако дивљаство и вандализам – каже митровички парох стафрофор Милија Арсовић.

Око 10. јануара 2013.године на једном , од два српска гробља, у Косовом Пољу, уништено је  56 споменика.

—Поред уништења споменика албански вандали  редовно  испољавају нечувену антицивилизацију  на гробљима и мртвима. Затекли смо више пута на гробљу кућице за псе , кости животиња  и угинуле животиње   вероватно да понизе мртве. Сви су у међународној заједници на Косову и Метохији упознати о овом дивљаштву Албанаца. Сви они то  осуђују али треба стати на пут тим неделима – каже  свештеник из Косова Поља  јереј Никола Драгићевић.

Лингвоцид

Српско гробље у  Белом Пољу код Пећи  наочиглед међународних мировњака претворено је у сметлиште, док је  оно на периферији Ђаковице , на коме је сахрањено и неколико француских војника из Првог  светског рата , претворено  у депонију, и сада нема ниједног детаља који би говорио да је ту било гробље.

Према речима приштинског пароха  оца Мирослава , на гробљима на централмом Косову и Метохији албански вандали су отварали гробнице и из многих растурили посмртне остатке. То је и разлог што има све већи број случајева да Срби ископавају посмртне остатке својих најближих и поново их сахрањују негде у Србији, тамо где су потомци нашли нови завичај.

До сада се нико није бавио материјалном штетом уништења споменика  на српским гробљима на Косову и Метохији и других објеката на њима. У сваком случају материјална штета је већа од пет милиона еура,  када се узме у обзир, да у просеку један споменик кошта 500 еура.

Албанци  данас преко српских гробља  праве путеве , претварају  их у депоније, пашњаке и утрине па  и њиве а од споменика често праве стазе па и ограде око кућа.

–Уништене  записе, натписе , рукописе, свештене књиге  и читаве библиотеке , тешко је да ће мо икада избројати и надокнадити. Део тог ненадокнадивог  јесу уништени споменици  и споменички натписи на гробљима широм Косова и Метохије. Уништавањем  надгробних белега Срба  на гробљима, Албанци не само да чине непојмљив грех према мртвима, родбини и пријатељима умрлих, већ затиру непроцењено богатство камене орнаментике и симболике и ништа мање, језичко наслеђе. Споменички натписи представљају спонтано и колективно  подхрањену језичку грађу која пружа обиље  података важних  за изучавање појединих  питања језика, антропонимије, дијалектских и других специфичности—каже лингвисткиња  проф. Приштинског Универзитета са привременим седиштем у Косовској Митровици Митра Рељић.

Зоран Влашковић

Извор – КМновине

ОПАСКА

Ево и муслиманског (албанског) гробља у северном делу Косовске Митровице…које није ни такнуто, а тако и треба. Свака част Србима из Митровице. Ово је пример из кога се много може научити. Е то су просвећени и цивилизовани људи !!!

onih ostalih 27 odsto su verovatno idioti. Srbija sada kosovo moze samo da osvaja a ne da brani. nije kosovo srpsko pa da ga branimo. tamo nase vojske nema.

што ме нечуди да једино ти верујеш у то   


 

Хрвати и Албанци се жале НАТО-у: Срби руше суверенитет Косова


Министарка одбране Албаније Мими Кодели и њен хрватски колега Дамир Крстичевић писали су генералном секретару НАТО-а Јенсу Столтенбергу о дешавањима на Косову.

У писму албански и хрватски министар „осуђују националистичку реторику српских званичника“ који има за „циљ подривање суверенитета Косова и дестабилизује безбедносну ситуацију у региону Западног Балкана“, јављају приштински медији.

Кодели и Крстичевић су позвали Столтенберга да преиспита оперативни план мировне мисије на Косову и да подржи трансформацију Косовских безбедносних снага (КБС) у Оружане снаге Косова.

 

Извор: Б92

a sto hrvati...

СРБИ СА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ: Од режима не тражимо ништа, једино захтијевамо да поштује Устав Републике Србије


Саопштење Народног покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ преносимо у цјелости:

    Прије нешто више од мјесец дана директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић је изјавио да ће Срби са Косова и Метохије на Сретење 2017. године, независно од Приштине, формирати Заједницу српских општина.

    Предсједник Републике Србије је ту идеју подржао, а предсједник Владе се од ње није оградио.

    Брзо ће Сретење а од Заједнице српских општина нема ни назнака. Београд је опет пријетио празном пушком. И као што је „руски воз“, који је кренуо из Београда за Косовску Митровицу, стигао само до Топчидера, а од одбране зида на мосту у Косовској Митровици ништа није остало – тако да се ни Заједница српских општина скоро неће појавити.

    Иначе, по ријечима Марка Ђурића, таква Заједница српских општина треба да функционише у складу са правним системом Србије и на основу Устава Републике Србије.

    Боже, колико овај човјек лаже!

    Пуне четири године предсједник Владе Србије говори о Заједници српских општина коју је он наводно договорио са Приштином. До данашњег дана нико не зна како треба да изгледа та Заједница, које су њене надлежности, у оквиру којег правног система треба да дјелује, који је рок за њено формирање, итд.

    Александар Вучић је желио да таква Заједница компензује гашење институција српске државе на Косову и Метохији које је он предао Приштини. Институције смо изгубили, а Заједницу нећемо добити.

    Сво вријеме је Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ говорио да таква Заједница неће имати већа овлашћења од риболовачког савеза, да би нас прије неки дан, предсједник Владе демантовао. Он је изјавио да му Приштина нуди Заједницу која ће да личи на друштво за пуштање грамофонских плоча, значи, са још мањим ингеренцијама од риболовачког свеза. Друго не, али ово се предсједнику мора вјеровати.

    Предсједник Владе је још изјавио да све што су Брисел и Приштина тражили ми смо им дали а да заузврат ништа нисмо добили. После оваквог политичко-дипломатског дебакла можда ће неко да помисли да ће предсједник Владе да поднесе оставку.

    Нажалост неће.

    Предсједник Владе није имао смјелости да у Бриселу и Западу и Приштини покаже зубе, али зато Србима на сјеверу Косова, који су тај простор одбранили од албанских сепаратиста, пали просторије, возила, пуца и баца бомбе на куће и све то због наводног бољег живота Срба на простору Косова и Метохије.

    Просто је тужно и трагикомично слушати како Београд цвили, вришти уз свакодневне јадиковке на понашање Приштине. Политика „Калимера“ није својствена Србима и она је прије израз немоћи, нестручности, незнања која карактерише преговарачку позицију Београда.

    Ипак не можемо да кажемо да су Албанци незахвални. Ево, Хашим Тачи позива предсједника Владе Србије да буде његов гост на Брезовици у знак захвалности што је Вучићева „Српска листа“ подржала и омогућила његов избор за предсједника самопроглашене „републике Косово“.

    Скоро је осванула вијест да Влада и њен предсједник више неће водити преговоре са Приштином у Бриселу него ће то чинити Предсједник Републике. Мало чудно, имајући у виду да све што је требало Влада је потписала и предала Приштини тако да сем о признању више нема о чему да се преговара.

    Срби са Косова и Метохије од актуелног режима ништа не траже, једино захтијевају да поштује важећи Устав Републике Србије.

    Сходно томе, по стоти пут траже од Скупштине, Предсједника и Републике Србије да распишу по Уставу и закону локалне изборе и на Косову и Метохији. Све власти су до 2012. године ове изборе расписивале. Сумњамо да ће ова, пошто сви кажу да је марионетска.

Протест у Прагу: Косово је српско!


Јуче, у петак 17. 2. 2017, од 16.00 часова, браћа Чеси из Удружења грађана Přátelé Srbů na Kosovu a Metochii су одржали скуп са транспорентима „Косово је српско!“ на Вацлавском тргу у Прагу.

Протест је под именом „Uloupené Kosovo (Отето Косово)“ по истоименом филму чувеног чешког режисера Вацлава Дворжака, који сваке године учествује на овом протесту са осталим пријатељима Срба из Чешке.

Они се, као и сваке године, традиционално окупљају испред србске амбасаде у Прагу да изразе свој протест против НАТО-злочиначког бомбардовања Србије 24. марта.