Kod Berlina dostupna ogromna podzemna građevina
Otvoreno Honekerovo atomsko sklonište
Autor: CDC/MA | 03.08.2008 - 00:01


Pedeset kilometara severno od Berlina, a samo pet od nekadašnjeg sedišta nekadašnjeg predsednika Nemačke Demokratske Republike u Vandlicu, nalazi se selo Prenden.

U gustoj borovoj šumi iza njega između 1978. i 1983. godine sagrađeno je ogromno atomsko sklonište za Eriha Honekera i njegove najbliže saradnike. U slučaju nuklearnog napada najviši predstavnici Partije socijalističkog jedinstva (SED) mogli bi da rukovode odbranom iz hermetički zatvorenog bunkera. Gotovo 19 godina posle pada Berlinskog zida, zgrada pod vojnom šifrom 17/5001, čije je postojanje nekada čuvano u strogoj tajnosti, od juče je prvi put dostupna javnosti.
Sam Honeker je samo jednom na dva sata posetio ogromno betonsko skrovište koje se prostire do dubine od 30 metara, i to povodom završetka njegove izgradnje 13. decembra 1983. godine. U bunkeru se mnogo bolje snalazi fotograf Hanes Henzel iz Berlinske mreže bunkera (BBN), koji već dve godine silazi u sklonište da bi kamerom zabeležio svaku od oko 300 prostorija u njemu.

Rekorder na istoku
„U vreme kada je sagrađeno, ovo je bilo najveće atomsko sklonište u zemljama Varšavskog pakta izvan Sovjetskog Saveza“, kaže Henzel. Zgrada se nalazi pod zaštitom države, pre svega zbog jedinstvenih visećih platformi sa komprimovanim azotom radi ublažavanja vibracija u slučaju nuklearne eksplozije. Na tim platformama su se nalazile najznačajnije prostorije za rukovodstvo NDR-a, od kojih su neke bile na dva nivoa.
Za posetioce su dovoljno impresivne i same dimenzije ovog svedočanstva hladnog rata. „Samo beton koji je upotrebljen za izgradnju danas bi koštao oko 2,5 miliona evra“, procenjuje Henzel. Ispod zemlje se nalazio čitav mali grad. Bunker je širok 66 puta 49 metara i visok 23,5 metara i postavljen je na betonsku ploču debljine 2,4 metra. Gornju tavanicu čini betonski sloj debljine 3,8 metara.
Sklonište je tako napravljeno da u njemu 14 dana može da preživi 400 ljudi, što je trebalo da omoguće sistem za prečišćavanje vode iz bunara, dovodi vazduha i struje, klima-uređaji, ambulanta s operacionom salom, velika kuhinja i zona za dekontaminaciju. Džinovski kompresori i pet rezervoara sa komprimovanim vazduhom zapremine 3.000 litara trebalo je da obezbede konstantni natpritisak unutar bunkera, kako u njega ne bi mogli da prodru gasovi spolja.

Uselio se Bundesver
Plan je bio da rukovodstvo NDR-a kolima napusti bunker nakon 14 dana i da s najbližeg aerodroma avionom bude prebačeno u Moskvu. Ogromno postrojenje za telekomunikacije trebalo je da obezbedi vezu sa celokupnim istočnim blokom.
Do kraja 1989. godine o bunkeru je brinulo tridesetak pripadnika obaveštajne službe, a nakon ujedinjenja Nemačke u njega se „uselio“ Bundesver, koji ga je do 1993. godine koristio kao centralu za komunikacije.
„Kasnije je Bundesver zabetonirao ulaz“, kaže Henzel. S vremenom se, međutim, pročulo šta se krije u šumi iza Prendena. Godine 2002. znatiželjnici su provalili ulaz u bunker i počeli da ga istražuju na svoju ruku. Lopovi su odneli bakarne kablove i nameštaj, ali iznenađuje činjenica da su mnogi tehnički uređaji ostali na svom mestu.
Do kraja oktobra posetioci će za 20 evra moći da vide prostorije iza teških čeličnih vrata u kojima usred leta temperatura iznosi svega desetak stepeni, dok je vazduh vlažan i memljiv. Na trospratnim krevetima i starom Honekerovom teleks-aparatu uhvatila se buđ, ali je zato linoleumski pod, tipičan za Istočnu Nemačku, odoleo zubu vremena.
Za 100 evra turisti će čak moći da ostanu u bunkeru četiri sata i da ga istražuju provlačeći se kroz uske prolaze i hodnikekojima odavno niko nije prošao.
Sklonište će biti otvoreno za posetioce samo tri meseca, a nakon toga će ponovo biti zatvoreno. Naime, da bi se sprečilo dalje propadanje spomenika, kao i eventualne nesreće, prilaz će opet morati da se zabetonira. Zainteresovanima će jedino preostati Henzelove fotografije bunkera, čija će prezentacija najkasnije do 2010. godine biti postavljena na Internet.

Izvor: Blic