naravno da umes , treba ti samo dobra inspiracija 

Amfiteatar Patofiziološkog u Beogradu, prvi red klupa (pre više godina), a u tom prvom redu uvek Du sa nekoliko diktafona i gomilom papira. Mi farmaceuti dugo smo mislili da je Du ambiciozni student medicine. Tek posle nekog vremena saznali smo da on u stvari samo pravi skripte za svoju ženu Dr. Radi u noćnoj smeni, preko dana se brine o njoj i posećuje predavanja za nju. A ona uči kod kuće, ide na vežbe i kad Du nije slobodan viđa se sa nekim tipom starijim dvadeset godina koji je obasipa pažnjom.

Tako je Dr diplomirala dok je Du radio duple smene. Ona je bila doktorka, on noćni čuvar. Ona je njega ismevala i ponižavala, on je nju kovao u zvezde. Ona je njega varala na svakom ćošku, on je nju gledao kao boginju. Ona je nosila firmiranu odeću, on pazarski džins. Ona se vozila taksijem a on starom peglicom. Ona bi se uvredila a on tukao komšije, tipove u kafiću, neke tamo smarače,...

Prošla je staž, specijalizirala i posle 10 godina odluči Dr da joj je vreme za bolji brak. Pojavio se novi rob, kolega s posla sa kojim je Dr poželela da ima decu. Tako Dr odluči da šutne potrošenu krpu Du. Izbacila ga je iz stana, zatražila razvod braka pozivajući se na njegovu nasilničku prirodu na osnovu svih onih silnih prijava iz kafana i komšiluka. Du je bio slomljen. Iznajmio je stan koji gleda prema Dr prozorima, molio je da mu se vrati, slao cveće, bombone, skupe poklone. A ona ga je prezirala sve više.

Onda je jednog dana u novinama izašao članak kako je Du, bivši suprug, u napadu ljubomore na monstruozni način ubio Dr. Danima su novine pisale detalje morbidnog ubistva. Du je prikazan kao bauk i monstrum, a mi koji smo sve znali bili smo vrlo tužni što nas nikad nije poslušao da brine o sebi, da je zaboravi.

Jedan od najčešćih načina uslovljavanja ljubavi je igra fam fatale. Žena koja je koristoljubiva i koja je pri tome nešto bolji psiholog pronađe grupu žrtava, ne naročito socijalno veštih muškaraca. Onda se igra zadirkivanja. Šalje im signale koji nisu iskreni, ali za njih jesu značajni. Onda im postavlja zadatke da se sukobe sa nekim protivnikom (koji im i nije nikakav protivnik) da bi izgledali sami sebi kao vitez zaštitnik Dulčineje od Lamermura.

Nesrećni zaljubljeni Don Kihoti se zaleću, lome se i time povećavaju samopouzdanje ove surove žene. U početku ona ih šalje po sitne trofeje. Kasnije ulog postaje sve veći i veći. Neki odustaju, a najuporniji nastavljaju i dalje mada osim po neke reči ohrabrenja ne dobijaju ništa drugo. I tako dok ne ostane samo jedan, potpuno pokoren volji svoje gospodarice. On naravno od nje nikad ništa neće dobiti. Služiće joj dok god bude mogao da joj služi, a onda će biti šutnut i odbačen.

Simijon super je anekdota. Odgovornost je i prema sebe. Al From već davno je pisao o filozofiji ljubavu, to je za gimnazijalcima. Odnosno toliko je moguće nekoga drugoga voleti koliko sebe voliš. No a sad koji su te intitucije koje rade na tome da stidi se budi rob , sugestivan.
Empatija sa tom D čovekom je otežavano , jer nije razumljivo zašto je to radio što je radio....

Pa vidiš to je glavno pitanje. Zašto je njegova ljubav bila autodestruktivna. Zašto uopšte imamo tu kategoriju ljudi koji su autodestruktivni u ljubavi, a onda jednog trenutka postanu destruktivni. Njemu je očigledno nedostajao onaj element ljubavi prema samom sebi.  I upravo o tome sam želela da prodiskutujemo.

po mene pitanja kao što sam tu pisao da bez naročitiji namernost od mene pomenute institucije šire takve meme, zbog kojima mrze ljudi sebe. al to je istorijski da tako su i uvek vladali da su pokazali šta je čovek ako to nisi, i ne možeš da budeš, onda ja ću(insti.) ti kazati šta moraš raditi.
to danas do tome stigao da institucije konstruiraju celog simulakruma, i na minut tačno moguće kontrolisati čoveka. I zato je postoji ipak ecce homo, što simulakrum neće pokazati samo za sebe koji to grade.
Emancipacija to znači da nazad kod sebe, Husserlov fenomenologija isti slogen je imao. Rogersov psihoterapija o tome priča isto.
Najlakše tako upoznati drugoga kad vidi se na njemu da tako smatra da ne postoji univerzalni vrednosti, što ecce homo kaže, nego postoje djavoli i andjeli...
Mi smo lično tu i to smo kako dajemo na ovih izazovima rešenje odgovor svesno nesnvesno. Bezuslovno je ljubav tu što motiviše prema drugima. Al ovo je hemija. i alhemijska konjukcija

Mislim da uslovljavanje ljubavi može da bude i socijalno, ali mene ipak vuče ona tema o ženama manipulatorkama koje svoje partnere uslovljavaju i tako manipulišu njima. Upravo motiv manipulativne žene mi je jasan, ali mi nije jasan motiv nekoga ko je tako dugo spreman da trpi manipulaciju i uslovljavanje. On dobija mnogo manje nego što daje, manje nego što zaslužuje. I trpi dok ne ostane potpuno bez životnog prostora.

dosta je jednostavno, ako približivamo tvoju pitanju od stranu E. Froma, socium je njegova mama, ko nije bila u tom mogućnosti da voli svoj sin. Maria(Jesus mama) kod protestantima zato nije ni toliko naglašena. Inače kladio bi da tvog dečko baš je bio neki ekstra narcisoidan poremećaj ličnosti. On je više(patologično) profitirao iz toga da žrtvovao se. Sa istom mahom može se staviti u znaku navodu  da se žrtvovao. On emocionalno profitirao iz toga da ide protiv sebe.
A njegova mama najvervatnije nije uživao u tome , hajde sine moje budi patologičan, tako ćeš karati više žene....
Sa mojom rečnikom ja tako bi formulisao situaciju , da čovek koji žrtvuje sebe, tako je doživeo situaciju, kao extra siromašnost gde sve svoje izvore mora da žrtvuje( a sad nije u znaku navodu) zbog tog ženin genovima , o kome on imao je deformiranu sliku, jer tako i tako je socializovao, i još i svoja majka je doživela situaciju kao extra siromašnog.O tome tu ne saznamo ništa.
U extra siromašnog okruženju adpticijski( po evolucijski vreme) životinje više riziciraju, odnosno imaju više potomka kojima manje kontroliraju sudbinu,puno će uginuti itd. al zbog većeg broju nekoliko isto će razmnožavati.
Merili su da takve žene koji izgubili su ocu, a nisu mogli završiti tugovanju, jer na primer samo je otac razveo i/ili emocionalno fizički bio je otac daleko, al ne toliko da ne bi morali da bave u ženin porodicu sa ocem emocionalno sa toplotom, tamo te žene kad su porasli lakše su postale trudnice( puno potomak) i manje su bili topli. Muškarci bili su iz takve porodicu mnogo više promiskuitetni(puno potomak).
No sa ovakvom naočarom ja mislim da taj muškarac sa feed backom sve više je bio ponižen sve više je osetio sebe kao krš i sve više je ulagao u tom vezu, takve izvore koji on želeo je za puno dete koristiti odnosno imao je još jedan pozitivni feed back-ovan gubitak koja je terao da više ulaže ponovo.
a ovo naravno kognitivno nije mogao svatiti.

ne

dirljiva prica simijon, ali na drugi nacin od daretove  

on je postao krpa pod njenim nogama malo-pomalo... ali taj poslednji cin, ubistvo, pokazuje da njegova ljubav, koja je bila posvecena preko svake moguce nama uobicajene mere, nije bila bezuslovna, nikako...

  Munka ovo je psihoanalitička ne ili stvarna, ili tako je potrebno razumeti da da..ne razumem