Ljudu to je ludilo, pa jos the most fest.  guca i exit na jednom mestu, preko 15. 000 ljudi na vodi, a nakoncertima jos toliko, van gogh, divlje jagode, dado topic, dj marko nastic. . .  extra


[Edit by Belgrade: Pisanje teksta velikim slovima [ALLCAPS] zabranjeno Pravilnikom Burek Foruma. Koristite blagodeti formatiranja teksta ako zelite nesto naglasiti!]

pa baci neku slicicu

Sve tajne zelene lepote

Drina je, osim po Drinskoj regati, svetski poznata po jedinstvenim biljnim i životinjskim vrstama, kulturno istorijskom nasleđu i neverovatnom turističkom potencijalu





Drina nije samo Drinska regata (o kojoj ovoga puta nećemo pisati jer ste prethodnih dana imali prilike da sve o njoj pročitate!), nije ni čuveni višegradski most, nije ni Perućac... Ova reka je mnogo više od toga! Ona je veza između naroda, ona je skup voda o kojima je je Andrić najlepše pisao, ona je, pa, život u svakom delu svog nepreglednog zelenila i lepote...

Poznata je Drina ne samo u lokalnim razmerama, nego i u evropskim, svetskim. Njen tok i pritoke su svetski poznati „Drinski turistički pravac" čiji turistički potencijal, nažalost, još uvek nije potpuno iskorišćen.

Drina, naime, zauzima centralno mesto zapadnog dela Balkanskog poluostrva i pripada slivu Save. Svojim slivom i mrežom Drina povezuje manje predeone celine severo-zapadne Crne Gore, istočne Hercegovine i Bosne i zapadne Srbije, počevši od Pivske župe i Drobnjaka, preko Bihora, Mataruga, Bukovice i Starog Vlaha, zatim Azbukovice, Rađevine, Osata, Jadra, Pocerine, Gornjeg i Donjeg Birača i Majevice, do Mačve i Semberije. Drina nastaje od Tare i Pive, kod Šćepan-Polja, i na svom putovanju do ušća u Savu, niže Bosanske Rače, dugom ukupno 346 km, zadržava glavni meridijanski pravac od juga ka severu. U svom gornjem i srednjem toku, od Šćepan-Polja do Zvornika, smeštena među divljim planinskim masivima, gudurama i kanjonima, čini povremena, veća ili manja, skretanja ka severo-zapadu ili severo-istoku. Otuda, eto, i čuvenog naziva „kriva Drina".

Baš zahvaljujući ovakvom položaju niz nju su silazile brđanske migracije sa juga iz Crne Gore, Hercegovine, Sandžaka (Raške), ka plodnim ravnicama na severu, pa je ona nacionalna međa, vekovna politička granica, ali i vekovni susret različitih vera i vrlo sličnih etničkih osobina. Istovremeno, to je i kraj izuzetnih kulturnih, arheoloških i istorijskih znamenitosti.

Jedina prašuma u Evropi




Kanjon Drine je manje poznat javnosti po naučnim prirodnjačkim znamenitostima koje predstavljaju prirodnjački fenomen biljnog i životinjskog sveta. Raznovrstan geomorfološki sastav omogućava da ovde opstaju iskonske prašumske grupe endemskih i relitnih biljnih i životinjskih vrsta. Kanjoni ovih pritoka su zaklonjena mesta i predstavljaju zbegove živog sveta na malim staništima. Od biljnog sveta najpoznatija je Pančićeva omorika, Dervetanski i Dobrunski različak, kandilica, divlji čubor, Pančićeva mlečika, mlečika kamenjarka, koheja, stamata i druge.

Postoje retkosti kao što je čista postojbina oraha u Aluškom potoku. Za orah se smatralo da je donesen sa Bliskog istoka, ali pelenovom analizom ustanovljeno je da je orah živeo na našem tlu pre 6.000 godina.

Šume prašumskog tipa jedino su se u Evropi zadržale na Balkanu. Poznata je prašuma u Perućcu, a manje je poznato da postoje takve šume i na rubovima kanjona Drine, kao što je Topli do, ili na primer bukova šuma u kanjonu Rače na površini od 5,5 hektara.

Predeli oko Drine i pritoka stalno su boravište i mrkog medveda, karakterističnog za istočnu Bosnu i zapadnu Srbiju. Uobičajeni kosmatoliski oblik medveda Evrope ima stalna boravišta i zimovnike u kanjonskim pećinama, ima tamniju boju i dostiže težinu preko 350 kilograma. Smatra se najpribližnijim oblikom savremenika pećinskog čoveka. U vrletima kanjona stalno mesto boravka je i divokoze koja se spušta i do nadmorske visine od 300 metara, što predstavlja jedinstven slučaj u svetu. Razlikuje se od ostalih oblika ove vrste i anatomski. U ostalim krajevima sveta divokoze žive samo na preko 1.000 metara nadmorske visine.

Kolevka splavarenja





Kanjon Drine najviše je, ipak, poznat po drevnom splavarenju, kroz strme i mračne litice Tare i Sušice, niz valovite i hučne slapove. Danas kanjon Drine više predstavlja izuzetan doživljaj za turiste u šetnji brodom od Perućca. U poslednjih osam godina ovde se razvila jedna od najvećih manifestacija ovog vida rekreacije na prostorima Balkana. Druga subota rezervisana je za Drinsku regatu kada svi ljubitelji i čuvari Drine izlaze na vodu i putem različitih kulturnih manifestacija predstavljaju svoju kulturu i običaje. Spust niz reku od Perućca do Ovčinje prava je promocija tog kraja i svake godine je broj učesnika veći. Bajina Bašta pak ima svoju regatu koja počinje 17. jula i traje do 20. jula.

Visoke temperature vode iznad 18 stepeni u letnjim mesecima zajedno sa temperaturom vazduha iznad 20 stepeni povoljno utiču i na kupališnu sezonu na Drini.

Ono što Drina danas nudi jesu rafting (spustovi drvenim i gumenim čamcima), splavarenje u dužini od 150 km, spustovi niz reke, vožnja kajakom 170 km (od toga 70 km na brzim vodama), krstarenja kajakom, jedrilicama, motornim čamcima na jezerima na približno 150 kvadratnih kilometara.

Sva njena bogatstva

* U slivu Drine nalaze se nacionalni parkovi Durmitor, reka Tara, planina Tara, Tjentište-Sutjeska, tu se nalazi i jedina prašuma u Evropi - Perućac

* U Drini i pritokama, jezerima, ima oko 300 vrsta riba. U gornjem toku najviše je pastrmke, mladice, mrene, klenova, lipljana, krkuše, a u srednjem smuđa, soma, šarana, kečige, zelenkare, nosare i naročito škobalje. U jezerskim i mirnim tokovima ima štuka, deverike, lipljana.

* Od lekovitih izvora i banja najpoznatije su banja Koviljača, Radaljska banja, Kiseljak kod Kozluka, Crni Guber u Srebrenici, Banja kod Priboja, Višegradska banja.

* U srednjem toku Drine, jezera Perućac i Zvorničko imaju ogroman potencijal za razvoj jedriličarstva i jezerskog nautičkog turizma

* Postojanje krupne i sitne divljači (medvedi, vuci, divlja svinja, divokoza, srna, lisica, zečevi), ptičji svet (orlovi, jarebice, fazani, jastreb, kobac i drugo) obogaćuju turističke osobenosti kraja

Teslina Drina

Koliki je potencijal ove veličanstvene reke i kolika je njena moć, možda najbolje svedoče sačuvani spisi i nacrti velikog Nikole Tesle, koji je, izgleda, jedini shvatao šta Drina može da pruži svom priobalju i na njenom toku je projektovao čak 40 hidrocentrala, ali... E, upravo to „ali" je Drinu, u mnogo čemu, gurnulo u zapećak interesovanja ljudi. Da ne bi čuvenog Marša na Drinu i pomenute regate, ostala bi ova lepotica tek linija spajanja i razdvajanja jednog naroda u dve države. A, ona je, napisasmo već, toliko toga. Blago naroda i države, koje je blagoslovila svojim tokom - pre i posle svega.

(R. K.)

Izvor: Press

Tokovima moćne Drine
 


Pri pomenu naziva Bajina Bašta, obično se pomisli na branu i hidroelektranu Bajina Bašta izgrađenu u srednjem toku reke Drine. Ova masivna betonska brana, visine 90 metara, po tipu "olakšana gravitaciona brana s udvojenim kontraforima", u vreme izgradnje (1966. godine) bila je najveća brana kod nas. Brana stvara veštačko jezero dužine 52 kilometra, koje se prostire do čuvene višegradske "ćuprije na Drini", koje je posebno omiljeno sportskim ribolovcima i kajakašima.
Uz nju se nalaze četiri postrojenja za proizvodnju električne energije, ukupne snage 360 megavata. Po količini proizvedene energije ovo je treća hidroelektrana u Srbiji.
Kada s jeseni nadođu Drinom povećene količine vode, one se prelivaju preko brane. Da bi se i ove vode iskoristile za proizvodnju električne energije nizvodno od brane izgrađena je (1982. godine) reverzibilna hidroelektrana Bajina Bašta. S dve turbine, koje su ujedno i pumpe, vode Drine prebacuju se kosim cevovodom i moćnim tunelom dugim osam kilometara, na susednu planinu Taru, na visinu od 600 metra. U koritu reke Beli Rzav, na 890 metara nadmorske visine, stvoreno je veštačko jezero Lazići u oblasti Zaovine. Zbog svoje visine i veličine ovo jezero je jedinstveno u svetu. U slučaju povećane potrebe za energijom, voda se se vraća u Drinu proizvodeći električnu energiju. Ovim poduhvatom ostvareno je proročanstvo braće Tarabić da će "Drina da poteče uz brdo".
Petnaest kilometara nizvodno od brane smešten je gradić Bajina Bašta, uz moćnu i plahovitu Drinu, ispod obronaka planine Tare. Ime je dobio po spahiji Osmanu Baji koji je, više vekova unazad, ovde imao bašte. Gradić ima oko 9.000 stanovnika, a sa susednom Bosnom povezan je mostom preko Drine. U Bajinu Baštu može se doći od Valjeva preko Debelog brda putem (66 km) s puno krivina i serpentina, s brojnim usponima i padovima. Kraća i udobnija vožnja je od Užica i Kremne.
Najšira ulica u gradu, u kojoj su smeštene brojne prodavnice, a oivičena je s dva drvoreda, predveče se pretvara u pešačku zonu. Ulica se završava (ili počinje) neobičnim trgom pokrivenim visokim drvećem s obilnim krošnjama, tako da je tokom sunčanih dana ovde hladovina. Trg obiluje cvećem i klupama, spomenicima i česmom, tako da može da se nazove i parkom. Okružen je zgradom Robnih kuća Beograda, upravnom zgradom Hidroelektrane Bajina Bašta i savremeno uređenim i lepo oblikovanim hotelom "Drina", koji je dobitnik više priznanja za kvalitet usluga.
U junske dane u celoj Bajinoj Bašti oseća se prijatan miris lipa, a naročito na trgu, pa i u sobama hotela "Drina", dopunjujući prijatan utisak o ovom gradiću. Spoj prirodne lepote i hidroenergetskih mogućnosti ovog područja uticali su da se sredinom juna u ovom mestu uspešno održi Kongres Srpskog društva za velike brane, uz veliku pomoć ljubaznih domaćina Hidroelektrane Bajina Bašta. Joza Tucakov

Izvor: Danas