Infekcije u hirurgiji

Infekcija predstavlja prodor patogenih klica u tkiva čovekovog organizma i njihovo razmnožavanje, širenje i stvaranje otrovnih materija, s jedne strane, kao i reakcija organizma na ove pojave, sa druge strane. Ovo se ne može izlečiti internistički nego hirurškim zahvatom, incizijom ili ekscizijom i drenažom. Ishod borbe može biti u korist organizma - kada odbrambene snage savladaju patogene klice ili, pak, patogenih mikroorganizma koji nadjačaju otpornost organizma i dovedu do kliničkih manifestacija koje mogu biti lokalne ili opšte.

Kod hirurških infekcija tri elementa su česta:
1. Zatvoren prostor u tkivima,
2. Infektivni uzročnik,
3. Infekcija kojima je organizam podložan.

Zatvoren prostor: svaka rana, posebno ona koja je nastala posle teške traume ili je loše zbrinuta, sadrži potencijalni prostor koji je odvojen od cirkulacije. Mrtva tkiva posle povrede, nakupljanje izlivene krvi, sprečavaju dolazak u zatvoreni prostor elemenata koji sprečavaju infekciju (leukociti, antibiotici, itd). Strana tela nose na sebi i bakterije.

Infektivni uzročnik: bilo koji infektivni agens može da dospe u zatvoren prostor i da dovede do infekcije. Najčešći uzročnici infekcije su bakterije koje imaju veliku sposobnost razmnožavanja i stvaranja toksina što se naziva virulencija.

Podložnost organizma: različiti organizmi nemaju istu otpornost prema dejstvu klica, što zavisi od ishrane, dejstva spoljašnje sredine, da li je bolesnik preležao neku bolest ili da li je vakcinisan.

Hirurške infekcije mogu biti:
1. Lokalno gnojno oboljenje,
2. Opšta infekcija.

U lokalna oboljenja spadaju:

Furunkul - u narodu poznat kao čir, predstavlja zapaljenje u korenu dlake i okoline i najčešće se javlja kod dijabetičara i kod iscrpljenog organizma, a nastaje kod povređivanja i to sitnih koji su tipični za ovo obolenje. Klinička slika - oko korena dlake stvara se gnojenje koje dovodi do ispupčenja sa svrabom i bolovima, koža je crvena i bolna na dodir. Nekada se gnoj sam isprazni i proces se stišava. Kod zahvatanja dubljih delova mora da se interveniše hirurški.

Karabunkul - akutno zapaljenje više folikula dlake i lojnih žlezda. Nastaje masivni infiltrat i najčešće se lokalizuje na zadnjoj površini vrata i na leđima. Vidi se zapaljenski infiltrat, a zatim i više otvora u kojima se vide čepovi. Naročito je opasan na licu gde može da izazove ozbiljne komplikacije.

Hidroatenitis - gnojno zapaljenje znojnih žlezda, a najčešće je u pazušnoj jami, lako se širi sa jedne žlezde na drugu te može da zahvati celu pazušnu jamu.

Apces - lokalna gnojna kolekcija u tkivu ili organu sa vidljivim zapaljenjem gde nastaje šupljina sa centralnim delom ispunjenim gnojem. Postoje znaci zapaljenja i okoline kad dolazi do stvaranja fenomena fluktuacije, što govori o postojanju gnojne kolekcije. Flegmona, difuzno zapaljenje vezivnog tkiva bez jasnih granica, može biti veće površine lokalizovane iznad ili ispod fascie. Proces se širi kroz rastresito vezivno tkivo kao i duž krvnih sudova. Postoje različiti stepeni infiltracije tkiva. Tkivo je ispod kože prožeto prljavo seroznim eksudatom.

Zapaljenje regionalnih limfnih sudova (linfanogitis) nastaje kao komplikacija gnojnih procesa, bakterije se putem najmanjih limfnih sudova ulivaju u limfotok. Uslovi koji ovo omogućavaju jesu virulencija mikroorganizama i pokretanje obolelog ekstremiteta i nedovoljno tretiranog gnojnog ognjišta. Zapaljenje lifnih žlezda najčešće se javlja kao posledica gnojnih ognjišta na udovima i telu. Erisipel, crveni vetar je zapaljenje kože izazvano bakterijama (streptokok hemoliticus grupe A). Uzrok ove infekcije su minimalne povrede kože, a mogu izazvati teške komplikacije na drugim organima - meningitis, tromboflebitis, tromboflebitis moždanih sinusa i oboljenje mozga. Ersipeloid, uzročnik koji izazva crveni vetar kod prasadi, a kod ljudi izaziva zapaljenje kože i to na rukama. Poznato je kao profesionalno oboljenje (mesara, veterinara, domaćica).

Opšte infekcije

Sepsa - može biti akutna i hronična.

Akutna: prodor patogenih mikroorganizama u krv i širenje do osetljivog tkiva gde se razmnožavaju i produkuju toksine dajući tešku kliničku sliku. Kod jednog dela obolelih dovode i do smrtnog ishoda. Različiti su uzroci prodiranja organizama, od hronične angine, zapaljenja žučne kese, lokalnih gnojnih procesa. Naročito su osetljivi dijabetičari, loše hranjeni, alkoholičari, bubrežni bolesnici... Patohistološke promene su nespecifične i kod septikemije promene su na svim unutrašnjim organima. Klinička slika: znaci infektivnog obolenja, a s druge strane gnojno lokalno oboljenje. Raznolikost znakova i to visoka temperatura, plus ubrzan, drhtavica, malaksalost, bolovi u mišićima, pomućena svest zbog delovanja toksina. Lice je bledo, oči upale, krvarenje u koži i sluzokožama, gađenje, muka, povraćanje i uporni bolovi, visoka sedimentacija. Dijagnostika: klinička slika uz promene primarnog ognjišta i hemokultu.

Prognoza - ozbiljna. Do pojave antibiotika smrtnost je bila 40 do 60 odsto. Lečenje profilaktično - sanacija žarišta, primarnog, borba protiv infekcije i intoksikacije.

Hronična sepsa: vidi se kod septičnih žarišta u krajnicima, kod apcesa jetre odakle povremeno klice prodiru u cirkulaciju. Znaci su anemija i postepeno stradanje unutrašnjih organa. Postoje i specifične infekcije izazvane raznim uzročnicima kao što su anaerobi (gasgangrena, tetanus, TBC, sifilis, aktinomikoza i blastomikoza).
Dr Vojimir Zađina, hirurg proktolog