Данило немој да те превари тај комбионџија, он је део ретроградних снага и жели да пољуља визију евро-србије.

Incident u bugarskom letovalištu Varna
Eksplozivom na prodavnice „Delte“
Autor: A. Ž. A. | 08.08.2008. - 08:40




BEOGRAD - Ispred dve prodavnice lanca „Pikadili“, kompanije „Delta maks grupe“, u naseljima Vladislavovo i Mladost u bugarskom letovalištu Varna juče oko četiri sata, u razmaku od osam minuta, eksplodirale su nepoznate naprave. U eksplozijama niko nije povređen, a na objektima je pričinjena velika materijalna šteta.

Prva eksplozija odjeknula je u 4.16 sati, a druga osam minuta kasnije. Prilikom detonacija razlupane su vitrine u jednoj i ulazna vrata na drugoj radnji. Takođe su oštećene i metalne rešetke na izlozima radnji.
Uviđaj su obavile ekipe policije iz Varne, ali i iz Sofije i Burgasa. Šef policije u Varni Dimiter Dimitrov izjavio je da „veruje da je cilj incidenta bio da nekog zastraši pre nego da izazove ozbiljnu štetu“. Policija je razgovarala sa zaposlenima, a da bi identifikovala osobe koje su postavile eksplozivne naprave, uzeti su video-zapisi kamera koje snimaju dešavanja u radnjama i okolini. Još, međutim, nije poznato da li će ti snimci pomoći u identifikaciji.
Oko deset sati bugarskoj policiji javljeno je da je u najvećem tržnom centru u Varni postavljena bomba. U tom centru i lanac „Pikadili“ ima jednu svoju radnju. Vlasnici supermarketa rekli su policiji da nisu dobijali nikakve pretnje. Zaposleni i kupci su evakuisani, a kontradiverzione ekipe detaljno su pretražile svaki kutak centra i našla tri sumnjiva predmeta. Proverom je, međutim, utvrđeno da u njima nema bombi. U jednoj od tih sumnjivih torbi bile su četkice za zube i pasta.
Bugarska policija sada proverava da li ista osoba ili grupa stoje iza aktiviranje eksploziva ispred radnji „Pikadilija“ i lažne dojave o postavljenoj bombi u najvećem tržnom centru.
Inače, prema izveštajima bugarskih medija, kriminalne grupe u ovoj zemlji često pribegavaju postavljanju eksploziva ispred lokala da bi zaplašili vlasnike, i napominju da je takođe u Varni, turističkom centru na Crnom moru, prošlog februara došlo do sličnog incidenta kada je bomba eksplodirala u perionici automobila.
Kompanija „Delta holding“ prošle godine sa 85 odsto kapitala postala je većinski vlasnik „Pikadilija“. Preostalih 15 odsto je u vlasništvu bugarske firme „Boljari“ sa sedištem u Varni.

„Delta“ traži zaštitu Vlade Bugarske
„Delta holding“ je nakon eksplozija saopštila da očekuje brzu reakciju Vlade Bugarske i zaštitu svojih investicija. Iz „Delte“ napominju da su u razvoj maloprodaje u Bugarskoj uložili 70 miliona evra, zaposlili 1.500 radnika i planiraju da investiraju još 150 miliona evra. „Delta holding“ napominje da je o događaju obavestila Vladu Srbije sa zahtevom da obavesti Vladu Bugarske, ambasadora Bugarske i predstavnike EU u Beogradu.

Izvor: Blic

A ovi kao nasi ispunjavaju Tadici,Pacic,mrka,brat Djilas,kvisko,Mladja car,babic krko,bethoven,Rasim buljasim,sule ugjani i ostail cankolizi.

„Врућ шамар” због корупције
Милен Керемедџијев, заменик шефа дипломатије, подсећа да је Грчкој било потребно 10 година да научи како да користи европске фондове


Од нашег специјалног извештача
Софија, августа – Када је после неколико староградских песама оркестар засвирао „А сад адио” група београдских новинара је на тренутак од изненађења прекинула вечеру у познатом ресторану „Хаџи Драганова кућа”. Знамо да су наши фолкери веома популарни у Бугарској, а чули смо и да Бојко Борисов, градоначелник Софије, „откида” на Цецине песме. Али, да неко зна насловну песму из ТВ серије „Врућ ветар” снимљене пре готово три деценије био је шок.

 „Зашто се чудите, осамдесетих година прошлог века све телевизијске антене у Софији су биле окренуте према Југославији. У време док смо били у социјалистичком лагеру, ваше телевизијске серије биле су наш прозор ка Западу”, открива преводилац Ксенија Куличева тајну репертоара кафанског оркестра.

Исцрпљена после вишегодишње тешке транзиције, Бугарска је искористила шансу и на крају нашла своје место на Западу. „Ладе” и „москвичи” су права реткост на улицама Софије. Утисак је да се возе боља кола него у Београду, што и није необично, јер су ослобођена царине. Главни град Бугарске је преплављен не само ауто-плацевима и ексклузивним продавницама у којима се продаје одећа познатих модних дизајнера већ и хотелима. Наши домаћини кажу да их има стотинак разних категорија. Али, сенку на ту блештаву фасаду престонице европске Бугарске бацају озбиљна упозорења из Брисела. Оцена коју је Европска комисија дала о напретку земље по шест показатеља у области правосуђа и унутрашњих послова довела је до замрзавања европских фондова у јулу. Био је то прави „врућ шамар” званичној Софији.

„Због корупције, око милијарду евра из европских фондова је блокирано. Велики инфраструктурни пројекти су стопирани. Каква је ситуација довољно говори пример да држава већ 17 година не може да заврши последњих стотинак километара аутопута ка Црном мору”, каже Ренета Николова, председник клуба „Новинари против корупције”.

Незадовољна ситуацијом у држави, националистичка парламентарна партије АТАКА је у центру града испред председништва организовала „алтернативни народни парламент под шатором”, где се смењују говорници који критикују владу премијера Сергеја Станишева, сматрајући да ће обустављање средстава из европских фондова довести Бугаре до просјачког штапа. На другој страни, пољопривредници данима блокирају центар Пловдива, захтевајући од тројне владајуће коалиције – Бугарске социјалистичке партије, Националног покрета за стабилност и напредак и Покрета за права и слободе, да испуни своја обећања. Многи су узели кредите надајући се средствима из претприступног програма САПАРД.

„Потпуно су у праву што протестују. Брисел је САПАРД блокирао у мају, али држава им није исплатила обећане субвенције од фебруара”, каже Иван Рачев, уредник часописа „Правни свет”.

Са просечном платом од 250 евра и пензијама испод сто евра Бугарска са Румунијом још увек спада у најнеразвијеније земље ЕУ. Здравство је у колапсу, јер су медицинске сестре листом отишле у богатије земље ЕУ да раде. Војсци недостаје официрски кадар, а на хиљаде хектара обрадивог земљишта је у парлогу.

Али, упркос овим тешкоћама, Бугари су оптимисти. Према подацима Централне банке, у земљу је у току ове године ушло око две милијарде евра инвестиција. Заменик министра спољних послова Милен Керемедџијев наглашава да је улазак у НАТО Бугарској донео већу финансијску корист од уласка у ЕУ. „Ефекат уласка у НАТО се одмах видео, јер су се стране инвестиције утростручиле. У 2007. у земљу је ушло шест милијарди долара, а толико новца није инвестирано у претходних четири-пет година”, каже Керемедџијев.

Вања Добрева, заменик министра образовања и науке, каже да је стопа незапослених за три године са 18 пала на шест одсто и да влада намерава да садашњу инфлацију од 14 процената до краја године сведе на седам одсто.

„Уласком у ЕУ бугарска привреда је почела да доживљава препород, и сада смо у фази када немамо довољно квалификоване радне снаге. Плате и пензије од 2005. године више расту од трошкова живота”, истиче Вања Добрева.

Новинари Ренета Николова и Иван Рачев кажу да је за Бугарску најважније да се ефикасним мерама сузбије корупција, а то није могуће уколико рад државних институција и располагање финансијским средствима из буџета и европских фондова није транспарентно. Зато је у договору са Европском канцеларијом за борбу против превара (ОЛАФ) Клуб „Новинари против корупције” покренуо неколико јавних кампања с циљем да грађанима објасни како новац из европских фондова припада њима, а не министрима.

„У оквиру ФАР програма у земљу је ушло 270 милиона евра за реформу правосудног система. Упркос томе, судство и даље није ефикасно. По мом мишљењу, 60 одсто тог новца је украдено”, каже уредник часописа „Правни свет”.

Заменик шефа дипломатије се нада да ће Бугарска ускоро поново добити приступ блокираним европским фондовима. „Тачно је да проблема има, али се ми тек учимо како да користимо средства из европских фондова. Грчкој је за то било потребно 10 година, па и њих данас критикују. Не може се очекивати од Бугарске да за годину дана постане експерт, јер то није једноставан подухват”, ублажава критике из Брисела Милен Керемдџијев.

Миленко Пешић
[објављено: 26/08/2008]

Izvor: Politika

Нека за почетак своју царину доведу у ред, толика пљачка и уцене страних превозника се не виђају често. У зависности како су расположени се крећу тарифе. У колико нећеш да даш паре чамићеш сатима на граници и трпежеш силна бирократска малтретирања.

Скоро су увели неке новине у рад царине како би спречили отимање пара, али од тога нема никакве вајде. Скоро су ми наплатили пет евра неке фамозне таксе, и провизија банке за наплату тих пет евра је пет евра. Па где у свету има да је провизија банке 100% ???

Ha ha carina  kolega mi je letos išao u Sofiju po neke delova za bus, kaže na carini Bugarin njemu " a spremil li si nešto za mene? " he he a još bolje kad su pre dve godine išli na more, moje društvo zaustavio ih pandur i gleda pasoš ovome što je vozio i pita ga " kam gu slička na ovaj pasoš? " i on mu da pet evrića a tuta njemu " aaa ovo samo pola sličke " hahaha 

Bugari su legende 

Sta ni Bugare nece da finansiraju?

Brisel traži od Bugarske da smanji stopu korupcije

Brisel - Evropska komisija je ponovo apelovala na Bugarsku da smanji stopu korupcije koja je bila predmet oštrih kritika prošlomesečnog izveštaja Brisela. Tokom dvodnevne posete Sofiji, potpredsednik Komisije Ginter Ferhojgen kazao je da je potrebno da "društvo u celini digne glas protiv korupcije i kriminala i podrži vladine napore pokrenute u cilju delotvornije uprave".
Ipak, zvaničnik Komisije izrekao je i pohvale na račun bugarskih vlasti, naročito u oblasti ekonomije. Ferhojgen, koji je i komesar za industriju, naglasio je da je vlada u Sofiji ispunila očekivanja Brisela, naročito kada je reč o poboljšanju životnog standarda građana. On je rekao da bi visoka korupcija, jedan od gorućih problema Bugarske, mogla ozbiljno da naruši njen imidž.
Marihuana ispred zgrade vlade
Sofija - Ispred zgrade bugarske vlade u Sofiji rastu stabljike marihuane zasađene u kamenim žardinjerama zajedno sa dekorativnim drvećem i cvijećem. Ova stabljika ispred prozora bugarskog premijera Sergeja Staniševa već je dostigla visinu od 40 centimetara, piše sofijski dnevnik Novinar. Informaciju o marihuani potvrdila je i Služba za održavanje reda, koja obezbjeđuje rejon oko sjedišta vlade u Sofiji. Srna
Ferhojgen je pokušao da ohrabri svoje bugarske sagovornike "da njihova zemlja ipak ne stoji tako loše kao što to prikazuje loša štampa", te naveo da Bugarska nije jedina država Evropske unije koja ima problem s korupcijom. On je podržao kabinet socijaldemokratskog premijera Sergeja Staniševa koji se, kako je rekao, suočava s "bučnom" i "evroskeptičnom" opozicijom.
Evropska komisija Bugarskoj je prošlog meseca uskratila pristup pojedinim fondovima zbog nedovoljnog uspeha Sofije u obračunu s korupcijom i organizovanim kriminalom. Stanišev je Ferhojgenu rekao da je glavni problem Bugarske neadekvatan administrativni kapacitet i to što su državni službenici zaduženi za iskorišćavanje fondova EU relativno slabo plaćeni. R. S.

Izvor: Danas

Bugarska će izgubiti milione od EU ukoliko se ne izbori sa korupcijom
Autor: BBC, Blic online | Foto:Ilustracija | 19.09.2008. - 08:54

Britanski Gardijan u današnjem izdanju donosi izveštaj iz Bugarske, koja i pored oštrih mera iz Brisela nije u stanju da se oslobodi duboko ukorenjene korupcije i organizovanog kriminala, prenosi BBC na srpskom u svom pregledu štampe. 

List podseća da je Evropska komisija zamrzla više od 700 miliona pomoći Bugarskoj, namenjene popravci oronulih saobraćajnica, nezadovoljna načinom na koji se vlasti u Sofiji bore protiv korupcije i kriminala, kao i da je trenutno na oku Brisela dvadeset sudskih slučajeva od čijeg ishoda zavisi da li će se odnos prema Bugarskoj promeniti na bolje ili će, naprotiv, biti još rigorizniji.


Kao jedan od primera koji izazivaju ogorčenje evropskih zvaničnika Gardijan navodi slučaj ozloglašene braće Marinov, osumnjičenih kriminalaca čije je suđenje odloženo dvadeset puta, u jednom slučaju i zbog smrti svedoka.
Zahvaljujući kauciji, braća Marinov trenutno su na slobodi, bugarski mediji izveštavaju o njihovom letnjem provodu na crnomorskoj obali, a neki tabloidi javljaju da će tužilac odustati da ih goni, pored ostalog po optužbama za naručena ubistva i pranje novca, piše Gradijan.
Ukoliko Bugarska ne dovede stanje kod kuće u red, Brisel je spreman da preduzme nove oštre mere - zabranu ulaska bugarskih državljana u zemlje šengenske zone, blokiranje procesa usvajanja evra i dalje zavrtanje finansijskih slavina, koje će biti daleko ozbiljnije od dosadašnjih kazni, piše na kraju izveštaja Gardijan, a prenosi BBC.

Izvor: Blic

Vlasti u Sofiji se ne obračunavaju sa kriminalom
Pipci mafije sežu do vrha vlasti u Bugarskoj
Autor: T. Trikić | Foto:beta ap | 18.10.2008. - 05:00

Najkorumpiranija članica EU je Bugarska, zemlja u kojoj pipci mafije sežu da samih vrhova vlasti i gde se sve kupuje i prodaje, od droge do ljudske krvi i glasova na izborima. Takav pesimistični zaključak izvelo je više istraživačkih centara, uključujući i Agenciju EU za borbu protiv korupcije (OLAF), a preneo „Internešenel herald tribjun”.

„Druge zemlje imaju mafiju. U Bugarskoj mafija ima zemlju”, gorko je prokomentarisao stanje u zemlji Atanas Atanasov, član parlamenta i bivši šef kontraobaveštajne službe.
Dokazi o povezanosti mafije sa najmoćnijim ljudima u državi su brojni - još u februaru je otkriveno da su bugarske vlasti u saradnji sa agencijom OLAF prekinule kriminalni lanac prisvajanja 7,5 miliona evra za poljoprivredu, u šta je navodno umešan biznismen Ljudmil Stojkov, koji je finansirao predizbornu kampanju Georgija Prvanova, aktuelnog bugarskog predsednika. A kompanjon Stojkova, Mario Nikolov, kome će se iduće nedelje suditi za malverzacije, uspostavio je diskretni savez sa premijerom Sergejem Staniševom, izdvojivši preko 200.000 leva (100.000 evra) za premijerovu Socijalističku partiju, kažu islednici OLAF. To potvrđuju i bankarski izveštaji koje je pravosudnim organima prošle nedelje dostavio Bojko Borisov, gradonačelnik Sofije i ljuti rival Staniševa. Bugarsko tužilaštvo je pre tri dana zadužilo tajnu službu Bugarske - DANS, da istraži finansiranje bugarskih socijalista na izborima 2005. godine.
Islednici OLAF tvrde da je grupa Nikolova i Stojkova u centru mafije. U neuobičajeno otvorenom izveštaju na pet strana oni objašnjavaju kako je ova grupa fasada za „kriminalnu mrežu kompanija koju čini preko 50 bugarskih preduzeća i raznih evropskih i of-šor kompanija”.
„Uticajne snage u bugarskoj vladi i državnim agencijama nemaju interesa da se kazni iko u kriminalnim bandama”, zaključio je u izveštaju OLAF Franc-Herman Briner, generalni direktor ove agencije EU.
Zapadne diplomate i eksperti procenjuju da u Bugarskoj postoji 20-50 imućnih biznismena, koji su definisani kao „ekstremno rizični” sa misterioznim izvorima enormnog bogatstva.
Da Bugarskoj ni prijem u NATO i EU nije pomogao da se izbori sa pošasti kriminala svedoče i brojna nerešena ubistva, pronevere i krijumčarenja.
Prošle godine ubijen je sa sedam metaka Janko Jankov, gradonačelnik mesta Elin Pelin, a iste godine ubijen je imućni predsednik gradskog veća u crnomorskoj luci Nesebar. Georgi Stojev, autor knjiga o bugarskoj mafiji, ubijen je u aprilu samo nekoliko dana pošto je likvidiran Borislav Georgijev, šef energetske kompanije zadužene za remont bugarske nuklearke. Prema podacima američke ambasade u Sofiji, od 1993. dogodilo se preko 125 plaćenih ubistava, ne uključujući barem četiri takva slučaja ove godine.
Pored mafijaških obračuna, odomaćene su i mekše vrste kriminala, tzv. bele kragne, koje održavaju veze sa najvišim slojevima vlasti. Lokalni mafijaši ili „mutri” kontrolišu gradske građevinske projekte, šverc cigareta i alkohola, ali i investicije u prosperitetnom sektoru nekretnina. Profiti iz sumnjivih izvora zatim se usmeravaju na legalne kompanije, uključujući fudbalske klubove, kroz koje se pere novac uz ogromne honorare za transfere igrača. Da je konkurencija brutalna svedoči i podatak da su trojica poslednjih predsednika Fudbalskog kluba Lokomotiva iz Plovdiva takve poslove platili glavom.
Trguje se i glasovima na izborima koji se, zavisno od grada, kupuju marihuanom ili za 100 leva (oko 50 evra). Kriminal je prodro i u zdravstveni sistem. U Sofiji se, tvrde bugarski mediji, trguje na crno ljudskom krvlju ispred centara hitne pomoći, gde se porodice pacijenata pogađaju sa dilerima.
Stefan Popov, izvršni direktor „Riskmonitora”, antikorupcijske organizacije iz Sofije, objašnjava da bugarska mafija nema čvrstu strukturu poput one na Siciliji ili u Njujorku. „Loši momci su unutra. Jedna je stvar kad neki mafijaši korumpiraju funkcionere, a sasvim druga kada mafijaš postane zvaničnik”, upozorava Popov.

Protiv Marija Nikolova (srednja slika, levo) tajna služba vodi istragu zbog navodnog finansiranja partije premijera Staniševa, a Ljubo Stojkov (srednja slika, desno) je veoma blizak sa predsednikom Prvanovom i dao je novac za njegovu predizbornu kampanju. Obojicu je OLAF označio kao vrh bugarske mafije iza koje se krije još najmanje 50 sumnjivih preduzeća.


Balkanske veze
Srpska, pa i regionalna mafija je veoma prisutna u Bugarskoj, o čemu svedoči hapšenje Bjelopoljca Budimira Kujovića u Plovdivu u decembru, koji je osumnjičen za šverc 60 kilograma heroina. Ilija Ilijev, generalni sekretar bugarskog MUP, podneo je ostavku zbog optužbi da je Kujoviću pribavio lažne dokumente. Kako su pisali bugarski mediji, neki u MUP „finansijski su podržavani” od ovog Crnogorca da zažmure i omoguće da se droga iz Turske, preko Bugarske, švercuje u
Zapadnu Evropu.

Izvor: Blic