XI IGRE – BERLIN 1936.
   
Datum: 1. – 16. avgust.
Zemlje: 49.
Sportisti:
4.066 (3.738 muškaraca, 328 žena)
Sportovi: 19.
Discipline: 129.
Igre otvorio: nemački kancelar Adolf Hitler.
Olimpijski plamen:
Fric Šilgen (atletika).
Olimpijska zakletva:
Rudolf Ismair (dizanje tegova).
Sudijska zakletva:
(prvi put u Minhenu 1972).
Medalje osvojile: 32 zemlje.
Bilans medalja:
1. Nemačka 89 (33, 26, 30).

Grad protivkandidat: Barselona.

Igre su održane pod senkom narastajućeg nacizma koji je svetu želeo da pokaže superiornost arijevske rase, a pokušaji da se igre oduzmu Nemačkoj nisu uspeli.
Prvi put olimpijski plamen zapaljen u drevnoj Olimpiji prenet je štafetnim trčanjem bakljom do Olimpijskog stadiona gde je prvi put goreo od svečanog otvaranja Igara do njihovog zatvaranja.
Na programu našla su se dva nova sporta – rukomet (na predlog zemlje domaćina) i košarka, oba samo za muškarce. Igran je veliki rukomet na terenu veličine fudbalskog sa po 11 igrača u svakom timu a trijumfovao je domaćin Nemačka. Košarka se igrala na otvorenom, na zemljanim teniskim terenima a pobedila je ekipa postojbine košarke SAD (na četiri utakmice postigli 152 koša, a primili 69).
Jugoslavija učestvuje sa 86 sportista u 11 sportova, a jedinu medalju osvojio je gimnastičar Leon Štukelj.

www.oks.org.yu

XIV IGRE – LONDON 1948.
   
Datum: 29. jul – 14. avgust.
Zemlje: 59.
Sportisti:
4.099 (3.714 muškaraca, 385 žena).
Sportovi: 17.
Discipline: 136.
Igre otvorio: kralj Džordž VI.
Olimpijski plamen:
Džon Mark (atletika).
Olimpijska zakletva:
Donald Finli (atletika).
Sudijska zakletva:
(prvi put u Minhenu 1972).
Medalje osvojilo: 37 zemalja.
Bilans medalja:
1. SAD 84 (38, 27, 19).

Gradovi protivkandidati: Baltimor, Lozana, Los Anđeles, Mineapolis i Filadelfija.

London je, posle Pariza, postao drugi grad koji je drugi put organizovao Igre, a za organizaciju ovih Igara kandidaturu Beograda podneo je JOK 1936. godine. Bila je to prva od tri kandidature Beograda.
Nemačka i Japan nisu dobili poziv za učešće na Igrama zbog ratnih „zasluga″.
Prvi put zlatnu medalju na Igrama osvojila je jedna crna olimpijka. Bila je to Afro-amerikanka Alisa Koučmen iz Albanija u Džordžiji, koja je osvojila prvo mesto u skoku uvis (1,68 m). Amerikanac Robert Bob Matijas sa 17 godina i devet meseci osvojio je zlatnu medalju u desetoboju i postao najmlađi atletski šampion svih vremena, a atletikom je počeo da se bavi četiri meseca pre Igara.
Jugoslavija je u London poslala 96 sportista u sedam sportova, a srebrne medalje osvojili su fudbalska reprezentacija i atletičar Ivan Gubijan u bacanju kladiva.

www.oks.org.yu

XV IGRE – HELSINKI 1952.
   
Datum: 19. jul – 3. avgust.
Zemlje: 69.
Sportisti:
4.925 (4.407 muškaraca, 518 žena).
Sportovi: 17.
Discipline: 149.
Igre otvorio:
predsednik Finske Juho Pasikivi.
Olimpijski plamen:
Pavo Nurmi i Hanes Kolemainen (atletika).
Olimpijska zakletva:
Heiki Savolainen (gimnastika).
Sudijska zakletva:
(prvi put u Minhenu 1972).
Medalje osvojile: 43 zemlje.
Bilans medalja: 1. SAD 76 (40, 19, 17)

Gradovi protivkandidati: Los Anđeles, Amsterdam, Mineapolis, Detroit, Čikago i Filadelfija.

Na Igrama debituju sportisti SSSR-a i tu počinje rivalstvo dve velike sile SAD i SSSR za primat na olimpijskoj sceni, ali i sportski hladni rat koji je kulminirao bojkotima Igara u Moskvi 1980. i Los Anđelesu 1984.
Prvi put organizatori su do poslednjeg trenutka krili od javnosti (to je postala praksa) ko će biti poslednji nosioc olimpijske baklje i ko će zapaliti olimpijsku vatru. Finci su za to imali i razlog jer su za poslednjeg nosioca imenovali legendarnog trkača Pava Nurmija, koji nije bio u milosti MOK, pošto je l932. godine isključen sa Igara u Los Anđelesu zbog „kršenja amaterskih principa″. Finci su ga na ovaj način rehabilitovali, a Nurmi je uz aplauze utrčao sa bakljom i predao je drugoj finskoj trkačkoj legendi Johanesu Peteriju Kolemainenu, koji je upalio olimpijski plamen na stadionu.
Jugoslavija učestvuje na Igrama sa 96 sportista u 11 sportova i osvaja tri medalje. Zlatnu je osvojio četverac bez kormilara, a srebrne vaterpolisti i, drugi put uzastopno, fudbaleri posle dramatičnih mečeva sa ekipom SSSR.

www.oks.org.yu

XVI IGRE – MELBURN 1956.

Datum: 22. novembar – 8. decembar.
Zemlje: 67.
Sportisti:
3.184 (2.813 muškaraca, 371 žena).
Sportovi: 17.
Discipline: 145.
Igre otvorio: vojvoda od Edinburga.
Olimpijski plamen: Ron Klark (atletika).
Olimpijska zakletva: Džon Lendi (atletika).
Sudijska zakletva
(prvi put u Minhenu 1972).
Medalje osvojilo: 38 zemalja.
Bilans medalja:
1. SSSR 98 (37, 29, 32).

Gradovi protivkandidati: Buenos Ajres, Los Anđeles, Detroit, Meksiko Siti, Čikago, Mineapolis, Filadelfija i San Francisko.

Prvi put Igre se održavaju na južnoj hemisferi, ali ne kompletne. Konjička takmičenja zbog rigoroznih zaštitnih australijskih propisa održana su u Stokholmu u Švedskoj, pa su XVI igre bile prve i jedine dosad koje su održane na dva kontinenta.
Na olimpijsku pozornicu prvi put dve Nemačke takmiče se u zajedničkoj ekipi jer je DR Nemačka primljena 1954. godine u MOK pod tim uslovom, a tek 1968. godine postala je punopravni član olimpijske porodice i stekla pravo na sopstvenu ekipu. Ubrzo su sportisti DR Nemačke stali uz rame sa SAD i SSSR i tako je bilo sve do pada Berlinskog zida i Igara u Barseloni na kojima nastupa ekipa ujedinjene Nemačke.
Jugoslavija je prijavila 41 sportistu u osam sportova (u Stokholmu nismo imali takmičare), a srebrne medalje osvojili su Franjo Mihalić u maratonu, fudbaleri treći i vaterpolisti drugi put uzastopno.

www.oks.org.yu

XVII IGRE – RIM 1960.
   
Datum: 25. avgust – 11. septembar.
Zemlje: 83.
Sportisti:
5.348 (4.738 muškaraca, 610 žena).
Sportovi: 17.
Discipline: 150.
Igre otvorio:
predsednik Italije Đovani Gronki.
Olimpijski plamen: Đankarlo Peris (atletika)
Olimpijska zakletva:
Adolfo Konsolini (atletika).
Sudijska zakletva:
(prvi put u Minhenu 1972).
Medalje osvojile: 44 zemlje.
Bilans medalja:
1. SSSR 103 (43, 29, 31).
                                    
Gradovi protivkandidati: Lozana, Detroit, Budimpešta, Brisel, Meksiko Siti i Tokio.

Prvi put televizijski prenos Olimpijskih igara gledan je i na drugom kontinentu – u Severnoj Americi, tačnije u Sjedinjenim Američkim Državama, a „Si-Bi-Es″ je za pravo prenosa u SAD platio 394.000 dolara.
Prvi put jedan olimpijac uspeo je da četvrti put uzastopno trijumfuje na Igrama. Danski jedriličar Paul Elvstrem, posle Londona 1948, Helsinkjija 1952. i Melburna 1956. zabeležio je i četvrtu pobedu u klasi „fin”. Bokser Ajk Kvartej (Gana), vicešampion u poluvelteru, postao je prvi crni Afrikanac osvajač olimpijske medalje, a Abebe Bikila (Etiopija), pobednik u maratonu, postao je prvi crni Afrikanac olimpijski šampion.
Jugoslavija učestvuje sa 120 sportista u 14 sportova, a jedine dve medalje osvojili su fudbaleri (zlatnu) i rvač Branko Martinović (srebrnu).

www.oks.org.yu

XVIII IGRE – TOKIO 1964.
   
Datum: 10. – 24. oktobar.
Zemlje: 93.
Sportisti:
5.140 (4.457 muškaraca i 683 žene).
Sportovi: 19.
Discipline: 163.
Igre otvorio: car Hirohito,
Olimpijski plamen: Jošinori Sakai, rođen u Hirošimi na dan eksplozije atomske bombe.
Olimpijska zakletva:
Takaši Ono (gimnastika).
Sudijska zakletva:
(prvi put u Minhenu 1972).
Medalje osvojila: 41 zemlja.
Bilans medalja:
1. SAD 90 (36, 26, 28)

Gradovi protivkandidati: Detroit, Beč i Brisel.

Prvi put Igre su se održale u Aziji, a Japan je izborom poslednjeg nosioca olimpijskog plamena ovom činu dao politički karakter. Poslednji nosilac bio je Jošinori Sakai, koji je rođen u Hirošimi na dan kada je na nju bačena atomska bomba.
Američki plivač Don Šolander osvojio je dotad rekordan broj medalja u plivanju – 4 zlatne sa tri svetska i jednim olimpijskim rekordom, mađarski vaterpolista Deže Đarmati osvojio je petu uzastopnu medalju, a prvi maratonac koji je odbranio olimpijsku titulu bio je Etiopljanin Abebe Bikila, iako je samo šest meseci pre trke operisao slepo crevo.
Novi olimpijski sportovi postaju džudo i odbojka.
Jugoslavija učestvuje sa 76 sportista u 9 sportova i osvaja 5 medalja (2, 1, 2). Zlatne medalje osvojili su Miroslav Cerar i Branislav Simić.

www.oks.org.yu

XIX IGRE – MEKSIKO SITI 1968.
   
Datum: 12. – 27. oktobar.
Zemlje: 112.
Sportisti:
5.530 (4.750 muškaraca, 780 žena).
Sportovi: 20.
Igre otvorio:
predsednik Gustavo Dijaz Orda.
Olimpijski plamen:
Norma Enriketa Bazilio de Sotelo (atletika).
Olimpijska zakletva: Pablo Garido (atletika).
Sudijska zakletva:
(prvi put u Minhenu 1972).
Medalje osvojile: 44 zemlje.
Bilans medalja:
1. SAD 107 (45, 28, 34). 
                                    
Gradovi protivkandidati: Detroit, Lion i Buenos Ajres.

Prvi put Igre su održane na nadmorskoj visini većoj od 2.000 metara (2.277) a prvi put na Igrama učestvuje više od 100 zemalja (113).
Na olimpijskoj sceni debituju samostalno sportisti DR Nemačke (dotad su bili u zajedničkoj ekipi sa SR Nemačkom) i osvajaju 25 medalja.
Najviše medalja osvojila je čehoslovačka gimnastičarka Vera Časlavska (četiri zlatne i dve srebrne), ali svi su se najviše divili sjajnim atletskim rekordima u skoku udalj, troskoku, trkama na 100, 200 i 400 m i u trkama štafeta – sve u muškoj konkurenciji.
Al Erter (SAD) zabeležio je četvrti uzastopni trijumf u bacanju diska.
Jugoslavija učestvuje sa 69 sportista u 11 sportova i osvaja osam medalja. Đurđa Bjedov je osvojila zlatnu i srebrnu medalju, vaterpolisti i Miroslav Cerar zlatne, košarkaši i Stevan Horvat srebrne, a Zvonimir Vujin i Branislav Simić bronzane.

www.oks.org.yu

XX IGRE – MINHEN 1972.
   
Datum: 26. avgust – 11. septembar.
Zemlje: 121.
Sportisti:
7.123 (6.065 muškaraca, 1.058 žena).
Sportovi: 23.
Discipline: 195.
Igre otvorio:
predsednik Gustav Hajneman.
Olimpijski plamen: Ginter Can (atletika).
Olimpijska zakletva: Hajdi Šiler (atletika).
Sudijska zakletva:
Hajnc Polaj (konjički sport).
Medalje osvojilo: 48 zemalja.
Bilans medalja:
1. SSSR 99 (50, 27, 22).

Gradovi protivkandidati: Detroit, Madrid i Montreal.

Senku na Igre bacio je teroristički napad u kojem je život izgubilo 11 izraelskih sportista i trenera.
Prvi poraz od 1932. posle 62 pobede doživeli su američki košarkaši. U finalu protiv SSSR na kraju imali su prednost od jednog koša – 50:49. Međutim, pošto je trener SSSR Kondrašin, tri sekunde pre kraja tražio tajm-aut časovnik je vraćen za tri sekunde i utakmica nastavljena. Jedeško je je izveo aut i dugim dodavanjem pronašao Aleksandra Belova pod košem Amerikanaca, a on je postigao pobedonosni koš - 51:50. Amerikanci su uzalud protestovali (njihova zvanična žalba je odbijena) pa su odbili da prime srebrne medalje i taj komplet medalja i danas se čuva u jednoj minhenskoj banci.
Jugoslavija učestvuje sa 128 sportista u 15 sportova i osvaja 5 medalja - 2 zlatne, 1 srebrnu i 2 bronzane. Rukometaši su postali prvi olimpijski pobednici u ovom sportu, a Mate Parlov je osvojio prvo "zlato" za naš boks. Srebrnu medalju osvojio je Josip Čorak, a bronzane Zvonimir Vujin i Milan Nenadić.

www.oks.org.yu

XXI IGRE – MONTREAL 1976.
   
Datum: 17. jul – 1. avgust.
Zemlje: 92.
Sportisti:
6.028 (4.781 muškarac, 1.247 žena).
Sportovi: 21.
Discipline: 198.
Igre otvorila: kraljica Elizabeta II.
Olimpijski plamen: Stefan Prefonten i Sandra Henderson (atletika).
Olimpijska zakletva:
Pjer Sen Žan (dizanje tegova)
Sudijska zakletva:
Moris Faže (atletika).
Medalje osvojila: 41 zemlja.
Bilans medalja:
1. SSSR 125 (49, 41, 35).

Gradovi protivkandidati: Los Anđeles i Moskva.

Prvi masovni bojkot Igara desio se u Montrealu zbog učešća sportista Novog Zelanda čiji su ragbisti gostovali u Južnoj Africi, koja je u to vreme bila izbačena iz olimpijske porodice zbog rasizma. Igre u Montrealu napustilo je 29 zemalja (27 afričkih). Ipak među zemlje koje su učestvovale na ovim Igrama svrstani su Kamerun, Egipat, Maroko i Tunis, jer su neki sportisti iz ovih zemalja izašli na borilišta pre nego što su njihove vlade odlučile da povuku svoje sportiste.
Žene se prvi put takmiče u košarci, rukometu i veslanju. Irena Ševinska (Poljska) osvojila je sedmu medalju na Igrama u pet različitih disciplina, Klaus Dibijasi (Italija) pobedio je treći put uzastopno u skokovima sa tornja, a Viktor Sanjejev (SSSR) u troskoku.
Jugoslavija učestvuje sa 88 sportista u 14 sportova i sa 8 medalja (2 zlatne, 3 srebrne, 3 bronzane) zauzima 16. mesto među zemljama osvajačima trofeja. Zlatne medalje osvojili su Matija Ljubek i Momir Petković.

www.oks.org.yu

XXII IGRE – MOSKVA 1980.
   
Datum: 19. jul – 3. avgust.
Zemlje: 80.
Sportisti:
5.217 (4.093 muškarca, 1.124 žene).
Sportovi: 21
Discipline: 203.
Igre otvorio:
predsednik Leonid Brežnjev.
Olimpijski plamen: Sergej Belov (košarka).
Olimpijska zakletva:
Nikolaj Andrijanov (gimnastika).
Sudijska zakletva:
Aleksandar Medved (rvanje).
Medalje osvojilo: 36 zemalja.
Bilans medalja:
1. SSSR 195 (80, 69, 46).

Grad protivkandidat: Los Anđeles.

Prvi i jedini put do sada američki sportisti nisu učestvovali na Igrama. Razlog je bio bojkot kojim je predsednik SAD Džimi Karter hteo da kazni Moskvu zbog URSjetske intervencije u Avganistanu. Bojkotu su se pridružile i mnoge druge zemlje (Nemačka, Japan, Kanada – ukupno 58 zemalja), ali ne i sve zemlje zapadne alijanse na koje je Karter računao. Mnoge su prepustile svojim sportistima, odnosno nacionalnim olimpijskim komitetima da odluče da li će putovati u Moskvu ili ne, tako da su u glavni grad Rusije došli Britanci, Francuzi i Italijani (njihove medalje propraćene su olimpijskom himnom i dizanjem olimpijske zastave).
Jugoslavija učestvuje sa 164 sportista u 17 sportova i sa 9 medalja (2, 3, 4) zauzima 14. mesto među zemljama osvajačima medalja. Zlatne medalje osvojili su košarkaši i Slobodan Kačar (boks).

www.oks.org.yu