Američke vlasti terete Petera Egnera za učešće u ubistvu oko 17.000 civila u logoru Sajmište 1941 - 1943.

Beograd - Američki državljanin Peter Egner osumnjičen je da je učestvovao u ubistvu više od 17.000 civila u Beogradu tokom Drugog svetskog rata, zbog čega je Ministarstvo pravde SAD pokrenulo proces oduzimanja državljanstva, preneli su juče američki mediji. Vlasti terete Egnera da je pristupio nacističkoj tajnoj policiji Gestapou 1941, u kojoj je bio sve do 1943, kada je ranjen. U tužbi podnetoj Okružnom sudu u Sijetlu, Egner, koji je rođen u Kraljevini Jugoslaviji, tereti se da je učestvovao u masovnim i pojedinačnim ubistvima zatočenika logora Sajmište.
Peter Egner se doselio u SAD 1960, a šest godina kasnije je dobio američko državljanstvo. On se tereti i da je američkim vlastima dostavio lažne podatke u kojima je izostavio da je bio pripadnik Gestapoa. Pojedine komšije opisale su Egnera "kao dobrog prijatelja i golfera koji je dugo radio u hotelu u centru Portlanda". Egner se u gradić Belevju preselio pre dve godine, nakon smrti 30-godišnje supruge. Još nije poznato gde je boravio od 1943. do 1960. godine, kao i čije je državljanstvo, pre američkog imao - nemačko ili jugoslovensko.

VAŽNI ISKAZI PREŽIVELIH
Egner: Nemam pojma o čemu pričate

Peter Egner je za novinsku agenciju AP potvrdio svoj identitet, ali je dodao da ne zna ništa što se tiče tužbe. "Nemam pojma o čemu pričate. Žao mi je. Do viđenja", rekao je Egner, koji se trenutno nalazi u domu za penzionere u Silver glenu, predgrađu Sijetla. Njegov advokat Robert Gibs potvrdio je da je Egner bio službenik nižeg ranga u tajnoj policiji kada je imao 19 ili 20 godina, ali je izjavio da njegov klijent poriče da je učestvovao u ubistvima.
Istoričar Milan Koljanin, stručnjak za istoriju 20. veka i konsultant na snimanju dokumentarnog filma o logoru Sajmište, smatra da je optuženi Peter Egner bio samo mali šraf u nemačkoj mašineriji smrti u okupiranoj Srbiji, ali kao značajnu činjenicu ističe da je reč o pripadniku nemačke nacionalne manjine, odnosno da se radi o folksdojčeru, što je još jedan pokazatelj da su domaći Nemci imali značajnu ulogu u holokaustu, koja se često zanemaruje.

- Koristeći mere odmazde kao "opravdanje", Nemci su do početka zime 1941. praktično ubili sve jevrejske muškarce, zajedno s desetinama hiljada drugih muškaraca, pre svega Srba i Roma. Iako Egner tvrdi da je bio samo prevodilac u Gestapou, na osnovu onoga zbog čega je protiv njega podignuta optužnica postoje indicije da je njegova uloga u zločinima ipak bila značajnija i da je učestvovao u istrebljenju Jevreja i drugih zatočenika na nemačkom okupacionom području u Srbiji - navodi Koljanin u razgovoru za Danas.
On dodaje da se ne može sa preciznošću reći koja je bila Egnerova uloga u Gestapou, ali da je svakako imao učešća u masovnom ubilačkom poduhvatu i da se njegova krivica verovatno može dokazati.
- Država Srbija bi trebalo da preduzme sve što je do nje da se procesuiraju ratni zločinci za koje postoje podaci da su živi i koji se slobodno pojavljuju u javnosti. Što se tiče ovog konkretnog slučaja, budući da ima preživelih logoraša, može se očekivati da njihovo svedočenje dovede i do osude, ali je teško da bi bilo ko od njih mogao da prepozna Egnera, jer je prošlo mnogo vremena - objašnjava Koljanin.

MOGUĆNOSTI ZA IZRUČENJE
Goran Ilić, stručnjak za krivično-procesno pravo sa Pravnog fakulteta u Beogradu, kaže za Danas da Srbija može da traži izručenje Petera Egnera samo ukoliko mu SAD oduzmu američko državljanstvo.
- Činjenica da je on u postupku da izgubi američko državljanstvo govori nam da SAD imaju vrlo jake dokaze da je on počinio te zločine. SAD veruju da imaju jedan od najboljih pravosudnih sistema u svetu, pa je teško poverovati da bi suđenje ovom čoveku predali nekom drugom. Jedino što Egner može je da, ukoliko ima i nemačko državljanstvo, zatraži da kaznu izdržava u Nemačkoj - kaže Ilić, dodajući da bi mu i za to bili neophodni vrlo dobri razlozi, na primer da bude bliže porodici. S obzirom na to da je Egner rođen u Kraljevini Jugoslaviji, postoji opcija da je pre američkog imao jugoslovensko državljanstvo i, u tom slučaju, ocenjuje Ilić, Srbija bi mogla da traži njegovo izručenje.

- Sve ovo je moguće samo ukoliko Egneru bude oduzeto američko državljanstvo, jer po propisu iz 1901. SAD i Srbija ne mogu jedna drugoj da izručuju nikoga - potvrđuje Ilić.
Direktorka Istorijskog arhiva Beograda Branka Prpa kaže za Danas da je niko iz SAD nije kontaktirao niti je iko tražio podatke od Arhiva, iako ova institucija raspolaže dokumentacionim fondom Gestapoa. Ona napominje da Arhiv ima dobru saradnju sa svim važnim institucijama koje se bave ovom problematikom i da su pre izvesnog vremena agenti FBI dolazili u beogradski Arhiv u potrazi za podacima o ratnim zločincima iz perioda Drugog svetskog rata. Prpa ističe da će rado ustupiti sve podatke kojima Arhiv raspolaže, ukoliko to budu tražile institucije koje se bave zločinima počinjenim tokom Drugog svetskog rata.

KAMION KAO GASNA KOMORA
Logor smrti na beogradskom Sajmištu je organizovan kao deo onoga što su Nemci nazivali "konačno rešenje jevrejskog pitanja". Počev od 8. decembra 1941. oko 6.400 Jevreja i 600 Roma dovedeno je u logor, nakon čega je u vrhu nacističke uprave u Berlinu doneta odluka da se Jevreji iz ovog logora ubiju. Do marta 1942. gotovo svi Jevreji su ubijeni u specijalnom kamionu-gasnoj komori na putu od Sajmišta do stratišta u Jajincima. Među oko 200 preživelih bile su gotovo isključivo Jevrejke udate za Srbe, odnosno hrišćane, dok je od 600 Roma koji su bili dovedeni u logor njih 56 umrlo zbog teških životnih uslova, a ostali su pušteni.

Početkom maja logor je ispražnjen, a isti objekti su poslužili kao prihvatni logor za desetine hiljada novih zatvorenika koji su bili transportovani u druge logore i korišćeni kao prisilna radna snaga. Kao takav postoji do jula 1944. godine. Od oko 32.000 zatočenika dovedenih u logor u drugom periodu njegovog postojanja, u proseku je umiralo trinaestoro na dan. Ubijani su kao taoci, a ostali su deportovani u druge logore. Logor na Sajmištu je značajno oštećen u savezničkom bombardovanju 1944, što je zapravo bio početak njegovog kraja, jer je u julu rasformiran.
Osim logora Sajmište, postojali su i brojni drugi kao što su Ušće, Banjica i Topolske šupe, gde su dovođeni ne samo zatočenici iz Srbije, već i iz Evrope. Logori u Beogradu su napušteni, nisu oslobođeni. Igor Živanović, Ljiljana Bukvić

Logor smrti
l Decembra 1941. osnovan "logor smrti".
l Zatvoreno 6.400 Jevreja i 600 Roma.
l Do marta 1942. ubijeno 6.200 Jevreja
i umrlo 56 Roma.
l Od maja 1942. služi kao centar
za deportaciju.
l Zatvoreno 32.000 ljudi
Srba, Jevreja, Roma.
l Ubijeno oko 10.000 ljudi.
l Oko 20.000 ljudi
uglavnom deportovano u druge logore.
l Jula 1944. rasformiran,
posle savezničkog bombardovanja.
Svedočanstva o Sajmištu

ISKAZ LOGORAŠICE
"Naše devojke koje su odlazile na prinudan rad na zemunski aerodrom vraćale su se ne samo promrzlih prstiju na nogama i rukama, već su im sa nadlanica otpadali koža i čitavi komadi promrznutog mesa. Najstrašnije je bilo noću kada su mala deca, mučena glađu i zimom, plakala i molila majke da im daju hrane i da ih bolje pokriju. To je trajalo po cele noći, i mnogi od nas nije mogao trenuti, od žalosti zbog bede te nevine dece. Još je gore bilo majkama, koje nisu bile u stanju da im pomognu..." ( Šarlota Ćosić, 14. maja 1947).

ISKAZI GROBARA
"Primetio sam kod XV kvarta jedna lakša nemačka kola, u kojima je bio jedan oficir. Za njim je išla straža, a za stražom je išao jedan veliki kamion dobro zatvoren, iz koga sam primetio da izlazi dim. Nemci su u ovom kamionu ugušivali ne samo Jevreje, već i zatvorenike sa Banjice. Puna dva meseca radio sam na iskopavanju raka 1942. godine, od marta do maja meseca, kada su Jevreji ugušivani i u te rake zatrpavani, ali mi njih nikada nismo zatrpavali. (...) Iskopano je 81 ili 82 rova. Ja sam učestvovao u kopanju svih ovih rovova i u sve njih moglo je stati najmanje po 100 ljudi..." (Vladimir Milutinović, 30. decembra 1944).
"Takođe su dovodili jedan zatvoreni auto i video sam lično kada su Nemci iz toga automobila izbacivali leševe a to znači da su oni prethodno ugušeni..." (Aranđel Milenković, 18. decembra 1946).

ZLOČINCI O UBISTVIMA
"Jevreji su u logor (Sajmište) smešteni u jesen 1941. Nije mi poznato da su oni upotrebljavani za masovna streljanja radi odmazde, već da su oni jednim delom transportovani u istočne zemlje, u prostor Lodža, a delom pogušeni u gasnim kolima. Ovo o gušenju Jevreja saznao sam u proleće 1942. od Schaefer-a kada je on prilikom jutarnjih referata saopštio da je jedna specijalna komanda iz Berlina sa gasnim automobilom izvršila likvidiranje ostataka Jevreja u logoru na Sajmištu. Ja cenim da je taj broj pogušenih Jevreja u logoru na Sajmištu iznosio oko 7.000 ljudi kad se uzme u obzir da je jedan deo već bio transportovan". (Ludvig Tajhman, potpukovnik SS, iskaz dat decembra 1946. pred Vojnim sudom u Beogradu).
"Drugi slučaj bio je kada su se neki iz srpske policije raspitali kod nas kakva su to čudna zatvorena kola koja svaki dan saobraćaju između logora na Sajmištu i strelišta u Jajincima. Naime, izvesni Srbi su videli ta kola i slutili su da se Jevreji vode na streljanje. Mi iz upravnog štaba razgovarali smo o tome sa zapovednikom Srbije. Ovaj nije imao ni pojma o tome. Zvanično nismo saznali ništa o karakteru ovih kola, već je Turner nezvanično saznao od Kevisch-a da su to gasna kola za gušenje ljudi. Odmah smo naslutili da ta kola upotrebljavaju BDS". (Georg Kizel, zamenik šefa vojne uprave u Srbiji, iskaz dat decembra 1946. pred Vojnim sudom u Beogradu).

"Logor je bio pod upravom einzatzkommande-a. Čuo sam da je kasnije uništen i ostali deo Jevreja sa gasnim automobilom. Moglo je biti oko 10.000 Jevreja koji su ugušeni. Osećam odgovornost za ovo i kajem se što nisam otišao". (Hans Helm, pukovnik SS, iskaz dat decembra 1946. pred Vojnim sudom u Beogradu).
Iz knjige: "Zločini fašističkih okupatora i njihovih saradnika protiv Jevreja u Jugoslaviji", u izdanju Federacije jevrejskih opština FNRJ, 1953. Kao feljton objavljeno u Danasu, februara 2005.

Izvor: Danas

Zločinac iz nemačkih logora u Beogradu otkriven u SAD

Ubica iz streljačkog voda


Američko ministarstvo pravde pokrenulo je postupak za oduzimanje državljanstva Peteru Egneru (86), koji je osumnjičen da je učestvovao u streljanju više od 17.000 jevrejskih i srpskih civila tokom Drugog svetskog rata. Prema saznanjima „Blica“, Egner je bio pripadnik streljačkog voda u logorima na Banjici i Starom sajmištu u Beogradu.



Egner se doselio u SAD 1960. godine, a šest godina kasnije dobio je američko državljanstvo. On se tereti da je američkim vlastima dostavio lažne podatke u kojima je izostavio da je bio pripadnik Gestapoa.
Sagovornik „Blica“ iz Tužilaštva za ratne zločine kaže da će Srbija kontaktirati sa Sjedinjenim Američkim Državama u vezi sa daljim postupkom protiv Egnera.
- Sumnja se da je bio u streljačkom vodu na Banjici i Starom sajmištu. Proverićemo sve podatke o njemu u vojnim arhivama, a ako mu Amerikanci oduzmu državljanstvo, postoji mogućnost da bude izručen Srbiji - navodi naš sagovornik.

Egner je, prema podacima kojima raspolažu SAD, osumnjičen da je bio deo specijalne akcione grupe, koja je bila zadužena za sistematsko uništavanje Jevreja na teritoriji Beograda od 1941. do 1943. godine. U pritužbi američkim federalnim vlastima, kojom se traži oduzimanje državljanstva te zemlje Egneru, stoji da je njegova jedinica tokom jeseni 1941. godine ubila 11.164 osobe, većinom jevrejskih muškaraca, ali je među žrtvama bilo Srba, Roma i komunista.

„Jedinica je imala vodeću ulogu u masovnim nacističkim ubistvima 6.280 jevrejskih žena i dece u koncentracionom logoru Zemun u blizini Beograda“, stoji u tužbi koju je podnela Elizabet Vajt, šefica Kancelarije za specijalne istrage, zadužene za pronalaženje ratnih zločinaca koji žive u SAD. U podnesku te kancelarije navodi se da je Egner tokom ispitivanja priznao da je bio pripadnik tajne policije i da je sprovodio zatvorenike u koncentracione logore na Avali i Sajmištu, ali da je bio prevodilac tokom ispitivanja političkih zatvorenika.

Američki list „Sijetl tajms“ piše da je Egner svojim komšijama u SAD otvoreno pričao o doživljajima u nemačkoj armiji, pokazujući im čak i ožiljak neravnih ivica na kuku.
„Bio je veteran u Drugom svetskom ratu, baš kao i ja“, kaže Rasel Vilson (81), njegov dugogodišnji sused iz Vest Lina u Oregonu.

Komšije ga opisuju kao druželjubivog starca, čija je pasija bila igranje golfa. Do pre nekoliko godina je radio u jednom od hotela u Portlandu u Oregonu.
Novinarima Asošijeted presa koji su ga u utorak pozvali telefonom, Egner je potvrdio svoj identitet, ali je rekao da ne zna za tužbu o kojoj je reč. Na pitanje o službi u nacističkim jedinicama Egner je rekao samo: „Nemam pojma o čemu pričate. Žao mi je. Do viđenja.“

Advokat iz Sijetla Robert Gibs, koji zastupa Egnera, priznaje da je njegov klijent služio u nacističkoj policiji i službi bezbednosti, ali da poriče da je bio umešan u ma kakva zlodela.
Predsednik Komisije za praćenje antisemitizma Jevrejske opštine u Srbiji Aleksandar Lebl kaže za „Blic“ da svi koji su osumnjičeni za ratne zločine treba da odgovaraju.
- Njegovo ime se ne nalazi na listi ratnih zločinaca kojom mi raspolažemo, ali nije isključeno ni da je promenio ime prilikom odlaska u Ameriku. Njegova deportacija zavisi od odluke Amerikanaca, ali i od činjenice da li poseduje državljanstvo neke druge zemlje - ističe Lebl.

Rabi Marvin Her, osnivač i dekan Centra „Simon Vizental“ u Los Anđelesu, kaže da bi Egner trebalo da bude izručen državi u kojoj je počinio zločine.
„Mnogo ubica iz tog rata je imalo 19, 20, 21 godinu. Oni su bili u tim mobilnim ekipama za ubijanje ljudi. Nemam nikakav osećaj sažaljenja prema Egneru, ma koliko godina on imao sada“, rekao je Her.

Još na slobodi

MILIVOJ AŠNER - Austrija

Bio je šef policije u Slavonskoj Požegi u Hrvatskoj, i aktivno učestvovao u likvidaciji i deportaciji stotina Srba, Jevreja i Roma. Nedavno je izjavio za hrvatske medije da je tačno da je učestvovao u deportacijama, ali prema njegovoj tvrdnji, logoraši su odvođeni u njihove matične države, a ne u logore smrti.

ŠANDOR KEPIRO - Mađarska

Kao oficir mađarske žandarmerije učestvovao je u ubistvu više od 1.200 civila iz Novog Sada. Mađarski sud ga je 1946. godine osudio na 14 godina zatvora, ali je on uspeo da pobegne u Argentinu. Pre nekoliko godina se vratio u Budimpeštu, gde i danas slobodno živi.

Efraim Zurof: Prezadovoljan sam

Direktor centra Simon Vizental, Efraim Zurof izjavio je za „Blic“ da je prezadovoljan što je Egner otkriven.
- Da li će on biti izručen Srbiji zavisi od toga da li će srpska vlada hteti da ga proceusira. SAD ne vrše procesuiranje za zločine koji su izvršeni van teritorije te države - rekao je Zurof. On je dodao da se nada da će otkrivanje Egnera, pomoći da se sazna istina o velikim zločinima koji su se dogodili u logoru na Starom sajmištu.

Izvor: Blic

Steta sto ce im se suditi u ovim godinama. Trebalo je ranije. Cek, cek, pa ranije smo imali bratstvo jedinstvo, a zatim i --Veliku Srbiju--, da bili smo zauzeti --vaznijim stvarima-- 

Ето овога ће стићи правда, а убице мале Милице Ракић неће.
Твоји Американци су заузети "важнијим стварима". Зато им се и догодило нешто 11. септембра

Nista se njima nije dogodilo,sve su to sami napravili...valjda to vec znas.Jedino mozemo da se nadamo da ce im se sve vratiti kao bumerang...

Kakva je to pravda ubica se naživeo samo tako. To je pravda kurta valdhajma. I Josipa Broza i Miroslava Krleže koji su palili i vešao po Mačvi 1914.

Ma,oni su sve znali,i gde se nalaze i sta rade,nego su ih ostavljali na miru iz ko zna kojih razloga...i onda ih uhvate kad imaju po 80 godina i izruce njihovim zemljama,a to je u stvari blagoslov za njih,jer kako bi drugacije dosli u svoju zemlju i bili pokopani u svojoj zemlji....mislite o tome

Dal si primetila da svi ti ustaski, nacisticki i ostali zlocinci zive preko 90 godina

Како је ова реченица брутално тачна

Neka im sude, pa makar i ovako matorima.Da eto naživeli su se na pravdi Boga da im dlaka sa glave nije usfalila.Neka bar skončaju u zatvoru ako ništa drugo.