Kompanija Siemens planira najefikasniju termoelektranu na ugalj u svetu. Kompanija sada razvija ključne komponente za pogon za koji se očekuje da radi pri temperaturi pare od 700 stepeni Celzijusa i da ima nivo efikasnosti od najmanje 50 procenata.

Pogon je dizajniran tako da proizvodi 40 procenata manje CO2 od trenutne međunarodne prosečne vrednosti, osim što troši 40 procenta manje uglja nego što tipičan pogon koristi da bi generisao datu izlaznu vrednost struje. Planovi predviđaju da pogon postane operativan 2014. godine.


Danas je prosečni nivo efikasnosti za termoelektrane na ugalj širom sveta 30 procenata, sa oko 1.100 grama CO2 koji se proizvedu na svaki generisani kilovat. U Nemačkoj je nivo efikasnosti 38 procenata – a sa najnovijom tehnologijom, trenutno je gornja granica maksimalno 46 procenata. Ukoliko bi efikasnost svih termoelektrana bila povećana za jedan procenat, teret koji se stavlja na atmosferu naše planete bio bi smanjen za 260 miliona toga CO2 godišnje – što je jednako četvorostrukoj količini ukupnih emisija koje se proizvedu u gradu Njujorku.

Radeći sa konzorcijumom proizvođača, firmama za inženjering pogona i proizvođačima energije, „Siemens Fossil Power Generation“ (Siemens proizvodnja fosilne energije) ima nameru da obori sadašnji rekord i da stvori pogon za proizvodnju energije koji bi imao nivo efikasnosti od 50 procenata i koji bi ispuštao samo 669 grama CO2 po kilovat-času. Da bi se to ostvarilo temperatura pare u turbinama mora da bude značajno povećana – sa današnjih maksimalno 600 stepeni Celzijusa na 700 stepeni, ukoliko je moguće.

Šta više, pritisak pare će morati da bude povećan sa 285 na 350 bara. Ovo zahteva korišćenje novih materijala za turbine.

Stoga, Siemens u svojoj laboratoriji za materijale u Milhajmu na Ruru obavlja istraživanja koja su usredsređena na legure čija je osnova nikl. Istraživači ispituju specijalne legure od metala velike jačine, uključujući nikl, hrom i gvožđe, koji turbine čine otpornim na visoke temperature i koje im omogućuju da dostignu radni vek koji se u današnje vreme očekuje – minimum 25 godina.

Kompanija za snabdevanje energijom E.ON planira da jedan takav pogon za proizvodnju energije koji obara svetski rekord stavi u pogon 2014. godine u  Vilhelmshafenu. Ovo mesto je izabrano nakon pažljivog razmatranja: da bi ostvario visok nivo efikasnosti, E.ON planira da ovaj pogon za proizvodnju energije opremi posebnim elementima uključujući i efikasniji sistem za hlađenje koji koristi morsku vodu.


Izvor: PersonalMag

Ja imam predlog koji bi unapredio stvari jos vise, a to je Magnetohidrodinamicki generator

Za MHD generator ne možemo reći da je nekonvencionalan izvor energije, već pomoću njega imamo nekonvencionalno dobijanje energije, kao i kod gorivih ćelija. MHD generator toplotnu energiju izgaranja goriva ili toplotnu energiju oslobođenu u nuklearnom reaktoru direktno pretvara u el.energiju. Prednost je što nemamo pretvaranje u unutarnju energiju vodene pare i mehaničku energiju turbine, koji neizbežno uključuju nove gubitke i smanjuju ukupan stepen iskorištenja procesa.
Princip rada MHD generatora temelji se na Faradejovom zakonu el.magnetne indukcije koji kaže da se u provodniku indukuje ems. ako se kreće u mag. polju bez obzira na njegovo agregatno stanje. Umesto provodnika ovde imamo jonizovane gasove-plazmu. Da bi oni bili provodni potrebne su temperature veće od 3000K. To je i osnovni problem realizacije jer su potrebni materijali koji moraju izdržati te temperature, a uz to moraju biti i komercijalno prihvatljivi. Zajedničkim radom parnih ili gasnih turbina sa MHD generatorom mogao bi se postići stepen iskorištenja u TE veći od 60%, sa sadašnjih maksimalnih 35-40%. Topotna energija goriva u MHD generatoru pretvarala bi se direktno u el.energiju, a zatim bi se preostala toplotna energija gasova koji napuštaju kanal MHD generatora koristila u klasičnim generatorskim jedinicama.
U komori MHD generatora sagoreva gorivo u smeši sa kiseonikom. Smeša sadrži kalijum ili cezijum, elementa čiji atomi lako jonizuju. Usled visoke temperature sagorevanja dolazi do jonizacije atoma i molekula smeše, te se stvara veliki broj slobodnih elektrona i pozitvnih jona. Time se obezbeđuje potrebna velika provodljivost gasne smeše.
Velikom brzinom smeša ulazi u konusnu cev dužine 10m. Gornji i donji deo ove cevi imaju elektrode, a bočni su zidovi napravljeni od specijalnog keramičkog izolatora. Cev se nalazi u veoma jakom magnetnom polju B čiji je vektor normalan na pravac protoka smeše, a paralelean sa elektrodama. Na naelektrisane čestice smeše deluje Lorencova sila, usled čega elektroni odlaze na jednu, a joni na drugu elektrodu. Javlja se razlika potencijala jednaka elektromotornoj sili, reda veličine 1000V. El.energija dobijena u jedinici vremena iz jedinične zapremine gasa iznosi kdv2B2, gde je k konstanta, d provodljivost gasa, v brzina proticanja i B indukcija magnetskog polja.
Brzina v i provodljivost d su veći što su veće temperature, dok se dovoljno jaka magnetska polja(oko 5T) u velikim zapreminama mogu dobiti samo pomoću superprovodnih magneta. Za rad superprovodnih magneta potrebne su niske temperature (desetak K), što je povezano sa mnogim teškoćama. Zadovoljavanjem ovih uslova može se postići da MHD generatori daju snagu oko 100MW, ali zbog svih navedenih problema primena MHD generatora je vrlo ograničena.

zaista sitan problemcic  . mnoge ideje o dobijanju jeftine i "chiste" energije padaju u vodu (za sada) ,zato shto nema materijala koji izdrzavaju extremno visoke ili niske temperature (odnosno takvi materijali su preskupi) .