Ako stručnjaku za grbove objasnite porodično nasleđe, dobićete grb nalik ovom na slici, koji je đakon Nenad M. Jovanović uradio za kneginju Jelisavetu Karađorđević...
Posle gotovo šest vekova u Srbiju se vraća tradicija porodičnih grbova. Prekinut dolaskom Turaka, ovaj običaj da porodica ima vlastito znamenje ponovo je oživeo u poslednjih nekoliko godina. Svako može da ima svoj porodični grb a sve što je potrebno jeste da heraldičaru, stručnjaku za grbove, objasnite osnovne karakteristike porodičnog nasleđa.




ZNAMENJE - Jedan od njih je i đakon Nenad M. Jovanović iz Centra za istraživanje pravoslavnog monarhizma, koji je ovih dana sa saradnicima dovršio i grb za kneginju Jelisavetu Karađorđević. Stručnjaci ovog Centra često izrađuju porodične grbove. Svaki grb priča o svom vlasniku. Nasleđuje se po muškoj liniji, ali i žensko dete dobija znamenje, koje, opet, nije nasledno.
- Ženski grbovi su specifični po tome što imaju štit, uglavnom, romboidnog oblika i zavezanu mašnicu koja se, simbolično, udajom, razvezuje - objašnjava Jovanović.
Šta bi građani trebalo da kažu heraldiačaru ako žele svoj grb?
- Simboli na štitu često su vezani za prezime grbonosca, zanimanje, slavu, mesto u kojem živi, mesec kada je, na primer, zasnovao porodicu. Ocila i dvoglavog orla na štitu mogu da nose jedino državni, crkveni i kraljevski grb - objašnjava Jovanović.
Grb čine tri celine: štit, kaciga i čelenka. Izrada grba, zavisno od složenosti onoga što bi na njemu trebalo da se nađe, naplaćuje se od 200 do 400 evra, a dodatno se plaća ako želite da se grb i oslika.
Posle znamenja, koje je Centar osmislio i izradio za kneza Aleksandra Karađorđevića, heraldički umetnici ovog centra izradili su grb i kneginji Jelisaveti. Ovo je prvi i, zasad, jedini ženski grb u dvovekovnoj povesti heraldike Karađorđevića.
Kao i u grbovima ostalih članova kneževske loze Karađorđevića, i sa grba kneginje Jelisavete uklonjeni su hrvatski i slovenački simboli, koji su se nalazili na grbu njenog oca.



Izvor: 24sata