Pop ikone: Douglas Adams :: Knjizevnost ~ Umetnost ~ Kultura

Vodic kroz galaksiju za autostopere

vu izuzetnu naucno-fantasticnu knjigu "Vodic kroz galaksiju za autostopere", delo Daglasa Adamsa, preporucujemo svima. Zašto? Zato što je to izuzetno znacajna knjiga, popularnija od "Nebeskog omnibusa za kucepazitelje", bolje se prodaje od "Još pedeset i tri stvari koje se mogu izvesti u bestežinskom stanju" i kontroverznija je od bestselera "U cemu je sve Bog pogrešio", "Još neke njegove greške" i "Ma ko je uopšte taj Bog?". U mnogim od manje zatucanih civilizacija istocnog rukavca galaksije, "Vodic" je vec zamenio veliku "Enciklopediku Galaktiku". Na ovom mestu prenosimo neke delove.

Univerzum

Mnoge rase veruju da je univerzum stvorila neka vrsta Boga, iako narod Džatravartida sa Viltvodla VI veruje da je citav univerzum u stvari istresan iz nosa stvorenja zvanog Velika Zelena Šmrkotina.
Džatravartidi, koji žive u vecitom strahu od trenutka koji zovu Nailazak Velike Bele Maramice, mala su i plava stvorenja sa po više od pedeset ruku, koja su jedinstvena po tome što su izmislila dezodorantni sprej pre tocka.
Ali teorija Velike Zelene Šmrkotine uglavnom nije prihvacena van Viltvodla VI i zato, pošto je univerzum tako neobican kako vec jeste, neprestano se traga za novim rešenjima.

Druga mišljenja

1. OBLAST: beskonacno
"Vodic kroz galaksiju za autostopere" nudi svoju definiciju pojma "beskonacno": vece od najveceg ikada i još malo pride. U stvari mnogo vece od toga, stvarno strašno veliko, totalno, ludacki veliko, pravo pravcato "auuu, što je veliko". Beskonacnost je zapravo toliko ogromna da sama ogromnost u poredenju s njom deluje tricavo. Ovde, dakle, pokušavamo da rašcistimo sa onom vrstom pojma koji predstavlja džinovsko pomnoženo sa kolosalnim pomnoženo sa užasno velikim.
2. UNOSI: nikakvi
Nemoguce je uneti bilo šta u beskonacnu oblast, jer ne postoji nikakva spoljašnost iz koje bi se moglo uneti.
3. IZLAZI: nikakvi
Videti "unosi".
4. NASELJENOST: ne postoji
Poznato je da je broj svetova beskonacan, iz prostog razloga što ima beskonacno mnogo prostora u kome se nalaze. Ali, nisu svi naseljeni. Prema tome, broj naseljenih svetova mora biti konacan. Bilo koji konacan broj podeljen sa beskonacnošcu toliko je blizu nicemu da ga ne treba ni pominjati i zato se može reci da je prosecna naseljenost svih planeta Vaseljene ravna nuli. Iz ovoga sledi da je naseljenost citave Vaseljene takode ravna nuli, a ljudi koje možda srecete s vremena na vreme samo su proizvod vaše bolesne mašte.
5. MONETARNA SREDSTVA: ne postoje
U stvari, postoje tri potpuno konvertabilne valute u Galaksiji, ali se nijedna ne racuna. Altairski dolar je nedavno devalvirao, flainijska pobl-zrnca mogu se menjati samo za druga flainijska pobl-zrnca, a triganski pu ima sopstvene, vrlo posebne probleme. Njegova kursna lista, koja kaže da se osam ningija menja za jedan pu vrlo je jednostavna, ali s obzirom na to da je ningl trouglasti gumeni novcic cija je svaka stranica dugacka šest hiljada osam stotina milja, niko ih nikada nije skupio dovoljno da dode u posed jednog jedinog pua. Ningiji se kao valuta mogu zanemariti, jer galaktibanke odbijaju da se zavitlavaju sa sitninom. Na osnovu ove pocetne pretpostavke vrlo je jednostavno dokazati da su i galaktibanke proizvod bolesne mašte.
6. UMETNOST: ne postoji
Funkcija umetnosti je da bude ogledalo prirode, a dovoljno veliko ogledalo naprosto ne postoji -videti tacku jedan.
7. SEKS: ne postoji
U stvari ima ga strašno mnogo, najvecim delom zbog potpunog nedostatka novca, razmene, banaka, umetnosti ili bilo cega drugog cime bi se nepostojeci ljudi Vaseljene mogli zabaviti.

Ko vlada galaksijom?

Glavni problem -jedan od glavnih problema, jer ima ih nekoliko -dakle, jedan od mnogih glavnih problema u vezi sa rukovodenjem je ko ce to da radi; ili, tacnije, ko ce da navede ljude da ga puste da to radi umesto njih.
Da rezimiramo: poznata je cinjenica da su oni koji žele da vladaju ipso facto najnepogodniji da to rade. Da rezimiramo rezime: ko god je sposoban da dovede sebe na mesto predsednika ne sme nipošto da dobije to mesto. Da rezimiramo rezime rezimea: problem je u ljudima.
I tako dolazimo u sledecu situaciju: niz predsednika galaksije koji toliko uživaju u prijatnostima i svoj toj galami koja ih okružuje dok imaju moc u rukama, vrlo retko primete da je u stvari nemaju. Jer neko je u senci iza njih -ali ko?
Ko uopšte može da vlada ukoliko se to ne sme dozvoliti nikome ko to želi?

Vogoni

Pre milijardu godina, kada su vogoni prvi put ispuzali iz ustajalih prvobitnih okeana Vogsfere i dahcuci i brekcuci polegli po devicanskim obalama planete, sile evolucije su ih u istom trenutku napustile, s gadenjem okrenule glavu u stranu i otpisale kao ružnu i nesrecnu grešku. Nakon toga više nisu evoulirali; uopšte nije trebalo da prežive.
injenica da im je to ipak pošlo za rukom predstavlja neku vrstu priznanja tvrdoglavoj, idiotskoj nedopustivosti tih stvorenja. "Evolucija?" rekoše oni, "kome to treba?". I jednostavno nastaviše da žive bez onoga što je priroda odbila da im pruži, sve dok nije došlo vreme kada su naucili da ispravljaju vece anatomske nepravilnosti hirurškim putem.

Poezija

Na listi najgore poezije u citavom univerzumu vogonska poezija treca je po redu. Druga je poezija Azgota sa Krije. Kada je njihov slavni poeta Gruntom Lomni recitovao svoju pesmu "Oda grudvici kita koju nadoh pod pazuhom svojim jednog jutra", cetvoro ljudi iz publike umrlo je od unutrašnjeg krvoliptanja, a predsednik Srednjegalagtickog saveta za unazadenje umetnosti preživeo je tako što je odgrizao sopstvenu nogu. Zabeleženo je da je Gruntos bio duboko razocaran prijemom na koji je naišla pesma i da se upravo spremao da zapocne citanje svog epa u dvanaest knjiga "Moja omiljena grgoljanja tokom kupanja", kada mu je sopstvena utroba, u ocajnickom pokušaju da spase život i civilizaciju, pokuljala uz vrat i zagušila mozak.

Robot

"Enciklopedika Galaktika" definiše robota kao "mehanicki uredaj koji je projektovan da obavlja covekov posao". Reklamno odeljenje Siriuske kibernetske korporacije definiše robota kao "vašeg plasticnog drugara uz kojeg vam je tako zabavno". "Vodic" definiše reklamno odeljenje Siriuske kibernetske korporacije kao "bandu nesposobnih tupadžija koje ce prve uza zid kada se digne kuka i motika". Zanimljiv je podatak da jedno izdanje "Enciklopedike Galaktike", koje je srecnom slucajnošcu dospelo kroz vremenski procep iz buducnosti daleke hiljadu godina, definiše reklamno odeljenje Siriuske reklamne korporacije kao "bandu nesposobnih tupadžija koje su prve uza zid kada se digla kuka i motika".

Nulti-matik

Nulti-maticka mašina je jedina naprava na svemirskom brodu koja je proizvodila tecnost za pice. Nacin na koji je funkcionisala bio je izuzetno zanimljiv. Nakon pritiskanja dugmeta "pice", mašina je vršila trenutnu, ali vrlo detaljnu analizu subjektovog osecaja ukusa, spektroskopsku analizu njegovog metabolizma i potom odašiljala slabašne ogledne signale niz nervne puteve subjekta do centra za ukus da bi proverila šta ce biti najbolje primljeno. Medutim, nikome nije bilo jasno zbog cega to radi, jer je uvek isporucivala cašu tecnosti koja se gotovo u potpunosti, mada ne sasvim, razlikovala od caja. Nulti-matik konstruisala je i izradila Siriuska kibernetska korporacija cije odeljenje za žalbe sada prekriva sve glavne kopnene mase prve tri planete zvezde Tau sistema Siriusa.

Pogon Beskonacne Neverovatnoce

Pogon Beskonacne Neverovatnoce predstavlja divnu, savremenu metodu prelaženja ogromnih meduzvezdanih rastojanja za puki nulti deo sekunde, bez sve one mucne petljavine oko hipersvemira.
Princip generisanja malih iznosa konacne neverovatnoce jednostavnim spajenjem logickih kola Bamblvini 57 sub-mezonskog mozga za ploter atomskih vektora uronjen u sredinu koja je snažan proizvodac Braunovog kretanja (na primer lepa, velika šolja vrelog caja) bio je, razume se, dobro poznat -takvi generatori cesto su korišceni za "probijanje leda" na žurkama izazivanjem istovremenog skoka svih molekula donjeg rublja domacice za jednu stopu ulevo, u skladu sa teorijom neodredenosti.
Mnogi cenjeni fizicari govorili su da to ne mogu da podnesu -jednim delom zato što se radilo o omalovažavanju nauke, ali uglavnom zbog toga što ih nisu pozivali na takve žurke. Druga stvar koju nisu mogli da podnesu bio je veciti neuspeh u pokušajima da konstruišu mašinu koja bi mogla da generiše polje beskonacne neverovatnoce i na kraju su namrgodeno obznanili da je takva mašina doslovce nemoguca.
A onda, neki student, kojeg su ostavili da pocisti laboratoriju nakon izuzetno neuspele žurke, poceo je ovako da razmišlja:
"Ukoliko je takva mašina prakticno neostvarljiva, onda njeno postojanje mora imati konacnu neverovatnocu. Znaci, da bi se napravila treba samo precizno izracunati koliko je neverovatna, ubaciti taj broj u generator konacne neverovatnoce, dodati šoljicu vrelog caja?...i ukljuciti je!"
To je i ucinio, i s prilicnim zaprepašcenjem shvatio da je uspeo da završi potragu za zlatnim generatorom beskonacne neverovatnoce. Još više ga je zaprepastilo kada ga je, nakon urucivanja nagrade Galaktickog instituta za izuzetnu bistrinu, lincovala razularena gomila cenjenih fizicara koji su konacno shvatili da više od svega mrze pametnjakovice.

Žurka

Najveca i najrazornija žurka koja je ikada održana (održava se) sada je vec zašla u cetvrtu generaciju, a niko još uvek ne pokazuje nameru da ode. Neko je svojevremeno bacio pogled na sat, ali bilo je to pre jedanaest godina, a još uvek se ništa nije desilo.
Nedavno je na nebu došlo do grmljavine i sevanja i pocela je da kruži prica da se to vodi borba izmedu flota nekoliko suparnickih kompanija za proizvodnju tepiha, ali ne treba verovati u ono što se cuje na žurkama, a narocito ne na ovoj.
Jedan od problema, a on ce se ocigledno sve više pogoršavati, jeste da su ljudi na žurki ili deca ili unuci ili praunuci onih koji su prvobitno odlucili da ne odu kuci, a zbog svega onog posla sa selektivnim razmnožavanjem i recesivnim genima to znaci da su svi prisutni na žurki u ovom trenutku ili apsolutno fanaticni posetioci žurki, ili mucavi idioti ili, sve cešce i cešce, oboje.
Ovako ili onako, to znaci da (genetski govoreci) svaka sledeca generacija ima sve manje šanse da ode, od prethodne, i tako u proces ulaze drugi faktori, kao na primer kada ce nestati pica.
Jedna od stvari koja je u svoje vreme izgledala kao odlicna ideja bila je da žurka treba da dobije polet -ne na nacin na koji žurke treba da imaju polet, vec da bukvalno poleti.
Jedne noci grupa pijanih astro inženjera motala se oko zgrade i kopala po ovome, cackala po onome, treskala po necem trecem i kada se sunce podiglo sledeceg jutra, zaprepastilo se kada je videlo da obasjava zgradu punu veselih pijanaca koja je sada poput mlade i nesigurne ptice lepršala iznad vrhova krošnji. Ne samo to, vec je leteca žurka uspela da pribavi prilicno teško naoružanje. Ukoliko je trebalo da ikada ulete u raspravu sa trgovcima vinom, želeli su da argumenti budu na njihovoj strani.
Pretvaranje od necega što je bilo koktel-parti sa punim radnim vremenom u pljackaški parti sa nepotpunim radnim vremenom, došlo je s lakocom i prilicni pomoglo, što je dodalo malo novog poleta i žestine citavoj stvari. Pljackali su, otimali, držali citave gradove kao taoce da bi za njih dobili sveže zalihe sira, slanih keksa, ga ukamole, suvog mesa, te vina i žestokih pica koje su sada uzimali sa letecih tankera. Ali, problem nestanka pica morace jednog dana da postane ozbiljan. Planeta iznad koje lebde više nije ona planeta iznad koje su poceli lebdenje.

Zona katastrofe

"Vodic" beleži da "Zonu Katastrofe", plutonijumski rok sastav iz oblasti Gagrakake, svi drže ne samo za najbucniji rok sastav u galaksiji, vec zapravo za najjaci izvor buke koji postoji. Redovni posetioci njihovih koncerata smatraju da je njihov zvuk najlepše slušati iz ogromnih, betonskih bunkera smeštenih na oko trideset sedam milja od pozornice, dok sami muzicari sviraju na svojim instrumentima uz pomoc daljinske kontrole sa dobro izolovanog svemirskog broda koji ostaje u orbiti planete -ili, cešce, u orbiti neke druge planete.
Uopšte uzev, njihove pesme vrlo su jednostavne i uglavnom slede poznati motiv o tome kako mladic-stvorenje srece devojku-stvorenje pod srebrnim mesecom, koji potom eksplodira bez ikakvog vidljivog razloga.
Mnogi svetovi danas su u potpunosti zabranili njihove nastupe, ponekad iz umetnickih razloga, ali najcešce zbog toga što "sistem obracanja publici koji koristi sastav krši lokalne propise o ogranicenom korišcenju strateškog naoružanja".

Alkohol

Evo šta "Enciklopedika Galaktika" ima da izjavi o alkoholu. Ona kaže da je alkohol bezbojna, isparljiva tecnost koja se dobija vrenjem šecera; potom se beleži njegovo toksicno dejstvo na neke oblike života, cija je hemija zasnovana na ugljeniku.
I "Autostoperski vodic kroz galaksiju" pominje alkohol. On kaže da je od svih postojecih pica najbolji pangalakticki grgolj blaster. On kaže da pangalakticki grgolj blaster deluje tako kao da vam mozak rasparca kriška limuna u koju je ubacena velika zlatna cigla.
Vodic govori o tome na kojim se planetama pravi najbolji pangalakticki blaster, koliko se od vas ocekuje da platite za njega i koje ce vam dobrotvorne organizacije posle pomagati da se rehabilitujete.
Vodic vas cak savetuje kako da ga sami napravite.
"Uzmite celokupnu sadržinu jedne boce starog džanksa, kaže on. Ulijte jednu meru vode iz okeana Santraginusa V -ah, ta morska voda Santraginusa, kaže on. Ah, ta santraginjanska riba!!! Spustite unutra tri kocke arkturijanskog megadžina i sacekajte da se izmešaju sa tecnošcu (sve mora biti doviljno ohladeno, inace ce se benzin izgubiti). Propustite cetiri litre falijanskog mocvarnog gasa kroz sve to, u spomen na sve one blažene stopere koji su umrli od zadovoljstva po mocvarama Falije. Na vrh srebrne kašicice dodajte malo kvalaktinske esencije hiperminta, koji podseca na sve one tanane miomirise tamnih oblasti Kvalaktine, pune pritajenog tajanstva i slasti. Dodajte zub algolijanskog suncanog tigra. Posmatrajte kako se topi i širi plamen algolijanskih sunaca duboko kroz srce pica.
Kapnite malo zamfuora.
Dodajte maslinku.
Popijte...ali...vrlo pažljivo...."
"Autostoperski vodic kroz galaksiju" prodaje se dosta bolje od "Enciklopedike Galaktike".

Jedna omiljena pesma

Aldebaran je stvarno sjajan,
Algol da ne volim ne mogu,
Zgodne cure sa Betelgeza
Oborice te sa nogu.
Radice ti šta god poželiš
Prvo u žustrom, pa u blagom maniru,
Al' ako treba da me rasture da stignem tamo
Neka me ostave na miru.
I pevam
Da me rasture, da me rasture
Ma kakav je to nacin za let?
Ako treba da me rasture da stignem tamo
Necu da napuštam ovaj svet.
Sirijus je poplocan zlatom,
Tako bar mnogi kažu,
Ali kad pocnu sa "poseti Tau i umri"
Znam da me gadno lažu.
Rado cu poci ovakvim putem Ili možda onakvim,
Al' ako treba da me rasture da stignem tamo
Onda baš necu nikakvim.
I pevam
Da me rasture,
da me rasture
Ma lud si k'o niko na svetu,
Jer ako probaju da me rasture da stignem tamo
Ostacu u svom krevetu.

Druga omiljena pesma je mnogo kraca:
Teleportirao sam se jedne noci
Sa Ronom i Sidom do Goge,
Ron je ukrao Gogino srce
A ja Sidove noge.

Planeta Golgafrincam

"Autostoperski vodic kroz galaksiju" ima da izjavi sledece o planeti Golgafrincam: to je planeta sa prastarom i tajanstvenom istorijom, bogata legendama, crvena, a povremeno i zelena od krvi onih koji su u pradavna vremena tražili nacina da je pokore; zemlja isušenih i golih predela, slatkog i sparnog vazduha otežalog vonjem mirisnih proleca koji se sliva niz vrelo i prašnjavo stenje i hrani tamne i mošusne lišajeve pod njim; zemlja groznicavih cela i zatrovane mašte, narocito medu onima koji okuse lišajeve; takode zemlja hladnih i senovitih misli medu onima koji su naucili da se odreknu lišajeva i da nadu sebi drvo pod kojim ce leškariti; zemlja celika, krvi i junaštva; zemlja tela i duše; bila je to njena istorija.
A u citavoj toj drevnoj i tajanstvenoj istoriji, najtajanstvenije prilike bez sumnje su veliki, opkoljavajuci pesnici Ariuma. Ti opkoljavajuci pesnici živeli su po udaljenim planinskim prelazima, gde su ležali i cekali malene grupe neopreznih putnika, a onda bi ih opkolili i gadali stenjem.
A kada bi putnici stali da zapomažu i da im govore zašto ne odu da napišu neku pesmu umesto što muce ljude tim bacanjem stenja, oni bi iznenada prestali i poceli da recituju jednu od sedam stotina devedeset cetiri velike poeme Vasisiana. Te poeme su bule izuzetne lepote i još više izuzetne dužine, a sve su imale istovetnu rimu.
Prvi deo svake pesme govorio je o tome kako je nekada iz grada Vasiliana pošla grupa od pet mudrih kneževa na cetiri konja. Kneževi su razume se bili hrabri, plemeniti i pametni, putovali su po udaljenim zemljama, borili se sa divovima-ljudožderima, tragali za egzoticnim filozofijama, pili caj sa cudnovatim bogovima i spasavali divna cudovišta od grabljivih kneginja pre nego što su konacno izjavili da su dostigli prosvetljenje i da je došao kraj njihovim lutanjima.
Drugi, mnogo duži deo svake pesme govori potom o njihovom preganjanju i zanovetanju oko toga ko ce od njih morati peške da se vrate nazad.
Sve to pocivalo je u drevnoj prošlosti planete. Ali jedan od naslednika tih neobicnih pesnika izmislio je lažne price o žalosnoj sudbini koja je ljudima Golgafrincama omogucila da se otarase u potpunosti beskorisne trecine svog stanovništva. Druge dve trecine ostale su mirno kod kuce i živele su punim, bogatim i srecnim životima, sve dok ih nije sve skupa zbrisala zarazna bolest koju su zaradili iz prljavih telefona.

Pravila za brokijanski ultrakriket

PRAVILO BROJ JEDAN: Pustite da vam izrastu bar tri noge viška. Nece vam služiti ni za šta, ali ce bar zabavljati publiku.
PRAVILO BROJ DVA: Pronadite jednog izuzetno dobrog igraca brokijanskog ultrakriketa. Klonirajte ga nekoliko puta. Time cete uštedeti ogromni iznos pažljivog odabiranja i treniranja.
PRAVILO BROJ TRI: Smestite svoj i protivnicki tim na veliku poljanu i sagradite oko njih zid. Razlog za to je taj što ce, iako je igra neobicno spektakularna, osujecenost publike koja nece moci da vidi šta se dešava dovesti do toga da ce svi misliti kako je mnogo uzbudljivije nego što stvarno jeste. Gomila koja je upravo posmatrala dremljivu utakmicu osecace mnogo manje životnog zadovoljstva od gomile koja veruje da je upravo propustila najdramaticniji trenutak u istoriji sporta.
PRAVILO BROJ CETIRI: Ubacite preko zida igracima gomile sportske opreme. Može poslužiti bilo šta -batovi za kriket, palice za bezbol, teniski reketi, sve cime se može dobro zamahnuti.
PRAVILO BROJ PET: Igraci sada treba da prikupe uz sebe sve što mogu da nadu. Cim igrac postigne "pogodak" po glavi drugog igraca, treba smesta da pobegne što brže može i da mu se izvini sa sigurnog rastojanja. Izvinjenja treba da budu sažeta, iskrena i, radi krajnje jasnoce i upecatljivosti, urucena preko megafona.
PRAVILO BROJ ŠEST: Pobednik je onaj tim koji prvi pobedi.