Gledaj to ovako:

Sada je 22.00, i sedis do 22.10, i vratis se 10 min unazad, e sad taj trenutak kada si krenuo u proslost, 22.10 je ustvari postala sadasnjost. Vratio su se u 22.00 sedis sam sa sobom, nakon toga se vracas u buducnost, ali u ono vreme za koje si potrosio u proslosti plus 22.10. Znaci ako si proveo 3 minuta u proslosti, trebas se vratiti u 22.13, kako ne bi bila poremeceno vreme, je ako bi se vratio u 22.10 ti bi jos uvek bio u proslosti, i video bi sebe kako ustajes stolice i kreces ka vremeplovu . A buducnost postoji, samo nismo sigurni da li se mi nalazimo i u buducnosti? To zavisi da li postoji sudbina ili ne!! A i ne moze se sto posto tvrditi da li bi uopste sreo sebe ako se vracas na tako kratko vreme.

A sad moja teorija - čitajte pažljivo    pa kažite mišljenje:

Verovatno svi znate nešto o svemiru.
Ne znam koliko vam je poznato, ali verovatno jeste, da većina zvezda koje vidimo na nebu, su udaljene po nekoliko miliona svetlosnih godina... Pošto je to "mnogo" daleko - svetlost putuje dosta dugo da bi stigla do nas. Čak i po više od hiljadu godina (razmere su neprecizne i ali u suštini tačne). Kako zvezde, što je poznato i veoma česta pojava, izumiru tj. gase se, eksplodiraju, unište ili šta već... ta svetlost sa njih još uvek putuje ka nama što se videlo pre mego što je zvezda ekspodirala.
Znači, zvezda je eksplodirala pre hiljadu godina a mi tek danas nju vidimo - što znači da vidimo njenu prošlost (pre nego što je eksplodirala)

Ovo je samo primer koji dokazuje da mi možemo videti prošlost ali da ne možemo uticati na nju, već prisustvovati samo kao posmatrači (jer je prošlost već prošla kao što je zvezda već eksplodirala i ne možemo ništa učiniti povodom toga)

Nadam se da sam bio jasan i zanimljiv 

@ costa
Cekaj, kako mogu da se vratim u 22:13, kada sam otisao u 22:10
Znaci da mi ne govorimo samo o putovanju u proslost, vec i u buducnost.
A kako je moguce da putujes u buducnost, kada se buducnost jos uvek nije desila?
@ shone83
Mislim da to i nije bas najbolji primer.
Jer mi posle hiljadu godina ne vidimo tu zvezdu, vec samo svetlost koju je ta zvezda ispustila pre hiljadu godina.

Shone, mnogo prostiji bi bio isti primer sa zvukom

malo offtopic:
Ne znam da li sam pročitao ovde ili mi je neko ispričao, nije važno.
Zamislite da možete da se krećete mnogo brže od svetlosti.
Dovoljno se odaljite od planete Zemlje, uzmete džinovski teleskop i posmatrate svetlost koja je odavno krenula sa planete, npr. vidite kosovski boj...

malo ontopic :
Još uvek mislim da je putovanje kroz vreme nemoguće...tehnički nemoguće-nisam siguran, ali logički-siguran.
Pazite...vreme teče?
Zanemarimo da postoje paralelni svetovi i tako to...
Zamisliste da ste vi ona crtica na traci windows media playera koja se pomera.
Vraćanje u prošlost bi bilo vraćanje te crtice unazad.
Ono što se dogodilo ne može se promeniti?
Vratim se iz vremena B u prošlost u vremenu A.
Vidim sebe.
Znači da sam ja iz B, koji sam se vratio u prošlost A, već znao da ću se vratiti.
E sad, to bi bilo moguće jedino ako se sve desilo odjednom, odnosno da je posle Velikog praska sve tačno zacrtano kako će se desiti i da smo mi u stvari u nekom playback-u.
Jer ako vreme teče i stvara se, a nije nastalo odjednom, onda ja u vremenu A nisam mogao da sretnem sebe koji se vratio iz budućeg vremena B, pošto to buduće vreme nije ni postojalo. Tek kad bi ja posle nekog vremena stigao do B, onda bi mogao da se vratim u tačku A, pa bih video sebe, pa bi znao da ću se vraćati, pa bi počeo začarani krug. Ali problem zadaje taj početni krug u kojem niko nije mogao da se vrati iz budućnosti koja ne postoji.
Kako vi zamišljate vreme, kao streaming pesmu u media playeru koji se u toku puštanja stvara, ili kao već snimljeni mp3 fajl koji se samo reprodukuje.
Mnogo sam se zapetljao.
Rezime:
Prošlost su sećanja
Budućnost su mogućnosti
Postoji samo sadašnjost

Neke stvari u postu su zbunjujuće i trebalo bi da ih izbrišem, ali nemam snage da još jednom prolazim kroz sve to...

I da, ova teorija na početku krši mogućnost ljudi, kao svesnih bića, da imaju slobodu izbora.
Kao i sve vezano za sudbinu.

@lukpot, digital

Mislim da treba razgraniciti neke stvari. Ja svoj zivot posmatram kao stream mp3 file, ali moj zivot zajedno sa planetom zemljom posmatram kao mp3 file. Dakle ja verujem da moja sudbina nije odredjena, odnosno da sam onakav kakvo mi je delanje u zivotu. To znaci da moja buducnost nije odredjena, ali moja buducnost na planeti Zemlji je odredjena, jer Zemlja je jasno tu gde jeste, i ne odstupa sa svoje putanje. Jasno je da ce se ona okretati oko svoje ose, i da cemo imati dan i noc, rotirace oko Sunca i imacemo godisnja doba tacno kada to treba da bude. Dakle vreme tece dalje i ono je odredjeno, ali nasi zivoti unutar njega nisu odredjeni ali kao celina smo odredjeni. I kada se govori o putovanju o vremenu onda se ne misli samo na putovanje u proslost nego i putovanje u buducnost. Zato kazem da bi se od 22.00 mogao vratiti u 22.13, jer racunamo da je trebalo 3 minute da provedes vreme u proslosti plus izgubljeno vreme u putovanju. Dakako da se mozes vratiti u 22.13 jer to bi bio povratak u sadasnjost ne u buducnost. Jer vreme kada si napustio 22.10 i otisao u proslost vreme nije stalo, tj Zemlja se i dalje okretala oko Sunca. Jedino se postavlja pitanje da li je moguce otici u 22.14??

@Digital

Nije tačno da vidimo svetlost već kako je i lukpot objasnio - zvezdu!

@lukpot

Pa to sam upravo rekao - ili sam bar hteo da kažem 

@lukpot

pa kao sto si rekao,proslost bi mogli posmatrati kad bi isli brze od svetlosti,ali tada nas niko ne bi video,zar ne?sto znaci da ni mi ne bi mogli videti sebe.tako da je teoretski,putovanje u proslost moguce,ali ne i menjanje iste..
ali,opet ,kad bi putovali brzinom svetlosti nase vreme bi drugacije proticalo nego vreme onih koji se krecu mnogo manjim brzinama,i samim tim bi se vratili sa tog putovanja u buducnost...doduse, ne nasu vec...pa...recimo zemaljsku.tako da,u principu,nemoguce je putovati buducnost jer dok bi mi putovali vreme bi prolazilo,a nas ne bi bilo da stvaramo tu buducnost, jer putujemo u nadi da cemo je videti...ali proslost..pa to je vec druga prica.eto.......
 

@ costa
ok, skapirao sam sta si hteo da kazes.
Ali kada bi nasa buducnost vec bila odredjena, da li bismo tada mogli da putijemo u buducnost?

@ digital

Verovatno bi smo mogli da putujemo, ali tu onda nastupa jedan paradoks. A to je ako ja u buducnosti vidim neku nevolju koja bi me mogla zadesiti, onda ako bih pokusao povratkom u sadasnjost da je sprecim tada kada se bude trebala dogoditi, pitanje je da li bih to mogao da uradim? Mozda bih i mogao da je sprecim, ali to onda vise nije u domenu sudbine, u domenu onoga sto se mora desiti, pa prema tome ta prva nevolja koja bi me trebala zadesitinije buducnost. Jedino ako neka visa sila, Bog, ili vec neko drugi nije odredio da ja bas tada moram doziveti tu nevolju, pa makar i na drugi nacin, ako prvobitni uspem izbeci!! Po ovoj novoj teoriji o putovanju, ne mozemo da uticemo na poredak stvari, tj kao sto ne bismo mogli promenuti proslost, tako bi smo morali i prihvatiti buducnost. Mislim da nije moguce putovati u buducnost, upravo zbog tog paradoksa. Jer koja je svrha zivljenja ako se moze saznati da cu za mesec dana izgubiti zivot, time sto cu otputovati mesec dana unapred i to saznati? Posto verujem da nepostoji sudbina, kako pojedinca tako i celog covecanstva, nego smo onakvi kako delamo, iz tog razloga mislim da nije moguce putovati u buducnost. Mada je na nekin nacin sudbina covecanstva odredjena ka proasti, ali to je vec u biti samog coveka, jer je covek kvraljivo bice sto ga je vise na okupu, ali to se ne odnosi na pojedince.

Brzinom svetlosti nije moguce putovati, jer tada se materija pretvara u energiju. Drugim recima brzinom svetlosti moze da putuje samo svetlost. To je jedan od razloga zasto mi kao ljudi necemo moci previse otkriti daleka svemirska prostranstva, mozda cak nijednu planetu. Jer najbliza zvezda u cijem sistemu bi mozda i mogao postojati zivot je Alfa Kentaura udaljena svega 4.2 svetlosne godine, a jedna svetlosna godina izadje 9 460 528 405 000 km. Pomnozeno sa 4.2, i podeljeno sa 300 000 km/s kolika je brzina svetlosti u vakumu dobija se 4.2 ljudske godine, da se prevali taj put. A kada imamo u vidu da je covek dostigao tek brzinu od 90 kilometara u sekundi, sa ovom novom jedirlicom koju sru Rusi i Amerikanci poslali u svemir, ostajemo prikovani za planetu Zemlju. A jos nije ni razluceno kako se treba kreataiti u kom smeru da bi se probila vremenska barijera.