Dinkić: Realan plan privatizacije

14. jun 2008. | 01:38 | Izvor: B92

Beograd -- Privatizacija 50-ak društvenih preduzeća u Srbiji, koja bi po zakonu trebalo da bude završena do kraja godine, realan je plan, tvrdi ministar ekonomije Mlađan Dinkić.



 Tender za Jat Ervejz će, kako je Dinkić najavio, biti raspisan u julu, kada bi trebalo da bude potpisan i ugovor između italijanskog "Fijata" i kragujevačke Zastave. U pripremi je i novi model privatizacije RTB "Bora".

Posle dva neuspela tendera za privatizaciju RTB "Bora", država je odlučila da promeni model privatizacije za ovu kompaniju i pokuša da nađe strateškog investitora.
"Imaćemo, uskoro, međunarodni tender za izbor najboljeg strateškog investitora za RTB 'Bor', kako država ne bi prodavala 'Bor', već, po modelu zajedničkih ulaganja, pronašla na konkursu najboljeg investitora koji bi bio prva liga u proizvodnji bakra i koji bi uložio u izgradnju nove topionice, nove opreme i, na taj način, postao partner države u daljem razvoju", objasnio je Dinkić.

Do kraja juna, znaće se i da li koncesionar Alpina-Por može da finansira izgradnju autoputa Horgoš-Požega.
Ukoliko koncesionar ne obezbedi novac, ugovor će biti raskinut i država će preuzeti finansiranje, kaže Dinkić.

Uskoro se očekuje i privatizacija jednog od pet najvećih državnih preduzeća, Jat Ervejza.
Ministar ekonomije kaže da će početna cena za kupovinu te kompanije biti 150 miliona evra.

"U ponedeljak objavljujemo u Fajnenšel Tajmsu i domaćim medijima tender za privatizaciju Jat Tehnike, a oko 15. jula biće objavljen i tender za privatizaciju Jat Ervejza", najavljuje on.
U julu, Dinkić očekuje i potpisivanje ugovora o zajedničkom ulaganju italijanskog "Fijata" i kragujevačke Zastave.
Stručnjaci "Fijata", koji su prethodnih dana boravili u Zastavi, završavaju izveštaje o sveobuhvatnom stanju kragujevačke kompanije.
Kako B92 saznaje, na osnovu finansijsko-pravnih i tehnološko-ekoloških izveštaja biće koncipiran ugovor između srpskog i italijanskog proizvođača automobila.


Izvor: B92

Srbiji treba politička stabilnost

14:05 | Izvor: Beta

Beograd -- Politička stabilnost i poboljšanje imidža Srbije u svetu najbitniji su za privlačenje direktnih stranih investicija, pokazuje istraživanje kompanije „Ernst & Jang“

Prema tom istraživanju o investicijama u jugoistočnoj Evropi, Srbija je na četvrtom mestu na listi zemalja u jugoistočnoj Evropi u kojima investitori nameravaju da uspostave poslovne aktivnosti, posle Rumunije, Turske i Bugarske.

Istraživanje o privlačnosti Jugoistočne Evrope rađeno je na uzorku od 216 izvršnih rukovodilaca kompanija iz celog sveta, a najbolji imidž među investitorima ima Rumunija, dok je Srbija tek na šestom mestu od ukupno osam država.
Investitori su ocenili da su slabosti Srbije loša telekomunikaciona, transportna i logistička infrastruktura, nedovoljna transparentnost, politička nestabilnost, kvalitet života, korupcija i birokratija. Sa druge strane, investitore privlače niski troškovi radne snage, fleksibilnost propisa o radu i mogućnost porasta produktivnosti.

Istraživanje je pokazalo da oko 20 odsto stranih investitora dobro poznaje uslove investiranja na tržištu Srbije, koja se po dostupnosti informacija nalazi na sedmom mestu.

Kako se navodi u istraživanju, strane direktne investicije u Srbiji su uglavnom industrijske i to 68 odsto, a zatim slede prodaja i marketing 19 odsto.
Srbija je na prvom mestu po broju stranih direktnih investicja u prehrambeni sektor, na drugom mestu po ulaganjima u automobilsku industriju, a na četvrtom u sektoru elektronike.

Prema istraživanju, članstvo neke zemlje u EU predstavlja snažan pokretač za privlačenje ulaganja, pošto se sa tim složilo 86 odsto investitora.

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić kaže da će "Srbija u naredne četiri godine biti najatraktivnija zemlja za strane direktne investicije, jer će imati vladu koja će gurati zemlju ka EU“.
„Osnovni preduslov za privlačenje investicija biće politička stabilnost. Prednost će biti i to što nismo članovi EU jer će za investitore Srbija biti atraktivnija od sadašnjih članica, i to pre svega zato što je na jasnom putu ka EU", smatra Dinkić.

On kaže i da će predloženo smanjenje poreza na plate sa 12 na 10 odsto u prvoj godini koštati budžet Srbije 15 milijardi dinara, ali će zato privreda profitirati jer će smanjenje poreza učiniti Srbiju atraktivnom za investicije.


Izvor: B92

ukratko receno sve je isto samo njega nema! kad vidim ovo u temi privatizacija i stranacka obecanja meni samo sevaju  pred ocima afere i lazi!

Када причају о девизним резервама говоре у доларима да би изгледало више, када говоре о дугу говоре у еврима да би изгледало мање...

Gde odlaze srpske državne pare

Kad nema MMF budžet se troši bez kontrole

Srbija bi trebalo da obnovi aranžman sa MMF-om jer su tokom trajanja prethodnog aranžmana ljudi mogli tačno da vide šta će Vlada da uradi, izjavio je guverner NBS, Radovan Jelašić. Da je tako potvrđuje izveštaj Mirka Cvetkovića iz kog se jasno ne vidi zašto će srpskom budžetu 2008. nedostajati 430 miliona evra.

Iako je državni sekretar u ministarstvu finansija, Janko Guzijan, u prošlom broju “Blica nedelje” priznao da je bilo neplaniranih isplata zaposlenima u javnom sektoru, kao i nepredviđenih povećanih izdataka za Kosovo, ministar finansija u svom izveštaju samo konstatuje da su, za razliku od prihoda čije povećanje iznosi 3,9 odsto, rashodi budžeta u periodu januar-maj u odnosu na isti period prošle godine povećani za čitavih 25,5 odsto. O tome na šta su pare potrošene ni reči.

Da li bi izveštaj o izvršenju budžeta mogao biti ovako “transparentan” da Srbija ima aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom? Oni koji na ovo pitanje odgovaraju potvrdno tvrde da je zemljama koje sprovode reforme MMF uvek potreban, čak i kad su vlasti sigurne da vode najbolju moguću politiku. Profesor Ekonomskog fakulteta, Danica Popović, kaže da nakon prestanka aranžmana sa MMF-om Vlada nastavlja populističku politiku koju nema ko da prekine. Podsećajući da se sporazumom sa MMF-om Ministarstvo finansija obavezalo da će do kraja 2006. privatizovati 75 velikih društvenih preduzeća, Popović konstatuje da sada Vladu na tu obavezu nema ko da podseti.
Nakon realizacije prethodnog aranžmana sa MMF-om Vlada je značajno promenila retoriku. Osokoljeni jačanjem deviznih rezervi i otpisom spoljnog duga prema Pariskom klubu, pojedini ministri su osetili da je došao trenutak da, kako to kaže Danica Popović, “izbace sudiju iz igre”. Tim pre što su izbori bliži pa su genijalci smislili Nacionalni investicioni plan koji je, uostalom kao i većina ekonomista, MMF oštro kritikovao.

Tadašnji ministar finansija Mlađan Dinkić je ove kritike prokomentarisao rečima da je “svaka sugestija MMF-a dobrodošla jer je posao MMF-a da bude oprezan”. Ušavši u vladu DS, koja je iz opozicije kritikovala NIP, počinje da svira Dinkićevu “muziku” i ministar za NIP postaje Dragan Đilas. U toj priči, logično, nije bilo mesta za aranžman sa MMF-om koji bi, osim što je jasno saopštio da je protiv tzv. “velikog investicionog ciklusa”, nastavio da gnjavi ministre zahtevima za striktno ograničenje javne potrošnje i odolevanje socijalnim pritiscima i uticajima interesnih grupa.

Ali restriktivna politika se ne vodi uoči izbora. Čim su se oslobodili okova birokrata iz Vašingtona, naši su se reformisti preorijentisali na populističku ekonomiju. Ispostavilo se da je ideja NIP-a predstavljala samo uvod u sada već izvesnu saradnju sa socijalistima, partijom koja je zahvaljujući centralno-planskom razbacivanju para poreskih obveznika, vladala više od jedne decenije. A uoči inauguracije te saradnje, k’o da smo se vratili deset godina unazad, ministar finansija nas je obradovao pričom o “rupi” u budžetu. Pokazalo se da je bojazan da će, bez čvrstog nadzora MMF-a, Vlada odustati od ograničavanja rasta javne potrošnje, i te kako bila opravdana.
Doduše, pojedini ekonomisti, poput Ivice Stojanovića, navode primere Rusije, Poljske, Slovenije i Rumunije, zemalja koje su ozbiljan ekonomski rast počele da ostvaruju tek posle oslobađanja nadzora MMF-a. Stojanović smatra da je, u skladu sa usvojenom nacionalnom dugoročnom strategijom privrednog razvoja, istorijski trenutak da takav potez povuče i Srbija. Ali upravo u tome i jeste problem - nepostojanje jasne ekonomske strategije na kratak rok i jeste jedna od osnovnih zamerki koje se iz Vašingtona upućuju Srbiji. A o dugoročnoj strategiji da i ne govorimo.
Otuda većina domaćih ekonomskih eksperata smatra da je Srbiji potreban novi aranžman sa MMF-om. A guverner Jelašić podseća da je, dok je prethodni aranžman trajao, Srbija imala kreditni rejting 2B minus, sa pozitivnom ocenom, dakle stabilan. Dve godine kasnije kreditni rejting Srbije je negativan.

Šta piše na sajtu MMF
Većina potencijalnih stranih investitora pre odluke o ulaganju u određenu zemlju prvo pogleda sajt MMF-a. Ukoliko tamo pročitaju da je inflacija u Srbiji najviša u Evropi i da je, previsokom javnom potrošnjom i ograničavanjem konkurencije, tolikoj inflaciji u velikoj meri kumovala sama država, malo koji investitor će poželeti da investira u Srbiju.

Poslednji izveštaj o Srbiji
Ubrzanje strukturnih reformi, smanjenje rashoda, oštra kontrola kretanja zarada u javnom sektoru i usredsređenost monetarne politike na ukorenjivanje niske inflacije, ključne su preporuke misije MMF-a date nakon njihove poslednje posete Beogradu novembra 2007. Misija MMF je ocenila da je privredni rast od sedam procenata u značajnoj meri rezultat visoke domaće tražnje izazvane velikim povećanjima zarada, rastom kredita i ekspanzivnom fiskalnom politikom.


Izvor: Blic

Najveća srpska kompanija širi poslove u Sloveniji

„Delta“ na korak od ”Merkatora”



Izbor “Delte”za glavnog investitora šoping mola vrednog 242,5 miliona evra, u okviru sportskog parka Stožice u Ljubljani, aktuelizovao je priču o preuzimanju akcija “Merkatora” od strane najveće srpske kompanije. Slovenački mediji spekulišu da je nedavna prodaja 23 odsto akcija “Merkatora” bečkoj firmi “Rajšop holding” zapravo priprema za prodaju “Delti”.

Prvi čovek “Pivovarne Laško”, Boško Šrot, već neko vreme o prodaji dela učešća u “Merkatoru” vodi pregovore sa predsednikom “Delta holdinga”, Miroslavom Miškovićem, piše ljubljanski “Dnevnik” a potvrđuje izvor “Blica nedelje” iz glavnog grada Slovenije. Prodaja 23 odsto akcija “Rajšop holdingu”, firmi kćerki “Rajfajzen investmentsa”, obavljena posredstvom Staneta Valanta, čelnika NFD (Nacionalne finančne družbe), samo je privremena i predstavlja pripremu za konačnu realizaciju dogovora između Miškovića, Šrota i bivšeg predsednika uprave “Merkatora”, Zorana Janković,a iz 2005. godine.

Tvrdeći da Šrot i Mišković već duže vreme tajno pregovaraju, “Dnevnik” iznosi niz sumnji vezanih za prodaju 23 odsto akcija “Merkatora” od strane “Infond holdinga“, najvećeg vlasnika „Pivovarne Laško“. Kome je u interesu da jednu akciju plaća 300 evra (ukupno 260 miliona evra) u momentu kad ona na Ljubljanskoj berzi vredi tek nešto preko 250 evra, a njenu vrednost faktički kontroliše „Pivovarna Laško“, pita se analitičar „Dnevnika“ uz ocenu da je vlasnik „Delte“ svakako jedan od osumnjičenih. Kao prilog ovoj tvrdnji iznosi se činjenica da je „Rajšop holding“, sa sedištem u Beču, „rođen“ samo nekoliko dana (firma je osnovana 29. maja 2008.) pre kupovine akcija od „Infond holdinga“. Zvanično obrazloženje o „privremenom parkiranju akcija zbog finansijske dubioze“, analitičar „Dnevnika“ ne priznaje i pita se zašto, ukoliko je priča o dubiozi tačna, Šrot za „parkiranje“ nije izabrao banku, nego neku novu firmu koju, primera radi, Mišković može lako kupiti a da to niko ne sazna.
Komentarišući izjavu Volfganga Pučeka, predsednik uprave „Rajfajzen investmenta“, koji kaže da se „na osnovu trenutne situacije kapitala na slovenačkom tržištu može reći da je ,,Merkator“ dobra prilika za ulaganje“, nezavisni analitičari smatraju da je malo verovatno da će ta firma biti strateški partner „Merkatora“, a mnogo izvesnije da se radi o „parkiranju akcija“ u posebno za tu priliku osnovanom preduzeću.

„Finansijska firma čuva akcije veoma kratko vreme, možda na srednji rok, ali veoma retko na dugi rok. Mislim da će tako biti i u ovom slučaju“, izjavio je finansijski savetnik Matej Tomazin.
Inače izbor „Delte“ za investitora najvećeg trgovačkog centra u regionu, a što je druga po veličini srpska investicija u inostranstvu (odmah posle kupovine 65 odsto „Telekoma Srpske“ od strane „Telekoma Srbija“ za 646 miliona evra) u Ljubljani nije izazvao previše uzbuđenja. Glavni grad Slovenije već je pun trgovačkih centara i većina komentatora smatra da je ovo samo još jedan korak do novog stadiona, jednog od najbitnijih projekata čiju je realizaciji u svom mandatu obećao Zoran Janković. Budući da u slovenačkoj trgovini dominiraju tri firme („Merkator“, „Špar“ i „Tuš“), a da je hrana u poslednje vreme značajno poskupela, Ljubljančani se uglavnom vesele dolasku konkurencije nadajući se da će ona doneti i povoljnije cene.

“Merkatoru” 88 odsto “M-Rodića”

“Merkator“ je kupio dodatnih 12 odsto vlasničkog udela u kompaniji „M-Rodić“, čime je svoj udeo povećao na 88 odsto, a ostatak će kupiti do kraja 2009. Dogovorena cena za kupovinu 100 odsto vlasničkog udela iznosi 152 miliona evra.

Najveći akcionari “Merkatora”
firma akcije(% )
Infond holding 25
Pivovarna Laško 23,1
Rajšop holding* 23
Unicredit banka** 8,01
Rodić M&B 4,64
Nacionalna finančna družba (NFD) 4,47
Hipo Banka 2,08
Smalllcap World Fund*** 1,86
East Capital Balkan Fund**** 1,69
KLM naložba***** 1,64

*Akcije zamrznute, čeka se odobrenje Kancelarije za zaštitu konkurencije **Akcije “Istrabenca” Igora Bavčara, privremeno zamenjene za kredit ***Los Anđeles, vlasnik nepoznat ****Stokholm, vlasnik nepoznat *****Vlasništvo nekadašnje uprave, odnosno Zorana Jankovića


Izvor: Blic

Minus ne koči plate


Predrag Bubalo

 MINISTAR trgovine Predrag Bubalo preko "Novosti" umiruje narod: plate i penzije biće obezbeđene. On kaže da manjak od tridesetak milijardi dinara u državnoj kasi nije toliko tragičan, ali je dovoljan da uspori privredni rast Srbije.
* Otkud toliki minus u budžetu? Nagađaju da su uzroci manjak investicija, usporena privatizacija, pa čak i Kosovo, izbori...
- Baš je nedavno bio jedan naslov da je budžet "pukao" zbog izbora i zbog Kosova, što, naravno, nije tačno. Jer, za Kosovo se izdvajaju tekuća sredstva i svako ministarstvo učestvuje u svom delu. Ne mogu da se složim ni da su izbori uzrok. Jer smo, ako gledamo statistički, od 2000. godine imali u proseku jedne izbore godišnje. Zato svako ko predlaže budžet ne može da ne računa da će biti izbora.
* Posledice minusa u kasi najžešće će se osetiti u septembru. Šta se može očekivati?
- Penzije zaista mogu da budu veliki problem u tom drugom delu godine, jer se one vezuju za troškove života. U tom delu je već sada uočljiv minus od sedam milijardi dinara, a ako inflacija nastavi ovim tempom doći će do novog usklađivanja i tu će se pojaviti minus od nekih desetak milijardi, a možda i više.
* A šta je sa budžetskom rezervom?
- Imamo situaciju da je za rezervu predviđeno 3,2 milijarde, a do sada je potrošeno tri milijarde i 47 miliona. Dakle, faktički i nemamo budžetsku rezervu, a čak je šest meseci pred nama! A budžetske rezerve, ako je dobro pripremljen budžet, do polovine godine se u principu najmanje troše.
* Je li emitovanje državnih zapisa dobar izbor da se pokrije minus u kasi Srbije?
- Oni koji se bave finansijama treba da odaberu metod za pokrivanje troškova. Da li je to izdavanje zapisa ili zaduživanje u inostranstvu ili privlačenje stranih investicija. Ali, moramo što pre da izađemo iz budžetiranja zasnovanog na privatizaciji. Mora da se ide na restrikciju javne potrošnje i to u svom segmentima. Imamo preglomaznu administraciju. Od smanjenja broja zaposlenih, pa do ograničenja rasta plata. Naši poreski obveznici će sve to teže da izdražavaju. Cilj je investicioni, a ne socijalni budžet.
* Da li se minus u budžetu mogao, ipak, izbeći?
- Ovaj problem bi bio neuporedivo manji da su ratifikovani krediti za investicije od Evropske banke za obnovu i razvoj. Da je prihvaćen ugovor Horgoš - Požega i gasni aranžman sa Rusima mi bismo zadržali ubrzan rast društvenog proizvoda, više bi robe bilo u opticaju, a samim tim bi i državna kasa bila punija.
* Očekujete li da će uskoro biti ratifikovan energetski sporazum sa Rusijom?
- Ne da očekujem, nego insistiram da se ratifikuje onako kako smo nedavno i saopštili Rusima u Petrogradu - najkasnije do kraja jula. Skupština je sada konstituisana i zaista ne vidim nijedan
razlog da se ne ratifikuje sporazum. Svaki dan odlaganja šteti državi i odnosima sa partnerom.
* Je li izvodljivo i da se predugovor sa "Gaspromom" potpiše krajem jula?
- Ne bih u to ulazio, jer je to drugi korak. Po meni je mnogo važniji prvi korak - ratifikacija.
* Da li je Srbija, pritisnuta skokom cena energenata i minusom u budžetu, na pragu najteže inflatorne krize od 2000. godine?
- Mi već imamo određeni stepen inflacije, ali sa tim kubure i druge države. Niko nije imun na ono što se zbiva na svetskom tržištu.
* Koliko Srbija gubi ako se opet krene u maratonsko sastavljanje vlade?
- Teško je to proceniti. Kada neko kaže da gubimo ovoliko i onoliko milijardi zbog čekanja vlade pozivam ga da to i dokaže.
* Lončar jasno kaže da DSS više neće vladu sa SPS. Da li je to definitivan kraj pregovora sa Dačićem?
- Rečeno je da će sledeće nedelje DSS doneti definitivnu odluku, jer činjenica je da SPS pregovara na dve strane i da sada pokušava da nađe razlog za prekid pregovora sa nama. To sve izgleda kao da rukovodstvo SPS ima razne aranžmane sa DS, pa sada traži način kako da to obrazloži članstvu i biračima. Biće zanimljivo da vidimo čvrstinu stavova SPS i koalicionih partnera oko Euleksa, Haga, rasta penzija i socijalne pravde do kraja pregovora oko formiranja vlade. Biće tu zanimljivih situacija.
* Ostavljate li bar promil šanse vladi sa SRS i SPS?
- Dok god se zvanično ne završe pregovori ta mogućnost postoji. I prošla vlada je prolazila kroz niz problema i formirana je pet minuta pre isteka roka. Sve je moguće ako su partneri u pregovorima iskreni i drže se onoga što su obećavali.
* Mislite li da ste pravnom analizom SSP oterali socijaliste sa pregovaračkog stola?
- O tome će se izjašnjavati Skupština. Ali, mi tražimo od onih sa kojima pregovaramo da jasno kažu šta je njihov stav. Uvek smo bili za pridruživanje EU, ali naš stav je da se u SSP mora dodati jedan aneks, kao recimo za Kipar, u kojem bi se Brisel konkretno odredio prema statusu Kosova i Metohije, kao i zbog priznavanja Kosova i Metohije velikog broja država članica EU koje su potpisale SSP i time dezavuisale član 135. ugovora. Samo da preciziramo, pošto je definitivno jedno parafirano, a drugo se dešava u realnosti. Indikativno je da sada svi beže od toga, ne samo zemlje EU nego i neki domaći potpisnici. Svi se ponašaju kao da se ništa nije desilo 17. februara.
* Imate li utisak da vladu ne kroje samo politički lideri?
- Neprimereno je pritiskanje od stranih diplomata. Kad, recimo, Brisel pristane na potpisivanje SSP tri dana uoči izbora, a to je mogao da učini godinu dana ranije ili dva meseca posle glasanja. Lideri stranaka moraju da imaju svoj mir da raščiste sva pitanja i pronađu rešenje koje je najbolje za Srbiju.

IZBORI LOŠE REŠENjE

* ŠTA bi doneli novi izbori?
- To ne bi bilo najbolje rešenje za Srbiju. U ovom momentu je veći interes da se vlada formira nego da se ponavlja glasanje. Mislim da ne bi bilo značajnijeg pomeranja izbornih rezultata, a Srbija bi i dalje bila raspolućena.

BEZ KONTROLE

* KOLIKO redovan odliv novca za Vojvodinu opterećuje budžet?
- Poštujući ustavnu obavezu u Vojvodinu je otišlo 14 milijardi dinara. To nije sporno. Ali, pošto je to direktno izdvajanje iz budžeta primeti se da mi nemamo u Cvetkovićevoj informaciji ništa o tim troškovima i sada se vidi da uopšte nemamo kontrolu nad tim sredstvima.

JAKA OPOZICIJA

* DA li je DSS spreman za opoziciju?
- Veoma. I bili bismo jaka opozicija, baš kao što smo uvek jaki i kada smo na vlasti. U to ne treba sumnjati, ali mislim da je još rano o tome pričati.


Izvor: Novosti

Tajkunska jugonostalgija

Prema našoj računici, nekoliko krupnih kapitalista i država Srbija uložili su u zemljama bivše Jugoslavije i širem regionu više od milijardu evra



Srpski biznismeni najslađe pazare i otvaraju preduzeća u zemljama bivše Jugoslavije, prvenstveno u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Teško je, naravno, poverovati da su motivi Miroslava Miškovića, Zorana Drakulića, Veselina Jevrosimovića, Željka Mitrovića ili Miodraga Kostića jugonostalgičarski, ali njihove poslednje velike investicije u zemljama bivše zajedničke države, kao i ulaganja njihovih hrvatskih i slovenačkih kolega u Srbiju, pokazuju da nastaje novo doba ekonomskog bratstva i jedinstva.

Tako je srpski kapital stigao do Austrije, Rumunije, Ukrajine, Bugarske, pa čak i do doskora nedostižne Slovenije. Prema našoj računici, nekoliko krupnih kapitalista i država Srbija uložili su u inostranstvu više od milijardu evra.

Miroslav Mišković, vlasnik „Delta holdinga”, ubedljivo je najveći pojedinačni investitor, ali to ne znači da je jedini srpski biznismen koji na svom radnom stolu ima kartu regiona sa zaokruženim metama. Investicione zastavice on je već razvio iznad Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Bugarske i Slovenije.

Na širenje u regionu već je potrošio 400 miliona evra, a nada se da će do kraja godine na svojoj mapi za ulaganje pripojiti još tri zemlje – Albaniju, Makedoniju i Ukrajinu. Zacrtao je da se do 2012. godine pojavi i na tržištu Hrvatske, Moldavije i Rumunije.

Ipak, najteže se probio na slovenačko tržište budući da su pored upornih pokušaja vrata ove države za njega bila zatvorena poslednjih šest godina. Poznavaoci tamošnjih prilika ovih dana nagađaju da je investiciju od 242, 5 miliona evra uspeo da realizuje zahvaljujući sukobu gradonačelnika Ljubljane Zorana Jankovića sa državnim vrhom. Šoping mol u ljubljanskom parku „Stožice” biće dva puta veći od beogradskog „Delta sitija”.

U Crnoj Gori je već otvoreno nekoliko „Maksija”, a gradi se još jedan „Delta siti” vredan 40 miliona evra. Od septembra prošle godine Mišković je vlasnik i bugarskog trgovinskog lanca „Pikadili”. Planirane investicije u toj zemlji iznose 100 miliona evra, a do kraja 2008. godine još osam hipermarketa i supermarketa otvoriće svoja vrata za tamošnje potrošače. Ovim se Miškovićevi poslovi u Bugarskoj ne završavaju, jer upravo gradi distributivni centar.

Trgovinski lanac „Tropik” iz Bosne i Hercegovine, ovaj srpski biznismen je pre godinu dana platio 35 miliona evra. Na tamošnjem tržištu nastupa i kao deo konzorcijuma „Delta-Zekstra” koji je za 58,52 odsto akcija banjalučke „Boske” ponudio tri miliona evra.



Zoran Drakulić, većinski vlasnik kiparske kompanije „Ist point” koja u Srbiji posluje u oblasti metalurgije i pekarske industrije, svoja predstavništva ima širom sveta. Počev od Pekinga, preko Njujorka do velikih evropskih gradova. A kada je reč o investicijama, Drakulić je najviše novca potrošio na kupovinu bečke firme „DDSG kargo”. Zbog kupovine 257 brodova iz austrijske i mađarske flote ovaj biznismen prozvan je srpski Onazis. Investicijom vrednom 100 miliona evra Drakulić je postao najveći prevoznik na Dunavu. Ovako ojačana flota, smatraju novi vlasnici, obezbediće da srpske firme kontrolišu znatni deo prometa robe od Roterdama u Holandiji do Konstance u Rumuniji.
Samo iz luke i silosa u rumunskoj Konstanci, u koje je „Ist point” uložio više od 20 miliona evra, na tržište će, prema očekivanjima ove firme, biti plasirano 3,5 miliona tona žitarica. Srbija je dobila mogućnost da deo te flote koristi za najracionalniji transport robe.

Miodrag Kostić, vlasnik „MK grupe”, koju čini 31 preduzeće, najpoznatiji je po poslovima u oblasti poljoprivrede u regionu.Postao je jedan od najbogatijih ljudi u Srbiji zahvaljujući šećernoj repi, kukuruzu i uljanoj repici, ali i učešćem u drugim privrednim granama, kao što su hemija ili farmacija. Njegova kompanija već posluje u Ukrajini na oko 35.000 hektara oranica, od ovog proleća obrađuje i 5.500 hektara u Belorusiji.U ovim zemljama planira da kupi još 300.000 hektara njiva. U Ukrajini je investirao 10 miliona evra u izgradnju silosa od 113.000 tona. U Kostićevoj agendi je osvajanje tržišta Argentine, Sudana i Kazahstana.Očekivani ukupni prihod od poljoprivredne proizvodnje u ovoj godini je 37 miliona, a očekivani profit ove kompanije u zemlji i inostranstvu je 8,2 miliona evra

Osim toga „MK grupa” namerava da deo svog agrarnog biznisa plasira na stranim berzama. Reč je o 25-30 odsto ovog dela kompanije, a namera je da se prikupi 400 miliona evra kapitala. Od tri moguće berze najverovatnije je da se njihove akcijepojave na Bečkoj berzi. Prema pisanju austrijskog lista „Virtšaftsblat”, Kostić, pored ove, razmatra izlazak i na berzu u Frankfurtu ili u Londonu.

Biznismen Veselin Jevrosimović, direktor „Komtrejda”, firme koja se bavi informacionim tehnologijama u novijoj istoriji srpske privrede ostaće zapamćen po tome što je prvi slomio slovenački otpor prema srpskom kapitalu. U aprilu ove godine kupio je „Hermes softlab” za 40 miliona evra. Novonastala kompanija upošljava 1600 radnika i planira da se proširi na tržišta okolnih zemalja kao i da ostvari godišnji prihod od 300 miliona evra. Ovaj srpski biznismen mašta da se uskoro pojavi na tržištu 13 zemalja iz regiona. U „Komtrejdu” ocenjuju da će nova grupacija imati izuzetnu perspektivu za širenje poslovanja na tržišta jadranskog regiona, Zapadne Evrope, SAD i Bliskog istoka.

Željko Mitrović, vlasnik „Pink medija grupe” nedavno je uzburkao javnost kada je najavio da će Hrvatsku obojiti u ružičasto. U tamošnjim medijima osvanula je vest da srpski medijski magnat kupio hrvatsku TV stanicu „Net” za 2,5 miliona evra, na koju bi trebalo da se spoje GTV Zadar i TV Dalmacija. Ubrzo je ovo demantovano iz Beograda, a kako nam je potvrdila Tatjana Vojtehovski-Stevanov, zadužena za odnose sa javnošću u ovoj kompaniji, zvanično posao još nije sklopljen.

– Ne mogu ništa da kažem, jer ugovor još nije potpisan. Pregovori su u toku i Hrvatska jeste naš cilj, ali nije tačno da je to gotova stvar. Trenutno poslujemo u Crnoj Gori gde imamo naš studio i u Bosni i Hercegovini gde smo pre tri godine kupili i umrežili šest lokalnih televizija – objasnila je naša sagovornica ali detalje o vrednosti investicija nije znala da saopšti.

Prema njenim rečima, „Pink” će na tržište Evrope i Amerike izaći preko svog „PFI” studija u Šimanovcima, gde će u koprodukciji sa svetskim firmama pokrenuti „veliki internacionalni biznis”.

Ako srpski tajkuni osvajaju region, to ne znači da je država Srbija ostala po strani. Tako je krajem 2006. godine  „Telekom Srbija” na transparentnom tenderu kupio „Telekom Srpske” po ceni od 646 miliona evra. Istorijski gledano, to je najveća investicija jedne srpske firme, a pojedinačno i najveća investicija „Telekoma Srbije”.

Još jednom je srpski nacionalni mobilni operater svoje poslove pomerio preko granica naše zemlje. Ovog puta je sa firmom „Ogalar”, registrovanom u Holandiji, koja se dovodi u vezu sa „Deltom” Miroslava Miškovića, dobacio signal do Crne Gore. Licencu za trećeg mobilnog operatera u toj zemlji platilisu 16 miliona evra, a u narednih sedam godina biće u obavezi da ulože oko 90 miliona evra.


Izvor: Politika

Ekonomisti: Veće penzije izazvale bi potres u budžetu Srbije

Beograd - Ekonomisti su ocenili da je zahtev Partije ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS) u pregovorima o novoj vladi da penzije iznose 70 odsto prosečne zarade, sporan i da bi mogao da poveća inflaciju. Ekonomista Saša Đogović ocenio je da bi dodatna izdvajanja za penzije napravila veliki potres u budžetu Srbije, koji, prema njegovim rečima, ionako već ima velike rupe. "Za tako nešto neophodna je transformacija javnog sektora, privatizacija i veći priliv stranih investicija. Potrebno je da privreda ojača da bi mogla da iznese sve to", naveo je Đogović. Za penzije oko 1,6 miliona penzionera u Srbiji mesečno se izdvaja 27 milijardi dinara, od kojih 35 odsto (oko devet milijardi dinara) iz budžeta i 65 odsto se obezbeđuje iz doprinosa zaposlenih.

Ekonomista Jurij Bajec ocenio je da zahtev PUPS-a da penzije jednokratnio budu povećane za 10 odsto, nije problematičan, ali da insistiranje na tome da penzije iznose 70, umesto kako je aktuelnim zakonom propisano - 60 odsto plate, mora da sačeka neka bolja vremena. On je podsetio da se za isplatu penzija sada izdvaja 13 odsto bruto domaćeg proizvoda i dodao da bi u slučaju ispunjenja zahteva PUPS-a, taj procenat iznosio više na 16 odsto.

"Trebalo bi se zapitati da li trenutno postoje realni izvori i sredstva za to. Kada budu otvorena nova radna mesta i zaposleni budu imali veće plate, više će se izdvajati i za penzione doprinose, i tada će ovaj zahtev biti realan i ostvarljiv", naveo je Bajec. Beta


Izvor: Danas

SIMBIOZA TAJKUNA I POLITIČARA

U Srbiji se već nekoliko godina govori o jakoj sprezi krupnog kapitala i politike i pritiscima tajkuna na vodeće političke igrače, ali se niko od analitičara aktuelne srpske političke scene, ali ni pojedini političari koji s vremena na vreme prozovu tajne finansijere političkih stranaka, ne usuđuje da javno upre prst i imenuje one koji novcem kroje sudbinu države.


Javna je tajna da današnji najmoćniji tajkuni u Srbiji rade „pametno“, odnosno u isto vreme finansiraju nekoliko velikih političkih stranaka, držeći ih sve u šaci jer nikada do kraja nisu sigurni koja će pobediti ili ko će moći da ostvari ono što je u njihovom interesu. Zbog takve sprege krupnog kapitala i politike poslednjih dana širi se priča o tome da su upravo tajkuni ti koji odlučuju kakva će se vlast u Srbiji narednih dana iznedriti, odnosno da su oni ti koji vagaju da li je ovoj državi bolje u Evropi ili je ona dovoljna sama sebi, okrenuta nacionalnoj priči.

Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać tvrdi za naš list da tajkuni i političari zajedno određuju našu budućnost jer postoji zajednički interes koji ih veže i povezuje i od njihovog „nalaženja“ zapravo zavisi u kojem će smeru Srbija ići.
– Sistemska korupcija je ovde dominantna i na njoj počiva vlast, što govori ili objašnjava fenomen „zarobljene države“, i sigurno da to nije pitanje samo ovog trenutka nego je to bilo i onog režima protiv kojeg su se aktuelni političari borili – objašnjava Verica Barać. – Jer, kako su se današnji tajkuni obogatili? Pa tako što su bili bliski s režimom Slobodana Miloševića i što im je on omogućio sve one privilegije koje su dovele do toga da se mimo svih pravila zaradi veliki novac ili da se iznese iz zemlje. Često pomislim na to da jedini koji su potpuno spremni dočekali 5. oktobar 2000. godine – jesu tajkuni, jer oni su na vreme videli da je onaj režim počeo da ugrožava njihov stečeni novac i privilegije i na vreme su počeli da finansiraju te takozvane demokratske opcije. Zbog toga i verujem da interesi tajkuna u stvari diktiraju onu političku volju koju posle ostvaruju političke stranke i da ta simbioza potpuno jasno daje odgovor na pitanje zašto smo osam godina posle 2000. godine na ovakvoj stramputici na kojoj smo danas.

Isplativost

- Jasno je da je finansiranje političkih stranaka ili pojedinih političara vrlo isplativo uložen novac i da se tajkunima on najbrže vrati jer je čitavo ustrojstvo političkog sistema kod nas napravljeno tako da je taj uticaj moguće vršiti. Kod nas je očigledno da u najvažnijem telu države, zakonodavnom, kao što je parlament, u stvari ne odlučuju poslanici nego šefovi njihovih političkih stranaka koji potpuno raspolažu mandatima, a oni rade zajedno s tajkunima koji to sve finansiraju - kaže Verica Barać za naš list.

Naša sagovornica se slaže s ocenom da je teško dokazati uticaj tajkuna na politiku i ono što političke stranke rade kad dođu na vlast, zato što nema tačnih podataka, ali je sasvim moguće nakon formiranja vlasti „ukapirati“ ko je koga finansirao na osnovu zakona i pravila ponašanja koja se primenjuju. S druge strane, dodaje Verica Barać, nije zabranjeno, čak je i poželjno, finansirati političke stranke.
– Međutim, treba da bude zabranjeno to što je sada skriveno, treba da to ne bude tajno već transparetno. Ali kod nas je očigledno da taj krupni kapital bitno utiče i na rezultate izbora kroz finansiranje političkih stranaka i na to što će one zastupati kad dođu na vlast. To je kod nas vidljivo, jasno iz posledica, i takođe je potpuno jasno zašto su se godinama pružali otpori tome da finansiranje političkih stranaka bude potpuno transparetno i otvoreno. Donet je Zakon o finansiranju političkih stranaka, koji je jedan od osnovnih antikorupcijskih zakona, ali je izbegnuto da se u njega ugrade valjana rešenja, pre svega da se sprovede kontrola finansiranja političkih stranaka, pa je napravljena pravno nemoguće i neodgovarajuće rešenje – da kontrolu finansiranja političkih stranaka sprovodi Odbor za finansije Skupštine Srbije, u kojem sede predstavnici političkih stranaka i RIK-a.

Bilo bi smešno i pomisliti da tajkuni finansiraju političke stranke iz bilo kojeg drugog razloga osim što preko njih, kada dođu na vlast, mogu da utiču na odluke koje se donose, dodaje naša sagovornica, tvrdeći da se tek nakon formiranja vlasti vidi ko je iza koga stajao i ko koga finansira.
– Uostalom, to se vidi po onome šta se to posle dešava. U stvari, ko finansira političke stranke, pošto je to skriveno, možemo tačno da vidimo po posledicama, po tome šta se dešava, ne samo kroz primenu određenih pravila i zakona nego čak i kroz njegovo donošenje. Kada vidimo da posle mnogih donetih zakona i institucija nisu, zapravo, napravljene one prepreke da krupni kapital uradi mnoge stvari koje su mimo standarda i mimo pravila, a to često bude u skladu sa zakonom, onda nam je sve mnogo jasnije. Kada se pogleda “Ce market”, Luka “Beograd”, prodaja mlekara, mnogo toga što se desilo ovih godina, za šta se, inače, formalnopravno može reći da je bilo po zakonu jer su zakoni prethodno i doneti da takvo nešto omoguće i dozvole poništavanje opštih radi privatnih interesa, sve postaje jasno.– zaključuje Verica Barać.


Izvor: Dnevnik