Beograd - Vojnomedicinska akademija definitivno se vraća na veliku medicinsku evropsku scenu i postaje jedna od referentnih ustanova u regionu. Rukovodstvo države prepoznalo je VMA kao strateški resurs za uključenje u evropske integracije, zbog čega je proteklih meseci intenzivirana i međunarodna saradnja - istakao je na konferenciji za novinare general-major prof. dr Miodrag Jevtić, načelnik VMA.
U prilog ovoj tvrdnji, načelnik Jevtić je predočio tri argumenta. Najpre, VMA je izabrana za regionalni centar vojnomedicinske edukacije - za obučavanje velikog broja medicinskih stručnjaka za postupanje u uslovima masovnih katastrofa. Zatim, ova ustanova i Sanitetska služba Vojske Srbije primljene su u stalno članstvo Balkanskog komiteta vojne medicine, dok ih je Svetski komitet vojne medicine izabrao za jednog od pet članova evropske grupe.

Stabilno stanje pacijenta s novom jetrom

Goran Kozić, kome je na VMA nedavno presađena jetra, oporavlja se pod stalnim nadzorom lekara. "Stanje svih njegovih životnih funkcija je stabilno, a lekarski konzilujum svakodnevno zaseda u Centru za transplantaciju organa VMA i prati sve vitalne parametre", istakao je doktor Miodrag Jevtić. On je potvrdio da je Kozić raspoložen i komunikativan i izrazio očekivanje da će, uz planirani postoperativni oporavak, pacijent buti otpušten u narednih 10 do 15 dana.

Proteklih dana gosti VMA bili su eminentni profesori i predstavnici Američke vojnomedicinske akademije, s kojom je dogovoreno obnavljanje saradnje u cilju usavršavanja naših stručnjaka u medicinskim centrima u SAD. Takođe je najavljen dolazak stručnjaka iz Kine, Norveške, Nemačke, Crne Gore, SAD, Novog Zelanda, Australije, i Rumunije.
Na konferenciji je predstavljena i nova zvanična prezentacija VMA na adresi www.vma.mod.gov.yu.



Izvor: Danas

Intervju: Prof dr Božina Radević

Nova jetra za novi život



Još pamtim noć u kojoj sam 12. jula, pre 13 godina sa timom za transplantaciju iz Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje, obavio prvu transplantaciju jetre u Srbiji. Bila je to velika radost na Institutu... Čuo sam da je ista bila i na Institutu za urologiju i nefrologiju KC Novi Sad gde su presadili bubrege dvojici bolesnika. Organe smo dobili od osobe koja je doživela moždanu smrt u KC u Novom Sadu - kaže u razgovoru za "Blic nedelje" prof. dr Božina Radević koji je bio i na čelu hirurškog tima koji je uspešno pre sedam dana izveo transplantaciju jetre na VMA.
Mi sa Instituta Dedinje, uzeli smo srce i jetru i odmah, iste noći ih transplantirali. Bila je to velika sreća. I ponos, jer je te noći od jednog davaoca dobijeno četiri organa koji su bili spas za četiri čoveka. Od tada su urađene 22 transplantacije jetre u Srbiji, 17 u IKV Dedinje, jedna u Dečijoj klinici u Tiršovoj i četiri na VMA.

Da li je živ čovek kome je urađena prva transplantacija jetre?
- Često se srećemo. Živi urednim životom, ima svoj biznis i dobro zarađuje. Oko 75 odsto ljudi kojima je izvedena transplantacija jetre u Srbiji, žive sasvim normalno, druže se sa prijateljima, žene se, stvaraju porodice. Jednostavno, nastavljaju svoj normalan život. Oni mogu da žive 15 - 20 godina, ali i da dočekaju duboku starost.

Zašto se u javnosti toliko govori kad god se obavi transplantacija jetre ?
- Dovedeni smo u takvu situaciju da se oko toga diže velika fama i to je potpuno smešno. Reč je o proceduri koja bi trebalo da se obavlja bar jednom nedeljno. Nažalost, izvodi se vrlo retko, pa se zato o njoj mnogo priča na ovakav način. Transplantacija jetre koju smo obavili prošlog ponedeljka, prva je u ovoj godini. To je zato što nemamo organe i pravu organizaciju transplantacije koja uključuje i organizovanu donaciju. Trebalo bi da se ustanove mnogo više angažuju, naročito Klinički centar Srbije kao vodeća ustanova u zemlji i to u smislu donacije i organizacije same transplantacije.

Da li je transplantacija jedini način lečenja ljudi kojima je funkcija jetre oštećena?
- Transplantacija svakog organa, a naročito jetre jeste jedina metoda lečenja bolesnika u fazi kada je jetra potpuno iscrpljena i kada je treba zameniti zdravom. To se može reći u dve rečenice, ali zapravo se radi o ogromnom programu, radu i trudu velikog broja specijalista. Sve počinje sa hepatolozima koji leče bolesnike do momenta kada nema drugog izlečenja sem transplantacije.

Ko odlučuje o tome kada treba obaviti transplantaciju?
- Nije dovoljno samo mišljenje hepatologa. Bolesnik treba da bude sagledan i sa drugih aspekata. Bolesna jetra oštećuje i druge organe. Mora se videti u kakvoj je funkciji bubreg. Ako je oštećen, treba utvrditi zašto, da li zbog loše jetre, ili je reč o primarnom oštećenju bubrega. U prvom slučaju rad bubrega se popravlja nakon transplantacije, a u drugom potrebna je i transplantacija bubrega. Bolesnici sa oštećenom jetrom imaju strašno opterećeno srce zbog poremećaja cirkulacije. Zato se moraju proceniti rezerve funkcije srca, naročito ako postoji plućna hipertenzija, odnosno povećani pritisak u plućnoj cirkulaciji.

Da li je postupak isti i kod operacija presađivanja dela jetre?
- Principi su isti, samo što je suptilnije i kompleksnije transplantirati deo jetre, nego celi organ. Deo jetre se uzima od zdrave osobe, najčešće srodnika ili prijatelja, koja se ne sme pretvoriti u bolesnika. Ta operacija mora da bude visoko specijalizovana i znalački izvedena. Mora se voditi računa i o tome da se dobije dovoljan deo jetre koji može da se regeneriše i postane veliki organ sa kojim bolesnik kome se izvodi transplantacija može normalno da živi.

Kada se može sa sigurnošću znati da je organizam bolesnika primio presađenu jetru?
- Sigurno nakon nedelju dana ili dve. Ali dosta se može videti još na operacionom stolu. U toku ove, najnovije operacije, procedura je išla relativno lako. U Urgentnom centru KC Srbije, gde su uzeti organi bilo je svih uslova da operacija protekne valjano i u njoj su učestvovali doktori Kliničkog centra i VMA. Uzeli smo jetru i transplantirali je bolesniku na VMA. Bubrege je uzeo tim sa Klinike za urologiju i nefrologiju KBC Srbije, gde su transplantirani dvojici pacijenata. Tamo gde postoji dobra organizacija jedna ekipa uzima srce, druga bubrege, treća jetru, pankreas itd.

Koliko ima Centara za transplantaciju jetre u Srbiji?
- Transplantacija jetre je rađena na Institutu Dedinje do pre pet godina. Poželeo bih da uvek radim u jednom takvom timu. Profesor Radak bio je jedan od prvih saradnika. Napravio je transplantaciju jetre još pre devet godina i taj je bolesnik do skora živeo. U poslednje tri godine transplantacija jetre radi se na VMA. Klinički centar Srbije priprema svoj tim za transplantaciju jetre, a u Novom Sadu je organizovan centar za transplantaciju jetre. Dakle, transplantacije jetre obavljale su se do sada u Institutu za Kardiovaskularne bolesti Dedinje i u VMA. U ovom momentu VMA je spremna da uspešno realizuje program transplantacije jetre.

Koliko ljudi u Srbiji čeka transplantaciju jetre i da li se uopšte i može čekati takvo lečenje ?
- Ne može se čekati, jer se njima na drugi način ne može pomoći. Teško je reći koliko ih ima, jer veliki broj umire dok čeka organe. Kada smo ranije mesečno ažurirali liste čekanja, po nekoliko bolesnika nam je umiralo za tih mesec dana. Tada je na listama uvek bilo od 50 do 60 bolesnika. U Srbiji bi, na ukupan broj stanovnika, trebalo godišnje uraditi od 200 do 250 transplantacija jetre. A ove godine do sada imamo samo jednu! Ima ljudi koji idu u inostranstvo i to tamo košta od 100 do 250 hiljada evra, ne računajući troškove porodice koja sa bolesnikom čeka i po nekoliko meseci na organ. Znate, niko ne da tako rado i lako organ. Drugo, niko u inostranstvu ne daje prvorazredni organ našim ljudima. I za mene bi bilo sasvim normalnije da organ prvorazrednog kvaliteta transplantiram čoveku iz Srbije.

Da li bi Srbija imala više organa ukoliko bi pristupila Eurotransplant programu, registru donatora organa u Evropi ?
- Oni koji tako govore nemaju veze sa organizacijom transplantacije. Kažu da bi smo imali organe ukoliko bi bili u Eurotransplantu. To nije sasvim tako. Kada sam razgovarao sa jednim profesorom iz Švajcarske, rekao mi je da ta zemlja nije i da nikada neće biti u Eurotransplantu, "neću govoriti zbog čega".

Mogu i na Olimpijadu

Interesantno je da oni koji se bave sportom, a kojima je transplantirana jetra mogu da postignu vrhunske rezultate u sportu. Pokazali su to na Olimpijskim igrama. U tome je značaj transplantacije kao metode vrlo uspešnog lečenja. Zato ma koliko da košta, nikada nije skupa jer daje izvanredan rezultat.


Izvor: Blic