Нису независни, нису 51. (или која већ) држава, па шта су онда?! И што нису равноправни са осталима?
А референдум?! Па и у Црној Гори је био прво референдум да остану у оквиру СРЈ, па онда да иступе. Зашто не би и Порторико могао променити мишљење?

evo sad kad im dodje obama imace referendum verovatno

Moze li neko da nadje neke informacije koliko je Indijanaca ubijeno pop dolasku stranaca u severnu ameriku? Ja sam negde procitao da je oko 90 miliona ubijeno dali je to tacno ili nije?

Period: 1490 - 1914 (Amerika)

( Amerika uopsteno )

Od 1490. godine ,kada je Kristofer Kolumbo stupio na tlo Amerike, pa sve do masakra nad Sijuksima od strane Americke vojske, ubijeno je ukupno oko 100 miliona urodjenika.

U Brazilu je broj urodjenika spao sa procenjenih 3 miliona na svega 300.000. Procene koliko je ljudi zivelo na tlu Amerike kada je Kolumbo stigao na tlo Amerike menjale su se drasticno , a u 20. veku se procenjivalo da je tu zivelo od 8.4 do 112.5 miliona urodjenika. Neki strucnjaci tvrde da se brojem urodjenika manipulise u politicke svrhe, urodjenici cesto tvrde da ih je bilo vise nego sto se preptostavlja, dok izvrsitelji genocida tvrde da ih je bilo manje kao i da je veliki broj urodjenika stradao od nekih zaraznih bolesti.

Genocid na tlu Amerike se smatra najmasovnijim genocidom u istoriji sveta. Mnogi istoricari u Americi smatraju da nije bilo genocida nad urodjenicima i da se ne moze porediti sa stradanjem Jevreja na primer, jer je u vreme kada su urodjenici ubijani bilo sve drugacije i to je bilo vreme divljastva i vikanja i da nisu urodjenici hteli da nauce nista o drugim narodima.

Genocid nad Indijancima

Kada su Englezi dosli na Americko tlo, njih nije zanimalo sto na tom tlu neko vec zivi i nisu bili spremni/voljni da prihvate nacin zivota koji su vodili urodjenici. Englezi su trazili nacin da na tom tlu pocnu zivot i smatrali su da imaju puno pravo da uzmu za sebe zemlju koju god su hteli. Kako su Englezi sve masovnije dolazili, urodjenici su postali manjina.

U pocetku je naveci problem urodjenicima predstavljalo to sto su Engezi doneli sa sobom razne bolesti na koje njihov imuni sistem nije mogao da reaguje kao kod evropskih naroda, tako da su umirali od njih.

Smatra se da je u svakom plemenu zbog ovih zaraza umrlo od 50 do 90% ljudi.

Akt o pomeranju Indijanaca (1830) - Staza suza

Kada su stvorene Sjedinjene Americke Drzave, urodjenici su i dalje lose tretirani od strane Engleza. Smatrani su za divljake i postali robovi. Englezi mahom nisu hteli da ih tolerisu i hteli su da ih uniste kao narod, tako da su ih i ubijali u kontinuiranim napadima.

28. Maja 1830. god. donet je Akt o pomeranju Indijanaca, tj o ''razmeni zemljista sa Indijancima'' na istocnoj strani Misisipija gde su oni i ziveli. Njima bi se za uzvrat dalo da zive na zapadnoj strani Misisipija. Garantovana im je zastita od svih snaga koje bi ih eventualno napale. Oko 700.000 urodjenika je otislo na drugu stranu Misisipija u roku od 10 godina i to na teritoriju Oklahome koja je smatrana Indijanskom teritorijom.

Taj njihov put ka Oklahomi je nazvan Staza suza.

Pomeranje urodjenika je ipak bilo destruktivno za njih jer su mnogi ubijeni na putu do tamo, neki su umrli od gladi i od iznemoglosti od puta. Oko 3.000 urodjenika Ciroki plemena je umrlo na Stazi suza. Mnogi koji su stigli u Oklahomu ubijeni odmah kada su stigli.

Najveci problem je ipak nastao u drzavi Texas. Tamo su ljudi smatrali da ne treba Indijancima nista davati za uzvrat i ubijali su ih odmah. 1859. god. vise nije bilo Indijanaca u Texasu.

U Montani su generali zaduzeni za pomoc Indijancima da se presele, njih izvodili sa zeljenih teritorija i zatim organizovano ubijali kako ne bi ni stigli na odrediste.

To su samo neki primeri sta se desavalo urodjenicima, u istoriji ih je zabelezeno na hiljade.

* * *

Mnogi istoricari tvrde da broj ubijenih urodjenika (Indijanaca) na tlu SAD daleko premasuje broj ubijenih u Holokaustu. Genocidni i rasisticki horor koji se desio urodjenicima, u SAD se cesto zanemaruje i veci znacaj se daje npr Nacistickim zlocinima protiv Jevreja. Danas se tek po neka stranka u SAD zalaze za debatu o tim zlocinima, ali vlast to kao da ignorise.

Indijanci u Kanadai i USa ne placaju porez, znaci kada dobiju cek od 5.000 dolara sve je njihovo a svima ostalim se odbije i dobiju oko 3.000-3.500.

Hvala ti znaci ipak sam dobro procitao, eto ti munlajt portorika i amerikanaca i njihove maticne zemlje!

Molba modovima.Da zabrane dolak na ovaj deo foruma svima koji nemaju oredjen proj poruka na delu istorija
http://forum.burek.com/index.php/board,91.0.html


Jer svaka tema se pretvori u ucenje istorije.Zato neka prvo sednu i nauce istoriju pa dodju da pricaju o politici

kako nisu ravnopravni sa ostalima? svaki portrikanac koji zivi u sad je ravnopravan koliko i ostali

drugo ja ne kazem da nece promeniti misljenje, sto da ne... jel vidis da sam stavio zastavu portorika dole


super samo me zanima ko su za tebe danas indijanci?

Indian Dancer:
Bez obzira da li se to meni svidja ili ne, do komercijalizacije je došlo. Svako ubire profit od naših vjerovanja i  tradicije. To ne mogu zaustaviti. Ali naša djeca, naši unuci moraju sačuvati naš jezik i skrivena značenja našeg plesa.
Mary Bowanie je Indijanka novinarka. Ona kaže da je jako uznemirena nedostatkom poštovanja za image Indijanaca.

Mary Bowannie:
Kada odete u prodavnicu i dalje ćete vidjeti slike domorodaca na pakovanjima cigareta i duhana. Sve te slika imaju utjecaja na to kako ljudi gledaju na Indijance u našoj zemlji. To je vid iskorištavanja indijanca kao individue i cijele nacije.

Kao rezultat toga, neka sela, ili pueblos, kako ih ovdje zovu, zabranjuju crtanje ili forografisanje njihovoh religijskih ili društvenih plesova. Acona Pueblo ili Sky City, je najstarija konstantno naseljena zajednica u Sjevernoj Americi. Izgradjena je prije 14 vijekova. 14 porodica koje žive u ovoj majušnoj, zatvorenoj zajednici, za kućno grijanje koriste peći, a hljeb peku u glinenoj pećnici.

Acoma nema električnu energiju. Brian Vallo je direktor Kulturnog centra Acoma.

Brian Vallo:
Danas stvari radimo na svoj način. Morali smo sami preživjeti, ili makar naći sredstva da bi naše obitelji preživjele. I kada se osvrnete na povezanost sa svojim plemenom, radi se o odnosu zajedništva, za razliku od individualnog pristupa. Uprovo zbog toga smo uspjeli sačuvati svoju kulturu i svoj način života.

Iako, da bi preživjeli, stanovnici Acome moraju demostrirati svoj način života turistima, koji im tada plate da ih fotografišu. Pueblo zabranjuje upotrebu video kamera zbog bojazni da bi neko drugi profitirao od njihove kulture. Ovaj video prilog je dat Glasu Amerike, a dio je pueblo press materijala.

Pleme dolazi do više novaca time što svoju kulturu dijeli sa drugima. To čine izvodeći drevne plesove i prodajom umjetnina, stariji uče mladje tradicijama, te time ublažavaju utjecaje popularne kulture.

Plemena New Mexico-a su otvorili kompanije da bi svoje zajednice spasili od siromaštva. Oni kažu da im kompanije kojima upravljaju Indijanci, kao što su gradjevinske kompanije i kazina, daju odredjenu kontrolu nad vlastitom  sudbinom. Brian Vallo kaže da je svjestan i dobrih i loših strana kazina.

Brian Vallo:
Pozitivne strane definitivno pretežu negativne. Ali mislim da je najznačajniji rezultat bila činjenica da je Acoma pleme sebe obrazovalo u smislu vodjenja poslova. Sa indijanskim kockarnicama mnogo toga se promijenilo. Morali smo naučiti kako da bolje raspolažemo novcem, budemo dobri investitori, dobri advokati. Stvorili smo sredstva za bolje mogućnosti života i za našu zajednicu kao cjelinu kao i za individualne članove plemena.

Brian Vallo:
Želim da mislim - i nadam se-da kad god dodje vrijeme za odlazak na drugi svijet, ja ću otići sa saznanjem da sam dao svoj doprinos. U ovom trenutku naša odgovornost je čak i veća zbog izazova i izloženosti zapadnoj kulturi. To je izazov koji ja preuzimam. I nadam se da će naša kultura preživjeti i u budućnosti. Svaki dan se molim za to.

I tako, Indijanci Puebla Acoma pozorno čuvaju svoju kulturnu ostavštinu.

izvor

 

Dovoljno za pametnog čoveka ....