Blagotvorni zeleniš i vitamin B12



Najnovija studija CSIRO je pokzala da ukoliko se 3 puta dnevno hranom unose folati i vitamin B12 može se značajno smanjiti rizik od bolesti srca i raka. Namirnice bogate folatima je lisnato zeleno povrće a vitamin B12 se nalazi u mesu, piletini, ribi, đzigerici.

Nalazi ove studije ukazuju da veća količina folata i vitamina B 12 uneta ishranom usporava habanje i oštećivanje DNA - genetskog materjala koji se nalazi u nukleusima naših ćelija.

Takođe ljudi koji pate od većeg oštećenja DNA mogu smanjiti oštećenja korišćenjem ovih vitamina.

Studija je izvedena nad 1000 Australijanaca kod kojih je meren nivo i tip oštećenja DNA. Dr Fenech je rezultate ove studije podelio sa 40 drugih naučnika u novoj globalnoj studiji sa nadom da se mogu smanjiti oštećenja DNA koja nastaju sa godinama, vezana za način ishrane i načina života.

Folati i B 12 imaju veoma važnu ulogu u sintezi i za funkcionisanje DNA. Dr Fenech smatra da 10% ljudi koji se hrane na zapadnjački način ne unose dovoljno ovih vitamina za optimalnu popravku i sintezu DNA.

Ova studija je otkrila širok diapazon oštećenja DNA među ljudima grupisanim prema sličnom godištu što bi moglo da bude vezano sa lošim načinom ishrane ili izloženosti karcinogenima.

Ljudi sa većim oštećenjem DNA imaju 3 puta veći rizik od oboljevanja od kancerogenih oboljenja u odnosu na one koji imaju nizak nivo oštećenja DNA. Takođe je utvrđeno da je došlo do 25% smanjenja oštećenja na DNA kod grupe ljudi kod kojih su oni bili veoma oštećeni posle 12 nedelja ishrane bogate folatima i B 12 vitaminom. Kod grupe ljudi koji su imali mala oštećenja DNA nije došlo ni do kakvih promena.

Poruka ove studije je da se manjim promenama u ishrani mogu smanjiti oštećenja DNA što smanjuje rizik od kancerogenih oboljenja i povećava šanse za dugovečnost. Nova globalna studija će utvrditi optimalan nivo drugih vitamina koji mogu da minimalizuju oštećenja DNA.

Izvor: TopVita

Sve nijanse crvenog kristala

Moć prirode - Vitamin B12



Mada se njegovom minusu teško ulazi u trag, nedostatak vitamina B12 (cijanokobalamin) izaziva takozvanu pernicioznu anemiju, krvno oboljenje koje prate brojni neurološki poremećaji, kao i disfunskciju kičmene moždine, zbog čega nastaju neuropatije, s gubitkom osećaja za ravnotežu i trnjenjem prstiju ruku i nogu... Naziva se i crveni vitamin. Reč je o crvenom kristalnom jedinjenju koje sadrži fosfor i kobalt. Nalazi se isključivo u hrani životinjskog porekla (džigerica, bubrezi, meso, mleko, jaja, sirevi, riba, školjke). Učestvuje u metabolizmu masti i ugljenih hidrata i u sintezi proteina. Nažalost, u velikoj meri se uništava prilikom termičke obrade hrane. Belančevine iz ovih namirnica služe za obnovu ćelija i tkiva, a vitamin B12 učestvuje u tim procesima. Ukoliko ga nema dovoljno, stvara se manje energije i remeti sinteza i razgradnja hranljivih sastojaka, a raspadni produkti se nakupljaju i izazivaju razne poremećaje. - Deficit vitamina B12 može dugo da ostane nezapažen, čak i do pet godina - upozorava akademik prof. dr Ljubiša Rakić. - Za to vreme nastaju različiti biohemijski poremećaji, pre svega u nervnom tkivu, jer je ovaj vitamin neophodan za funkcionisanje nevnih ćelija i sprovođenje impulsa. S ostalim vitaminima B grupe, posebno sa B1 i 6, on ima nazamenljivu ulogu u proizvodnji energije i metabolizmu ugljenih hidrata, masti i belančevina, kao i u rastu ćelija i dužini njihovog života. Istraživanja su takođe pokazala da visok novo homocisteina imaju i oboleli od autoimunih bolesti, kao što je multipleks skleroza. Uzimanjem vitamina B12 zaustavlja se propadanje nervnog omotača koji se gubi u ovoj bolesti. Smanjene količine otkrivene su i kod obolelih od malignog tumora dojke i pluća. Osim toga, njegov nedostatak može da izazove promene na koži (dermatitis) i podstakne epileptične napade. To može da se spreči uzimanjem ovog vitamina i folne kiseline. Upravo zato, već na pojavu prvih simptoma neophodno je uzimanje vitamina B12. Ako se zakasni, neurološke smetnje mogu da se zaustave, ali ne i da se poprave već nastala oštećenja. - Simptomi koji ukazuju na početni deficit su hronični umor, nervoza, promena raspoloženja, slabost mišića, teškoće sa vidom - kaže neuropsihijtar prof. dr Miroslav Kovačević, načelnik polikliničkog dijagnostičkog odeljenja za neurologiju Kliničkog centra Srbije. - Vremenom može da se očekuje i čitav niz neurodegenerativnih i psihijatrijskih poremećaja, kao što su migrena, depresija i pad koncentracije, opadanje intelektualnih funkcija, alchajmerova bolest i psihoza. Crveni vitamin učestvuje u sazrevanju eritrocita. Osobe koje su poseno izložene opasnosti od deficita ovog vitamina su strogi vegetarijanci, oni koji drže dijetu samo sa žitaricama i starije osobe sa hroničnim bolestima organa za varenje. Utvrđeno je takođe da osobe koje boluju od gastritisa izazvanog helikobakter-pilori, nemaju dovoljno proteina, koji služi kao transporter ovog vitamina. Zbog toga se povećava nivo homocisteina u krvi, koji izaziva bolesti krvnih sudova srca i mozga. Nedostatak dovodi i do poremećaja sinteze DNK, a time i prenosa genskih informacija, rasta ćelija tkiva. Utvrđeno je takođe da ovaj vitamin u kombinaciji sa vitaminom B6 podstiče obnovu tkiva posle zračenja i ubrzava oporavak bolesnika. U embrionalnom periodu, zajedno sa folnom kiselinom, utiče na razvoj nervnog i kardiovaskularnog sistema. Uzimanjem folne kiseline i vitamina B12 i 6, rizik od oštećenja nervnog sistema bebe smanjuje se za 50-80 odsto. Većina anomalija nastaje u prvim nedeljama trudnoće. - Uzimanje vitamina B12 preporučeje se i osobama s povišenim trigliceridima i holesterolom - naglašava dr Kovačević. - Postoje dokazi da je kombinacija vitamina B12 i omega 3 masnih kiselina, znatno efikasnija u snižavanju holesterola i triglicerida. Budući da B12 ima ključnu ulogu u ćelijskoj deobi, preporučuje se i muškarcima sa smanjenim brojem spermatozoida. Kod žena njegov deficit može da izazove izostanak ovulacije i zato im se savetuje pre začeća. Deficit vitamina B12 može da se proveri laboratorijskim ispitivanjem zrelosti eritrocita. Normalne vrednosti kreću se od 85 do 90, a ako su iznad 100 znači da su rezerve ovog vitamina potpuno prazne. Proveru je moguće obaviti i diketnim merenjem nivoa vitamina B12 u krvi, koji ne bi trebalo da bude ispod 400 jedinica. U slučaju nedostatka, mogu svi da ga uzimaju u obliku tableta koje se rastvaraju pod jezikom. PRIMENA I DOZIRANJE Ne asimiluje se dobro kroz želudac, pa mora da se kombinuje s kalcijumom da bi organizam od njega imao stvarne koristi. Preporučena dnevna doza za odrasle je 2 mcg, 2,2 mcg za trudnice i 2,6 mcg za majke koje doje. Vitamin B-12 je delotvoran u vrlo malim, mikrogramskim dozama. Nisu poznata štetna delovanja visokih doza vitamina B12, osim u trudnoći kada visoke doze mogu biti štetne i za majku i za dete. KRVNA ZRNCA Vitamin B12 formira i regeneriše crvena krvna zrnca, potpomaže rast i povećava apetit kod dece. Pojačava energiju i održava zdravlje nervnog sistema. Dobro iskorišćava masti, ugljene hidrate i proteine. Ublažava stanje razdražljivosti. Poboljšava koncentraciju, pamćenje i ravnotežu. KOMBINACIJA Iznenađujuće je da onima koji konzumiraju mnogo proteina, takođe trebaju dodatne količine ovog vitamina. On deluju sinergistički sa gotovo svim ostalim B-vitaminima, kao i sa vitaminom A, E i C. Starije osobe često imaju teškoća sa apsorbovanjem B12 i bolje je da dodatak uzimaju putem injekcija. DEJSTVO Vitamin B-12 stimuliše regeneraciju jetre, ima ulogu u prevenciji steriliteta, a sa C vitaminom ima antikancerogenu funkciju. Sastavni je deo terapije kod mnogih psihijatrijskih oboljenja. SPISAK BOLESTI Primena vitamina B12 može pomoći kod sledećih bolesti: lečenje i profilaksa perniciozne anemije, mijelocitna i megaloblastična anemija, alkoholizam, gastritis, gastrektomija, bubrežne bolesti, stres. PAŽNJA Nije preporučljivo uzimati vitamin B12 u lečenju virusnog hepatitisa, alergija, multipleskleroze, steriliteta, te za poboljšanje apetita. Ne sme se koristiti u kombinaciji sa: aminoglikozidni antibiotici (gentamicin, streptomicin, tobramicin), aminosalicilna kiselina, kolhicin, antikonvulzivi (fenitoin, fenobarbiton), cimetidin, ranitidin i neomicin mogu smanjiti apsorpciju vitamina B12 iz organizma.

Izvor: Bilje i Zdravlje