Гледај на то овако: Ја сам најбоља ствар која ти се никада није догодила, а ти си најбоља ствар коју сам икада имао. Знам да изгледа лоше, а тако и звучи. Али, не мари. Ово је последњи пут да смо пожелели најбоље за себе. Сада барем знамо да је погрешно покушати самоубиство у самоодбрани.

Гледај на то овако: Никада нећеш сазнати шта си пропустила, и то је најбоље у целој причи. Јер, истина је прецењена. Свако једном, у тренутку несмотрености, помисли да ће све ово вечито трајати; да ће његова љубав остати иста: једноставна и чиста. Љубавници су сувише неутешна природа, да би могли да преживе као нечији узор. Помишљам на одраз отплесане тугованке у високим, мирним водама. И на бистри блесак који заслепи сунце, па светлост постане јаросни зрак. Зато буди пажљива када следећи пут  нешто пожелиш. Онај кога си волела одустао је од духова. Од провода у подрумима за додиривање и задиркивање.

Гледај на то овако: Нема сећања осим оних која смо сами измислили, накнадно. Тек када смо били сигурни да се завршило оно за шта никада нећемо признати да је готово. И нема силе која ће учинити да твоје сузе буду крупне као рано сазреле трешње, нема слике у којој нешто такво капље по мојим положеним длановима. Била си дете, па си се тако и понашала. Руковање марамицама препусти мени, рекао сам ти, и свакако да памтим како си ме погледала – очима заколутаним, а ипак изван себе од неконтролисаног сјаја.

Гледај на то овако: Можеш побећи са мном, али не можеш побећи од онога што други зову «судбина». Исповедићеш ми се, поново, и поново, како си затруднела са погрешним човеком, а ја ћу те подсећати да си водила љубав само са онима које си пожелела. Све остало је кратко задржавање између поласка и одласка.

Гледај на то овако: Ја сам неодољиво лоша идеја која ће свакако засмејати планере туђих живота. Али, зар исти ефекат не постигне и погрешно исписан епитаф на брачној гробници? Опусти се и замисли бркатог, од брега одваљеног каменоресца како рецитује двостих који му је наручио преживели супружник. Да би запамтио он мора да рецитује гласније од чекића и длета. Међутим, мермер је камено огледало и каменоресцу се не допада оно што види: брдо меса са рашчепљеним устима свакоме би изгледало будаласто смешно. Док се научи како да понавља у себи римоване делове, каменорезац ће прогутати и тако се лапсуси вечности урезују као ожиљак на костуру. Претпостављам да би било прилично смртоносно читав одмотани филм свести на грешку у титловима.

Гледај на то овако: Увек неко наиђе на заборављени фломастер између страница неподвучене књиге. Он није ту случајно, зато и мора да буде пронађен, кад-тад. Тај неисписани фломастер означава крај тужног поглавља у којем је он оставља јер је престала да одговара на његова писма писана и послата из града где су се родили, упознали и обећали да ће се заволети када једно од њих побегне из тог заробљеничког места. И тако је нестао једини човек који ју је охрабривао да се облачи у црну пластику и да пева својим урокљивим, зеленим очима.

Гледај на то овако: Нико ти неће поверовати да је отац без иједне речи напустио твоју мајку, и да је отада постао паучина у прозору кроз коју се ни сутон није могао да пробије до твоје девојачке собе. А мајка ти је од тог дана, почела да купује одећу која је прекривала твоју чежњиву фигуру – завидећи ти на телу које је имало појаву и тужно држање.

Гледај на то овако: Изашао сам из сна и ушао у убалављени јастук, зарио руку негде испод и извукао бочицу за подизање равнотеже. Одбројао сам уобичајени број пилула и није ми требало много да згњечим мозгове достављача и оних који пријављују пацове за дератизацију. А онда сам угледао кишу. Падала је као да хоће да нас опере од амфетаминских спустова. Можда сам се осећао боље, али не желим да знам како сам изгледао док сам те тражио на заједничкој половини кревета. Не, не желим да знам шта сам учинио јер више нисам млад.

Гледај на то овако: Моје позе ме никада нису лагале. Нисам могао да се отворим, нити да ти се приближим. Изгледала си заводљиво и прибрано као велики рђави неон у срцу града. Превише мејкапа и премало одеће за моју опипљиву уобразиљу у облику густог, ишчепканог прамена који је падао оштро делећи моје чело на откривени и сакривени део. Али није увек било тако. Мислим да сам одувек жудео за вишим стварима. Само што нисам знао шта да учиним за њих. А доиста ми је било стало да учиним нешто више. Ти си то знала и ниси ме научила како да се уздигнем изнад одроњених ивичњака, застакљених подножја хотела са мансардама и живом музиком, тргова од ишмиргланог гранита са фонтаном и плеснивим вртом.

Гледај на то овако: Ипак си понекад довршавала моје реченице. Тада су те дрхтаве мисли постајале мудре и тихе. Као пољупци у зору. Као најава последњег дана у којем сам те држао за руку. Милост значи: нема милости, псу. Рекла си да си ово негде прочитала и понављаш тај цитат као да је закон. Боље си се сећала текстова, него мене чак и док смо били заједно. То је предивна лаж и због ње нико неће испаштати.

Гледај на то овако: Помислићеш на мене сваки пут када ти избије грозница на горњој усни, ако ме будеш проклињала, док чекаш да ти отпадне краста, то ће личити на дозивање ноторног тумарала да се врати тамо где не припада. Уколико се нека од твојих бесних молитви и деси – укрстиће се наши путеви, не и наше очи.

Гледај на то овако: Толико сам дуго глумио равнодушност да сам почео да личим на надгробни камен, тако да није остало више ништа од чега бисмо одустали. Облаци и звезде не могу да замене места. Премда одоздо изгледа као да деле исто небо у хармонији и миру. Али то је само привид који ствара хронични мрак. Кажу да је «унутрашња светлост» увек угашена, иначе не би била унутрашња. Вероватно да постоје неке ствари у нама које нам није дозвољено да видимо. Није то питање срца, то је питање горчине. Довоњно си начитана да знаш колико је опасно када се помешају крв и жуч.

Гледај на то овако: Оно што те чини усамљеном јесте оно што ти даје слободу. Усуди се да разговараш са собом и сазнаћеш да си рођена за мене, колико и за себе. Не брини се због вртоглавице, у отвореном срцу нема утвара. Нити прохујалих анђела. И не претеруј са жељом да сачуваш стрепњу над заједничком и славном прошлошћу. Постоје снови који ублажавају срећу. Снови у којима изговараш «збогом» са саосећајним осмехом у угловима усана. О, колико ћеш заволети себе када видиш како умеш елегантно и смерно да остављаш драге људе, пружајући им шансу да и они уђу у твој опроштајни сан.

Гледај на то овако: имаш очев нос, имаш мајчину косу; јагодице, врат, обрве, усне, брада – такође су од сорте налик њиховој. Али, имаш моју душу. Тужна је као војничка труба која нема за кога да одсвира последње ура. Можда би помогло да добро проветриш спаваћу собу на спрату, када испратиш госте са свећом и шампањцем у рукама. Пала си на мом тесту јер сам одмах схватио да си најбоља.

Гледај на то овако: Не желиш никоме да кажеш да ниси заљубљена ни у кога. Поносан сам на тебе због тога и кунем ти се да то никоме нећу рећи. Моји пријатељи кажу да једноставно заборавим мучнину мамурлука, али ја се никада нисам боље осећао, можда зато што се уопште не могу сетити мојих пријатеља.

Гледај на то овако: Нико од нас не зна када је почело. Неко је узео светлећи точак и више немам представу куда се котрљам. Али, у реду је добошарити по сопственој глави. Добио сам шта сам тражио: показала си ми своје рокенрол зубе. Ако сам у томе, као што сам пред тобом замишљао, онда не треба да ме буде брига где смо кренули, све док то чинимо одвојено.

Гледај на то овако: Улице нашег заједништва заслужиле су бољи град. Боље шетаче, боље дрвореде, боље обележене раскрснице, боље ђонове, боље потпетице, боље граничнике, боље лампионе, боље пружне прелазе, боље знакове, боље трагове кочења. Заслужиле су и оне који не додирују друге док беже и невидљиво падају.

Гледај на то овако: «One 4 My Baby and One 4 the Road» је згодан наслов за песму о непрекинутој меланхолији, перфектан алиби за све журске преступе, преваре и излуђивања неконтролисане лудости. Ипак, имај на уму да је Плавооки Глас пажљиво бирао пића, жене, ортаке, као и песме, оркестре и аранжере, и да није имао времена да попије ту једну у име старих, лоших времена која су пролазна колико и животи добрих, непознатих људи. Зато немој да се удубљујеш у Синатрино фразирање. Кроз немирну пролећну сукњу која кошта, зачућеш откључани ветар: он редовно доноси невољу и гласове о повратку, заоденуте у мекани, беспрекорни клизећи свинг.

Гледај на то овако: Једном си купила персијску мачку као замену за дете које си тада пожелела али ниси могла да га имаш. После је та уредна и умиљата мачка постала замена за мене. Било је потребно пуно длака и времена за нови распоред у стану. Ипак, древна дворска мачка је прва схватила шта се догађа и отишла је са гиздавим, уличним мачором у дивље, дворишне пределе. Изгубила је класу, педигре и перспективу. Знам да те мачка није научила проводу. Али је учинила нешто за себе, зар не?

Гледај на то овако: Ако је већ немогуће заборавити, онда се не треба вратити на почетак јер је само тада, без посебног уздржавања, између нас процурео стид – једино што љубавници могу да поделе. Чујем твоје усхићено признање како је наш почетак открио комбинацију која раздваја плажу од обале. Почетак: нешто што се стално дотерује, попут перике на косматој глави. Безбедно пророчанство за оне који воле да се налазе, у ономе што изгубе. Дакле? Како оно почиње званична верзија нашег случаја? Ја сам најбоља ствар која ти се никада није догодила, а ти си најбоља ствар коју сам икада имао. Знам да и даље изгледа подједнако лоше, а тако и звучи у нечујним, све удаљенијим дамарима. Јесмо ли заиста уверени да је погрешно учинити самоубиство у самоодбрани?

Гледај на то овако: Потребан ми је њен благослов да бих био последња ствар коју си пожелела.