Sveti Sava i majka

Umrlo majci dete jedinče, a ona, sirota, čula za Svetog Savu, pa ga donela njemu, da ga oživi. -"Oživeću ti dete", – rekne Sveti Sava ucveljenoj majci – "Ako mi u svetu nađeš ma i jednu kuću, u kojoj niko nikada nije umro". Zalud je nesrećna majka za dugo i dugo, tražila takvu kuću; nije mogla da je nađe. Najposle se vrati i kaže Svetom Savi. A Sveti Sava njoj: "Sad si videla, da nisi samo ti nesrećna na ovome svetu, jer nema toga koji se rodi, a da neće umreti. Bog daje, Bog i uzima."

Sveti Sava i otac i mati s malim detetom

Doneli otac i mati malo, novorođeno dete u crkvu, Svetom Savi, i zamolili ga, da dete blagoslovi, i da mu da sreću. "Ja ću ga blagosloviti, kao što je i Isus decu blagoslovio, ali mu sreću ne mogu dati samo vi, roditelji njegovi, ako ga zarana naučite: da radi, da štedi, da ne laže, da ne krade, da sluša, da je pobožno, da poštuje starije, da je u svačemu umereno; a naročito ako ga budete upitali da dobro čuva svoje zdravlje. "

Roditelji su učinili, što im je svetac kazao, pa je od njihovog malog deteta postao je dobar, raden, pošten, i pobožan čovek. To se posle čulo na daleko, pa je sa sviju strana dolazio silan svet i dovodio malu decu Svetom Savi, te da ih blagoslovio i da im da sreću. A Sveti Sava svima je odgovarao kao i onima prvima.

Sveti Sava i Sveti Toma

Sveti Toma je bio drvodelja. Išao je u pečalbu i zaradio pun džak para. Na putu ga sreo Sveti Sava, pa ga upitao: "Šta to nosiš, Tomo?" -"Iver nosim, gospodine," odgovori Sveti Toma. "Deljao sam u jednom selu, pa sad nosim decu da ogrejem". "Kad ti je to iver – onda i od sada i do veka neka ti bude samo iver i ništa drugo," rekne Sveti Sava, a Tomin novac se odmah pretvori u iver. Od toga doba ne mogu zanatlije da sačuvaju pare, jer ih je prokleo Sveti Sava.

Sveti Sava i kiridžije

Putovao Sveti Sava po Hercegovini i u putu naiđe na kiridžije, koje su se vraćale iz Dubrovnika. Kako su kiridžije bile bez novaca, to odluče, da se jedan između njih napravi mrtav, a ostali da zamole Svetog Savu da ga, po veri, opeva i da im uz to podaruje i malo novaca za sahranu. Učine tako, čim je svetitelj došao među njih. Sveti Sava ga opeva da im nešto novaca i produži put. Kad je svetac malo izmakao, kiridžije počnu buditi umrtvljenog druga: "Ustani, bre! Digni se, bre!" "Evo ostavi nam svetitelj novaca, imaćemo i da jedemo i da pijemo". Ali se onaj na sve te pozive ne odazivlje, niti mrda. Kad su ga drugovi posle bolje pregledali, imali su šta i videti: njihov drug bio je zaista mrtav. "A da velju ja vama", reći će jedan, "da vi sa svecem ne terate, šalu. Svetac se ne da prevariti; on sve zna i vidi."

Radi, pa ćeš imati

Sveti Sava putujući dođe u jedo selo, gde je, po svome običaju, poučavao narod. Pa će tako u razgovoru reći: "Vala, ove godine biće velika nerodica, – rodiće, ama će grad sve satrti." I Sveti Sava ode dalje. Sad neki seljaci stanu razmišljati u sebi: "Kad nam svetitelj reče, da će biti nerodica, nećemo ništa ni sijati. A i zašto bi sijali i mučili se, kad nećemo nikakve vajde viđeti, a ono sjemena nek nam se bar u nevolji nađe." A drugi će opet: "Božja je volja! Pa i ako bude nerodice, Bog je tako naredio. Mi ćemo zasijati k'a i dosle, pa što Bog da". I zaista te godine pade veliki grad i satra mnoge usjeve. Oni, koji su bili zasijali k'a i dosle, – bogme, grad satr'o veliki dio, ali ovdje malo, ondje malo, ele, oni saberu toliko, da se mogu prehraniti dok stasa novi rod. A onima, što nijesu ništa zasijali, teklo nešto stare hrane, al' ne doteklo; te tako ostaše bez igdje išta.

U tom naiđe Sveti Sava, pa kad saznade šta su ovi uradili, rećiće im: "Ama braćo, ako sam vam kazao, da će biti grada, nijesam vam kazao da ne radite, jer je opet sve u božjoj ruci. – Radi, pa ćeš imati!"

Sveti Sava i žena tkalja

Neka žena namestila bila razboj u kući da tka. Kuća je bila mračna i niska, te joj svetlost niotkuda nije dolazila. Da bi joj se videlo, ona je metnula kraj razboja tri velika draga kamena. Dođe Sveti Sava, pa je upita: "Šta to činiš?" "Eto tkam prođu ova tri kamena", odgovori mu ona. – "A šta bi ti meni dala, da ti ja nabavim lepšu svetlost od ta tri kamena?" – upita je Sveti Sava. – "Dala bih ti, vala, Bog i duša, ova sva tri kamena i još punu mernicu suvih zlatnika koje mi je deda u nasleđe ostavio", odgovori mu žena. Sveti Sava onda provali poveću rupu na spoljašnjem duvaru, sproću razboja, i svetlost namah uđe u kuću, i osvetli je celu. – "Pa to sam i sama mogla učiniti, ali će sad tu da ulazi vetar, zima, kokoške i mačke", rekne žena. – "A ti zato ovde razapni, između četiri zašiljena drveta, jagnjeću kožu, bez vune, ili parče platna", – rekne joj Sveti Sava, Žena zahvali Svetom Savi na velikoj dobroti i odmah mu da obećani poklon. On ga razdeli među siromahe na koje je prvo u putu naišao, jer je znao, da ko god sirotinji deli, taj Bogu uzajmljuje.

Sveti Sava i švalja

Sa prosjačkim štapom i torbom o vratu dođe Sveti Sava u jednu kuću i tu zateče jednu ženu đe šije od sebe. Sveti Savo joj reče: "Ne šij od sebe, već sebi, pa će ti radnja lakše ići!" Ona ga posluša, te počne sebi šiti, pa joj je radnja hitrije išla. U tom dođe njezina kona, te kad viđe da sebi šije, zapita je: " Od koga si to naučila? " -"Ovaj prosjak, bog mu pomog'o, kaza mi". Onda Sveti Savo blagoslovi šav govoreći: "Neka vam je ta radnja blagoslovena, te što uradili, viđelo vam se! "

Sveti Sava i seljaci

Imali su neki seljaci mnogo orasi, pa kad su ga obrali oni su ga kačili sas vile na tavan. Takoj su se mučili dugo vreme da nisu mogli ni jedan da ukačiv. Sveti Sava je tuj prošija i videja kude gi kačiv sas vile na tavan. Oni su ga pitali: "Pa kako ćemo drugačije da gi kačimo?" On gi je kazaja da uznev vreće pa da gi napuniv sas orasi i da gi kačiv na tavan. Seljaci su takoj napravili. Opet je prošija Sveti Sava i pitaja: "Koj ve je takoj naučija da radite?" Oni su kazali da je prošija neki božji čovek i kazaja gi da takoj radiv. On gi je blagoslovija i otišija.

Sveti Sava kazuje šta valja, a šta ne valja raditi u petak

Putovao jednog petka Sveti Sava. Idući tako, umoran, navrati se jednu kuću, te će zamoliti malo vode. Domaćica će mu nato odgovoriti, da malo pričeka. "Pečem ljebac danas pa pričekaj malo, sad će lepinja biti gotova!" I domalo ona izvadi vruću lepinju i dade Svetom Savi, koje se malo okrijepi. Kad se u drugom selu od hoda umorio, uđe u neku kuću, te zamoli vode. Domaćica je baš toga dana prala rublje, te zagrabi tikvom one prljave sapunice i dade Svetom Savi. Ovaj popi ništa ne govoreći, ali je svaku onu ženu prokleo, koje god u petak pere rublje,..a blagoslovio onu koja mijesi i peče ljeb.

Sveti Sava i maja

Hodao Sveti Sava po svijetu, pa đe ga zatekne mrak tu svrati i konači, pa sutri dan Bog i put. Tako jedno veče dođe u jednu seosku kuću i zateče maju đe uzavrije mlijeko. Sveti Savo je zapita: "Ali voliš što navri, ali što namuzeš?" -"Bogme volim što namuzem," odgovori maja. A Sveti Savo prekrsti i reče: "Tako neka i bude!" Zato se mlijeko, kad uzavri, vraća opet na staru mjeru; a da je rekla da voli što navri, bilo bi ga koliko god se digne u sudu.