Pogledajte samo ove oscilacije u zadnjih 4 mjeseca mislim da ovo niko na svijetu ne moze da predvidi kako i sta dalje 140 -105 razlika je ocigledna

Cena nafte pala na 104,95 dolara za barel

Sirova nafta je u utorak na svetskim berzama u jednom trenutku pojeftinila na najniži iznos u poslednjih pet meseci, da bi kasnije neznatno poskupela, a pad je posledica jačanja američke valute i očekivanja da Organizacija zemalja izvoznica nafte neće danas na sastanku u Beču odlučiti da smanji trenutnu proizvodnju.

Cena američke "lake" nafte za terminsku isporuku u oktobru je u utorak na Njujorškoj robnoj berzi pala za 1,39 dolara, na 104,95 dolara po barelu, nakon što je u jednom trenutku bila na petomesečnom minimumu od 104,23 dolara, a evropska "brent" nafta je istovremeno na Međunarodnoj berzi petroleja u Londonu pojeftinila 1,41 dolar na 102,03 dolara za barel, preneo je Rojters.

Jačanje dolara na jednogodišnji rekord, u odnosu na korpu drugih valuta, je uticalo na smanjeno interesovanje trgovaca za kupovinu sirovina, što je dovelo do njihovog pojeftinjenja.

Cena nafte je sklona padu uprkos potencijalnoj opasnosti od uragana Ajk, koji se zaputio prema Meksičkom zalivu i tamošnjim naftnim platformama, gde se dobija četvrtina ukupne američke produkcije sirove nafte i 15 odsto prirodnog gasa.

"Da nema uragana, barel nafte bi sada koštao manje od 100 dolara, uzimajući u obzir trenutni trend", izjavio je menadžer tokijskog fonda "Astmaks", Tecu Emori.

Nafta je pojeftinila gotovo 30 odsto u odnosu na rekord od 11. jula od 147,27 dolara za barel, delimično zbog pada tražnje u najvećem svetskom potrošaču energenata, SAD, čija se privreda bori da izbegne recesiju.
Članice OPEK izražavaju zabrinutost zbog sve veće ponude nafte na tržištu, ali se ne očekuje da će danas na sastanku u Beču otići tako daleko da donesu odluku o smanjenju proizvodnje.

Ministar energetike najvećeg svetskog izvoznika nafte, Saudijske Arabije, Ali al-Naimi je izjavio da je tržište tog energenta prilično dobro izbalansirano. "Mislim da je tržište uravnoteženo, a zalihe su zadovoljavajuće", istakao je on.


Izvor: MTS-Mondo

Ajde sad da vidimo, posto se cena na trzistu menja, koliko ce cena u maloprodaji da padne... 

Gorivo skuplje, dok nafta pojeftinjuje
Cena benzina mora dole za osam dinara
Autor: Bojana Stamenković | Foto:g. srdanov | 13.09.2008. - 06:19

Cena barela nafte na svetskim berzama neprestano pada, ali se kod nas nova korekcija može očekivati tek za desetak dana. Ipak, ako bi se presek cena vršio na današnji dan, naftni derivati bi mogli da pojeftine za tri dinara. Tako bi benzin danas koštao i manje od sto dinara za litar i njegova cena bi iznosila 99,90 dinara, što se nije desilo još od aprila ove godine.

D2 bi koštao 85,40 dinara, eko-dizel 89,20, dok bi se evrodizel plaćao 93,70 dinara za litar.

Cene nafte pale su pre dva dana za više od jednog dolara na 101,43, potiskivane jačim dolarom i brigama oko slabljenja potražnje. Juče je nafta neznatno poskupela na 102 dolara za barel, po otvaranju berzi u Aziji i uragana „Ajk“ koji je nagnao kompanije duž obale Teksasa da zatvore rafinerije i obustave vađenje petroleja.
Trend pada cene ove sirovine dolazi od rasta dolara i izveštaja Međunarodne agencije za energiju koja je snizila procenu rasta potražnje za naftom zbog usporavanja svetske ekonomije.
Kod nas, međutim, i pored toga još neko vreme neće biti pojeftinjenja goriva, pa će benzin još desetak dana koštati 102,90 dinara. Zanimljivo je da je barel nafte poslednji put koštao oko 100 dolara 2. januara ove godine, a benzin kod nas 94,60 dinara. Dolar je tada vredeo 53,72 dinara. Po jučerašnjem sličnom kursu dolara i gotovo istoj ceni nafte, benzin je za više od osam dinara skuplji, pa se još jednom nameće pitanje o izmeni uredbe o korekciji cena!
Nebojša Atancaković, predsednik Upravnog odbota AD „Nafta“, kaže da još nije izvesno šta će se dešavati u narednih deset dana na svetskim berzama, ali da bi kod nas nakon tog perioda trebalo izvršiti korekciju u skladu sa promenama na svetskom tržištu.
- Pošto je cena barela nafte u odnosu na prethodnu promenu od 6. septembra prilično pala, na današnji dan bismo imali niže cene goriva za oko tri dinara. Međutim, dolar sada jača, pa to sprečava veći pad cena naftnih derivata kod nas. Kada su cene nafte pre nekoliko meseci rasle, to je bilo najviše zbog pada vrednosti dolara - kaže Atanacković.
Atanacković ocenjuje da je pored pada američke valute, uticaj na cene nafte prethodnih meseci imalo i to što su neki berzanski „igrači“ najradije kupovali sirovu naftu.
Nafta je u utorak, 9. septembra, pojeftinila na najniži iznos u poslednjih pet meseci. Pad je posledica jačanja američke valute i očekivanja da Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK) neće smanjiti trenutnu proizvodnju.
Zemlje članice OPEK-a su, ipak, pre dva dana odlučile da smanje dnevnu proizvodnju nafte za više od pola miliona barela nakon drastičnog pojeftinjenja te sirovine početkom ovog meseca, za više od 30 odsto, u odnosu na rekordnu cenu (147,27 dolara po barelu), koja je zabeležena 11. jula.
OPEK će ubuduće proizvoditi dnevno 28,80 miliona barela nafte, bez udela Iraka i Indonezije, a taj nivo proizvodnje će se poštovati odmah, ističe se u saopštenju koje je upućeno javnosti nakon dvodnevnog redovnog ministarskog skupa članica te organizacije.
Božo Stanižić iz naftne kompanije „Petrobart Avia“ kaže da se ovde radi o velikim špekulacijama, jer su članice OPEK-a pre oko šest meseci najavljivale da bi barel nafte mogao da košta oko 78 dolara.
- Mora da su sada promenili ovu projekciju. Kako sada ove sirovine ima u zalihama, a i ponuda i tražnja su relativno izbalansirane, realno je da cena pada. Ako je OPEK smanjio proizvodnju, znači da mu ovaj nagli pad ne odgovara. Ovim potezom će možda zaustaviti pojeftinjenje nafte ili bar usporiti pad njene cene - objašnjava Stanišić.
Stručnjaci ističu da ne utiču samo veliki proizvođači nafte na berzanska kretanja. Ova sirovina je, naime, za razliku od nekih drugih jako osetljiva na zbivanja u svetu. Tako, veliki uticaj na turbulencije cena „crnog zlata“ imaju i nivo američkih rezervi, vremenske nepogode, kao i situacija na Bliskom istoku.

Blic

Svi su dizali cene zbog benzina, nešto se niko ne žuri da te cene spusti.

Cene nafte pale na 77,70 dolara za barel

Barel lake američke nafte je noćas, prilikom zaključnog poslovanja na indikativnoj berzi u Njujorku, koštao 77,70 dolara, što je pojeftinjenje od čak 8,89 dolara u odnosu na ranu početnu cenu, objavile su danas novinske agencije.

Ista količina severnomorske nafte tipa "Brent" je istovremeno na berzi u Londonu pojeftinila 8,57 američkih dolara, na zaključnih 74,09 dolara po barelu.

Na cenu nafte uticao je razvoj situacije na njujorškoj efektnoj berzi, čiji je glavni indeks Dau Džons, u početku trgovanja akcijama najuglednijih američkih kompanija izgubio čak 700 indeksnih poena, dok su u drugoj polovini trgovanja neke hartije počele ponovo da rastu, tako da je taj tržišni indikator zaključen u padu od 128 poena, u odnosu na prethodni dan.

Predsednik konsultantske firme "Stratedžik enerdži end ekonomik riserč" u Vinhestri, u američkoj saveznoj državi Masačusets, Majkl Linč , smatra da "dokle god finansijska kriza bude trajala dosadašnjim intenzitetom, cena barela lake američke nafte može opasti i ispod granice od 60 dolara."

Analitičari sa njujorške berze podsećaju i na sličnu procenu Međunarodne agencije za energiju (IEA) koja takođe tvrdi da je moguć dalji, osetan, pad kotacija nafte, sve dok bude trajala velika bojazan od produženog pada u svetskoj privredi.

Prema najnovijim analizama IEA, naime, u novembru i decembru ove godine, globalna dnevna potražnja nafte mogla bi da se smanji za 240.000 barela, a iduće godine bi taj pad mogao da bude čak 440.000 barela dnevno.

Za namirenje dnevnih potreba za naftom u svetu ove godine je trebalo obezbediti 87,2 miliona barela, a u 2009. će za te namene, kako prognozira IEA, biti neophodno 86,5 miliona barela te sirovine.

Nafta je samo u toku ove sedmice pojeftinila više od 13 procenata. U odnosu na rekordnu kotaciju te sirovine od 147,27 dolara za barel, koliko je koštala 11. jula, pojeftinjenje je osetno veće - iznad 45 procenata, podsetila je agencija Blumberg.

Članice Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) su zakazale vanredan sastanak za 18. novembar, radi razmatranja uticaja globalne finansijske krize na tržište glavne energetske sirovine.

Taj kartel, koji isporučuje 40 odsto ukupne svetske proizvodnje tog energenta, signalizirao je preključe da bi mogao dogovoriti kresanje proizvodnje na predstojećem sastanku.

Analitičari smatraju da će se silazna korekcija cena nafte nastaviti i da je sada glavno pitanje koliko će kotacije osnovne energetske sirovine sklizuniti ispod sadašnjeg nivoa.
"Smatramo da cena nafte treba da opadne do 35 dolara za barel da bi se stekli uslovi za pravi opor
avak na istorijski prosek", navodi se u analizi nemačke "Dojče banka".

Analitičari najveće nemačke komercijalne banke ipak ocenjuju da je cena od 60 dolara po barelu sada realnija, kada se govori o "jeftinoj" nafti.

Izvor: MTS-Mondo

Nafta poskupela nošena spasavanjem banaka

Nafta, metali i gotovo sva druga berzanska roba poskupeli su danas nošeni olakšanjem na finansijskim tržištima gde usaglašeni napori država slivaju milijarade u svetski bankarski sistem.

Sa izgledina recesije na vidiku, analitičari kažu da ovaj oporavak nije održiv, ali berzanski dileri izveštavaju o talasu kupovina na kratki rok.

Laka, američka nafta poskupela je za više od 3 dolara, na preko 84 dolara za barel. Zlato je skočilo za dva procenta, na 853,50 dolara za uncu, dok su se bakar, platina, srebro, pšenica, kafa i šećer oporavili od nedavnih teških padova.

Na valutnom tržištu, dolar je sklizbuo prema evru pošto su ulagači pozdravili evropske planove stabilizacije svojih posrnulih banaka.

Cene na berzama su uveliko pod uticajem finansijskih tržišita, kažu analitičari, dodajući da to nikako nije potpuni lek već "dašak nade." Niko ne misli, kažu oni, da je ekonomska kriza okončana.

Među najvećim današnjim dobitnicima je bakar - sa skokom od 7,5 odsto, na 5,500 dolara za tonu. Cena bakra je bila pala za 40 proceneta sa rekordne visine od 8.940 dolara za tonu, postignute 2. jula.

Izvor: MTS-Mondo

Dok Amerika vodi glavnu rijec u svijetu,ovoga ce stalno biti..

Cene sirove nafte u padu, gorivo naredne nedelje pojeftinjuje za 2,5 dinara, a već u decembru benzin bi mogao da košta oko 78 dinara

Ako se ispune predviđanja ruskih energetskih stručnjaka i nafta tipa „ural" do kraja godine pojeftini na 40 dolara po barelu, litar benzina u Srbiji košta    će 78 dinara!

Eksperti moskovske kompanije IFK „Solid" tvrde da bi, zbog smanjene tražnje na svetskom tržištu, cena ruske nafte tipa „ural" , koju kupuje i Srbija, mogla dramatično da padne. Prema njihovim podacima, cena nafte je pala na 59 dolara po barelu, a do kraja godine bi trebalo da dosegne nivo od 40 dolara.

- Ukoliko se to desi, gorivo bi već u decembru moglo da bude oko 11 dinara jeftinije - kaže Nemanja Šutonja iz kompanije „AVIA Petrobart".
- Ako bi nafta pala na 40 dolara za barel, a dolar ostane na istom nivou, smanjenje bi bilo oko 33 odsto na proizvođačku cenu. To je negde oko 11 dinara za benzin i 12 dinara za dizel - objašnjava Šutonja.

Niže cene sledeće nedelje

Novi presek cena goriva radiće se polovinom naredne nedelje, a prema poslednjoj računici, benzin će koštati najmanje 86,70 dinara za litar.
- Cena bi u ovom trenutku trebalo da padne oko dva i po dinara. Ako nafta nastavi da pada, može se čak desiti pojeftinjenje od četiri, pa i šest dinara - kaže za Press predsednik Udruženja privatnih pumpi Srbije (UPPS) Milan Rakić.

Država na potezu

Rakić upozorava da od pojeftinjenja neće biti ništa ako  država iskoristiti situaciju i poveća akcize.
- U tom slučaju, neće biti mnogo koristi za građane od pojeftinjenja - kaže Rakić.
Nebojša Atanacković iz AD „Nafte" očekuje da će cena „urala" i dalje padati.
- Međutim, ne očekujem da će to biti drastično smanjenje cena. U junu se pričalo da će nafta na kraju godine koštati 200 dolara za barel, pa se ta prognoza nije ostvarila. Sada se predviđa pet puta manja cena?! Teško je praviti takve prognoze jer ne znate šta da očekujete. Sada su se svi špekulanti „otreznili", jer nema kupaca za gorivo, a ima dovoljno robe. Sada svi nude manju cenu da bi što pre prodali - objašnjava Atanacković.



Izvor: Press

Nafta pala na 41,58 dolara za barel

Tržište nafte počelo je novu godinu padom cena od gotovo osam procenata, što je delimično i reakcija na neočekivani rast od 14 procenata poslednjeg dana trgovanja u staroj godini.

Cena američke lake nafte na berzi sirovina u Njujorku pala je za isporuke u februaru 3,02 dolara, na 41,58 dolara za barel, pošto je u sredu skočila na čak 5,57 dolara. Prethodno je u toku poslovanja u petak pala na 41,05 dolara.

Evropski "brent" je u Lonodnu istovremeno pao za 3,71, na 41,88 dolara za barel.

Rast od 14 odsto poslednjeg dana stare godine delimično je bio posledica objavljivanja redovnog nedeljnog izveštaja američkog ministarstva energetike, koji je pokazao da su rezerve goriva u SAD, najvećem svetskom konzumentu energenata, porasle manje nego što se očekivalo, dok je konflikt između Izraelaca i Palestinaca probudio strahovanje od mogućeg smanjivanja isporuka sa Bliskog istoka.

Nafta je od početka prošle godine postepeno poskupljivala za više od 50 dolara za barel, da bi sredinom godine, u julu, dostigla rekord svih vremena od 147,27 dolara, ali je potom, zbog svetske ekonomske i finansijske krize, izgubila čak 70 odsto od te cene.

Godinu je cena nafte završila sa padom od 54 procenta, prvim smanjenjem na godišnjem nivou od 2001. i najvećim godišnjim padom od kada je počelo terminsko trgovanje, 1983. godine.

Analitičari kažu da ekonomski faktori guraju cene nadole, dok ih geopolitički događaji podržavaju.

Među ovim poslednjima je i situacija na Bliskom istoku, gde je Izrael opkolio okupiranu Zapadnu obalu, pripremajući se za proteste i akte odmazde za ubistvo visokog zvaničnika Hamasa u vazdušnom napadu na njegov dom u Gazi.

Tržište nafte budno prati i gasni spor između Ukrajine i Rusije, najvećeg eksportera "tečnog zlata" izvan Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEC).

Rusija je, podseća Rojters, u četvrtak prekinula isporuke gasa Ukrajini, zbog spora oko cena, ali je saopštila da je istovremeno povećala isporuke Evropskoj uniji, u koju se gas doprema preko Ukrajine.

Britanska agencija podseća da su slične sirtuacije u prošlosti imale malo uticaja na protok nafte.

Izvor: MTS-Mondo

Znaju Ruje šta žele da postignu, prodaće nagomilani mazut, pritisnuće ukrainsku vladu i dići malo cenu nafte. Osim toga nateraće EU da se uključi u finansiranje gasovoda.