Kvar u primarnom sistemu nuklearke
„Krško“ izazvalo uzbunu
Autor: N. V., T. T., Ž. J. | 06.06.2008 - 08:40



Evropa se u sredu uveče nakratko podsetila košmara Černobilja iz 1987. godine, nakon što je iz slovenačke nuklearne elektrane „Krško“ poslato obaveštenje da je tokom popodneva započeto gašenje reaktora zbog kvara u primarnom sistemu. Stane Rožman, direktor elektrane, rekao je juče da je „nakon kvara i zaustavljanja rada elektrane stanje potpuno normalno i da ljudi i okolina nisu bili ugroženi“.

Curenje vode iz primarnog sistema otkriveno je u sredu oko tri sata po podne, a gašenje reaktora snage 696 megavata, započeto je dva sata kasnije, da bi u pola devet uveče on bio potpuno zaustavljen.
Marjan Tkavc iz Uprave za nuklearnu bezbednost Slovenije izjavio je juče da je izveštaj o incidentu koji je Slovenija putem sistema za rano uzbunjivanje ECURIA poslala svim članicama EU bio „brzoplet“.
Međutim, u zemljama susedima Slovenije žešće reagovanje od kvara u nuklearnoj elektrani „Krško“ izazvalo je neblagovremeno informisanje, kao što je slučaj u Hrvatskoj, ili označavanje događaja kao vežbe, što je slučaj s Austrijom.
Milan Orlić, pomoćnik direktora Instituta za nuklearne nauke „Vinča“, kazao je za „Blic“ da je su ga „slovenačke kolege u sredu obavestile o incidentu“.
„Slovenci navode da se radilo o lokalnom događaju i ističu da reaktor nije morao odmah da se gasi. Do incidenta je došlo kada je iz primarnog kruga za hlađenje primećeno oticanje vode brzinom od 2,5 kubna metra na čas. U tom krugu nalazi se 150 kubika vode pod pritiskom od 150 bara, odnosno atmosfera. Najgora moguća posledica eventualne havarije u „Krškom“ mogla bi da liči na Černobilj, ali to je najmanje verovatno. Da je voda eventualno nastavila da ističe, a da niko nije to primetio, moglo je da dođe do povećanja temperature reaktora i požara, što bi moglo da izazove izbacivanje ograničene radioaktivnosti u vazduh i vodu, možda bi i Savom radijacija stigla i do nas, ali je ta mogućnost zanemarljiva“, naveo je Orlić.
On je kazao da je „slovenačka firma ‘Ames’ izradila naš sistem ranog obaveštavanja o opasnosti od radijacije krajem prošle godine“, a stanice su po celoj Srbiji - na Paliću, u Nišu, na Zlatiboru, u Vranju, Novom Sadu, Beogradu, Vinči, Kladovu i Kosovskoj Mitrovici. Po Orlićevim rečima, „izmerene vrednosti jačine doze su u granicama normale, što znači da nije bilo nikakvog akcidenta“.
Saša Dragin, ministar za zaštitu životne sredine Srbije, kazao je za „Blic“ da „građani Srbije nisu ugroženi zbog kvara u atomskoj centrali ‘Krško’“. Srpski ministar kontaktirao je slovenačke kolege koje su mu prenele da je situacija u „Krškom“ pod kontrolom.
„Očitavanja su redovna i građani Srbije nisu ugroženi. Srbija ima najmoderniji sistem u Evropi za ranu najavu nuklearnog akcidenta. Jedini sistem koji je blizu naše efikasnosti je u Francuskoj, ali tamo informacije dolaze na svakih dva sata, dok kod nas stižu svakih pola sata“, tvrdi Dragin.
Iako su sve članice EU istovremeno obaveštene o incidentu, samo je Austriji poslato obaveštenje da se radi o vežbi, što su slovenačke institucije juče objasnile žurbom u kojoj je „neko zaboravio da na formulara precrta reč vežba“.
„Upotrebljen je pogrešan obrazac, onaj koji je imao oznaku ‘vežba’. To je bila ljudska greška“, rekao je juče Janez Podobnik, slovenački ministar za prirodnu sredinu, po dolasku na sastanak ministara za prirodnu sredinu zemalja EU u Luksemburgu.
Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) sa sedištem u Beču označila je incident u „Krškom“ kao uzbunu najnižeg intenziteta.

Komšije poslednje saznale
Hrvatska javnost tek je u sredu uveče, kada je reaktor već skoro bio ugašen, saznala da se nešto dešava pa je i informaciju o prestanku opasnosti dobila tek u četvrtak ujutro. Jozef Prel, austrijski ministar za zaštitu životne sredine, raspravu o kvaru u „Krškom“ zatražio je i na Savetu ministara EU u Luksemburgu. „Naše poverenje u slovenački sistem uzbunjivanja pod velikim je znakom pitanja. Nije u redu da se aktivira alarm u Evropi, a da se Austriji, Italiji i Mađarskoj kaže da je to samo vežba. Ovo mora odmah da se razjasni“, rekao je Prel.

Broj nuklearnih reaktora u Evropi van regiona
Belgija - 7 operativnih,1 zatvoren
Češka - 6 operativnih
Finska - 4 operativna, 1 u izgradnji
Francuska - 59 operativnih, 11 zatvornih, 1 u izgradnji
Holandija - 1 operativan, 1 zatvoren
Jermenija - 1 operativan, 1 zatvoren
Litvanija - 1 operativan, 1 zatvoren
Nemačka - 17 operativnih, 19 zatvorenih
Rusija - 31 operativan, 5 zatvorenih, 6 u izgradnji
Slovačka - 5 operativnih, 2 zatvorena
Španija - 8 operativnih, 2 zatvorena
Švajcarska - 5 operativnih
Švedska - 10 operativnih, 3 zatvorena
Ukrajina - 15 operativnih, 4 zatvorena, 2 u izgradnji
Velika Britanija - 19 operativnih, 26 zatvorenih
(Podaci: Međunarodna agencija za atomsku energiju)

Izvor: Blic

ORF: Šest ozračenih radnika u NE "Krško"
Autor: Tanjug | 24.06.2008 - 11:01


Austrijska državna televizija ORF javila je danas da su šestorica radnika ozračena tokom popravki posle kvara koji se dogodio početkom meseca u slovenačkoj nuklearnoj elektrani "Krško".

Reč je o radnicima koji je trebalo da zatvore rupu u sistemu hlađenja odakle je došlo do curenja tečnosti početkom juna što je nateralo slovenačke vlasti da aktiviraju alarm. Radnici, kako je saopšteno, prilikom radova nisu nosili zaštitnu odeću, već samo maske, jer u suprotnom ne bi tako brzo dospeli do rupe u sistemu za hlađenje.
Nadležna slovenačka ustanova ističe da su oni "minimalno" ozračeni,navodi ORF. Slovenačke vlasti su najpre o kvaru u "Krškom" obavestile Evropsku komisiju i pri tom u potpunosti zaboravili na susedne zemlje, zbog čega se pobunila Austrija. Uz to slovenačke vlasti prvo su, koristeći pogrešne formulare, prijavili da je reč o vežbi, da bi par sati kasnije saopštili da se radi o "pravom" akcidentu.

Izvor: Blic

U nuklearki „Krško” ozračeni radnici
Zaposleni bili izloženi kontaminaciji kobaltovih izotopa Co-58 (13.000 bekerela) i Co-60 (1.030 bekerela), dovoljno da im službenici koji kontrolišu nivo zračenja ne dozvole da napuste pogon
 
Kontrolna soba u nuklearnoj elektrani ,,Krško” (Fotodokumentacija „Politike”)

Od našeg stalnog dopisnika

Ljubljana, 24. juna – Pre nego što radnici uđu u nuklearku, i pošto obave posao a pre nego što izađu, vrše se merenja da bi se blagovremeno utvrdilo da nije došlo do kontaminacije, objašnjava za „Politiku” Marjan Levstek, zamenik direktora Uprave Republike Slovenije za atomsku bezbednost, povodom vesti da je tokom poslednje intervencije – popravke pokvarenog ventila u Nuklearnoj elektrani „Krško” (NEK), ozračeno šest radnika, među kojima je najviše varilaca. Da su radnici zaista bili izloženi zračenju, potvrdila je, sa zakašnjenjem, i Uprava Republike Slovenije za zaštitu od zračenja.

Radnici su bili izloženi kontaminaciji kobaltovih izotopa Co-58 (13.000 bekerela) i Co-60 (1.030 bekerela), saznaje naš list. Pomenute doze kontaminacije bile su dovoljne da radnike službenici koji kontrolišu nivo zračenja nisu pustili da izađu i napuste nuklearku „Krško”, već su odredili celovit telesni pregled za celu ekipu koja je radila na zameni ventila. Uprava za zaštitu od zračenja tvrdi da je „doza kojoj su radnici bili izloženi tako niska da ga sprave, koje spolja mere njihanje emisija zračenja, nisu registrovale”. Da su radnici bili izloženi opasnosti, otkriveno je tek tokom pregleda „celotelesnih aktivnosti”, na osnovu kojeg je ocenjena količina zračenja koju su radnici primili. „Pored nekoliko hiljada ventila, koliko ih ima u nuklearki, normalno je da nekoliko puta godišnje dođe do kvara, odnosno da ventili popuste”, upozorava Levstek. To je deo radnog procesa, a incident koji se dogodio 4. juna bio je „nešto drugačiji” jer je došlo do oticanja vode koja je ipak zadržana unutar sistema, odnosno unutar nuklearke, zato je proglašen „nenormalnim događajem”, što je najniži stepen alarma. Od tada slovenački organi intenzivno sarađuju sa zemljama iz okruženja (Austrija, Mađarska, Hrvatska, Italija), sa kojima Slovenija ima potpisan Sporazum o ranom obaveštavanju u slučaju radiološke opasnosti. Levstek otkriva da Slovenija nije potpisala isti sporazum sa Srbijom, iako Srbija leži u donjem toku reke Save, čiju vodu nuklearka koristi za hlađenje, pa bi bilo prirodno da je pomenuti sporazum zvanična Ljubljana potpisala i sa Beogradom. „Ne znam zašto nemamo taj sporazum potpisan i sa Srbijom, mi dosta pomažemo Srbiji savetima u vezi sa institutom u Vinči”, dodaje Levstek, uveren da neće biti prepreka, kada se u Srbiji formira nova uprava za atomsku bezbednost – da se uspostave isti mehanizmi zaštite i ranog upozoravanja u slučaju emisije zračenja, kao sa zemljama iz susedstva. Zanimljivo je da su tu naročit interes pokazale Austrija i Italija, pa su italijanski stručnjaci prošle sedmice čak i doputovali u Krško i „pročešljali” nuklearku. Tom prilikom je sa njima „sve raščišćeno”, zadovoljan je Levstek.

NEK u međuvremenu umiruje javnost saopštenjem da niko od pomenutih radnika, varilaca, nije u životnoj opasnosti niti je uzeo bolovanje, mada su trojica „na odmoru”. Dvojica od njih su zaposleni u preduzeću „Numip” koje obavlja poslove održavanja za nuklearku u Krškom, sagrađenu na obali Save, par desetina kilometara uzvodno od Zagreba. Uprava NEK još nije saopštila kako je došlo do eskalacije kvara zbog koga je na nedelju dana bio potpuno obustavljen rad nuklearke, niti na koji način će slične incidente sprečiti ubuduće. Izbegnuto je i objašnjenje zašto je javnost kasno saznala za kontaminaciju radnika. Prikrivanje informacija dovodi se u vezu sa pritiskom koji na slovenačku vladu vrše Austrija i Italija, tačnije da Slovenija pokrene aktivnosti radi zatvaranja nuklearke u Krškom, umesto što razmišlja o dogradnji drugog bloka.

Stručni savet za atomsku bezbednost je na svojoj poslednjoj sednici posebnu pažnju poklonio „medijskim odjecima” povodom kvara u NEK. Utvrdio je, saznajemo, da je „događaj u NEK bio dobro savladan i da nije bilo nikakvih posledica za zaposlene ili stanovništvo”, kao i da su „međunarodne organizacije bile odgovarajuće obaveštene” u skladu sa „međunarodnim ugovorima”. Stručni savet je, međutim, nezadovoljan „neočekivanim postupkom Evropske komisije koja je objavila alarmantno saopštenje za javnost, što je izazvalo ogroman odjek u evropskim medijima”. Stoga preporučuje „proveru i po potrebi poboljšanje načina izveštavanja od strane slovenačke Uprave za atomsku bezbednost u inostranstvu”, te da se na „međunarodnom nivou pokrenu aktivnosti za sprečavanje sličnih medijskih alarma u budućnosti”.

Da podsetimo, za paniku koja je 4. juna zahvatila Evropu posle vesti da je u nuklearki nekontrolisano otekla voda koja se koristi za hlađenje primarnog kola, odgovornost je preuzela pomenuta Uprava za atomsku bezbednost, jer je naopako obavila posao – u skladu sa predviđenom procedurom upozorila je Evropsku komisiju odnosno pokrenula Evropska zajednica za razmenu hitnih radioloških informacija, a onda je o incidentu obavestila i Međunarodnu agenciju za atomsku energiju (IAEA) sa sedištem u Beču; tu je napravila grešku, pošto je informaciju poslala na pogrešnom formularu – onom, koji na vrhu ima oznaku da se radi „o vežbi”. To je izazvalo dalju pometnju u komšiluku (Austrija, Hrvatska, Italija…) i uzdrmalo poverenje u kredibilnost slovenačkih službi.

Svetlana Vasović-Mekina
[objavljeno: 25/06/2008.]

Izvor: Politika