Jedna od tema na ovom forumu u kojoj može da se diskutuje poprilično, a ne samo da se lupaju smajliji radi nabijanja postova!

Koje su prednosti zajedničkog života sa roditeljima u kući?
Koje su mane?
Kako gledate na život u istoj sredini. a kako u odvojenim?
Šta mislite o samostalnom životu?
Kada je, po vama, pravi trenutak za odvojeni život?
Koje sve kriterijume, po vama, morate da ispunite da biste mogli samostalno da živite?

I još mnoga druga pitanja...

Sve je prednost, nista neradis  sve ti roditelji rade i daju


Nece da odu negde kad ti treba gajba prazna 

Pa ovaj....  neznam bas

kad je zajednica, uvek ima neki nesuglasica (mozda je razlog razlika u godinama)

a kad je odvojen zivot, pozele se roditelji i jedva se ceka susret
(ipak ne bi bas daleko od roditelja )


Nije lose, svidja mi se (ali su mi roditelji blizu, 15 min peske) 



Kad se dobije stalan posao, tj kad se imaju konstantna primanja, a ne da budes odvojen a starci ti sve placaju


Kad se dobije stalan posao, tj kad se imaju konstantna primanja, a ne da budes odvojen a starci ti sve placaju + da si fizicki i mentalno zdrava osoba


Koja pitanja???

Ja sam imao prilike da živim kako sa roditeljima tako i odvojeno tokom svog života. Lepo je kad dođeš kući i čeka te mamin ručak, lepo je kad ne brineš da li ti je čista garderoba, opeglana, šta da kupiš za jelo, kako da platiš stan, hranu, komunalije!

Lepo je takođe kad živiš i studiraš u drugom, velikom gradu, odvojeno od svojih roditelja. Imaš svoj život, nemaš nikakve restrikcije, i prigovore (da ne kažem kritike i pridike) kada si došao kući, kada si ustao, kada i koliko učiš, koliko provodiš u kući, kako (ne)uredno živiš, a opet ti roditelji šalju novac za život.

A sada živim potpuno samostalno i odvojeno! Od svojih primanja, od svog rada, od onoga za šta sam se ceo život školovao. I jako mi je lepo i ispunjen sam. Jer znam obe strane medalje! Trenutno sam u Švajcarskoj, moji su u Srbiji! Nije toliko loše! Kući sam za 2 sata u vrh glave. Evropa je Amerika za Ameriku, mnogo bolje nego bilo gde drugo. Kada se uželimo možemo lako da se vidimo.

Slažem se sa klody-jem da je potrebno stalno zaposlenje za potpuno samostalan život. Ali to ne znači živeti indiferentno i lenjo, ne tražiti posao, samo zato što postoje roditelji tu koji će voditi računa o tebi, pa i do 30-35 godine!!!

Majka koja uglavnom kuva (mozda i otac), mnogo manje brige oko racuna, komunalija, nabavke itd ... uglavnom nema preterano mnogo opterecenja nekim problemima koji su neminovni kada sve preuzmes na sebe.
U odredjenom dobu krecu raznorazne krize i njihove i nase, klasicni sukob generacija i to niko nije izmislio jer mu je bilo dosadno, to je neminovnost. Stvari koje se ponavljaju dugi niz godina a koje su pomalo smetale pocinju da smetaju sve vise i kapiras da je vreme da se odvojis ako mozes ne bi li se spasio od slusanja toga narednih 20 godina ...
To je i sloboda i robija. Sa jedne strane si sam svoj gazda i imas neogranicenu slobodu kretanja, isto tako i slobodu da svoje vreme provodis onako kako ti zelis bez obzira na to da li ces nekome smetati ili da li je primereno u odnosu na to kada zivis sa roditeljima, isto tako je i ogromna obaveza jer nema vise beneficija koje ti donosi zivot u zajednoci sa roditeljima. Biti samostalan znaci i biti zreo i organizovan jer pocinjes da se hvatas u kostac sa stresovima koje ranije nisi imao.
Cim se steknu potrebni materijalni uslovi, tj osoba proceni da je sposobna i da je moguce ostvariti tu zamisao.
Prevelika ocekivanja ostavite ispred vrata novog doma, osim ako niste krem-de-la-krem ili jednostavno lezilebovic kome je izvod iz maticne knjige rodjenih resio sve buduce probleme u zivotu.

Pa ovako...
Ja zivim sa roditeljima.
Posao kojim sam se do pre godinu dana bavila omogucavao mi je da osetim kako izgleda i samostalan zivot, doduse na odredjene periode.Ali ipak mislim da mogu da komentarisem na tu temu.
Sve ima svoje izrazene prednosti i mane.
Imam srecu, da pored toga sto zivim sa roditeljima imam svoju privatnost u kuci, pored toga imam roditelje koji imaju poverenja u mene pa imam mogucnost da mnoge odluke donosim bez konsultacija sa njima.
Posto sam pocela da zaradjujem porilicne sume novca vec sa 17 godina, jos os tada nisam potpuno zavisna od roditelja, sada kad imam ozbiljan posao smela bi da se odvojim, i imam svoj stan,sto puno znaci za taj pocetal, ali ne zelim.
Obzirom da imam jako ispunjen zivot i da imam jako malo slobodnog vremena ptpuno mi odgovara da kuci pronadjem skuvano, oprano, opeglanno, i da ne moram jos i o tome da razmisljam.
Slobodno vreme koje bi koristila pretezno za kucne poslove mogu iskoristiti kako kada zelim.
Posle radnog vremena mogu ostatak dana iskoristiti za odmor ili zabavu i sto je meni jako bitno mogu se posvetiti sebi.
Mane zivota u zajednici sa roditeljima su razlicite.Mogu biti ozbiljne ili krajnje zanemarljive u zavisnosti od nacina zivota. Konkretno ja imam manji problem sa mamom koji se tice mog nekontrolisanog trosenja novca. Jako me nervira sto se mesa u to zasto ja imam 30 pari cipela i sl. Uvek mora da prokomentarise "Sta ce ti to, iskoristi to na pametnije stvari" ...ufff!" I druga stvar sto mi stalno prebacuje kako malo vremena provodim kuci.
Mada ja nju saslusam i ne ulazim u diskusiju sa njom, pa kada shvati da ja nemam nameru da se raspravljam, ona odustane i sve se lepo zavrsi. Pa imamo korektan odnos.
Sto se tice samostalnog zivota mislim da ne postojie godine za koje bi se moglo reci da su najbolje.
Sve je pitanje osobe koja se na taj korak odlucuje.Nije bitna toliko stvar da li imas stalni posao, bitno je da si sposoban da pokrijes svoje rashode i ne padnes u depresiju ako ti se ucini da to neces uspeti.
Treba znati pasporediti svoj prihod, ( sto ja ne znam), ali se opet snadjem da svedem na 0 mesec, bez pomoci mame i tate.Treba znati rasporediti svoje vreme.Najpravilnije po meni ... 8h posla ... 8h slobodnog vremena ... 8h sna!
Ovo trece je najvaznije.Bili u zajednici ili ne, ako smo neispavani sve nam smeta... i sve nam pada tesko, sto je cesti problem u porodicama ( sto govorim iz iskustva svojih prijatelja), a i ako zivimo sami nervoza koja nam se stvara u nedostatku sna potstice nas da do podne mrzimo sebe, a od pode ceo svet...
Jedina stvar koja u najvecem broju ne trpi zajednicu sa roditeljima je kad pod jednim krovom zive dve porodice. Roditelji misle da su oni stariji i iskusniji i da sve bolje znaju,te svoju decu celoga zivota gledaju zastitnicki i imaju potrebu da ih usmeravaju na "prvi put", a mladi da su savremeniji i zreli da o svojim odlukama odlucuju sami.
Tako da tu nastaju glavni problemi. I da u tom slucaju je najbolje da svako ima svoj zivot.
Tako da kad se pojavi potreba za tim svako ce sam osetiti kada je to "Pravo vreme".

nema prednosti...upravo prodajemo stan, pa svako na svoju stranu.

Zapad je na to vec odavno da odgovor. ali sigurno je da nece da mogne posle 30 banke!!!