Maestralan nestanak (1)

A. P. 01.06.2008.

Kako se posle burno provedene noći oprostiti od nje na bezbolan način? Veština maestralnog nestanka leži upravo tu. Ali, takve prilike ne polaze lako za rukom. Štaviše, retke su, osim ukoliko ne sretnemo devojku koja želi isto. Tada se stvari razvijaju same od sebe; jasni su i početak i kraj. Jedna stvar je očigledna. I za vezu za jednu noć potrebno je sresti onu pravu. Baš kao i za zajednički život, brak, planiranje porodice. Suđeno nam je da tragamo za idealnom.

Po nekom nepisanom pravilu, uvek srećemo devojke koje drugačije zamišljaju potencijalni odnos. Kada želimo vrelu i neponovljivu, koja ni pet para neće davati na to da li ćemo joj se sutra javiti, obično naiđemo na neku romantičnu lepoticu, koja nas u startu zamišlja u zajedničkoj baštici prepunoj cveća, s dečicom koja trčkaraju okolo - porodična idila. A kad pomislimo da je neka druga baš ta pored koje bismo želeli i mogli da se skrasimo, sačeka nas zalepljena poruka na frižideru koja kaže kako smo u stvari sjajni, ali, eto, ona je luda i ne zaslužuje takvog muškarca pored sebe. Život nam stalno pravi ironične i komične zasede. Tako je i s vezama za jednu noć. U trenutku kada bukvalno gorimo od želje za kratkim i efektnim odnosom, najčešće srećemo devojke koje maštaju o nastavku i koje seks smatraju samo uvertirom.

I dok one sanjaju o zajedničkom doručku koji će nam spremiti nakon buđenja, mi sanjamo jedino o savršenom bekstvu. U petoj brzini savremenog života, kada niko nikoga ne želi da čeka duže od... (sami odredite koliko ste spremni da čekate), svest o "gubljenju vremena" neprestano je prisutna. Da li se bez mnogo okolišanja može reći da je idealno bekstvo nakon samo jedne, strasne i svakako nezaboravne noći suštinski suprotno onome što bi u takvoj prilici trebalo da uradi pravi džentlmen?



Maestralan nestanak (2)

A. P. 02.06.2008.

Pošto nema savršenih scenarija, savršenih prilika, savršenih žena i muškaraca, nema ni savršenih izgovora. Ipak, ne treba izgovarati ni rečenice koje bi mogle da budu uvrštene u antologiju muške gluposti. Pravi muškarac u svakom trenutku mora da drži do sebe i nema potrebe da ostane zapamćen kao "begunac", ali šta kada situacija jednostavno zahteva da pokupite svoje stvari i nestanete "u vidu lastinog repa"?

Bez reči, bez objašnjenja, bez obećanja, bez emocija, ili spadate u onu grupu muškaraca koja bi sve to želela da izvede na pristojniji, moglo bi se čak reći, humaniji način. Ako bismo joj priznali da pripadamo nekom drugom i da je to bio samo izlet, svetlost bačena na događaj od sinoć bila bi sasvim drugačija. A maštovito laganje o iznenadnom putu u Rio ne prolazi više čak ni na filmu. Hladno priznanje o tome "kako stvari stoje" jeste najpoštenije, ali zna da bude grubo. Postoji li onda uopšte savršeno bekstvo, a da to ne podrazumeva bukvalno provlačenje kroz prozor na kupatilu ili skok u baštu preko terase, kako su to ranije radili slavni ljubavnici? Možda i postoji.

Potrebno je naći meru, kao i uvek. U svakom slučaju, treba izbeći pubertetsko laganje, kao i svaku vrstu kukavičkog bežanja. Treba otići, a ne zbrisati, jer to nije isto; razlika bi trebalo da bude više nego očigledna svakoj ženi. Postoji i mogućnost da ona bude vrlo konkretna i racionalna, te da sve vreme emituje energiju koja vam govori da treba da nestanete odmah posle završene igrarije pod čaršavima. Budući da je sve relativno, možemo zamisliti da bi čitava priča mogla da se odmota i u tom pravcu, ali niko ne može da vam garantuje da li tokom večernjih zavodničkih akcija, dok pokušavate da "odvojite" neku od njih, pred vama zaista stoji neka od junakinja "Seksa i grada". U realnosti ćete mnogo pre naleteti na neku koja samo voli da gleda spomenutu seriju baš zato što nema hrabrosti da i sama živi na isti način.

Izvor: Krstarica