a oni ce gledati kako ih ti ubijas!

Uzeo bi šta? 

P.S.  Sega"Mega džojstik pa raspali. Ja sam već prešao na nivo II, veteran...

Da bi išta moglo da se učini trebalo je doneti suštinsku odluku da li je cilj sačuvati Jugoslaviju, napraviti nacionalnu državu Srba ili Veliku Srbiju. To su tri potpuno različita cilja i bez definisanja jednog od njih nije bilo moguće voditi rat.

Drugo kad se definiše cilj trebalo je i definisati komandu koja je spremna da taj cilj ostvari i planove kako. Pobediti pre rata.

Treće sve to je trebalo učiniri 1986. najkasnije 88. a ne 91.

Četvrto kad se definišu ciljevi i snage trebalo je energično sprovesti mere da se ti ciljevi pripreme, a onda sa spremnim snagama izvršiti pritisak da se stvari reše mirno a ne ratom, a ako baš mora ratom onda efikasno i energično i sa nultom tolerancijom prema kriminalu i crnoberzijanstvu.


Moje uverenje je da su nedefinisani ciljevi i crnoberzijanstvo uništili svaku šansu za uspeh. Isto verujem da je pre započinjanja vojnih operacija moglo da se učini mnogo više u pregovorima. Usluge Badentera i ostalog trećerazrednog šljama nije trebalo prihvatati nego direktno na velika vrata State Department-a.

Са овим се потпуно слажем, једино што ми није потпуно јасна разлика између термина "Велика Србија" и "национална држава Срба"... "Велика Србија" је плод аустроугарске пропаганде, а радикали су учинили лошу услугу Србима тиме што користе тај термин (и даље ). Но добро, они рецимо не дизују три прста, барем је Дјук против тога, а сви остали иоле национални се на то примише...

Оно што је битно то је да је ту одлуку требало донети много раније, барем 1918. а вероватно и пре (рецимо да је било могуће смањити крвопролића у Првом светском рату одустајањем од неких територија ко је су ионако тешко биле брањиве). Дакле, ту су Карађорђевићи ујебали ствар до даске. Мислим да ће у неком објективном сагледавању историје Тито и Милошевић бити маљи деца према Александру.
Наметање југословенског идентитета је било тада могуће, уосталом и Пруси су наметнули немачки идентитет Баварцима и осталима који су друге вероисповести, а богами и говор им се поприлично разликује. Добра одлука је била нагодба Срба и Хрвата пред крај Краљевине. Тада је Србија добила оно што би сада могла само да сања. Једино што то није било дефинисано баш као Србија, више као неки остатак асиметричне федерације. Али нико не би могао да спречи дефинисање српског идентитета у садашњој Србији, Македонији, Црној Гори и две трећине БиХ. Не би нико спречио, да није било Другог светског рата и историјске грешке из 27. марта 1941.

Slobodan Milošević nije hteo Veliku Srbiju već je hteo da postane Tito No2 sa neograničenom vlašću od Triglava do Đevđelije. Stara priča: Slet, parada JNA na Bulevaru, Brioni... Sve to u repriznom terminu. Nova faca u starom šinjelu. U Severnoj Koreji je to upalilo i još traje, a u SFRJ je izbio rat.

Nisam u pravu? Uporno istrajavanje Slobe i Mire na imenu "Jugoslavija" pa je federacija Srbije i Crne Gore nazvana SRJ sa himnom "Hej Sloveni"

Ja sam u Beogradu pre mesec dana izvadio ličnu kartu a na njoj piše SRJ, policija u Srbiji na tome istrajava.

Sankcije na Drini zato što su BiH Srbi odbili da se bore za Jugoslaviju.

Generacije dresiranih majmuna, dovoljno sam star da to razumem.

Potpisujem sve ovde receno ali sve
Znaci ono bez cega se u rat ne ide jeste definicija sta nam je cilj mi tu definiciju nismo omali ni 90 ni 91 ni 92 ni 95 ni 98 ni 99 i tako dalje

Kao po obicaju za nas Srbe kasno Marko na Kosovo stize ili ako vise volite dok se Srbi dosjete i tako dalje i tako dalje
Ali moram te zamoliti da ostanemo na 91 makslilno unazad do 1980 znas vec zasto sirimo pricu do 41 pa jos dalje nece nas nigdje dovesti vec samo da se sazalimo nad sami sobim a tugu ubijemo tonom alkohola ili bensedina
Zato please nemoj dalje od 1980

I sa ovim se covjek mora sloziti sve je tacno
samo ono BH Srbi bolje Srbi u BIH 

Mislim da jos uvijek nemamo jedan rad jednu knjigu koja ce nam prikazati  na jedan  sveopsti nacin uzimajuci u obzir odnos vlasti i politike kako na unutrasnjem planu znaci ( Beograd- Novi Sad, Boegrad -Pristina ) na regionalnom planu Beograd -Sarajevo, Beograd -Zagreb  i na geopolitickom planu Beograd- Wasington, Beograd -Moskva,  Beograd-Brisel
Jer je jako vazno da vidimo kako su stvari funkcionisale na svim ovim nivoima koliko su se medjusobno prozimale i jedna na drugu uticale
Da sagledamo iz pticije perspektive kako su se stvari razvijale kako su tekli ti odnosi
Tek tada cemo moci dati sud na osnocu cinjenica koje ce se nedvojbeno ukazati i tada cemo moci reci e ovi potezi pa ih taksativno nabrojati e ovi su pogresni a krivci su ti i ti

Kako god okrenes svi pominjemo Slobu i cinjenica je da je on za sve kriv!Ako se izborio da bude vodja nacije onda je trebao da preuzme odgovornost!Prije svega sa raspolozivim obavjestajnim sluzbama i politickim savjetnicima trebao je da utvrdi cilj a onda da vidi kako da dodje do njega!Ako sam ja  devedesetih vidio da od Rusije nema vajde onda su njegovi obavjestajci to trebali da vide osamdesetih,e sad ako mu e cilj bio da donese dobro srpskom narodu onda nije smio da bira sredstva da dodje do najjacih saveznika kako bi to ostvario, potpuno je jasno da je to SAD!Medjutmi njemu je bilo vaznije inacenje i kretensko ponavljanje komunistickih floskula iz doba Staljina kako je citav svijet protiv nas!
Ali da skratim Slobo kao predsednik Srbije je trebao da preduzme sve moguce mjere da pomogne svom narodu a te mjere su obezbjedjivanje podrske u vojno i politicki najrelevantnijim drzavama,ali on je zemlju vodio u izolaciju i propast radi odrzanja na vlasti!
Mjesto predsednika te obavezuje da sluzis narodu i da ucinis sve kako bi tom narodu bilo bolje ako treba i da klecis pred svjetskim velesilama samo da tvom narodu bude bolje,ali ne,on je rekao da se Srbija saginjati nece a sav je narod izolacijom doveo do prosjackog stapa da bi mu se sin i jos par drugi ljudi obogatili!
Sustina svega sto se desilo u devedesetim je to da su Srbi imali tu nesrecu da im tada upravlja najgori vodja u istoriji srpskog naroda!

Zanimljiva tema, moram priznati da je i Duh Sekire jednom pogodio suštinu. 

Stvari stoje ovako. EEZ (EU) i SAD su davali podršku Jugoslaviji, u početku krize. Znači, od 1989. do kraja 1991. godine bilo je spoljne podrške očuvanju reformisane SFRJ, svi se sećamo ponude italijana Đani de Mikelisa i francuza Žaka Delora (u ime tadašnje EEZ) da se SFRJ odmah prisajedini EEZ, pod uslovom da se unutrašnji politički problemi reše mirnim putem i naravno da se zemlja iz liberalne komunističke ekonomije transformiše u tržišnu privredu.

Čak i ameri su u početku situaciju u SFRJ prepustili evropljanima i podržavali su opstanak države. Ja se sećam kada je Džejms Bejker (državni sekretar u administraciji predsednika Buša starijeg) došao u BG i onda je jasno rekao svim republičkim liderima da SAD podržava opstanak SFRJ, ali reformisane u političkom i ekonomskom smislu. Mislim da su ameri tada nade polagali u "reformatora" Antu Markovića i generala V. Kadijevića, inače odličnog studenta najviše američke generalštabne škole (US Army Command and General Staff College)

Međutim, unutrašnje nacionalističke i separatističke snage su imale ogromno uporište u narodu (svako u svom toru), tako da je spoljna podrška bila bez značaja, jer su na unutrašnjem planu nacionalisti i separatisti preuzeli sve poluge vlasti po federalnim jedinicama i logično slali svoje ljude u savezne organe koji su samo blokirali rad federacije i njenih legitimnih organa.

Onda smo prisustvovali klasičnoj igri "gluvih telefona" gde se na sastancima predsednika republika dogovori jedno, a na lokalu se radi suprotno. Svi se sećamo onog putujućeg cirkusa po Titovim rezidencijama širom SFRJ. I svaki republički predsednik je došao na sastanak sa unapred postavljenim uslovima, bez namere da popusti ni za jotu. I tako sastajali se oni sve dok nisu popili sve zalihe raritetnog vina koje je drug Tito skupljao decenijama, ali bez konkretnih rezultata.

U međuvremenu, na terenu, nacionalistička histerija (na svim stranama) dovodi do prvih čarki i masovnih tuča na nacionalnoj osnovi, a bilo je i klasičnih oružanih obračuna. U toj situaciji, lokalna policija se stavlja na stranu svoje etničke skupine (zavisno od lokacije incidenta), tako da oni "manjinci" nisu mogli da računaju na pomoć republičkih organa vlasti.

Konkretno, ako govorimo o RH, Srbi u Vukovaru ili zapadnoj Slavoniji nisu mogli da računaju na pomoć hrvatskih policajaca, dok recimo Hrvati u Kninskoj krajini ili zadarskom zaleđu (Benkovac, Obrovac) nisu mogli da računaju na zaštitu od srpske "milicije".

Tu dolazimo do ključne stvari. Uloga JNA u sprečavanju međunacionalnih oružanih sukoba i izigravanje "tampon zone". Tu se videla sva nemoć i nesnalaženje vojske koja jednostavno nije bila obučavana za takve situacije.

JNA je decenijama školovana i obučavana kao pretorijanska garda jednog čoveka (Tita) i jednog sistema. JNA nikada nije u svojim planovima imala opciju unutrašnjeg raspada Jugoslavije, već se doktrina vezivala na partizanštinu i bratstvo-jedinstvo u zajedničkoj borbi protiv spoljnih agresora. Tako je išlo i kadriranje u JNA, po nacionalnom ključu.

Bilo je u JNA mnogo prosečnih oficira Makedonaca, Crnogoraca, Slovenaca koji su napredovali ne zbog svojih ličnih i profesionalnih kvaliteta, već zbog ključa. Sa druge strane bila je dosta vrhunskih oficira (Srba i Hrvata) koji su tavorili po sporednim garnizonima u činu potpukovnika ili pukovnika jer nisu mogli do generalskih položaja zato što su su kvote za njihovu naciju popunjene.

Npr. komandant mornaričke vojne oblasti (luka Lora u Splitu) u to vreme je bio admiral Dragoljub Bocinov, inače Makedonac ??? po nacionalnosti. Taj je naučio da pliva u 25-oj godini života  , ali je po ključu taj položaj pripadao kadru iz Makedonije. Ili, komandant RV i PVO  je bio general Antun Tus, Hrvat. On odlazi u penziju (baš u vreme samoproglašene  hrvatske nezavisnosti), i na njegovo mesto dolazi general Zvonimir Jurjević, takođe Hrvat. Ej, bre, Hrvatska se već otcepila, a komunjarski vojni vrh se drži Titovog ključa i ponovo dovodi Hrvata na čelo vazduhoplovstva.

Naravno, već počekom 1991. godine dolazi do dezerterstva hrvatskih i slovenačkih oficira iz JNA, a taj proces je bio masovan posle maja meseca, kad su ove države izglasale nezavisnost. Negde u leto 1991. jedinice JNA su paralizovane zbog odlaska oficirskog kadra, a tada dolazi i do blokada kasarni u Hrvatskoj i predavanja oružja ZNG i drugim paravojnim formacijama.

Da zaključim, JNA (pogotovo jedinice locirane u SLO, u Hrvatskoj i BiH) je tada upala u totalni haos jer se raspao lanac komandovanja, a i međunacionalna trvenja u zemlji su se preslikala i u jedinice JNA. Bilo je slučajeva masovnih tuča i razračunavanja vojnika među sobom, opet po nacionalnom ključu, a dezerterstva iz kasarni su bila svakodnevna pojava.

Suština, JNA se raspadala po istim šavovima po kojima se raspadala Jugoslavija, tako da su očekivanja da JNA spasi Jugoslaviju bila ravna nuli. Dezerterstvo, izdaja i nesposobnost pojedinih oficira (to treba otvoreno reći) su doveli do potpunog poraza JNA na terenu.

Nažalost, baš srpski narod je ulagao ogromne nade u JNA, i to je razlog zašto su Srbi najveći gubitnici ovih ratova. Dok su se Srbi osvestili i organizovali narodnu vojsku (VRS i SVK), naši neprijatelji su dobili medijski rat i tu nam je sudbina zapečaćena. Posledice izgubljenog medijskog rata osećamo i dan danas.

Po mom mišljenju, što se tiče države Jugoslavije i JNA na um mi pada poznata izreka "što se grbo rodi, vreme ne ispravi". Ključna istorijska greška je napravljena 1918. godine, sve ostalo je posledica tadašnjih srpskih iluzija i pogrešnih odluka.

--------------------------------------------------------------------------------------------

Pošto je naslov teme "kako bih ja rešio situaciju 1991.", moj odgovor je da je trebalo prihvatiti realnost (nemogućnost održanja Jugoslavije) i ići na političke kompromise i dogovor oko mirnog i civilizovanog razlaza.

Mislim da je sa Tuđmanom mogao da se pronađe kompromis, naravno na račun "unitarne" BiH. Jes da bi Alija bio protiv, ali muslimani su bili najslabija karika tako da ne verujem da bi se usudili da izazovu rat i krenu istovremeno protiv Hrvata i Srba.