Plazma ili LCD ??? :: Pc Klinika ~ Doktori za vas kompjuter

Sale, ja sam pre za LCD. A zasto? Mozda sto sam u toku prvih plazma tv-a, citao negde da imaju ogranicen vek trajanja. Ne namerno ogranicen, vec da je takva tehnologija. Da li je nesto ucinjeno po tom pitanju, ne znam.

Potpuno si u pravu oko 7000 radnih sati im je vek.

smijesno...ja plasmu imam vec 3-4 godine i sasvim normalno mi radi...

Pa da li je smesno ili ne proceni sam. Izgleda da su nesto sredili i produzili radni vek. Ja sam lepo rekao kako je bilo, a kako je sada ne znam.
Malo procunjah, pa vidi sam koliko je smesno.

Da li je vreme za plazmu?

Kad se prelistaju najnoviji katalozi proizvožača elektronike za zabavu, uočljivo je da centralno mesto u njima zauzimaju moderni televizori sa plazma ekranima.

Danas nema nijedne kompanije koja drži do sebe, a da u svom proizvodnom programu nema bar jedan model ovakvih televizora. Tako biste mogli zaključiti da proizvođača plazma ekrana ima sijaset, ali biste pogrešili! Svega pet japanskih kompanija ima patente za plazma tehnologiju: NEC, Panasonic, Pioneer, Fujitsu i Hitachi. Kasnije su im se priključile korejske firme LG i Samsung.

Plazma tehnologija uopšte nije nova – njen razvoj je započet davne 1964. godine, kada je osnovni koncept predstavljen na Univerzitetu američke države Ilinoj. Prvi ekrani nisu bili ništa drugo nego nizovi svetlećih tačaka. Od tada, tehnologija je neprekidno usavršavana, ali u uslovima ograničenog izbora odgovarajućih materijala, rezultat je bila nedovoljno dobra slika. Danas se može reći da je ova tehnologija osvojena, tako da plazma TV sve brže preuzima deo tržišta koji je doskora bio namenjen TV prijemnicima većih ekrana zasnovanim na katodnoj cevi (CRT).

Prednosti i mane

Plazma televizori, zahvaljujući svojoj konstrukciji, imaju ravnomernu osvetljenost i kontrast na svim delovima ekrana, kao i besprekornu geometriju. Gas u stanju plazme koristi se da pobudi fosfor u subpikselima i na taj način proizvede jednu od tri
boje: crvenu, zelenu ili plavu. Fosfor je identičan onom u katodnim cevima, pa se dobija bogat i dinamičan kolorit. Svaki pojedinačni subpiksel kontroliše odgovarajuća elektronika, što omogućava prikaz preko šesnaest miliona boja. Većina plazma televizora ima stereo zvučnike i medijski prijemnik, koji sadrži i prijemnik TV signala. Plazma televizor debeo je svega 10 cm, a dijagonala ekrana je 42 inča (109 cm), ili više. Vidni ugao od 160 stepeni obezbeđuje perfektnu vidljivost i omogućava da se uređaj postavi kao slika na zid. Podržani su skoro svi video strandardi: PAL/SECAM/NTSC3.58/NTSC4.43/PAL60, i sve to uz osvežavanje frekvencijom 100 Hz.

Veća rezolucija Plazma ekrani imaju veću rezoluciju od standardnih TV prijemnika s katodnom cevi. Zahvaljujući mogućnosti priključenja stonog ili prenosivog računara preko VGA ulaza, ovi ekrani su ujedno i izvanredni računarski monitori
velikih dijagonala, što je idealno za poslovne primene. Budući da postoje VGA i komponentni ulazi, prezentacija ili demonstracija projekta biće, jasno i ubedljivo prikazana. Većina plazma modela podržava rezolucije do SXGA (1280 X 1024), dok najnoviji modeli prihvataju čak 1600 X 1280. Zahvaljujući velikoj rezoluciji ekrana, moderni video standardi visoke definicije (HDTV) 1080i, 720p, 480i i 480p mogu se prikazati bez problema. Sve to doprinosi da se plazma televizori nameću kao idealno rešenje za kućni bioskop.

Savršeno ravni Plazma ekrani su, poput LCD ekrana, idealno ravni, tako da nemaju nikakvih geometrijskih izobličenja i slabljenja konvergencije. Ako ste imali priliku da vidite sliku na televizoru s pozadinskom projekcijom, verovatno ste
primetili neravnomernu osvetljenost – u centru je tačka s jačim osvetljenjem koje polako slabi ka uglovima ekrana. Na LCD ekranu, osvetljenje može biti jače po ivicama, jer se tamo nalaze neonske lampe koje ga osvetljavaju. Plazma ekran odlikuje podjednaka osvetljenost svih njegovih delova. Neposredna prednost nad LCD ekranima i televizorima s pozadinskom projekcijom jeste već pomenuti ugao gledanja od 160 stepeni, vertikalno i horizontalno, pa stoga veći broj gledalaca može istovremeno da vidi dobru sliku iz raznih delova sobe ili radne prostorije. Pošto ne koriste snopove elektrona za osvetljavanje fosfora, plazma ekrani su imuni na efekte magnetnih polja (nema promena boje u uglovima ekrana zbog blizine zvučnika, na primer).

Životni vek Mnogi će pokušati da vas odvrate od kupovine plazma televizora, a kao razlog će navesti njihovu kratkovekost. Neki će reći kako su čuli da posle isteka određenog vremena, gas mora da se dopuni. Obe tvrdnje su netačne, a u prilog tome govore tehnički rukovodioci kompanija koje proizvode ove ekrane.

Panasonicovi predstavnici tvrde da njihova Tau plazma traje oko 20.000- 30.000 radnih sati, i da posle toga osvetljenost primetno opada, zbog dotrajalosti fosfora. Oni dodaju da njihova plazma, posle 50.000 radnih sati, ima 50% početne osvetljenosti, što delimično može da se nadoknadi izborom jačeg osvetljenja u meniju.

Fujitsu daje malo preciznije podatke i tvrdi da je plazmin vek 20.000–25.000 radnih sati, dok je Sharp rigorozniji i kaže da je fosfor u plazmi u dobroj formi između 10.000 i 20.000 sati, ali i to da LCD ekrani traju duže.

Pioneer saopštava da njegov vrhunski 50-inčni model PDP502MX prepolovi osvetljaj posle 30.000 sati, i da noviji 503CMX ima znatno duži vek (nisu naveli precizniji podatak).

Korisnike plazma televizora bi ovi brojevi trebalo da umire, jer se plazma praktično izjednačila s klasičnim CRT televizorima (katodne cevi takođe traju oko 25.000 radnih sati). Ako brojeve pretvorimo u dane, računica izgleda ovako: prosečno domaćinstvo gleda televizijski program 4–6 sati dnevno. Ako izvedemo prosek iz tvrdnji proizvođača (22.500 sati), sa pet sati gledanja dnevno dobijamo radni vek od 12 godina. Ukoliko pođemo od 25.000 sati i opredelimo se za prosek od četiri sata gledanja dnevno, dobijamo 17 godina.

Treba dodati da fosfor neprekidno sagoreva (baš kao u klasičnim CRT televizorima). To uzrokuje opadanje osvetljaja na 94% već posle 1000 sati rada, ali je neprimetno golim okom. Na 15.000 do 20.000 sati, merač osvetljaja je pokazivao 68%, tj. 68% fosfora je “spaljeno”. Danas taj podatak zvuči zastrašujuće, ali za petnaestak godina, kada se ekran sasvim “istroši”, cena plazma televizora biće takva da kupovina novog neće predstavljati problem.

Boja novca

Cene plazma televizora poznatih proizvođača su na američkom tržištu pale na 5000 dolara, što je tamo izazvalo veliki rast prodaje. Na našem tržištu, plazma televizori od 42 inča koštaju od 4000 evra (Techsony plazma – Unikom, Video 7 – BN Computers) do 8000 evra (Panasonic, Philips, Samsung – Tehnomarket). Sony plazma TV je u Sony Worldu rekorder sa cenom od 13.000 evra – čak je i Pioneerov model od 50 inča jeftiniji (10.000 evra – 4Audio, ITM). Ove cene su, za naše uslove, zaista previsoke, ali su opet znatno niže od prošlogodišnjih. Ako možete da platite plazma TV kupite poslednju generaciju, jer je razlika u kvalitetu slike veoma primetna.

Plazma tehnologija Kod plazma ekrana, zelena, plava i crvena boja se stvaraju u svakom pikselu na ekranu. To se postiže tako što elektrode između staklenih obloga izazivaju prelazak gasa u stanje plazme, a to proizvodi ultraljubičaste zrake koji, reagujući sa crvenim, plavim i zelenim fosforom, proizvode vidljivo svetlo. Za razliku od katodnih cevi, gde se pikseli “pale” redno od vrha ka dnu, u plazma ekranima se svi
pikseli pale istovremeno. Buduću da nema elektronskog topa, pozadinskog osvetljenja niti polarizacije svetlosti, slika je oštrija i svetlija.

Preuzeto sa Link