Mala vragolanka

Širom Evrope, Azije i Amerike šepuri se slatki mali glodar velikog žbunastog repa. U pitanju je veverica. Njeno ime u prevodu sa grčkog jezika znači "životinja sa repom koji pravi senku". Po boji krzna razlikuju se crvena i siva veverica. U nekim delovima Evrope životinjica riđeg krzna gotovo je istrebljena poslednjih decenija, dok se broj njenih sivih rođaka uvezenih iz Amerike povećao.

Mnogi ljudi pogrešno misle da je ovaj glodar biljojed. Međutim, on jede sve što mu dođe do zuba: orahe, semenke, voće, zeleniš, ali i insekte, pečurke, jaja, čak i male ptice, žabe i sitnije sisare. Iako ljudi najčešće uživaju u njenim vragolijama, neki smatraju da je veverica velika štetočina. Ona krade hranu za ptice, prekopava vrtove krijući orahe, useljava se u podrume, u dimnjake i na tavane.

Veveričine oči postavljene su visoko i razdvojene su, pa joj omogućavaju dobru preglednost. Zato se ne preporučuje hraniti je iz ruke, ma koliko pitomo izgledala. U strahu od grabljivaca, ona stalno gleda okolo, ne obraćajući pažnju na ono šta jede, pa može nehotice ujesti čoveka. Kada se navikne na ljudsko društvo, veverica nikada ne odbija ponuđenu hranu. Sve što ne pojede ona sprema za zimu. Omiljena hrana su joj orasi i lešnici. Svojim oštrim zubima polomi ljusku, pa očisti jezgro ližući ga ili trljajući o lice. Tako ostavlja na plodu mirisni trag koji će joj pomoći da ga pronađe.

U prolećnim i letnjim danima ova vragolanka je najaktivnija dva-tri sata posle izlaska sunca. Preko dana se odmara, a predveče se ponovo daje u potragu za hranom. Posle večere odlazi u svoje gnezdo na spavanje. Gotovo nikada ne izlazi noću. Ove životinjice komuniciraju zvucima nalik na cvrkutanje. Dopunjeni pokretima repa, ti zvuci služe i kao ljubavni zov i kao upozorenje. Znojne žlezde veverice nalaze se na šapama. Kada joj je vrućina ili kada je uzbuđena, ona ostavlja mokre tragove kojima istovremeno obeležava teritoriju.

Ako se nađe u opasnosti, ova životinjica instinktivno će pokušati da ostane nepokretna, praveći se mrtva. Ukoliko se u blizini nalazi drvo, jurnuće na njega, a pokušaće da se popne i na bilo koji objekat koji joj može pružiti utočište. Ako joj opasnost zapreti dok je na drvetu, zagrliće granu i priljubiti se uz nju. Dok prelazi ulicu, veverica nikada ne ide pravolinijski. Vođena instinktom koji je štiti od grabljivaca, ona pokušava da zbuni neprijatelja. U obračunu sa automobilima, ova taktika se najčešće pokaže kao kobna.