Zaštitite decu od krpelja :: Priroda ~ Ljubimci ~ Lepota ~ Zdravlje

Krpelji vrebaju iz trave

Neuređene zelene površine mesta su na kojima najčešće borave krpelji, a jun je mesec kada su oni najaktivniji. Zato, stručnjaci kažu da ovih dana u prirodi treba biti posebno oprezan

Svake godine oko 200 Beograđana oboli od lajmske bolesti, a najveći broj njih ubod krpelja doživi u periodu od maja do kraja jula, pokazuju podaci Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu. Slična su iskustva i zdravstvenih radnika iz ostalih delova Srbije, tako da svima koji ovih dana odlaze u prirodu lekari savetuju oprez.
Naravno, razloga za paniku nema, ali su mere predostrožnosti više nego poželjne. Jer, ubod krpelja je najčešće bezbolan i teško vidljiv, a statistika kaže da je, među ovim parazitima gotovo svaki treći zaražen lajmskom bolešću.
Gde se krpelji, najčešće mogu "zakačiti". Stručnjaci ističu da oni mogu boraviti na svim zelenim površinama nižim od jednog metra, ali im najviše pogoduju neuređene površine, na kojima ima mnogo vlage i sena. Na zelenilu koje je uređeno i "tretirano" sa raznim hemijskim sredstvima opasnost od uboda je znatno manja, ali i tamo valja biti na oprezu.
- Krpelji su u ovom periodu najaktivniji i već godinama najviše uboda evidentiramo u maju i junu. Zato građanima koji borave u prirodi, posebno na neuređenim površinama savetujemo da nose odeću i obuću koja pokriva sve delove tela i tako spreče da krpelj dođe u dodir sa kožom. Poželjno je da ta odeća bude svetla, jer se na njoj oni najbolje mogu uočiti, a po povratku kući telo treba pregledati, kako bi se proverilo da, slučajno nije došlo do uboda. Jer, ubod krpelja je bezbolan tako da se, obično tek kasnije ustanovi da je do njega došlo, ističe epidemiološkinja Nevenka Pavlović, rukovoditeljka savetovališta za lajmsku bolest u Gradskom zavodu za javno zdravlje u Beogradu.
Iskustvo kaže da u najugroženije kategorije spadaju zemljoradnici, zaposleni u gradskom zelenilu, vikendaši i ostali građani koji zbog obaveza ili prirode posla duže borave u prirodi.
Šta treba uraditi kada dođe do uboda. Stručnjaci kažu - važno je ne paničiti, ali ga ne treba ni ignorisati. Potrebno je, čim se ubod otkrije otići kod lekara, kako bi on stručno i na vreme krpelja "izvukao" iz našeg organizma. Najpoželjnije je to uraditi tokom prva 24 sata, jer je verovatnoća da će doći do zaraze tada najmanja. Naime, da bi krpelj preneo lajmsku bolest potrebno je da izvesno vreme provede u našem organizmu, a to se ne dešava prvih sati od trenutka uboda.
- Krpelj se mora u celini izvaditi, jer ako njegova "rilica" ostane u koži, što se prilikom nestručnog vađenja često dešava ništa nismo postigli. On se vadi uz pomoć pincete, tako što se uhvati za "glavu" i blago povuče na gore. Tom prilikom valja paziti da se ne ugroze okolni delovi kože, a mesto uboda, posle vađenja treba dezinfikovati. Naročito je važno da se, pre vađenja mesto uboda ničim ne maže, jer mnogi, iz neznanja nanose razne kreme i time izazivaju nadražajno povraćanje krpelja, čime se mogućnost od zaraze znatno uvećava, ističe doktorka Pavlović.
Zato krpelja "na svoju ruku" treba izvaditi isključivo kada se nalazimo veoma daleko od bilo kakve zdravstvene ustanove, a u svim drugim slučajevima treba se obratiti lekarima.
Inače, zanimljivo je da krpelji žive dve do tri godine, ali se "hrane" samo jednom godišnje. Zato, kada krpelj ubode čoveka ili životinju u narednih godinu dana neće moći da se "zalepi" ni za jedan drugi organizam. Budući da su oni najaktivniji krajem proleća i početkom leta čim prođe taj period broj evidentiranih uboda se smanjuje, što naravno ne znači da nas ova neprijatnost ne može zadesiti i na jesen. Krpelji se odraslim osobama najčešće "lepe" na noge i donje delove leđa, dok se kod dece ubodi, neretko javljaju i na licu i ramenima.
Stručnjaci kažu da na broj krpelja u prirodi utiču brojni faktori, uključujući i vreme, ali su od velikog značaja i mere koje preduzimaju ljudi.
- Sređivanjem zelenih površina i njihovim tretmanom sa hemijskim sredstvima može se u značajnoj meri smanjiti broj krpelja u prirodi, a time i rizik od dobijanja lajmske bolesti. Inače, kad je reč o Beogradu ubodi se evidentiraju u svim delovima grada i to kako na izletištima tako i u baštama i individualnim parcelama građana. Ali, uočljivo je i da mere, koje se poslednjih godina preduzimaju, poput tretmana zelenih površina, košenja i sređivanja trave daju značajne rezultate, kaže Nevenka Pavlović.
U Gradskom zavodu za javno zdravlje ističu i da njihovo savetovalište za lajmsku bolest radi tokom cele godine i da se bavi dijagnostikom, prevencijom i zdravstvenim nadzorom, tako da pozivaju građane koji žele da dobiju savete ili strahuju da ih je krpelj ujeo, da im se obrate.

Šta je lajmska bolest?

Lajmska bolest ima tri stadijuma i, ukoliko se ne leči na vreme može izazvati ozbiljne posledice, a u najtežim slučajevima i ugroziti život pacijenta.
Prva faza najčešće se javlja 7 do 10 dana od momenta uboda. Najvažniji simptom tada je crvenilo kože koje se javlja na mestu uboda. Ono je ovalnog oblika i može biti različite veličine, što ne utiče na ozbiljnost infekcije. Mogu se javiti i simptomi slični gripu, poput groznice ili uvećanja limfnih žlezda… Kada se u ovoj fazi otkrije, bolest se može dosta brzo, uspešno i bez bilo kakvih posledica izlečiti. U drugoj i trećoj fazi moguća su oštećenja zglobova, srca i nervnog sistema, a prelazak u treću fazu, obično dovodi i do trajnih posledica po zdravlje.
- Srećom, lajmska bolest najčešće se otkrije u trećoj fazi, kada je ona još na početku, a lečenje uspešno. Prema našoj evidenciji ova bolest se u prvoj fazi otkrije u oko 70 % slučajeva, u drugoj u 20 %, dok se u oko 5 % slučajeva bolest ustanovi tek kada je pređe u treću fazu. Značajno je napomenuti da se lajmska bolest ne može preneti sa jednog na drugog čoveka, niti nam je mogu preneti kućni ljubimci, ističe doktorka Pavlović.

Izvor: Viva