KAKO SE ADEPT SUOČAVA SA SMRĆU

 
Vrhunac puta (posvećenika) podrazumeva da su oni koji su prevazišli (ovozemaljska ograničenja) poznati po spokojnosti. Adept (pripadnik nekog zatvorenog kruga) umire, kao što je živeo, spokojno. Smrt nije pretnja za čoveka koji poznaje realnost reinkarnacije preko sopstvenih sećanja prošlih života. On je umirao mnogo puta ranije i proces mu je poznat. On svakodnevo običava da odbaci svest iz mozga i da uđe u Više ja u meditaciji.

On zna da je došlo vreme da prođe kroz poznata vrata i zatim ih zatvori, ne vraćajući se. Tokom mnogo godina disciplinovanog sleđenja Puta bio je pred vratima nebesa; za njega je prirodno da sebe doživljava kao dušu, ne kao fizičko telo; za njega je telo sredstvo za opažanje i kretanje konstruisano za upotrebu na zemaljskoj ravni.

On zna da mu je poziv za odlazak upućen iz jednog od dva moguća razloga; njegovo fizičko telo više nije funkcionalna mašina, pa je bolje jednostavno ga izbaciti iz upotrebe i nabaviti novo nego krpiti ono što je propalo. Ili je obavio svoj zadatak na zemlji, pa je pozvan da ode u više sfere. On prihvata smrt dobrovoljno i bez prigovaranja, jer zna da ukoliko nema poziva svog Gospodara sve mračne snage Smrti i Pakla ne mogu da ga odvoje od egzistencije u telu.

Dok čeka da se proces odlaska odigra, tone dublje u meditaciju, težeći da pronikne u suštinu ovozemaljskih iskustava, proučavajući lekcije koje su mu bile namenjene, konstatujući koje je savladao a koje nisu savršeno realizovane, ulažući intenzivan napor da usavrši njihovo ostvarenje pre nego što dođe vreme za odlazak. Uskoro će znati da li je završio svoj zadatak (u potpunosti) ili je sudbina da se ponovo vrati na zemlju da obavi svoj posao.

Ukoliko sazna da ovozemaljski život za njega nije završen i da treba da se vrati; on će uložiti svu svoju energiju radi konstuisanja arhetipa eteričnog humusa, koji će oformiti njegovo telo i usmeriti ga ka njegovoj sudbini kada ponovo bude na zemlji, nastojeći da u u seme atoma ureže sećanja Misterija u koje je iniciran, dok je praćen onim "oblacima slave" koji okružuju inicirani duh dok prolazi kroz vrata koja su, kada se posmatraju odozgo Vrata rođenja a kada se vide odozdo Vrata smrti.

Jasno i istrajno formuliše svoj ideal tako da će duša kada ode gore biti usmerena ka svom cilju i neće lutati besciljno po drugom svetu. On zna da kroz ciklus od tri života treba da realizuje svoju slobodnu volju. Ukoliko je aktuelni život doneo plodove prošlih nastojanja, onda može da računa sa velikom sigurnošću, da će u sledećem životu njegov cilj biti ostvaren. Čim shvati da se veza sa ovim životom gubi, adept se sprema za naredni.

Za adepta ne postoji odvajanje od voljenih, odavno je naučio da voli duhovnu esenciju svake duše i da prekidanje srebrnog užeta i slamanje zlatnog pehara u stvari predstavljaju rušenje barijera koje ga odvajaju od perfektnog jedinstva sa onim šta voli kod onih koji su mu dragi.

Šta se može smatrati boljim, biti u fizičkom kontaktu sa onima čije su duše udaljene od nas zbog manjka simpatije, ili biti u duhovnom jedinstvu savršene simpatije i razumevanja sa stvarnim besmrtnim i neuništivim Višem ja onih koji su nam dragi? Prvi slučaj predstavlja stvarno razdvajanje, a drugi ne. Oni koji poseduju višu svesnost mogu da međusobno komuniciraju nezavisno od tela još dok su u ovozemaljskoj realnosti, i smrt samo povećava učestalost te komunikacije.

Oni su duhovno međusobno znatno bliži kada nema telesnih ograničenja. Kada vreme dođe da adept produži dalje, on priziva one koji su mu najdraži, kako bi mu olakšali odlazak i pratili ga u prvim fazama njegovog putovanja. Oni koji dolaze u telu okupljaju se oko njega; oni koji ne mogu da dođu pojavljuju se astralnom projekcijom; a oni koji su otišli dalje kroz velika Vrata takođe su pozvani da se vrate i sačekaju ga na pragu.

Magični krug postavljen je oko njega, blagosloven u četiri kvadranta Imenima četiri moćna Arhanđela, a sveće gore iznad glave i nogu. Svi sede u tišini meditacije dok je umirući, još jednom, na Putu odlaska, putu simboličnih vizija, kojim je tako često prolazio kada se uzdizao na više planove. Kada ode Vrata se nežno otvaraju za njegov prolazak; oni koji u duhovnoj viziji posmatraju vide dolazak onog Moćnog  u susret, Arhanđela njegovog reda; svetlost sija oko kreveta kao poslednji zrak zalazećeg Sunce iza oblaka, jasno vidljiv čak i fizičkom oku, i duša adepta je otišla.

Obećanje Misterija je da će inicirani proći kroz Vrata smrti u punoj svesnosti i da će sresti Velikog Inicijatora; to je takođe privilegija njegovih bližnjih koji ga prate na poslednjem putovanju, da će, takođe, stajati pred pragom i pogledati preko na nebeski svet i videti put koji će slediti kada njihovo vreme dođe.

Joschua
 

Dakle da rezimiramo.

Posto postoji tezina duse (reda velicine grama) ona je materijalna pa samim tim podleze zakonima materijalnog sveta u kome je pojam beskonacnosti samo ideja koja je stvorena u ljudskom umu i kao takva neodrziva...

Vidite kakvu srecu imamo da zivimo u vremenu kada je jedna precizna vaga u stanju da ponisti vekove mlacenja prazne slame o vecnom zivotu i pre svega podeli na materijalnu i duhovnu komponentu postojanja. 

Po ovome ispada da je duh samo matrija od nekoliko grama...

Stvarno dobar tekst, Livi. Ja patim od toga sto se osecam kao da treba da ispunim nesto vazno u ovom zivotu a pojma nemam sta bi to bilo, a mozda sam i vec postigao i zedjam za nivo dalje al ne mogu samoubistvom. Nivo dalje dakle, a ne krajnji cilj u obilku raja ili pakla... zanimljivo. Jedi knight mozda.

Aleksa, to ne znaci da nema vecnog zivota, ili to ne porices, ne razumem te bas... Kvalitet a ne kvantitet. Mrtvi bili pa videli.

To već zadire u svet kvantne fizike,i moramo znati nešto malo iz te teorije da bi to shvatili.
Evo nešto teksta OPŠTA TEORIJA RELATIVNOSTI sa kojim se bavio i Albert Ajnštajn.
"Niko nije iznenađen činjenicom da Zemlja privlači metak ili strelu u letu. Oni imaju težinu. čak i u letu, ali većina ljudi je iznenađena kad sazna da i svetlosni snop ima težinu. Ovo međutim nije iznenađujuće za naučnike jer se smatra da fotoni, koji sačinjavaju svetlost, imaju masu."
Pošto je svetlost energija,a ima težinu,lako može da se zaključi da svaka zgusnuta energija u bilo kom obliku mora da ima težinu.
A šta je duša nego zgusnuta energija.A to što na dušu utiče gravitacija,neznači da su od materije.Postoje  mnoge druge sile ljudima nepoznati koje isprepleću materijalni svet sa paralelnim svetom i duhovnim svetom.To što na dušu pomalo utiče gravitacija samo znači da su mnogi svetovi isprepletani,i svaka sila prisutna na svim ravnima postojanja.
Nemožemo sve gledati sa materijalističke tačke gledišta.Svemir je uređen na mnogo kompleksniji način koji materijalnim očima nema teorije da se zapazi.

Prijatelju,čitao sam o tome da u ovim zadnjim vremenima su mnoge duše inkarnirali na Zemlju sa nalogom.Ti verovatno osećaš razlog zbog kojeg si se inkarnirao i poziv,ali kada se nalog aktivira tačno ćeš znati šta ti je činiti.Nivo kojem čežneš i zbog kojeg si prihvatio taj nalog i inkarnaciju,treba da dobiješ posle ispunjenja tog naloga.Dotle samo strpljenje.

Hvala Pirokse, strpljenja imam, ili bar mislim da imam ali prilicno sam nervozan, a i vreme istice, nisam bas u cvetu mladosti... T.j. mozda bas u cvetu sam i zato se bojim najvise. Do sada sam pokusavao forsiranjem volje al dzaba, nemam osnove za to i konflikt sa podsvescu mi je osudjen na poraz...
Gurajmo!

Godine te netrebaju da brinu ni najmanje.Pre nego što čoveku bude dato da ispuni svoj zadatak,mora mnogo toga da proživi,nauči,propati,spozna, i da prođe mnogo godina.Iznenadio bi u kojim kasnim godinama se obično daje ispunjavanje naloga.Čovek mora da sazreva,a trenutno si u fazi borbi sa sobom.To te jača sve više koji će ti biti jako potreban u budućnosti.A kroz tu borbu ćeš doći i do sve više  snage i spoznaje koji ti može mnogo služiti.Samo slušati savest,i ustati posle svakog pada,i cilj je zagarantovan.Bitku sa samim sobom možemo da izgubimo,ali rat nikako nesmemo.

Amin tome. Samo se pitam da li sam isuvise lenj pa mi i to stvara poteskoce. Sigurno. A i sto se tice naloga, ko zna, ne treba ocekivati po svaku cenu da ce biti nesto konkretno za ispuniti, u svakom slucaju uporno strpljenje ce doneti mir.

Hehe vidim da mi je obrisan prethodni post, te evo pojasnjenja moje reakcije koja je bila jednostavno: 

Zanimljivo kako zbog jednog holivudskog filma, pocne citava fama o tezini duse, da ne kazem idiotluk. Osnov za verovanje da dusa ima tezinu je istrazivanje Duncan MacDougalla sa pocetka 20 veka, koji je merio tezinu 6 umirucih pacijenata (etika?!), neposredno pre i neposredno posle smrti. U samo jednom slucaju je ta razlika bila 21 gram, kod dva pacijenta nije zabezen gubitak tezine, kod dva je zabelezen postepeni gubitak tezine, a kod jednog gubitak tezine, zatim dobijanje na tezini, a potom ponovni gubitak, tako da je citava ta legenda bazirana na samo jednom jedinom slucaju u kome dolazi do momentalnog gubitka tezine od 21 grama (valja napomenuti da niko drugi nije ni sprovodio slicne eksperimente nad ljudima na samrti). Takodje, MacDougall je sproveo isti experiment na psima i utvrdio da oni nisu gubili na tezini nakon smrti, valja napomenuti kako su psi, za potrebe eksperimenta bili otrovani (etika?!).

MacDougall se nije udubio u razloge zbog kojih dolazi do gubitka tezine, vec je zakljucio da to mora biti dusa (sto mu je bio i cilj eksperimenta). Postoje hipoteze koje objasnjavaju zbog cega dolazi do tog gubitka, ali one ocigledno nisu interesantne masi...

Pa o mnogim naučnim teorijama i činjenicama napravljen holivudski film,dali to znači da je čitava nauka na Zemlji legenda?
Mnoge teorije imaju ljude sa protiv teorijama,kao što je i Ajnštain imao masa ljudi koji su tvrdili da lupeta i izmišlja,i hteli dokazati da greši.Dali to dokaz da Ajnštain nije u pravu.Dali MacDougalla dokazao da duša nema masu?Nije.I nije tačno da je samo on vršio eksperimente,već masa eksperimenata izvedeno,i telo uvek gubilo u težini.
No manemo šta MacDougalla kaže.Ajde da se bavimo malo naučnim pitanjima oko toga.Pošto MacDougalla nemožemo pitati možda ti možeš odgovoriti,dali imaš protiv teoriju da energija nema masu.Ja sam već postavio Ajnštainovo otkriće gde i svetlost ima masu,težinu,pošto svaka energija sastoji od čestica koja se širi u etru u obliku talasa,kao što čini i svetlost.I svaka čestica energije,ako je čestica mora da ima masu i težinu.
Evo da citiram jednog tipa istomišljenika sa jednog naučnog foruma:
I'm just starting a fact that energy has mass. That mass can't be created or destroyed. Only
transformed or transferred. So what the hell happens to all the energy that kept us alive
when we are dead.
Pa dali imas kontra teoriju koja pobija činjenicu da bilo koja energija nema masu,težinu,pa samim tim i Ajnštain i mnogi drugi naučnici pogrešili.
Ako energija ima masu i težinu,po kojim to teorijama i činjenicama duša kao zgusnuto energetsko telo netreba da ima bilo koju masu ili težinu.
Ajmo sad malo da razmislimo svojom glavom.

Pomenuti film nema veze sa naucnim cinjenicama, a i sam MacDougall je rekao da on nije nista dokazao svojim eksperimentom.


  on je pokusao da dokaze suprotno -- da dusa ima masu.

Ono sto si hteo/trebao reci je: Da li je MacDougall dokazao da duša ima masu? Nije!
Dodatno: Da li je MacDougall dokazao da duša postoji? Nije!


Navedi jos jedan eksperiment


Dusa je energija?! Imas neki razlog da verujes u to (naucno istrazivanje bi bilo super, ali moze i nesto manje pretenciozno) ili ti samo zvuci logicno?