Jedan ar placa pored autoputa do 20.000 evra
Cetvrtak, 15. maj 2008. 15:04    



Za poljoprivrednim zemljištem u nekim delovima srpske prestonice vlada prava jagma, ne samo kod domaćih, nego i kod stranih kupaca. Slovenci i Austrijanci uveliko ga kupuju, polako ulaze Česi, sve više je Rusa i Ukrajinaca. Za naše prilike vrtoglave cene jednog ara - čak 20.000 evra, koje oni sada plaćaju, u relativno kratkom roku doneće im profit izražen u milionima evra.

Prema pisanju "Blica" ljudi koji se godinama bave prometom nekretnina u Beogradu složni su u oceni da je u ovom času najtraženije poljoprivredno zemljište uz samu ivicu autoputa Beograd-Šid, sve do Šimanovaca, a odatle ka Pećincima.

"Ako je reč o urbanizovanom zemljištu, cena ide do 10.000 evra po aru, inače, minimum je 2.500 evra. Prosečna cena je oko 5.000 evra. Najskuplji ar je u Šimanovcima i Krnjevcu, jer je tamo zemljište urbanizovano i mogu da budu sagrađeni industrijski objekti", kaže Vladimir Kujović iz agencije "Menadžer".

Kaća Lazarević iz agencije „Alka“ ukazuje da je na tom delu autoputa, uprkos velikoj tražnji, ponuda veoma slaba, možda i zato što vlasnici čekaju da bude donet Detaljan urbanistički plan, kada sledi vrtoglavi rast cena. Koliki, govori podatak da je kod stare dobanovačke petlje ar urbanizovanog zemljišta (surčinska opština) dvostruko skuplji od onog koje pripada Zemunu (nije urbanizovano). To je i objašnjenje činjenice da je danas najviše na ceni zemljište koje još nije urbanizovano, ali za koje će Detaljni urbanistički plan uskoro da bude usvojen. Kad se u bescenje pazari to zemljište, pa posle urbanizacije podigne stambena zgrada, profit se iskazuje u milionima evra.

Novosadski autoput je odavno meta trgovaca zemljištem ili biznismena koji tragaju za placem za podizanje poslovnog prostora, stambenih zgrada, mini fabrika... Tu cene idu između 15.000 i 20.000 evra po aru, za zemljište koje je uz sam autoput, počev od zemunske Altine ka Batajnici i Novom Sadu. Inđija izrasta u srpsku Silikonsku dolinu i tamo su cene svih nepokretnosti u stalnom porastu.

"Od Ikarbusa ka novoj dobanovačkoj petlji Izraelci planiraju da sagrade nekoliko stotina hiljada kvadratnih metara stambenog prostora da bi oborili cenu stanova u Beogradu. Videćemo da li će im to poći za rukom. Sigurno je da će za najviše deceniju i po Novi Beograd biti spojen sa Dobanovcima i Ugrinovcima", govori Kujović. On uočava da je u zametku nova kultura življenja: imamo prve simptome tendencije da se Beograđani preseljavaju na tzv. periferiju, kao što su Ugrinovci, jer je tamo život mnogo mirniji i udobniji.

U poslednje vreme sve je atraktivnije zemljište duž Ibarske magistrale.

"U pravcu ka Nišu, najbrža i veoma velika zarada postiže se kupovinom placeva uz sam autoput, za gradnju benzinskih pumpi i pratećih objekata. Veoma je velika potražnja za takvim parcelama. Bubanj potok je već rasprodat u potpunosti", kaže Lazarevićeva, ukazujući da ništa manji profit ne ostvaruju oni koji investiraju u hotele i hostele u Beogradu.

Obrenovački stari, ali i autoput je takođe investiciona „Meka“.

"Kod Makiša ar sada vredi od 10.000 do 15.000 evra. Ista cena je i na starom obrenovačkom putu, ali sa desne strane, ka Adi Ciganliji. Investitori kupe zemljište i ništa ne rade, znaju šta čekaju. Najviše kupuju Slovenci i Austrijanci koji koriste kredite Evropske banke za obnovu i razvoj. Na ovom tržištu trenutno vlada zatišje zbog izbora", kaže Kujović.

Do veoma jeftinog zemljišta snalažljiviji biznismeni dolaze tenderskom kupovinom nekadašnjih srpskih giganata. Lazarevićeva navodi prodaju IMT, na čijem zemljištu se može podići stambeni blok, što kupcu propale firme donosi zaradu od više miliona evra, kakvu je, u tako kratkom roku, naglašava ona, u drugoj vrsti biznisa gotovo nemoguće realizovati.

Prema tome, ko ima, taj i investira upravo u kupovinu zemljišta, nastoji da zaokruži što veću parcelu, na desetine hektara, što višestruko uvećava devizni konto, čak i u varijanti da novi kupac „samo“ preproda zemljište.

(MONDO)

Izgradnju autoputa podrzaće Bank Austrija?
Sreda, 21. maj 2008. 13:27



Projekat izgradnje autoputa "Horgoš-Požega", koji treba da realizuju austrijske kompanije "Por" i "Alpine", nakon teškoća, ponovo je pokrenut, tvrdi bečki ekonomski dnevnik "Virtšaftsblat".

Podršku za realizaciju ovog projekta austrijske kompanije će sada dobiti od "Unikredit banke", odnosno njene sestrinske firme "Bank Austria", saznaje "Virtšaftsblat".

List podseća da su "Por" i "Alpine" strepili za realizaciju projekta u vrednosti od 1,1 milijarde evra, pošto nisu mogli na vreme da obezbede bankovne garancije.

Te garanije trebalo je da da "Dojče bank", ali zbog političkih "turbulencija" i prevremenih izbora, ova banka je obustavila sve projekte u Srbiji, ukazuje dnevnik.

Radi se o garanciji u visini od 10 miliona evra, koju će "Bank Austria" obezbediti "Poru" i "Alpine".

Ta svota već je dospela u zajedničko preduzeće "Por" i "Alpine", koje treba da realizuje projekat izgradnje autoputa u Srbiji.

Pregovori sa "Dojče bank" se nastavljaju, dodaje bečki dnevnik, ukazujući da "Por" i "Alpine" do kraja decembra imaju vremena da prikažu potrebnu bankovnu garanciju.

Mihajlo Marković, zadužen za projekat izgradnje autoputa Horgoš-Požega, rekao je "Virtšaftsblatu" da ne veruje da će tender za ovaj posao biti ponovo raspisan, jer, kako ističe, postoji važeći sporazum sa "Por" i "Alpine".

List, međutim, naglašava da je sporazum o koncesiji sporan i da je kritikovan i od Saveta za borbu protiv korupcije.

(Tanjug)

Đilas: Obilaznica Sektor 4 biće spremna do oktobra

 23.05.2008 .
Izvor: BETA



On je, obilazeći radove na toj deonici dugoj 7,7 kilometara, kazao da će otvaranjem tog saobraćajnog pravca centar Beograda biti oslobođen teškog saobraćaja.

Đilas je dodao da je danas izvođačima radova na obilaznici plaćeno 250 miliona dinara.

"Radovi na obilaznici teku po planu, radi se najbolje u celoj Srbiji i svaki dan imamo neki novi kilometar asfalta", kazao je Đilas i naglasio da je obilaznica najbolji primer kako treba svi da rade.

Radove na obilaznici izvode "Jugoslavija put" sa neposrednim izvođačima Građevinskim preduzećem "Planum" i "Mostogradnja".

Prema podacima kancelarije za NIP, vrednost obilaznice na deonici od Obrenovačkog puta do Ibarske magistrale je 4,9 milijardi dinara.

U 2008. godini iz NIP-a je za obilaznicu predviđeno 2,7 milijarde dinara, a grad Beograd je za završetak izgradnje iz budžeta izdvojio 2,2 milijarde.

Izgradnjom obilaznice oko Beograda koja bi povezivala Bubanj potok i Dobanovce, izmestiće se tranzitni saobraćaj iz paravca severa, juga i zapada, rasteretiće se saobraćaj u gradu, a izbeći će se i mogući ekološki incidenti u centru grada od opasnog tovara u tranzitu.

Obilaznica bi bila i alternativni pravac pri rekonstrukciji mosta na Savi.

Zaobilaznica je podeljena u više sektora, i to sledećih:


    » Sektor 0 • čvor Batajnica - čvor Dobanovci
    » Sektor 1 • čvor Dobanovci - petlja Surčin
    » Sektor 2 • petlja Surčin - čvor sa autoputem E 763 (izgradnja autoputa kreće u proleće 2007)
    » Sektor 3 • čvor sa E 763 - čvor Ostružnica
    » Sektor 4 • čvor Ostružnica - čvor Labudovo Brdo (Ibarska magistrala) [ dva tunela na deonici ]
    » Sektor 5 • čvor Labudovo Brdo - petlja Beli Potok [ jedan tunel na deonici ]
    » Sektor 6 • petlja Beli Potok - čvor Bubanj Potok
    » Sektor 7 • čvor Bubanj Potok - petlja Boleč
    » Sektor 8 • petlja Boleč - Pančevo

Ja bih stvarno voleo da se nesto ovako desi!!! Ajde bar nesto da srede i naprave kako valja.Sto se tice obilaznice,ja cu da slavim taj dan kad je puste u rad,mislim kraj mi je ionako katastrofa zbog stanica sto zeleznice sto autobuske ,ali ce valjda da bude malo bolje kad ne bude ovih kamioncina i cisterni da svaki dan protutnjavaju kroz ulicu,a da nepricam da su mi ulice u kraju kao da su bombe padale po njima,znaci jedva cekam da se obilaznica zavrshi i pusti u rad

prave je vec 100 godina red bi bio i da je naprave

Danas proshao kod Orlovache, raskopali na sve strane al' neshto ne rade, bleje u hladovini...

13.06.2008 , BEOGRAD
Izvor: PRESS



AUTOPUT TEK 2014.

Na jučerašnjem sastanku predstavnika Ministarstva za infrastrukturu i konzorcijuma „Alpina-Por", predstavnici koncesionara zatražili su da se rok za izgradnju poslednja 24 kilometra autoputa Horgoš-Požega produži do 2014. godine, izjavio je za Press Velimir Ilić, ministar za infrastrukturu.

- Na sastanku je sve dogovoreno i ide svojim tokom. Imali su predlog da rok za izgradnju poslednja 24 kilometra autoputa produže za još dve godine, jer smatraju da će im zafaliti deo sredstava zbog poskupljenja repromaterijala - objasnio je Ilić.

Zanimljivo je da su sastanku prisustvovali i predstavnici Dojče banke, za koje se ranije spekulisalo da će odustati od kreditiranja celog projekta. Međutim, Ilić nije mogao da precizira da li je konzorcijum „Alpina-Por" odustao od ponude po kojoj bi bili obavezni da daju bankarsku garanciju samo za prvu godinu gradnje, a ne za celokupnu finansijsku konstrukciju. Nakon toga, u drugoj godini, uključila bi se Dojče banka kao aranžer finansijskog aranžmana u preostale tri godine.

- Sada sve zavisi od odluke nove vlade, a ne vidim razlog da se koncesionar ne podrži, jer Srbija nema novca da gradi svojim sredstvima - izjavio je Ilić.

Izvor Pressa blizak Vladi Srbije tvrdi da su predstavnici „Alpine" i „Pora" na jučerašnjem sastanku tražili da država snosi veći rizik u koncesiji, ali nije precizirao da li se to odnosi na raniji predlog o finansiranju.

- Naši predstavnici rekli su koncesionaru da ne žele da snose nikakve veće rizike, niti da daju bilo kakve nove ustupke koncesionaru. Naša delegacija dala je „Alpini" i „Poru" svoje zahteve, a novi sastanak bi trebalo da bude održan u utorak - kaže naš izvor.

Inače, ministar ekonomije Mlađan Dinkić juče je izjavio da će se do kraja juna znati da li koncesionar za izgradnju autoputa Horgoš-Požega može da „zatvori finansijsku konstrukciju" na način predviđen ugovorom.

- U suprotnom, ugovor će biti raskinut i krenuće se na klasično budžetsko finansiranje izgradnje tog autoputa - izjavio je Dinkić novinarima na skupu posvećenom investicijama u jugoistočnoj Evropi. Vlada Srbije je koncesionaru „Alpina-Por" već jednom produžila rok za zatvaranje finansijske konstrukcije, do 31. decembra, i obavezala se da najkasnije do 30. juna napravi izmene ugovora o koncesiji kojima bi se to omogućilo.

Dinkić je istakao da će ulaganje u infrastrukturu biti prioritet buduće vlade Srbije, pa će u naredne četiri godine u saobraćaj biti uloženo četiri do pet milijardi evra.

- Ukoliko budu ostvareni povoljni finansijski uslovi, paralelno će se graditi više deonica, a prioritet u naredne tri godine biće Koridor 10, pa potom i regionalni putevi - objasnio je Dinkić.

R. Ž. MARKOVIĆ

treba im 6 godina za 24 km auto-puta... pa da nije bilo izbora, i njihove je*ene kampanje, mogli su za 6 meseci da ga urade... 

 19.06.2008 .
Izvor: PRESS

ALAVI KONCESIONARI



 Koncesionari za autoput Horgoš-Požega „Alpina" i „Por" opet su uslovili izgradnju ovog puta i zatražili nove pogodnosti od Vlade Srbije. Prema saznanjima Pressa, koncesionar je tokom nedavnih pregovora zatražio da se, umesto na 25 godina, koncesija produži na 30 godina, kao i da se oslobodi od koncesione naknade za vreme gradnje.

Prema postojećem ugovoru, koncesionar bi u periodu gradnje trebalo da Srbiji daje 10 odsto bruto prihoda. S obzirom na to da su „Putevi Srbije" prošle godine od putarine na autoputu Horgoš-Beograd zaradili oko 14,6 milijardi dinara (182 miliona evra), ispada da „Alpina-Por" traže da im se godišnje oprosti najmanje oko 18 miliona evra. Osim toga, predloženo je i da država ne naplaćuje PDV na putarine.

Koncesionar je zatražio i da se izgradnja deonice puta od Čačka do Požege (23 km) odloži za period od 2014. do 2016. godine zbog manjeg prometa na tom delu autoputa.

- Spremni su da polože depozit od 170 miliona evra, koji bi se koristio kao neka vrsta garancije da će ova deonica sigurno biti izgrađena - kaže jedan od sagovornika Pressa.

Osim toga, zanimljiv je predlog da, ukoliko saobraćaj na autoputu Horgoš-Požega bude manji od prognoziranog, razliku u novcu dotira Srbija. Ali, koncesionar je otišao još dalje, pa je zatražio i da se pronađe modus kojim bi država obezbedila određenu strukturu saobraćaja na ovoj deonici.

- To znači da bi država, na primer, mogla da zabrani kretanje teških vozila iznad određene težine na sporednim autoputevima, koje bi usmeravala na put Horgoš-Požega - objasnio je sagovornik Pressa. „Alpina-Por" predložili su da se smanje i troškovi eksproprijacije (korišćenja) zemljišta sa 40 na 32 miliona evra, ali ovaj predlog verovatno će biti odbijen. S obzirom na to da su pregovori još u toku, trenutno ne postoji zvaničan stav šta je od ovih predloga prihvatljivo za našu stranu.

U sredu je u Beogradu održan sastanak učesnika u poslu a, prema rečima izvora Pressa, Dojče banka je veoma zainteresovana za kreditiranje autoputa. Prema ranijem saopštenju „Alpine" i „Pora", ova banka nije bila u mogućnosti da da garancije za izgradnju u predviđenom roku, zbog čega je koncesionar zatražio od Vlade Srbije da se produži rok za početak radova za tri meseca. U svakom slučaju, o tome da li će novi predlozi biti prihvaćeni odlučiće nova vlada Srbije.

Zahtevi koncesionara:

produženje prava na koncesiju za još pet godina

oslobađanje od koncesione naknade za vreme gradnje

doniranje države u slučaju da saobraćaj bude manji od prognoziranog

oslobađanje putarina od PDV-a

obezbeđivanje većeg saobraćaja na autoputu od strane Srbije

smanjenje naknade za korišćenje zemljišta

odlaganje izgradnje deonice od Čačka do Požege za period 2014-16. god.

R. Ž. MARKOVIĆ

Zahvaljujuci neustrasivom drzavnom rukovodstvu svi moguci zahtevi koncesionara ce biti ispostovani, jer mi jednostavno ne znamo da kazemo NE