Baš sam sinoć gledao film (Running scared) uradjen jakom tehnologijom  i da vidiš kako leti u tom filmu..Odgledaj,nije loš 

Hocu 

 

Zablude o funkcionisanju ljudskog mozga

Da li čovek stvarno koristi samo 10 odsto mozga? Da li je veći mozak i inteligentniji? Čuju li slepi bolje od onih koji vide? I zasto ne možemo iz glave da izbacimo melodiju koja nas nervira?

Britanski magazin "Daily Mail" objavio je zanimljive delove iz knjige neurologa Sandre Amot i Sam Vanga koji razotkrivaju neke od uobičajenih zabluda.

Iako polovina čovečanstva misli da koristimo tek 10 odsto mozga, u stvarnosti svakodnevno ipak koristimo ceo mozak. Čak i najmanji zadaci podstiču aktivnost po celom mozgu. Ljudima se, međutim, mit više sviđa jer nudi nadu o tome šta bismo tek mogli kad bismo koristili ostalih 90 odsto mozga.

Zevanje povezujemo s pospanošću i dosadom, ali ono zapravo pomaže buđenju moždanih aktivnosti. Ulazak vazduha u pluća i kiseonika u krv čini nas budnijima.

Da slepi bolje čuju je mit a činjenica je da slepi bolje pamte. Nakon testiranja slepih osoba, uočeno je da nisu ništa bolji od ostalih u detektovanju slabih zvukova.

Slepi ljudi pak imaju bolju memoriju. Budući da ne mogu da se oslone na vid, moraju neprestano da se oslanjaju na sećanje, što izoštrava kapacitet mozga za memorisanje.

Kompjuterske igrice povećavaju sposobnost ljudi da rade više stvari ođednom. Moderni svet pun je neprestane akcije - brzih poruka, imejlova, videoigara, a sve kao da se zbiva odjednom.

Ako ste stariji od 30, možda se pitate kako to da mladi nisu iznureni svim tim stimulacijama. Odgovor je da je njihov mozak jednostavno treniran da ih savlada.

Tokom jednog istraživanja sa studentima koji su igrali akcione igrice uočeno je da oni brže procesiraju informacije, mogu da prate više objekata istovremeno i bolje se prilagođavaju na brzu izmenu poslova.

Neki istraživači kažu, međutim, da istovremeno obavljanje više poslova opterećuje mozak. Ljudi koji istovremeno obavljaju više zadataka slabije rade svoj posao, prave više grešaka i čak su češće bolesni.

Veći mozak nas čini inteligentnijima. Zapravo veličina mozga ne odražava nečiju inteligenciju. Ajnštajnov mozak nije bio ništa veći od prosečnog.

Inteligencija je, čini se, zavisna od toga kada su stvorene sinapse mozga. One se formiraju tokom detinjstva i tinejdžerskih godina, a način na koji se to zbiva može uticati na inteligenciju.

Mozak odraslog čovjeka ne proizvodi nove nervne ćelije. Decenijama se uzimalo kao "zdravo za gotovo" da se ljudi rađaju sa svim moždanim ćelijama koje će ikad imati. Poslednjih godina prikupljeno je mnogo dokaza da mozak ipak proizvodi nove ćelije i da je moguće da se konstantno obnavlja.

Fizičke vežbe održavaju mozak u formi. Tačno je. Kako telo stari, tako teže dovodi kiseonik do mozga. Telesna aktivnost poboljšava krvotok, odnosno dotok kiseonika neuronima.

Mozak troši manje elektriciteta od lampe u frižideru. Poruke između ćelija mozga i ostalih delova tela prenose se putem elektriciteta, ali sasvim male količine. Mozak koristi tek 12 vati.

Mozak i kompjuter rade na istom principu. Netačno, među njima postoje značajne razlike. Mozak je u osnovi hemijski, a ne električni sistem.

U svakoj moždanoj ćeliji odvijaju se brojne hemijske reakcije, a to je potpuno drugačije od principa rada kompjutera. Osim toga, mozak niko ne programira, on sam predviđa i unapred rešava probleme, za razliku od kompjutera koji neko mora da programira.

Glupe melodije teško zaboravljamo. Kad glupa pesmica počne neprestano da vam se vrti po glavi to je zbog sposobnosti vašeg mozga da pamti sekvence.

Ista sposobnost omogućava pamćenje pokreta za potpis vlastitog imena, spravljanja kafe ili korigovanja rute na putu kući. Kako izbaciti iz glave iritantni zvuk? Pronađite drugu pesmu.

Beta.

Izvor: B92

Ko ima vecu glavu, taj je pametniji  Logicno. Pamet se meri zapreminom, koliko mo'sh da sipas voshe u mozak (zamislimo) toliki ti je kapacitet i toliko si bistar. Tako mi je rekao jedan Ciga iz Brace Jerkovic 

Sto glavatiji momak/devojka to bolje. Glavni ljudi su u drustvu ... pa da 

 Oćeš da kažeš da su razne namrštene kocke po gradu pčelice  ?

заправо, веома постоји ватметар

п.с.

зна ли ко како се зове књига и да ли има у бгд-у да се купи?

Улога чеоног режња у прављењу глупости

Невиност без заштите

Спремни сте да се потучете, уживате у сулудо брзој вожњи, опијате се, пробали сте дрогу, неопрезно ступате у љубавне везе... ма, глупирате се ризикујући свој и туђ живот?


Илустровао Добросав Боб Живковић

Утешна, али не и ослобађајућа вест гласи: најновија неуролошка испитивања показују да се развој чеоног дела мозга (који је задужен за контролу понашања, планирање, расуђивање, увиђање последица и доношење разумних одлука) завршава тек око осамнаесте године. То значи да за поступке којима повређују себе и излуђују родитеље, нису баш сасвим криви млади људи већ њихов недовољно развијен мозак (познато је оно чувено питање „Имаш ли ти, дете, уопште мозак?”). Па да, и пунолетан се постаје у тим годинама (у неким земљама и касније).
Узгред, и код старења обично прво страда тај режањ. То доводи до познатих призора у којима дедице штипају медицинске сестре, што је комично у филмовима али није нимало смешно кад то ради, на пример, ваш отац.
Него, да се вратимо тинејџерима. Утврђено је да је код њих, много чешће него код одраслих, активна амигдала, делић мозга повезан са инстинктивним реакцијама и сировим осећањима. Кад ради амигдала, то значи да разум и логика не раде.
Кад тумаче израз лица других особа, код младих људи укључује се амигдала, а не чеони део мозга, због чега они врло често погрешно просуђују (виде бес уместо бриге, гађење уместо изненађења или негодовање уместо страха). Добро су познате примедбе родитеља које би било болно овде понављати.
До ових налаза дошло се у последњих неколико година захваљујући функционалној магнетној резонанци, безопасном поступку који омогућава научницима да виде који су делови мозга активни док нешто радимо, опажамо, памтимо... Неуропсихологија је област која доживљава процват и бележи значајне резултате, али шта нама значи сазнање о физиолошкој основи неразумног понашања? Па, развој свести код младих да су у опасности, а код родитеља боље разумевање своје деце. За почетак, требало би прочитати корисну књигу „Крив је мој мозак” (издање Креативног центра).
Мозак тинејџера још није спреман да доноси разумне одлуке, а услови да донесе погрешну одлуку данас су бољи него икад: дроге су јаче и доступније, алкохол се све више пије, секс није табу тема, кола су све бржа, ноћни изласци су уобичајени... Зато није на одмет да имамо што више сазнања. Из књиге „Крив је мој мозак” сазнајемо, између осталог, да алкохол трајно оштећује мождане ћелије, да канабис не може да се одстрани из тела, али може да изазове душевна обољења, да јетра тинејџера није у стању да преради алкохол као јетра одраслог човека, шта све може да вам се деси док сте пијани...
Добро, можда се четвртина тинејџера опија, испробава дроге и неопрезно упушта у секс, али три четвртине не ради ништа од тога. Већина младих је разумна и избегава ризике. Да ли је мозак те већине другачији или на њихово понашање утиче нешто моћније од мозга?
Претпоставка да је крив мозак само је једна могућност (недовољно испитана) да се објасни и разуме људско понашање. Да је све тако једноставно могли бисмо децу да држимо у остави док не сазру.

Слободанка Лазаревић

Извор: Политикин забавник

Zaista kad sam bila devojka nisam verovala da se procesi rasduđivanja menjaju oko 21. godine. Tek kad sam stekla vlastito iskustvo (sad imam 22 i spremam se da napunim 23  ) shvatila sam šta su hteli da mi kažu.

Mozak je najosetljiviji organ bez ikakve mogućnosti samoreparacije. Čak i šamar mu nanosi trajna oštećenja, oštećuje ga alkohol, droge, snažno sunce, nerviranje, virusi,... A bolestan mozak , uh, ko god misli da nije bitno neka pogleda snimke papje J.P.II

Hmmm ... ne znam kak ovo da kazem, ali nekad sam jednostavno zla  Kao mala sam volela da pravim pakosti, bez izuzetaka, volim i dan danas, naravno u "razumnim granicama" 


P.S.  "razumnim granicama" (ma sta to znacilo  )