ODLUKA LEŽI U NAMA

Programirani smo da mislimo da nam život i nije tako loš ukoliko nas neko nije osakatio ili ubio. Naučeni smo da se život sastoji od teškog rada i maksimalnog truda, da nam ne treba ništa više od hrane, skloništa i malo prijatelja. Ipak, nijedan majstor nije tako nešto rekao. Oni su razmatrali neobična stanja bića kao što je nirvana!
Društvo nas ne programira za savršenstvo, ali je istina da smo mi delić svetla ili kao što neko reče; “ mi smo anđeli u amneziji ”. Mi ćemo večno postojati u prirodnom stanju bića u univerzumu. Potreban je veliki napor, mnogo čireva i srčanih udara i poneki kancer, kako bi se blaženstvo držalo u pokornosti.
Zašto učenici Zemljine škole ne žive u prirodnom stanju bića? Zato što je jedan od atributa Kreatora neograničena moć i, verovali ili ne, svaka osoba ima neograničenu moć da kreira ograničenja. Nije lako biti najviši mogući Kreator, prikupiti sve svoje izvore energije kako bi se kreirala iluzija da ste Vi ljudsko biće, bespomočno, ograničeno, potčinjeno. Neverovatna ideja.
Mnoga bića koja žive van Zemljine škole nikako ne mogu da shvate priče koje su čuli o životu ovde. Ne mogu da shvate kako neko društvo može da postoji oslanjajući se na principe suprotne od prirodnog stanja bića u ostatku univerzuma. Kada biste želeli da živite na Zeta Retikuli, pa odete da ih pitate za dozvolu da postanete nalik njima, oni ne bi razumeli ni šta je to dozvola, ni šta ih uopšte pitate.
Jedini blok za svesnost i prosvetljenje je odluka da ne želimo samorazvoj i ne želimo da budemo to što zaista jesmo. Sve dok ne promenimo tu odluku verovaćemo da nas kontrolišu; planeta, vlada, ekonomija, porodica. A to će biti tačno, jer mi smo dio Kreatora i naše reči se ostvaruju.
Došli smo na Zemlju da se samorealizujemo, sada i ovde. Zato se Isus Hrist nije rodio za ovaj Božić, nego pre dve hiljade godina, tada je bio potreban. A sada smo potrebni mi. Ovo je početak Ere istinskog prosvetljenja i nemamo ništa drugo da radimo do da sledimo svoje blaženstvo, želje svog srca.
Samorealizacija je normalna
Samorealizacija je normalna. Svi kvadrilioni drugih bića koja postoje u nekoliko drugih univerzuma smatraju da se ovo podrazumeva i da ne postoji ništa drugo osim toga. Ali, ovde dole, na slepom koloseku arhaičnog oblika univerzuma postoji jedna mala škola poznata pod nazivom Zemlja, čiji stanovnici osećaju potrebu da traže dozvolu.
Da li znate zašto mi još uvek pitamo za dozvolu? Zato što verujemo u tačno i pogrešno i u mogućnost greške. Ali, zar nam majstori nisu rekli da smo Bogovi? To su rekli Buda, Muhamed, Lao Ce, Konfucije, Avram. Kako Bog onda može da pogreši?
Svako od nas je u svom životu imao trenutke kada je doživeo potpuno blaženstvo, ali smo takve momente uvek okruživali strahom jer smo se bojali da će sreća nestati. Kada smo se igrali sa omiljenom igračkom i uživali, bili bismo uhvaćeni usred naše lične ekstaze i čuli bismo: "Hajde u krevet- previše se zabavljaš!" Uvek kada bi život počeo da bude zaista sjajan, sa strahom bismo se osvrtali iza sebe. Stvorili smo uslovni refleks, vezu između onoga što želimo i onog čega se bojimo.
Uvek kada bismo imali neko divno iskustvo koje bi nas dovelo u takvo stanje da potpuno izgubimo osećaj za vreme, tu bi obavezno bilo i : "Prestani da toliko uživaš! Šta misliš, ko si ti? Odakle ti ideja da zaslužujes da budeš toliko srećan?" Odatle potiče naš strah da ako je nešto isuviše lepo, sigurno će nestati. To je to verovanje koje nas sprečava da većno živimo u ekstazi. Zapamtite da vi niste žrtve onoga ko vas je opominjao. Mi sami angažujemo učitelje, pa samim tim uvek možemo da ih otpustimo. Tada postajemo slobodni.
Koliko je osoba spremno da živi u večnom blaženstvu i da nikoga ne pita za dozvolu da bude ono što jeste? Ajnštajn je bio takav- to je jedan. Rembrant isto tako- to je već dvojica. Ima ih jos nekoliko, možda tuce, stotinak, možda hiljadu. Ako od pet milijardi ljudi koji žive na zemlji oduzmemo šačicu samorealizovanih bića koja su sama sebi dozvolila da žive u prirodnom stanju bića, koliko je preostalo? Jos uvek oko pet milijardi. Čak i nekoliko hiljada samorealizovanih ljudi predstavlja tek kap u moru.
U osvit Ere Vodolije dešavaju se neke uzbudljive stvari. Kreativna svest počinje da se izrazava u novim formama umetnosti, novim filozofijama i novim naukama. A sve je počelo sa nekolicinom svetih radnika svetla koji su u svoje vreme smatrani radikalnim i jereticima. Sa astrološke perspektive, možemo reći da je energija Ere Vodolije počela da se polako uliva u planetu sa renesansom. Tada nijedan aspekt nije izbegao tranziciju. Prošireni vidovi ekspresije pojavili su se u umetnosti, nauci, filozofiji i religiji.
Nekoliko modernih proroka se pojavilo da govori o boljim danima. Pojavili su se Leonardo da Vinči, Ralf Valdo Emerson, Tomas Edison, Kant i Kvimbi. Oni su razumeli primarnu direktivu i to da je život na Zemlji evolutivan i tranzicioni proces. Niko od njih nije koristio dogmu i stagnaciju. Ono što ih razlikuje od ostatka društva je njihova želja da žive svesno, i njihova spremnost da veruju unutrašnjem biću uprkos onome što su ih drugi učili.
Trik se sastoji u tome da se u svakom trenutku, svakoga dana setimo velike slike. Kako postajemo mudri i svesni, učimo da sve vreme živimo svesno umesto da koristimo stare šablone i navike. Deo svesnog življenja je i kada shvatamo šta razumemo, a šta tek treba da učimo. Isto tako i da znamo kada smo skoncentrisani i izbalansirani, a kada treba da obnovimo resurse. Moramo biti spremni da kažemo: "Ovo još nisam savladao, bolje da čujem ovu kasetu, pročitam ovu knjigu ili da odem da posmatram zalazak sunca". Jedino kada živimo svesno možemo biti sigurni da najvećom brzinom napredujemo u željenom pravcu.
Ovo je divna planeta za ljude koji prihvataju odgovornost za svoj život i odbijaju da budu žrtve. Planeta Zemlja će bukvalno biti rajski vrt za one koji su spremni da definišu sta je njihovo blaženstvo i da ga slede. Po čemu se oni koji se obučavaju za majstora razlikuju od masa? Mase kažu: "Ne mogu da dam otkaz jer dugujem mnogo novca", dok će oni koji se obučavaju za majstora reći: "Ovo mi ne prija, neću to da radim". Ako uporno radite ono što vam ne prija, trpite neprijatne sitacije, treba da znate da je to vas izbor.
Koje izgovore ljudi koriste da bi se i dalje ponašali kao žrtve? Potpuno smo slobodni da radimo ono što želimo. Možemo slobodno da izaberemo da budemo žrtva, ali to treba da uradimo svesno. "Danas ja biram da budem žrtva. Zar to nije divno! Idem ponovo na taj posao koji mrzim". Ili: "Danas poslepodne ću biti žrtva. Ne želim da idem u kuću toga i toga. Ne prijaju mi, ali ne želim da ih uvredim, radije ću biti žrtva".
Ako živimo zaista svesno, nikada ne moramo mnogo da prilagođavamo svoje ponašanje na način koji nas plaši ili nam je neprijatan. Pre nego sto dozvolimo da budemo žrtve, hajde da budemo svesni šta kreiramo za sebe i kakve matrice uspostavljamo za planetu. U trenutku kada odaberemo da uvek budemo svesni i svesno pravimo izbor, naš život počinje da se menja. U roku od nekoliko dana otkrićemo različite načine da ulogu žrtve zamenimo ulogom koja je bez stresa.
Osećamo se neprijatno jedino kada varamo sebe i kažemo kako nemamo izbora. Kada se bavimo stvarima koje nisu za nas blaženstvo, stalno ćemo se preispitivati dok jednom ne kažemo: "Odustajem!" Tada ćemo se setiti šta je guru rekao o odustajanju i predaji. To je jedini put koji vodi u slobodu.
Treba da se opredilimo da li ćemo slediti pritisak vođa i raditi stvari na tradicionalan način ili ćemo slediti svoje vlastito vođstvo. Možda ćemo u početku odabrati da još neko vreme sledimo pravila društva, jer je tako ipak malo lakše nego da skočimo sa litice direktno u novi način života. To je sasvim u redu. To je samo malo vremensko odlaganje, ali je u redu ako smo svesni toga. Jednostavno recite: "Da, biram da sledim stari šablon jer u mom sadašnjem stanju svesnosti verujem da je to komfornije za mene". Vremenom ćemo se osvrnuti i reći: Zašto sam čekao toliko dugo?" i jednostavno ćemo krenuti dalje.
Kada počnemo da živimo svesno, svakodnevno otkrivamo sve nove i nove stvari koje nam ne prijaju. To je divno! Naša patnja je nas ključ za slobodu. Bol nam savršeno tačno pokazuje šta nam više nije potrebno u životu. Ne možemo da se oslobodimo nečega ako nismo svesni da to postoji. Kada ga prepoznamo i odustanemo od toga da pronalazimo opravdanja kako bismo ga zadržali, jos jedan korak smo bliže totalnoj slobodi. Kada pogledamo svo to insistiranje na disciplini u Eri Riba, kada su slepi vodili slepe, jasno je da su nam očajnički potrebni individualci da nas pomoću svog unutrašnjeg vođstva odvedu direktno odakle smo i došli.
Možemo da upotrebimo snagu volje i da izaberemo mir u svakom trenutku umesto da reagujemo na stvari oko nas. Znači, ako nam je pukla guma, možemo reći: "Ja zaslužujem samo najbolje, ova guma je pukla na najbolji način koji postoji". Ovo istice našu moć i briše tragove osećaja da smo žrtve. Probušene gume uvek služe da neko biće podsete da guma nema moć da nas čini nesrećnim.
Kada naučimo da ne fiksiramo energiju na probušenu gumu, ego počne da se buni, daje nam spisak loših posledica. "Prvo, zakasnićeš i iznerviraćeš se". Možemo slobodno da kažemo da nas taj spisak ne zanima. Kako neko uopšte može da zakasni u univerzumu? Kako nešto može biti van reda? Kada je pukla guma, to je samo značilo da ćemo tamo kuda smo krenuli stići u neko drugo vreme i da će se nešto magično desiti.
Kada strah posmatramo kao opravdanje da se još uvek držimo starih šablona, želim da kažem da nijedno biće nikada u trenutku sadašnjosti nije imalo iskustvo straha ili krivice. Sav strah se odnosi na budućnost, dok se sva krivica odnosi na prošlost. Znači, kada se fokusiramo na sadašnji trenutak, nećemo pronaći ni strah, ni krivicu. A jedino strah i krivica sprečavaju čovečanstvo da uvidi šta je prirodno stanje bića.


Preuzeto sa Link

E sad to treba ziveti !

Ja se umorila i od čitanja. 

 najgore je shto ovakve tekstove pishu ljudi koji su u realnom zivotu najvece kukavice  .... da je sve to tako hippy i lako - vec bismo imali hiljade slobodnih ljudi , umesto gomile nadrogiranih liberala ...