belgarath ti si još uvek veoma mlad. Kao čelik kad se kali tako i čovek počinje od mekanog karaktera osetljivog na male probleme pa vremenom očvrsne. Tvoji problemi su realni i ti se sa njima dobro nosiš. Verovatno da si u pravu da treba biti komunikativan i opušten. I to se u životu uči. Treba ti devojka kojoj ćeš verovati. Pojaviće se i tada treba da joj pružiš priliku. Treba ti prijatelj sa kojim možeš da razgovaraš.

Ne treba da se bojiš kritike. Nikom kritika nije laka. Čak i ako je potpuno opravdana kritika nas zaboli bar malo, a ako mislimo da nije onda nas povređuje. Ne treba ni da glumiš kako si jači od samog sebe. Pokaži svoje emocije. To je velika snaga i grešiš kad joj se suprotstavljaš. Tu snagu treba da koristiš kao pokretač u ostvarenjima svojih ciljeva. Ne nikako da se suprotstavljaš samom sebi i tako se iscrpljuješ u toj unutrašnjoj borbi. Šta ovim hoću da ti kažem? Recimo ako si ljut što nisi dobro uradio neki ispit tu ljutnju treba da pretvoriš u motivaciju za učenje. Ako si gnevan što te majka kritikuje nađi u tome snagu da menjaš sebe i nju, ne da se sukobiš sa sobom ili sa njom. Ako si ljut jer procenjuješ da onaj ko te kritikuje nije u pravu onda tu svoju ljutnju iskoristi kao snagu svoje samouverenosti. Dokaži da si u pravu i budi srećan zato.

I da znaš, najhrabriji ljudi se plaše. Samo svoj strah umeju da koriste kao pokretač u rešavanju problema.

ok hvala ti.
samo da kazem da me niko ne kritikuje. Cak je i ona vise nego puna razumevanja. Ali opet...
no ne bitno...daleko sam od pisca, samo pokusavam najbolje da se izrazim posto mi to ponekad ide tesko.
idem. ne bih c@ther!nee da nerviram...od toga izlaze bore n stuff...ne znam ni sta sam ocekivao.
hvala svima na recima ohrabrenja.
pozdrav.