Aritmija najčešća posle tridesete

Ubrzano lupanje srca, praćeno vrtoglavicom, slabošću, bolom u grudima i gubitkom daha, može da bude posledica aritmije srca. Aritmija se najčešće javlja u srednjim godinama, a sa starenjem se povećava rizik od obolevanja od ove srčane bolesti.

Šta je aritmija?
- Aritmija je promena u regularnim otkucajima srca - objašnjava mr sci. med. dr Hasan Hejdari, specijalista interne medicine i magistar kardiologije na poliklinici Beograd. - Mnoge aritmije se javljaju kod ljudi koji u osnovi nemaju srčane bolesti. I često nema prepoznatljivog uzroka.

Zbog čega se javlja:
Srčane bolesti mogu da izazovu aritmiju, a drugi mogući uzroci su: stres, kofein, nikotin, alkohol, dijetalne pilule, kašalj, anemija, dijafragmalna kila. Veliki broj ljudi sa aritmijama nema razlog za strah, jer za njih nisu neophodna opsežna ispitivanja ili specijalni tretmani njihovog stanja. Kod veoma malog broja ljudi sa ozbiljnim simptomima aritmije su opasne i zahtevaju medicinski tretman da bi se održli regularni otkucaji srca.
Takođe, srce se obično kontrahuje između 60 do 100 otkucaja u minuti. Svaka kontrakcija odgovara jednom otkucaju srca. Aritmija se javlja iz nekoliko razloga. Umesto da otkucaji srca počnu u sinusnom čvoru, počinju u drugom delu srca. Nekada sinusni čvor prizvodi nenormalan ritam, a nekada pacijent ima srčani blok. Srčani blok je stanje kada električni signali ne mogu da putuju normalno specijalnim putevima ka komorama. Ako nema sprovođenja, signali nastaju u komorama i vrlo su spori.

SIMPTOMI
Većina ljudi sa aritmijom ima osećaj da njihovo srce kuca veoma brzo, imaju često lepršanje i uzbuđenost u grudima ili primećuju da njihovo srce preskače u otkucajima. Skoro svi imaju vrtoglavicu, slabost, gubitak daha ili bolove u grudima u isto vreme. Jedna od najčešćih aritmija je sinus aritmija, promena u otkucajima srca koja se javlja normalno pri udisaju. Ovo iskustvo može prouzrokovati uznemirenost, ali za većinu ljudi one su potpuno neškodljive.

KAKO LEKAR ZNA DA VI IMATE ARITMIJU
Ponekad se aritmija detektuje slušanjem srca stetoskopom. Uglavnom je EKG pregled najprecizniji metod za dijagnozu. Ponekad se aritmija ne mora javiti u vreme pregleda, a simptomi mogu biti prisutni. Tada se rade testovi koji će otkriti da li je aritmija uzrok tih simptoma. Prvo će doktor pažljivo uzeti sve podatke od pacijenta, a zatim uraditi potpun fizički pregled. Tada se odlučuje da se radi jedan ili više testova za otkrivanje aritmije i razmatra da li je ona uzrokovana srčanim oboljenjem.

TESTOVI ZA OTKRIVANJE ARITMIJE
U praksi se radi više tipova beleženja električne aktivnosti srca elektrokardiogram. To su EKG u miru, kada pacijent leži nekoliko minuta dok se pravi zapis, ili EKG za vreme vežbanja pacijenta na tredmil mašini ili biciklu. To se zove stres test, koji govori o tome da li je vaša aktivnost izvor simptoma ili ih pogoršava, i da li postoje naznake lošeg krvnog toka za srčani mišić (ishemija). Postoji i 24-časovni EKG (Holter) monitoring, koji detektuje promene u ritmu koje se ne registruju na EKG testu u miru i pri vežbanju. Ponekad se radi i elektrofiziološko ispitivanje, koje podrazumeva kateterizaciju srca.

LEČENJE
Mnoge aritmije ne zahtevaju lečenje. Postoji nekoliko vrsta lekova koji moraju biti pažljivo izabrani zbog njihovih sporednih neželjenih efekata. Kada se uzimaju lekovi, može se proveriti efekat lečenja nošenjem 24-časovnog (Holter) EKG aparata. Takođe se može proveriti i nivo leka u krvi. Ponekad je kardioverzija način lečenja aritmija u hitnim stanjima. Postoje i automatski implatabilni defibrilatori, koji u pacijentovim grudima prepoznaju i prekidaju smrtonosne poremećaje ritma. Čuli ste za arteficijalni (veštački) pejsmejker koji se ugrađuje u desnu pretkomoru i radi ako prirodni pejsmejker ne može ili ako je sprovodni sistem blokiran. Kada se aritmija ne može kontrolisati drugim načinom, lekari mogu primeniti hiruršku proceduru pronalaženja i otklanjanja srčanog tkiva koje proizvodi aritmiju.

PREVENCIJA
Ako srčane bolesti nisu te koje proizvode aritmiju, lekar će vam sugerisati da izbegavate ono što je može izazvati, npr: alkohol, cigarete, čaj, kola napitke, stres.

SRCE
Srce je mišićna pumpa koju čine dva pretkomore postavljene više i dva komore niže. Srce ima svoj sopstveni nervni sistem. Normalno svi otkucaji srca počinju u desnoj pretkomori. Ovde postoji specijalizovana grupa ćelija koju nazivamo sinusni čvor ili prirodni pejsmejker, koji šalje električne signale. Signali se šire preko pretkomora do mesta između pretkomora i komora koje se zove AV-atrioventrikularni čvor. AV čvor je povezan sa grupom specijalnih puteva koji vode signale komorama. Kako signali putuju kroz srce, tako se srce kontrahuje. Prvo, kontrakcija pretkomora pumpa krv u komore, a zatim kontrakcija komora pumpa krv celom telu.

Izvor: Blic