1. maja obeležavanje Dana rada; revolucionarne studentske grupe pokušavaju uspostaviti kontakt sa mladim radnicima što sprečavaju sindikalne birokrate;
2. maja zatvoren Univerzitet u Nanterreu zbog studentskih nemira koji traju mesecima;
3. maja protest na Sorboni protiv zatvaranja Nanterrea; policija brutalno interveniše;
U noći između 3. i 4. maja u Latinskoj četvrti u okolini Sorbone dolazi do žestokih obračuna sa žandarmerijom; niču prve barikade; više desetina povređenih i preko 600 uhapšenih; javljaju se prvi akcioni odbori;
5. maja petorica studenata osuđeni na zatvorske kazne
6. maja “osmorka iz Nanterrea”, među kojima je i Conh-Bendit, dolazi pred Disciplinsko veće u Sorboni u pratnji drugova pevajući internacionalu; započinje štrajk srednoškolaca; na ulicama barikade od prevrnutih kola;
7. maja na demonstracije izlazi preko 50.000. mladih ljudi;
8. i 9. maja kriza se zaoštrava i stvar dolazi do Narodne skupštine
10. maja uveče najači napad policije do sada; “noć barikada”;
13. maja svi veći sindikati pozivaju radnike na generalni štrajk pod parolom “Dosta sa represijom! Sloboda! Demokratija!” i na ulice Pariza izlazi milion ljudi; sve prolazi bez incidenata;
14. maja radnici zauzimaju fabriku aviona u Nanterreu;
15. maja studenti ponovo zauzimaju sorbonu;
17. maja radio-televizija ORTF objavljuje svoju samostalnost; 3000 studenata odlazi u Billancourt gde su radnici zauzeli hale Renault-a, ali nailaze na zatvorene ulaze - policija i sindikati ne žele radikalizaciju pobune;
18. maja počinje štrajk železničara;
19. maja De Gaulle izjavljuje: “Reforma da, rulja ne”;
20. maja cela Francuska je paralisana generalnim štrajkom
Noć 24. maja obeležena je najvećim sukobima ustaničkog tipa, nečuvenom surovošću i masovnim hapšenjima; De Gaulle je te večeri najavio referendum o participaciji; mladi skandiraju “Zbogom De Gaulle”;
26. maja Francois Mitterrand, jedan od lidera levice, predlaže formiranje privremene vlade i ističe sopstvenu predsedničku kandidaturu;
30. maja De Gaulle raspisuje vanredne izbore i pravi kontramiting konzervativnih i nacionalističkih snaga poretka.
Oko 10. juna dolazi do zaoštravanja represivnih mera i preko 150 stranih studenata je proterano iz zemlje; neki su predati stranim policijama;
12. juna su zabranjene bilo kakve manifestacije, a sve extremno levičarske grupe su zabranjene vladinim dekretom;
16. juna Sorbona ponovo počinje sa uobičajenim radom;
23. juna održani izbori na kojima degolisti ubedljivo pobeđuju;

Akcioni odbori
Organizacijski oblici direktne, neposredne demokratije široko rasprostranjeni u toku maja `68. Karakteriše ih šarolikost u radu i ciljevima - neki su namenjeni teoretisanju i diskusiji, neki su ad hoc grupe za brzo delovanje i direktnu akciju, a neki tela za upravljanje određenom situacijom.
Uprkos raznolikosti, svi su imali zahteve za direktnom demokratijom, jednakošću i samoupravljanjem.
Formirani su po univerzitetima, gradskim četvrtima, fabrikama i školama.

Funkcionišu po sledećim načelima:

   1. Ideološki pluralizam
   2. Opozivost delegata i stvarna vlast zajednice
   3. Stalni protok ideja i borba protiv monopolizovanja informacija i znanja
   4. Borba protiv svih oblika hijerarhizacije
   5. Praktično ukidanje podele rada
   6. Preduzećima upravljaju radnici koji u njima rade, a fakultetima studenti koji na njima studiraju
   7. Izbacivanje judeo-hrišćanske prakse, kao što je samoodricanje i žrtvovanje. Revolucija treba postati igra u kojoj svi žele učestvovati


Komune
Alternativni oblici društvenog uređenja, javljaju se pre 1968. a mnoge postoje i danas. Formiraju se u gradovima (u stanovima, zgradama, napuštenim državnim objektima, kasarnama itd.) selima (u čitavima selima, kućama, imanjima…) ili potpuno van civilizacije (po šumskim kolibama, u planinskim kamp naseljima…).

I pored raznovrsnosti pojavnih oblika, imaju neka zajednička načela:

   1. Ravnopravnost svih u komuni
   2. Donošenje odluka konsenzusom (nema preglasavanja)
   3. Zajednička svojina (umesto privatne)
   4. Sistem poklona (umesto novčane ekonomije)
   5. Svako radi ono što voli, a neprijatni poslovi se ravnomerno odrađuju (ukidanje specijalizacije poslova)
   6. Ukidanje autoriteta i hijerarhije (bez vlasti čoveka nad čovekom)
   7. Iskreni međuljudski odnosi (bez laži i igara moći)
   8. Slobodno raspolaganje svojim telom i duhom (ukidanje sexualnog i emocionalnog vlasništva jedne osobe nad drugom)
   9. Uspostavljanje vrednosti zajedništva, saradnje i solidarnosti (naspram konkurencije, sebičnosti i egoizma)

---

o cemu mi ovde diskutujemo?

Не разумем.

da li su i nama potrebni slicni protesti koji bi zahtevali promenu politike, stavljanje na prvo mesto ljudi a ne teritorija i ratova?

То си могао лепо написати на почетку поруке, осим ако ниси очекивао да неким телепатским моћима сазнамо шта желиш да нам кажеш.

Такође, протести су се 1968. догађали и код нас.
Мислим да је тема недоречена, а и да више припада историјском него геополитичком форуму.