Sta mislite o mracnom umu? :: Religija ~ Filozofija ~ Sociologija

Svako od nas ima tamnu stranu kao sto ima mesec. Neko je vise mracnije nastrojen a neko je manje. Ali jedno je zasigurno svi smo mracni na svoj nacin samo to ispoljavamo drugacije. Za mene se vec zna.
A vi? Kada ste mracni ili kada imate crne misli i pogled jednog pesimiste na svet i zivot?
Ili zivite u balonu sapunice koji ceka da prsne?
Darkness has its wealth, its mystical and powerful.
Imamo Blekere, Goths, Emose (koji su vise depresivni ali su tu i tamo mracni).
Da li oni koji su mracni grese u svom postupanju ili grese oni koji su optimisti? Optimizam u preteranim kolicinama je isto tako los kao pesimizam.
Vracanje na teoriju haosa i reda. Uvek neki balans.
Dok jednom ne smrkne drugom ne svane.
Ja smatram da mi mracnjaci u stvari imamo neki realniji pogled na svet jer vidimo svet kakav jeste i ne trazimo opravdanja da je svet isto tako lep. Ljudi vide ono sto zele, ko tu gresi a ko je u pravu?

Optimizam je samo mastanje za neko bolje sutra. Kod nas su svi optimisti i vicu "Bice bolje!"vidim kako je bolje.
Pored svih sranja ne bi me ni cudilo da imam neki poremecaj. Pored tolikih ludaka u Srbiji cudo je da sam normalan koliko jesam.
Ja sebe vidim kao realistu, Vidim svet drugim ocima i smatram da sam ja u pravu kao sto smatra svako ko je ovde na forumu.

Realista kada kaze istinu odmah je okarakterisan kao pesimista ili mracnjak jer se to vecini ljudi ne svidja, zele da ostanu u svom snu u kome je sve lepo i sve ce biti dobro sutra. Mozda je ljudski problem sto nije pobedio svoju tamnu stranu u koju ja verujem da svako poseduje i ima. Zato gledamo unapred i ne zelimo da se osvrnemo nazad pa cak ni na tren jer nam se ne svidja ono sto vidimo. Najaci je covek koji pobedi sebe, koji ovlada sobom i svojom tamnom i svetlom stranom. Ja nemam problem sa mojom mracnom stranom jer iako je mracna opet vladam tim poljem, svetlost mi ne smeta ali ne prizeljkujem je jer stvara lazan osecaj slobode i nade.

Sunce zalazi svake veceri i izlazi ponovo, neko vlada svetlom dok ja vladam mrakom, jer mrak je moj teren. Ja ne ocekujem ikoga da mene razume jer je to potpuno nemoguce, em sto me niko ne zna, em sto svako ima nesto da kaze i da se postavi na drugi nacin, i sto i pored mojih postova niko nije zakacio dublje nego od povrsine. Ne mozes objasniti ono sto ne razumes. I ne mozes ubiti ono sto ne vidis. Ljudi vide senku mene i nista vise, jer mnogi su na pragu ulaza i ne svidja se ikome ono sto ne poznaje toliko dobro. Za razliku od mnogih poznajem obe strane, jer nekada davno sam i ja bio optimista dok se dosta stvari nije izdesavalo i transformisalo me u nesto drugacije i jace. Posle bola, tuge, maltretiranja, nesrece i zlostavljanja, ostali su oziljci koji nikad nece otici, od obicne rude gvozdja stvorio se crni celik prekaljeni.