Prvi Apple računar izašao je pre 45. godina, a izgledao je ovako
Apple su 1. aprila 1976. godine osnovali Steve Jobs, Steve Wozniak (i tehnički Ronald Wayne). Prvi proizvod Apple I, bio je kultni prvi računar kompanije, koji i dalje dobija veliku potražnju kao kolekcionarski primerak. Skoro pola veka kasnije, Apple je najveća kompanija na svetu. Nedavno je taj računar na eBay prodat po ceni od 1,5 miliona dolara. Ove godine je i 45. godina od kada je napravljen Apple kompjuter, a toj proslavi pridružio se i CEO Tim Cook, koji je godišnjicu podelio sa Apple obožavaocima širom sveta objavom na Twitter-u: "Dok Apple danas slavi 45 godina, podsećam se Steve-ovih reči od pre mnogo godina: Do sada je to bilo neverovatno putovanje, a mi smo ga tek započeli. Hvala svakom članu naše Apple porodice na svemu što ste učinili da obogatite živote. Ovo je za sledećih 45 godina i više!"
Citat
As Apple celebrates 45 years today, I’m reminded of Steve’s words from many years ago: “It’s been an amazing journey so far, yet we have barely begun.” Thanks to every member of our Apple family for all you’ve done to enrich lives. Here’s to the next 45 years & beyond!
Apple će nastaviti sa objavljivanjem niza istorijskih proizvoda u kolekcionarske svrhe, uključujući Mac računare, kao i iPod, iPhone, iPad i Apple Watch. U međuvremenu, danas je Apple poslovanje od 2 milijarde dolara sa bazom od više od 1,6 milijardi uređaja, uključujući preko milijardu iPhone-a. U avgustu 2018. godine Apple je postao prva javna američka kompanija čija je vrednost procenjena na preko 1 milijardu američkih dolara. 19. avgusta 2020. Apple je postao prva američka kompanija koja je dostigla prekretnicu sa tržišnom vrednošću od 2 milijarde dolara. Kompanija zapošljava preko 147.000 stalno zaposlenih i održava svetsku mrežu od preko 500 maloprodajnih objekata u 24 zemlje.
Dala sinu telefon, on napravio račun od 2.700 evra
Jedan je sedmogodišnjak svojoj majci priredio neprijatno iznenađenje, nakon što mu je dopustila da se poigra njenim telefonom.
Mali Nemac je, za kratko vreme, uspeo da potroši 2.753,91 evra na kupovinu video-igara i propratnog sadržaja, objavio je Centar za savetovanje potrošača u Donjoj Saksoniji. Naime, dečak je, pored pristupa mobilnom telefonu, dobio i pristup manjem vaučeru. Ipak, majka je zaboravila da je njena kreditna kartica takođe vezana za taj vaučer. A dete k'o dete... Kako je objasnila Ketrin Korber, advokat spomenutog Centra, nemački zakoni dopuštaju deci kupovinu putem interneta u visini džeparca. Zastupajući majku kojoj se ovaj peh desio, ona je napisala pismo kompaniji koja je prodavala video-igre, pa je otpisan veći deo duga - čak 2.654,31 evra.
Studio Bend je potrošio čak 7 godina na eksperimantisanju i pravljenju veoma solidne open world akcione igre Days Gone za PlayStation 4, ali sudeći po novom izveštaju portala Bloomberg, ipak nisu dobili dozvolu da se odmah bace na razvoj nastavka.
Sudeći po ovim novim vestima, PlayStation se odlučio za ovaj potez zbog velike cene produkcije prve igre i mišljenja da će nastavak teško moći da dostigne uspeh ostalih megahit igara koje prave provereni veliki PlayStation studiji kao što su Naughty Dog, Santa Monica Studios i Guerilla Games. Umesto nastavka Days Gone-a, Bend je navodno bio podeljen na dva interna tima – jedan koji je priskočio u pomoć Naughty Dog-u na razvoju The Last of Us mutliplayer moda koji je odavno najavljen, dok je drugi tim dobio zadatak da u maniru Bluepoint Gamesa-a remasterizuju prvi Uncharted. Bend-u se taj plan nije svideo, i uspešno su uspeli da uvere Sony da bi radije radili na novoj unikatnoj igri koju će napraviti od nule.
Pored Bend-a, muke pri razvoju novih igara je imao i totalno novi tim od 30-tak developera stacioniranih u San Diegu koji je bio oformljen sa ciljem da pravi nove unikatne igre, ali koji su odabrali da prvo povećaju svoj tim sa remasterom mehagiht igre The Last of Us sa PS3 konzole. Ali PlayStation-u se nije svideo ovaj pravac rada tima i veliki budžet koji su tražili, tako da su u njega doveli dosta Naughty Dog veterana koji su izgleda preuzeli kontrolu nad ovim projektom i usmerili tim na ispomoć tokom finalizacije The Last of Us Part II igre. Sve u svemu, život manjih timova nikad nije lak, pogotovo kada su za razvoj softvera potrebne desetine miliona dolara budžeta. Ovako nestabilan razvoj igara je inače redovna pojava u industriji video igara, gde se priče o otkazanim igrama retko promovišu. Za svaku igru koja uspe da stigne u prodaju, nekoliko puta više njih biva otkazano zbog raznih faktora.
Elon Musk se nada da će u naš mozak ubaciti računarske čipove koji će omogućiti simbiozu čoveka i (AI) veštačke inteligencije. Međutim, za sada je fokusiran na teranje majmuna da igraju video igre.
Musk-ov Neuralink startup objavio je video snimak primata koji svojim umom igra Pong. Devetogodišnjem makaku majmunu, zvanom Pejdžer, ugrađen je Neuralink u mozak. Pejdžer je prvobitno bio obučen da igra Pong džojstikom, a za uzvrat bi dobio nagradu u obliku slatkiša od banane. Dok je igrao, njegovu neuronsku aktivnost hvatao je uređaj koji ima 1.024 elektrode, nazvan N1 Link.
Ovi podaci su prosleđeni dekoderu koji je preslikao Pejdžerove neuronske obrasce u njegove pokrete džojstika. Posle nekoliko minuta kalibracije, softver je mogao da predvidi Pejdžerova kretanja analizom njegove moždane aktivnosti. Kada je tim Neuralink-a isključio džojstik, Pejdžer je nastavio da igra, koristeći samo svoj um. Musk je prethodno demonstrirao implant Neuralinka u mozgu svinje zvanoj Gertruda na događaju u septembru. Međutim svinje i majmuni, za Muska su samo početak. On sada planira da proizvede uređaj Neuralink za ljude sa paralizom. Ako to prođe po planu, Musk se nada da će svima nama ponuditi moždane implantate i na kraju spojiti ljudsku svest i (AI) veštačku inteligenciju. Šta bi moglo da pođe po zlu?
Islamski aktivisti traže zabranu Six Days in Fallujah
Sedmog novembra 2004. godine, ujedinjene snage američke, iračke i britanske vojske napale su Faludžu, grad u Al Anbar provinciji koji je od prvog maja bio pod kontrolom pobunjenika (kako iračkih tako i inostranih). Ova, druga bitka za Faludžu, smatra se najkrvavijom u osmogodišnjem ratu u Iraku (2003 - 2011). Kao i drugi moderni oružani sukobi, i ovaj je inspirativan autorima igara. Taktički FPS Six Days in Fallujah po mehanici je sličan Call of Dutyju i trebalo bi da se pojavi na tržištu tokom ove godine. Međutim, osim uobičajenih developerskih muka, razvoj komplikuje i sama tematika...
Savet za američko-islamske odnose (Council on American-Islamic Relations) sa sedištem u Vašingtonu, zvanično je pozvao kompanije Valve, Microsoft i Sony da igri uskrate distribuciju na svojim platformama. Kako je u saopštenju naveo Huzaifa Shahbaz, koordinator organizacije: „ova simulacija ubijanja Arapa glorifikuje događaj u kome je nastradalo na stotine iračkih civila, opravdava rat i osnažuje anti-islamsko raspoloženje kako u SAD-u, tako i u ostatku sveta”.
Ovakav stav prema igri nije nov. Six Days in Fallujah prvobitno je najavljen za 2009. godinu ali je Konami upravo zbog potencijalne kontroverze digao ruke od nje. Razvojni studio Atomic Games nije uspeo da nađe drugog izdavača i rad je obustavljen dve godine kasnije. U februaru ove godine, ponovo je isplivala, a sa njom i stare primedbe. Studio Highwire Games i izdavač Victura složni su da njihov projekat nema zadatak da podstiče bilo kakvu mržnju niti da se bavi politikom, već da ispriča verodostojnu priču (pri razvoju su konsultovani brojni učesnici sukoba) kako o vojnicima tako i o civilima čija se iskustva razlikuju.
Iako inicijativa deluje sumanuto, ostaje da se vidi da li će distribucija igre biti sabotirana. Naravno, ko je dovoljno motivisan da se uvredi to će mu lako poći za rukom. Zamislimo samo pritužbe na mali milion igara čija je tematika Drugi svetski rat jer se tobože u njima kokaju Nemci. Svašta...
Obeležite 25. godina Tomb Raider serijala sa ovom fantastičnom figurom Lare Kroft
Ova 2021. godina proći će u znaku raznih godišnjica vezanih za video igre, a među njima se nalazi i 25. godina Tomb Raider franšize. Square Enix je već objavio paket igara iz najnovije trilogije, a ujedno je najavljen rad na potpuno novoj igri.
U znak proslave četvt veka postojanja ove franšize, kompanija sa Novog Zelanda koja se primarno bavi specijalnim efektima, Weta Workshop, kreirala je specijalnu figuru Lare Kroft inspirisanu jednim od najuticajnijih nivoa, nazvan The Lost Valley. Firma Weta Workshop postoji već nekoliko decenija i vidi se da imaju umeća, u čemu pomaže i činjenica da su osvojili Oskare za rad na Lord of the Rings i King Kong filmskim ostvarenjima.
Figura prikazuje opaku protagonistkinju u dinamičnoj pozi, opremljenu duplim pištoljima u sred borbe sa 2 Velosiraptora. Fotografije figure su same po sebi odlične, ali video ispod prikazuje koliko je truda i detalja posvećeno u njenoj izradi. Figura je dostupna za prednaručivanje i prave fanove će koštati oko 1500 dolara, u 1:4 veličini. Ako nemate 1500 dolara onda barem uživajte u prezentaciji:
Google tužen zbog laganja o kvalitetu grafike i rezoluciji na Stadia striming servisu
Pre nego što je Google Stadia striming servis zvanično pušten u rad, kompanija Google je obećavala revoluciju na polju strimovanja igara iz oblaka, sa niskom latencijom, visokom rezolucijom i najvišim kvalitetom prikaza, i to u 4K.
Nešto malo pre izlaska servisa Gugl je povukao tvrdnje o 4K rezoluciji na bilo kojem hardveru i moći Stadia servisa. Nakon što je Stadia servis pušten u rad, viđeno je i u praksi da nije baš sve kako treba, pošto je rezolucija značajno varirala, kao i sam kvalitet grafike. Nakon što su krajni korisnici, igrači, videli o čemu se radi, krenule su razne žalbe na račun Stadia servisa, na šta su iz Gugla odgovorili da su krivi developeri, a ne oni. Zahvaljujući obmanama, sada je pokrenuta tužba na čak 42 strane i vezuje se za kršenje pravila o poštovanju ugovora i obmanjivanju pretplatnika.
Cilj tužbe je da se povređenim korisnicima nadoknadi šteta koju su pretrpeli, a ujedno se traži od suda da naloži kompaniji Google da javno prikaže realnu rezoluciju prikaza i FPS za svaku igru koja je u prodaji putem Stadia servisa. Da li će Google odogovarati za ove cehove koje je načinio sa Stadia servisom, teško je proceniti bez odluke suda. Ova kompanija je i ovako u problemima sa Stadia servisom, a nedavno su zatvoreni razvojni studiji u kojima se radilo na Stadia ekskluzivnim igrama.
Soni će nakon godina tavorenja imati najveći profit dosad - i to ne zahvaljujući elektronici
Japanski div, grupa Soni, ostvario je najveći profit u svojoj istoriji u fiskalnoj 2020. godini, koja se završila u martu ove kalendarske godine.
To je važan pokazatelj da se taj konglomerat, nakon više od 15 godina teških strukturnih reformi, konačno stabilizovao. Soni danas, međutim, nije ono što je bio u 20. veku – jezgro njegovog poslovanja više nisu elektronski i električni uređaji, već zabava i finansijske usluge. Za obične građane širom sveta Soni je sinonim za elektroniku, proizvode kao što su muzički uređaji, kompjuteri i televizori.
Taj div japanske elektronske i zabavne industrije, međutim, u prve dve decenije ovog veka prošao je kroz veliku krizu, koja bi se mogla okarakterisati kao ozbiljna egzistencijalna kriza, prenosi RTS. Za to je bilo više faktora, od kojih je najvažniji rast konkurenata u oblasti elektronske industrije, najpre iz Južne Koreje i Tajvana, a onda i Kine (a kada su u pitanju mobilni telefoni, naravno, i SAD), te kašnjenje u razvoju novih tehnologija kao što su televizori s tankim ekranima, pametni telefoni i drugo. Sada, međutim, japanski konglomerat, čini se, konačno ulazi u period mirne plovidbe jer su duge godine bolnih strukturnih reformi, čija se suština može opisati kao premeštanja jezgra poslovanja sa proizvodnje elektronskih i električnih aparata na razvoj konzola i softvera za video-igre, na muziku i film, počele da daju pouzdane rezultate.
Mučne godine
Zbog velikog pada prihoda početkom ovog veka, Soni je 2003. godine objavio obimne reforme u svrhu racionalizacije poslovanja, po kojima je trebalo da bude drastično smanjen broj snabdevača, komponenti korišćenih u proizvodnji i, naravno, radnika – njih čak 20.000. U drugoj polovini 20. veka Soni je decenijama važio za svetskog lidera u inovacijama – to je kompanija koja je, recimo, svetu dala vokmen (portabl plejer muzičkih kaseta), video-kasetu i kompakt disk (CD), zbog čega je takav razvoj situacije bio veliko iznenađenje za svetsku javnost. U sklopu tih bolnih promena, 2005. godine prvi put u svojoj istoriji, Soni je imenovao stranca, Amerikanca britanskog porekla Hauarda Stringera, za generalnog direktora. Te godine je i zaista otpušteno 10.000 radnika. O dubini problema s kojima se Soni suočio početkom ovog veka, a naročito nakon svetske finansijske krize, govori činjenica da je 2009. bio prisiljen da otpusti još 8.000 stalno zaposlenih i 8.000 privremeno zaposlenih radnika, te izvrši druge zahvate namenjene smanjivanju troškova, kao što je prebacivanje fabrike televizora iz SAD u susedni Meksiko.
U nastojanju da se eliminišu viškovi i preklapanja u organizaciji, te ubrza odlučivanje, strukturne reforme su nastavljene i narednih godina. U fiskalnoj 2012. otpušteno još 10.000 radnika širom sveta, uključujući tu, pored Japana, i Švedsku i Veliku Britaniju. Korporacija Soni se tada, nakon što je u fiskalnoj 2011. pretrpela gubitak od preko tri milijarde dolara, u čemu su važnu ulogu odigrali za izvoz pogubno, neobično veliko jačanje jena i zastoji u proizvodnji usled udara velikog cunamija, oslobodio poslovanja u oblasti hemijske industrije i srezao radnu snagu u fabrikama za proizvodnju displeja i televizijskih ekrana. I poslednjih godina, u pojedinim oblastima, Soni je gubio značajne količine novca. U 2017. je prodao ceo svoj biznis u vezi proizvodnje litijumskih baterija: četiri fabrike u zemlji i inostranstvu, sa osam i po hiljada radnika.
U 2018, Soni je za godinu dana zabeležio preko milijardu dolara gubitka u poslovanju vezanom za mobilnu telefoniju, u znatnoj meri usled rastuće konkurencije u Kini, gde su Huavej, Sjaomi i drugi domaći proizvođači drastično umanjili njegov tržišni udeo, ali i zbog opšteg pada u potražnji za tim uređajima i nedostatka inovacija u oblasti digitalizacije. Zbog toga, Soni je u 2019. zatvorio svoju fabriku pametnih telefona u Pekingu i premestio deo proizvodnje u Tajland. Ove godine u toku je postupno zatvaranje postrojenja za proizvodnju audio-uređaja sa blizu 3.400 radnika na malezijskom ostrvu Penang, mada će dobar deo radnika biti prebačen u druge Sonijeve fabrike.
Put ka ozdravljenju
Međutim, japanski mediji javljaju, da će grupa Soni na kraju fiskalne 2020, koja se završava 31. marta ove kalendarske godine, ostvariti neto profit od preko 10 milijardi dolara, najviši u istoriji, sa tendencijom stabilnog poslovanja i u narednim godinama. Ubedljivo najveći deo tog kolača, oko 3,2 milijarde dolara, dolazi iz oblasti video-igara (Sonijeve Plejstejšn mreže), a visokoprofitabilni su i poslovanje u vezi s muzikom i finansijskim uslugama, sa po oko 1,5 milijardi operativnog profita. Tek onda na red dolaze poluprovodnici i elektronski uređaji, i jedni i drugi sa po nešto više od milijardu dolara operativnog profita. Iako u plusu oko 700 miliona dolara, poslovanje u oblasti filmske industrije nije ušlo u sam vrh liste zbog zatvaranja bioskopa i, kasnije, ograničenja broja posetilaca prouzrokovanih epidemijom koronavirusa. Nakon pada u gubitke u fiskalnoj 2008, Soni je beležio negativan rezultat sve do fiskalne 2015. godine, kada su reforme konačno urodile plodom i konglomerat blago vratile u pozitivno.
Iza boljeg poslovanja u poslednjih pet godina i skoka profita u fiskalnoj 2020, smatraju japanski stručnjaci, nalaze se gore opisani, konstantni napori za racionalizaciju i prebacivanje akcenta u ulaganju sa razvoja i proizvodnje elektronskih uređaja (grane u kojoj je, u konkurenciji sa kompanijama kao što su Samsung ili Epl, Soni počeo da kasni u inovacijama i obaranju cena krajem devedesetih i početkom dve hiljaditih) na industriju zabave: video igre, muziku i film.
VSS Imagine kompanije Virgin Galactic je sjajni svemirski brod sledeće generacije
Virgin Galactic je na YouTube-u otkrio svoj prvi SpaceShip III, koji će započeti testove na zemlji i „letove održavanja u vazduhu“ kasnije ove godine.
To je jedno upadljivo plovilo koje na sjajan način kanališe svoj “Star Wars” izgled. Završna obrada je od materijala nalik ogledalu koji bi trebalo da odražava njegovu okolinu, bilo da je to crnina svemira ili plavetnilo zemljine atmosfere. Nije sve u estetici: ovaj materija takođe nudi toplotnu zaštitu. Treća generacija svemirskog broda kompanije Virgin Galactic ima modularni dizajn, čiji je cilj da dodatna poboljšanja učini lakšim i jeftinijim. Prema navodima kompanije, Imagine će: „postaviti temelje za dizajn i proizvodnju budućih vozila“. Sa ispitivanjima koja će početi na ovom prvom brodu na leto, kompanija već radi na drugom brodu VSS Inspire. Virgin Galactic želi da ima 400 letova godišnje po svemirskoj luci i za to će im biti potrebno više brodova.
U neposrednoj budućnosti, Virgin Galactic se fokusira na svoj sledeći probni let za VSS Unity, model SpaceShipTwo. Ispitivanja su zakazana za maj 2021, ali su nekoliko puta vraćena na dalje tehničke provere nakon što je test kompanije u decembru 2020. završio neuspehom. SpaceShipTwo možda nije tako sjajan, ali ipak je jedan vrlo skup prototip letelice. A ako čekate svoja prva turistička putovanja u svemiru, to će verovatno biti 2022. godine, ako ne i kasnije.
Tema: 
