Наравно, људи уносе испразност како у појмове тако и у своје животе. Али они морају такође да одустану од тога и да се присјете како гријеше. Дужност писца књиге морала је бити да укаже на пропуст и да га жигоше, тј. да окрене контру, а не да се солидарише и још више утврди проблем. Ако теби Лајт неко разбије прозор на кући нећеш ли ти поправити тај прозор ? Или ћеш кад је већ нешто отишло до ђавола узети чекић и срушити и преостале прозоре ? Као и на другим темама и овде кажем: ако је око тебе тешка ситуација помози некоме. Тим што ћеш само причати о томе како је лоше и тражити кривца, не само што губиш вирјеме већ и још више отежаваш и онако мучну ситуацију. Управо је ово била и једна од основних улога Цркве Христове. Лутиргија се одржава редовно сваке недеље. Али није довољно само доћи у цркву и престајати, већ треба и активно учествовати у литургији. Треба осјетити шта је то Љубав, који је пут до Бога итд... Ако причамо само о томе како је то све празно и безвриједно ништа нећемо учинити,али ако се тргнето, уђемо у Цркву и осјетимо шта су ти појмови биће нам много шта јасније.




Рећу ћи ти да је битно. Сва имена у употребу су увели људи, али ништа ту није случајно нити безразложно. Ни једно име Богу није безначајно. То се често наводи и у Библији.

И сваки који призове име Господње спашће се.(Јоил 2,32)


Знам, постоје различити језици, различити изговори, али све се на крају своди на превод једне те исте ријечи која има прецизно значење. Увођењем синонима можемо употребљавати различите ријечи, али зашто се и једне од тих ријечи одрицати ? Није ли свако Господње име велико?




Божје име се рађа Лајт. Оно није било каква комбинација слова. Њим смо удраили печат нашег односа према Богу, и наравно да нам је оно значајно. Бог не би имао име за какво ми знамо када не би постојао језик којим смо у стању да комуницирамо. Овако свако име има тежину. И ни једно није настало произвољно. На питање да ли је битније Адам, Јахве или Христос кажем ти да су сва једнако важна као и сама рјеч Бог. Ја управо стално алудирам на то да је направљена грешка што је у тексту име "Бог" прокоментарисано као неприкладно, а узето "биће" које и није Божје име већ више философски појам. На ово питање ваља додати и примјер о Света Три Јерарха...Наиме у Цариграду су у доба Алексеја Комнена настале несугласице око тога који је светитељ међу ова три највећи: Свети Василије Велики, Свети Јован Златоусти и Свети Григорије Богоносац... Свако је имао засебне особине које у се нарочито истицале, те су према томе и људи били подјељени (готивећи различите особине) при одговору на питање: Који је највећи ? Све се напокон завршило чудесним сновиђем епископа Евхаитског Јована. Јавила су му се сва три светитеља и рекла: "Ми смо једно у Бога,као што видиш и нема у нама ништа противречно, него смо сваки у своје време побуђивани Духом Божијим, писали разне књиге на спасење људи. И међу нама нема ни првог, ни другог, него ако једног споменеш одмах су и друга двојица ту." Ово је и одговор на питање: "које је међу свим именима Божјим највеће?" Довољно је само погледати како се у Цркви Христовој слави име Христово или како се у џамији моле Алаху, па да се види како се ни једно име не велича више једно од другог, већ се оба Божја имена једнако величају. Име је битно јер је оно средство којим ћемо успоставити комуникацију са Богом. Осјећање Љубави и радости и јесу сврха свега, али и ријечи као средства су такође неопходна...   

U ovome ti je sustina svega. Treba se u tebi roditi. I to nije ime sastavljeno od reci. Covek prica o ljudskim recima. Ko je u sebi pronasao Njegovo ime, ne trebaju mu reci, ne treba mu ljudsko ime, ... to ime oseca u sebi , i nema potrebe za izgovaranjem. Jer bilo koje ime da nadene, nece biti u potpunosti tacno.  O tome govori i ono sto si citirao.


A sta priziva ?? Ime ili nesto drugo ? Oseti ime Tvorca u sebi, bices na njegovom  putu.  jer ovo:


Ono sta je u srcu, to su njegove reci. A ne reci ljudske.