Reći ću jednostavno:

Erotika je u mas medijima prilično zabranjena. Kontrolira se. Ako ćemo zapravo, to je pokazivanje ljudskog tijela i vođenja ljubavi - to nam ne bi trebalo biti strano.

Odmah da se ogradim - ne govorim o nekim izopačenim oblicima pornografije već i uobičajenom - muško-žensko odnosu, koji je zapravo lijep!

S druge strane imamo nasilje, koje se kontrolira, ali manje. Danas je relativno OK vidjeti poprililno krvav i nasilan film na TV-u u redovnom programu.

Dojam je da se mediji ne odnose jednako prema erotici i nasilju. Dok erotiku strožije kontroliraju prema nasilju su popustljiviji.

Sjećam se onog famoznog Janet Jackson skandala, kad joj je ispala cica na poluvremenu Superbowla. Tad se oko tog digla starvična panika ovdje u USA, cenzura ovo-ono. Mislim si - pa šta - jedna sisa ispala, navljačili smo to još kao bebe i sad je frka jer će to "negativno utjecat na djecu". OMG.

U istom poluvremenu (kao i non stop na stanicama) prikazivale su se reklame za tablete ED (erectal disfunction, kao da je frka ako neko dijete vidi sisu ali nije frka ak neka djevojčica priupita mamu što je to erektivna disfunkcija i mama joj objasni da je to kad se nekom čiki gnjurac ne diže) 
Pored toga - krv na ekranu je normalna pojava.

Dakle - ukratko - OK je kad se prikaže kako u nekom filmu neko biva zaklan, ali sisu brate ne pokazujte na TV-u. Meni tu nešto smrdi! Kako je kod vas? Vađe mišljenje?

Potpuno se slažem sa tobom. Kad bi bilo više seksa manje bi bilo nasilja. Jedini problem je u reklamama. Kako da prekineš neki ručni rad reklamom za deterdžent? A krvavu scenu baš je zgodno. Čak je upečatljivije.

E dobar si! Inače, slažem se da je bolje da na TV-u ima više erotike nego filmova Stivena Sigala.


 

Nemam ništa protil lepo upakovane i fino dozirane erotike, a od nasilja mi se više diže kosa na glavi. Koliko ga ima u svim mogućim medijima, to je već patologija.

E sad bi ja mogao o teorijama zavere uzduz i popreko - ali ajde da srocim celo naglabanje ukratko:

Sadasnje stanje ljudske sexualnosti je olicenje nase duhovne (ne)razvijenosti i (ne)poznavanja nase sopstvene duhovne prirode. Oni koji su igrom slucaja dosli u poziciju da vladaju drugim ljudima shvatli su da je sexualnost nesto sa cime se najlakse moze manipulisati da bi coveka drzali u podanickoj kontroli. Svi znamo koliko je sama crkva (crkve) a narocito semitska verovanja uticala na to. Ljudsko telo se oznacava kao taboo da bi se kontrolisao najprirodniji ljudski poriv za postizanjem zadovoljstva i najlaksi put upoznavanja samog sebe. Zadovoljstvo je zamenjeno strahom i paranojom koji se stvaraju bombardovanjem ljudskih umova slikama nasilja. Potpiruje se osecaj ljudkog ega da je smrtan i razvija sa fobija od sopstvene smrti. Krug tako hrani samog sebe jer covek koji je uplasen za sopstveni zivot je najlakse uteran u novi krug nasilja. U svemu tome mu je njegovo sopstveno telo servirano kao izvor greha i paklenih muka umesto zadovoljstva i upoznavanju sopstvene spiritualnosti. USled represije sexualnosti javljaju se i neizbezni kontra-efekti - zlostavljanje maloletnika, silovanja i sve sto opet dolazi kao produkt uplasenog i nasiljem opsednutog i namucenog coveka.

To me podseti na onu vrstu manipulacije da kada se osoba prepadne(a nakon toga ide reklama za recimo Milku) onda vidi prekid filma(olakšanje) i dobije "predlog" ukusne zanimacije kako bi se skrenula pažnja na nešto lepo kad je teško.
 Ne jedemo li ponekad više kad smo pod stresom i ne kupujemo li gomilu gluposti koje nam nisu potrebne?

Jedna analogija
America=Hypocrisy

Da naglasim samo da nisu čitavi narodi devijantni nego da postoje takve pojave u medijima.Mi odavno imamo televiziju Pink koja od samog starta servira izveštačenost,pozerstvo,lažno ponašanje..Jednom rečju Fake life style.
I sada imamo generacije mladih potpuno desocijalizovane-ne umeju da kažu obične reči kao što su "Hvala","Izvoli","Molim"..Pozdravi prilikom susreta,upoznavanje prijatelja koji je u vašem društvu sa osobom koju sretnete na ulici a znate je i masa primera nasilne komunikacije i sličnih stvari...Mislim da od televizije nema većeg smeća.Zato se ljudi koji imaju malo više svesti okreću sve više internetu kao objektivnom izvoru informacija.

AMIR TELIBECIREVIC LUNJO: PORNOGRAFIJA, EROTIKA I SLICNE DRUSTVENE POJAVE U SARAJEVU NEKAD I SAD

Erotska umjetnost u cijelom svijetu lagano iscezava. Onaj dio sto se zvao umjetnost transformisao se u jednu vrstu industrije odnosno biznisa, a sama erotika je "mutirala" u pornografiju. To je kulminiralo u drugoj polovini dvadesetog vijeka kroz multimedijalni tehnoloski razvoj i nije mimoislo gotovo nijedan evropski grad pa tako ni Sarajevo. Medjutim Sarajevo se nalazi u srcu balkana gdje politicke promjene i problemi nisu rijetki a gotovo uvijek su vezani za sve sfere zivota pa tako i svjetske trendove u koje djelimicno spada i pornografija. Ovaj grad je manje vise pratio evropske i globalne trendove zadnjih pedesetak godina sa jednim vremenskim vakuumom provedenim pod opsadom i ratom. Ipak nesto se i tada desavalo u gradu. U cjelini sve ostalo i glavno sto se desavalo pod opsadom vise je vezano samo za ogoljenu perverziju i bez sexa ali to je posebna prica. U skladu s tim moze se pricati o razvoju erotike i pornografije u Sarajevu prije, za vrijeme i poslije rata (ovog zadnjeg naravno). idemo redom svakako. Prije rata (otprilike negdje od sredine sezdesetih do pocetka devedesetih) U gradu se tradicionalno pravo puno psuje kao i u citavoj balkanskoj regiji. Svaka druga ili treca recenica sadrzi sleng zamjenice za muski ili zenski polni organ. Psuju sve generacije i drustveni slojevi. Ljudi jedni druge verbalno salju u biolosko anatomsko mjesto rodjenja na majcinom tijelu. To se radi i sa prijateljima i sa protivnicima. U svemu tome pojave se neki "moralisti" iz komunisticke partije koja je nekad tu vladala i promovisu alternativu tim za njih neukusnim i vulgarnim psovkama. Oni su se nadali da ce ljudi jednostavno psovati boga umjesto svega drugog sto psuju. Puno godina poslije, poneki komunisti su skontali besmisao psovanja boga u komunizmu i ateizmu jer se psuje ono cega nema prema njihovom vjerovanju. Poslije su opet presli na majke, sestre, oceve i pojedine organe (ali bog je i dalje na udaru neovisno od ideologije). E sad, kakve veze oni imaju sa pornografijom ili erotikom ? Gotovo nikakve, ali je zato obratno. Erotika i porno imaju veze sa njima. Ta veza je u onom perverznijem dijelu pornografije zamotana bljutavim moralisanjem (iako ce mnogi reci da ne postoji perverzni dio pornografije nego je sve perverzija ali to je njihov problem). Samozvani moralisti su iskompleksirani ako se ne istaknu unutar partije pa se izivljavaju na svojim zenama kod kuce ili na narodu ako imaju mogucnosti. Toliko o perverziji pa makar i moralnoj. Ona prava i koliko toliko sofisticirana erotika pojavila se u nekim casopisima sezdesetih godina. Ali od toga je pravljen tabu samo ako to izadje iz okvira humoreske. Drugim rijecima lascivni vicevi, erotske karikature, filmovi i listovi tog karaktera nisu bili na udaru cenzure bas zato sto se smatralo da ce narod to prihvatiti kao smijeh i zabavu. Ako bi to uzelo ozbiljnijeg maha (filmovi, goli foto modeli i sl.) onda bi se to sporije razvijalo ali ipak nekako razvijalo. Sarajevska prostitucija po mnogo cemu nije imala skoro nikakve veze sa razvojem pornografije jer je bila i dosta specificna te spada u sasvim posebnu pricu. Krajem sedamdesetih skupa sa invazijom filmova Kung fu tematike stigli su u grad i prvi filmovi koji su bili sexi karaktera. Bili su nesto izmedju erotike i tvrde pornografije. Tada su bivse pubertetlije zavidile novim generacijama koje su imale na cemu da razvijaju svoje sexualne mastarije za razliku od njih koji su sanjali o italijanskim i njemackim casopisima u svoje vrijeme. Distributeri novih filmova su davali imbecilne prijevode filmova, jedan od najpoznatiji "Hopa cupa u krevetu". Neobicno je da su mnogi tada popularni sarajevski rock bendovi na omotima svojih albuma imali neke poluduhovite lascivne ili vulgarne foto motive. Osamdesetih je doslo do nekakvog cudnog spoja svakodnevne pornografije i lokalnog crnog humora sa kamarom viceva i asocijacija na sve i svasta. Sarajevo nije imalo porno kina, ali su se pornici prikazivali u bilo kojem bioskopu. Najprije u vrlo kasnim satima. U dnevnim terminima su bili uglavnom "normalni" filmovi ostalih zanrova.
Iz godine u godinu to se mijenjalo pa su pornici uskoro pustani i u rano predvecerje. Plakati filmova nekad jesu a nekad nisu imali upozorenje da je to samo za odrasle. Ipak svejedno, sa ili bez upozorenja bilo ko je mogao kupiti kartu i pogledati te filmove. Ilustrovani plakati su isticali sve vise krupnih planova oralnih i analnih sexualnih radnji. Cenzura skoro da nije postojala. Tokom predstave unutar kina zanimljive su bile face starijih cistacica i onih sto rade na blagajni. One bi setale po sali dok traje film a bljestavilo velikog platna bi im osvjetlilo lica sa primjetnim izrazom gadjenja ili dosade. Prodrijeti tada u njihove misli bilo bi kao u neku pravo rijetku knjigu ciji autor je pisao najiskrenije sto ljudsko bice moze. Kada bi naisle najcesce porno radnje preko velikog ekrana kao sto su felacio ili kunilingus (uzmite rijecnik latinskog) iz publike bi izletio komentar tipa : "Jo divi mu kite jes debela ko tajsonov vrat stare mi"! Ili konverzacija djevojke i mladica kroz mrak kino dvorane. On je u jednom a ona u sasvim drugom kraju sale ali to im ne smeta pa se dovikuju i usput zabavljaju ostale posjetioce. On nju pita "Kad ces ti imat ovake sise" misleci u odnosu na porno divu koja se pojavljuje na filmu u tom momentu da bi se natakla na ud mladica koji lezi I ceka, a zenski glas iz nepoznatog pravca u bioskopu upitno odgovara "a kad ces ti imat ovaku priliku" misleci na frajera sa filma koji je u ekstazi sa porno glumicom u tom trenu. Kino operater, covjek koji je alfa i omega u cijeloj predstavi jer on je taj koji pusta i pokrece film, nije izvan takvih razgovora i aktivnosti. Naime osamdesetih su prije pocetka svakog filma u kinima pustali na platnu ogromnu poruku o zabrani pusenja u sali. Kao lagano upozorenje u formi molbe najcuveniji slogan iz tog vremena prije pocetka filma u svim kinima bio je "hvala sto ne pusite u sali". Za vrijeme jedne od mnogih scena felacia u nekom pornicu (u lokalnom slengu felacio mnogo poznatiji kao pusenje) dosjetljivi kino-operater je nakratko pustio taj reklamni slogan preko citavog ekrana - "hvala sto ne pusite u sali". To je bilo u jednom od nekadasnjih sarajevskih kino sala koje vise ne postoji kao takvo. Jacanje video produkcije smanjilo je broj posjetilaca kino dvoranama u koje su jos zbog pornica odlazili poneki ljubavni parovi i rane pubertetlije. Grad je uskoro dobio prvu i jedinu porno videoteku.
Pred sami rat trafike su bile pune porno magazina raznih kalibara, a ponajvise iz Slovenije. Neki od njih su se prodavali zapakovani u celofan sa porukom - samo za punoljetne. Ubrzo su na naslovnicama mnogih magazina koji su cesto stajali na najistaknutijem mjestu u izlogu bile fotke sa najudarnijim sexualnim radnjama u krupnom planu. I casopis i slike su bili tako postavljeni da ih je mogao vidjeti bukvalno bilo koji prolaznik. Najmanje dijete je moglo doci i kupiti takav list sa izgovorom da ga je poslao tata da kupi, a radi fola usput bi kupio i cigare. Ticano one poruke - samo za odrasle ili za punoljetne, nije poznat nijedan slucaj da je prodavac trazio licnu kartu od kupca ili da ga je pitao koliko mu je godina. Bitno je da trgovina tece. Nekako je prikladnija ona varijanta - Samo za dorasle, a odnosi se i na prodavace. Tokom rata i opsade
Svakodnevno lesevi po ulicama, krv, masakri, glad, mrak, detonacije, opsada, snajperi, kokuzluk enterokolitis i opet pornografija. Erotika je nestala, dobar ukus takodje. Sex u svom najosnovnijem obliku nije, bez obzira na sve okolnosti. Ljudi su pravili djecu sto iz prkosa, sto iz dosade (ili slucajno). Razvila se i podosta nezavisna grana pornografije - ratna prostitucija. Medjunarodne UN trupe, takozvane mirovne snage, smjestene unutar i oko grada, postale su djelimicno i medjunarodne snage makroa. Ratna prostitucija se obavljala naravno neoficijelno, "ispod stola". Sve je bila ko neka javna tajna. Druge godine rata koja je djelovala skoro apokalipticno po atmosferi i tezini rata razvila je donekle organizovanu UN - Sarajevo prostituciju. Bilo je i najbjednijih slucajeva kada bi se djevojke samo skidale pred nekim unprofor vojnicima za nekoliko konzervi sa mesom ili pojacanom dozom "humanitarne" pomoci. Radile bi i nesto vise za poneku paru ili citav paket kvalitetnije hrane ili pica. S druge strane zabiljezeno je i nekoliko slucajeva prostitucije na visocijem nivou. Djevojke su visoko obrazovane, govore aktivno po dva ili tri jezika, zavrseni fakulteti, te prijeratno jet-set iskustvo po zapadnoj Evropi i poznavanje svih sexualnih tehnika. Takve su radile samo za pare i to posebno visoke cijene, najcesce sa oficirima (ili cak i politicarima) umjesto vojnicima.
Sa njima su uz visoku diskreciju organizovane i orgije. Bilo je i slucajeva pedofilije kao i homosexualaca ali u dosta manjem obimu. Onda opet u onom "donjem sloju" medju svakodnevnim smrtnicima pornografija je bila jedan od izvora zarade, mada vrlo male. Nekadasnji kolekcionari porno magazina iznosili bi na ulicu svoje casopise i prodavali ih ili mijenjali za cigare i hranu. Iako je najveci dio stanovnistva bio u kokuznom stanju i kupovano je samo najjosnovnije dok se jos moglo naci, ipak nije izostajalo musterija za takve listove. Bili su to mladje sarajlije koji bi to kupovali da nose sa sobom na liniju fronta ili jednostavno zato sto bi im to bila jedina zabava. U prilicno rijetkim trenucima kada bi bilo elektricne energije mogao se pogledati i neki sacuvani pornic na video rekorderu. U svim drugim slucajevima morala se koristiti vlastita masta. Ali cak i najbizarnija sexualna masta nije mogla da se poredi sa tadasnjom ogromnom perverznom prljavstinom politicko vojno ratne situacije u gradu koji je bio pod najduzom opsadom u modernoj historiji. Nakon rata
Posto rat nije zavrsen nego prekinut dejstvom zamrsene i mocne svjetske politike, tako smo imali mir ali ne bas i slobodu. Takvo stanje je djelimicno uzrokovalo pojavu ticano pornografije, narkomanije i prostitucije slicnu onoj u svim post komunistickim zemljama. Kazem djelimicno jer su ovi prostori i prije i poslije bili samo slicni ali nikada isti kao bivsi istocni blok, ili zasto ne i kao zapadni blok. Djevojke sa istoka se ilegalno dovode u Bosnu i koriste onako kako se koriste i na zapadu. Odmah nakon rata to nije bilo toliko izrazajno ali kako je vrijeme odmicalo to je postajalo ozbiljnije. Svoj link sa svijetom pornica Sarajevo je zadrzalo kroz reaktiviranu jedinu porno videoteku od prije rata i kroz police sa porno kasetama u svim drugim gradskim i prigradskim videotekama. Trafike su pune porno casopisa uvezenih uglavnom iz Hrvatske ali i iz mnogih zapadnoevropskih zemalja. Ponovo se vracaju i erotski listovi mada je erotika odavno izvan fazona.
Pornografija je ipak priznata kao industrija za razliku od erotike, a javlja se i u stripovima, knjizevnosti, umjetnosti i svakodnevnom zivotu. Na TV-u se mogu vidjeti programi lokalnih nezavisnih i drzavne televizije, kao i susjednih Hrvatske zapadno i Srbije na istoku. Jedan od tih TV kanala izaziva posebnu paznju mnogih generacija. Emituje se iz Beograda a zove se TV Palma. Oni koji su mogli uhvatiti prijem Palme svojim antenama imali su priliku skoro svaku noc oko dva i trideset vrlo kasno, pogledati pravi dugometrazni hard core pornic bez ikakve cenzure. Narocito u istocnom dijelu grada koji je blizi predajnicima sa srbijanskim programima. Zanimljiva je i panorama sa jednog brda iznad starog grada. U vrijeme kada pocinje pornic na Palmi, pogled pruza iz vece daljine atraktivno blinkanje sicusnih svjetala iz mrklog mraka na susjednom brdu ili dolini. Ljudi bi palili televizore ili sobna svijetla po stanovima i kucama sirom naselja. Zatim bi uzivali u besplatnoj porno predstavi u sred noci, a ujutro bi spavali do kasno. Posto je bilo preko sezdeset procenata nezaposlenih mnogi su imali i vremena da tako nesto sebi priuste. Par godina poslije, kada su zbog rata na Kosovu po Srbiji djelovali NATO avioni, to je uzrokovalo prestanak emitovanja mnogih TV i radio stanica iz Srbije na BH teritoriji, pa tako i Palme. Neke sarajlije su samo zbog toga bile kivne na avione NATO pakta. TV Palme nema vece vise od godinu dana u gradu te nema ni besplatnih dugometraznih HC pornica. Kao da su to ocekivali unaprijed mnogi su napravili solidnu kolekciju snimajuci te filmove na video kasete.
Ove godine je cak snimljen i prvi BH porno film na profesionalnom nivou negdje u Madjarskoj, a ocekuje se i sirenje takvih aktivnosti.
Neoficijelno i na divlje, prvom "BH porno zvijezdom" smatra se slavni muzicar iz Sarajeva Goran Bregovic. On se pocetkom rata zadesio daleko od Sarajeva, negdje u Francuskoj a kasnije u Beogradu. U njegov sarajevski stan uselile su neke izbjeglice kao sto je bio slucaj sa mnogim drugim stanovima. Ti ljudi su Breginom stanu pored ostalog nasli i jednu video kasetu za privatnu upotrebu. Na snimku kasete je Bregovic koji vrsi neke najprljavije sexualne radnje sa djevojkom koja je navodno djelovala drogirano. Ta kaseta je umnozena u nekoliko stotina kopija i postala svojevrsni porno hit koji se mogao naci u nekim lokalnim videotekama. To opet mozda i vise govori o mentalitetu ovdasnjih ljudi nego o samom Bregovicu. Neki zlobnici tvrde da se Brega dugo nije smio vratiti u Sarajevo ne zato sto je bio za vrijeme rata u Beogradu, vec zato sto mu je skoro sva raja kod kuce vidjela velicinu spolovila te se on ko fol stidio. U danasnjem politickom establishmentu opet imamo dosta samozvanih "moralista" koji dizu glas protiv pojave sexa u javnom zivotu, ali ne mogu sprijeciti dizanjem svog glasa da se ljudima dize nesto drugo ili trece. Samo da im se dize pritisak. Ti isti moralisti su dostojna zamjena nekadasnjim licemjerima iz vremena komunizma i socijalizma. Samo naravno sa pozicije drugacije ideologije, ali po nacinu djelovanja uglavnom su isti. Danasnje seronje tog tipa svoju pricu baziraju na religiji i duhovnosti i to na takav nacin da stvaraju zapravo vise materijalizma i cinizma na minimum duhovnog. Da li oni to znaju ili nenamjerno rade to je tesko reci, moguce da je istovremeno i jedno i drugo. Oni koji ih podrzavaju u verbalnoj borbi protiv pornografije umjesto da se bave puno vaznijim problemima u gradu i zemlji, ne primjecuju da su sva balkanska drustva najveca psovacka drustva skupa sa njima kao dijelom tog bogatog vokabularnog kolorita. Uzalud se bore protiv porno industrije u njihovom okruzenju, a plus to rade na smijesan i bljutav nacin i dalje nesvjesno i polusvijesno koristeci porno terminologiju u stalnom govoru. Oni ponavljaju "svetu mantru u svakodnevnim rijecima : picka, jebiga, govno, kurac, materina, pizda, sisa, guzica, zajebavanje, jebo te, sranje, supak, popusiti, dupe...(sami dopunite listu)

Link

Морална паника - Јована Ђукић

Термин морална паника се односи на претњу нечему што се сматра важним за један друштвени поредак. Углавном је у питању претња усвојеним традиционалним нормама које одржавају један друштвени систем. Таква пољуљаност система се јавља услед промена и преображаја у нешто ново и непознато. Одређени догађај ће се опажати као велика претња и подстаћи ће моралну панику уколико је друштво или један његов део у кризи или пролази кроз узнемиравајуће промене. Битно је истаћи да се те промене не тичу страха од природних катастрофа, рата, тероризма и сл., већ се односе само на страх од друштвених поремећаја који угрожавају поредак, ремете традиционалну улогу породице, а нарочито ремете односе међу половима и генерацијама.

Особине моралне панике су различите, али две се највише истичу и око њих постоји сагласност:

- мора да постоји висок степен забринутости због понашања одређене групе људи
- повећан ниво непријатељства према онима који се сматрају претњом

Поред ових особина, јављају се и друге као што су несталност и несразмерност. Несталност моралне панике значи да се она појављује изненада и траје кратко. Несразмерност се односи на претпоставку оних који се користе термином морална паника да је претња или опасност много значајнија него што се истиче на основу реалистичне процене.

Британски социолози су током седамдесетих година развили појам моралне панике, позивајући се на идеје америчких социолошких теорија девијантности и колективног понашања.  Први извештај о моралној паници је објавио Џок Јанг, британски социолог, 1971. године. У том извештају је разматрао проблем забринутости јавности због статистичких података који су показивали пораст употребе дроге. Морална паника настала услед повећег узимања дроге је узроковала повећу контролу, већи број хапшења особа везаних за коришћење дроге. У овом случају се јавља спирални ефекат интеракције који и доводи до феномена моралне панике. У питању је спирални ефекат интеракције између медија, јавног мњења, интересних група и власти. "Спирала значења" (Томпсон, 2003) повезује различите чињенице у привидно логичну целину, која је идеолошки обојена. Појаве су у спирали тако повезане да нужно изазвају моралну панику.

Но, заслуга за систематско увођење овог појма припада Стенлију Коену, британском социологу. Он је проучавао појаву туча између модса и рокера током шездесетих година у Британији и тако је настала прва социолошка анализа моралне панике. Овај догађај је био 1964. године у приморском граду Клактону, а привукао је пажњу јер су актери били млади који су увек окарактерисани као ризична и непредвидива група. Наиме, у питању је био сукоб између две групе младих који су се разликовали по стилу облачења и по животном стилу. Медији су цео догађај додатно "напумпали" и на одређен начин представили јавности што је и заправо изазвало специфичне реакције. Коен је медијско представљање овог догађаја свео на три равни:
·          преувеличавање и искривљење
·          предвиђање
·          симболизација

У овом случају преувеличавала се озбиљност догађаја, број учесника, број претучених и величина штете. Искривљење се односило на представљање догађаја сензуалним и драматичним насловима у новинама. Предвиђање се тицало сталног прогнозирања да ће се такви инциденти понављати, да су слични догађаји који су се јавили и који ће се јављати повезани. Актери догађаја као и сам догађај у медијском представљању су били носиоци одређених симбола. Одређени стил је симболисао одређено понашање. "Чини се да су друштва с времена на време подложна периодима моралне панике. Одређено стање, догађај, појединац или група јављају се, а убрзо потом бивају означени као претња друштвеним вредностима и интересима; њихову природу масовни медији представљају на стилизован и стереотипан начин...."(С.Коен, 1972: 9 у К. Томпсон, 2003: 16). Коен приказује етапе моралне панике:
·          нешто или неко се дефинише као претња вредностима или интересима
·          ову претњу медији приказују у препознатљивој форми
·          нагло расте забринутост јавности
·          јавља се реакција власти или оних који утичу на стварање јавног мњења
·          паника се повлачи или резултира друштвеним променама

Велика Британија није једина у којој су забележени случајеви моралне панике, заправо у свим напредним индустријским друштвима има периодичних избијања моралне панике. Чини се дакле да је морална паника карактеристична за модернизам, касни модернизам или постмодернизам. Брзина којом се промене одигравају, све већи друштвени плурализам, стварање различитих вредности и стилова живота води у сукоб између различитих друштвених групација различитих интереса. Томпсон тврди да је већ опште прихваћено да је ово доба моралне панике, што је поготово видљиво у новинарским чланцима и телевизијским емисијама. Али морална паника није настала у савреманости, она постоји већ више од једног века, наравно увек су се млади представљали као неморални, склони криминалу, који пропагирају промискуитет и намећу ново. Морална паника садашњости је другачија. Прво, услед општег убрзања живота, брже се смењује и морална паника, где једну појаву убрзо потискује друга. Ово се може повезати са горе наведеном особином несталности, која одликује појаву моралне панике. Друго, свеобухватност панику у савременом добу чини другачијом. Савремена паника увлачи много више људи. "Савремена паника, чини се, хвата много више људи у своју мрежу. Рецимо, паника у вези са злостављањем деце доводи у питање саму институцију породице, и то посебно физичке односе између очева и деце и, може се рећи, одражава нелагодност која се односи на мужевност и улогу оца уопште" (К. Томпсон, 2003: 10).

Моралну панику проучавају социологија колективног понашања и друштвене девијатности, као и социологија медија. Задатак социолога је да покуша да разуме те догађаје, да покуша да разуме различита објашњења која им се приписују. Томпсон наводи да социолошки приступ друштвеним проблемима може бити објективистички и конструкционистички. Објективистичко гледиште сматра да одређена појава ствара проблем самим тим што штети или узнемирава знатан део друштва, а истраживач треба да испита ту појаву. Конструкционистичко гледиште истражују како људи дефинишу, износе и намећу захтеве, како своју забринутост износе у јавност. Но, постоје разлике међу становиштима које заступају одређени социолози. На пример социолог девијатног понашања Хауард Бекер ставља нагласак на "моралне активисте" када дефинише девијантно понашање појединца. Медији, по њему, узбуркавају јавност и то захваљујући деловању моралних активиста, који покушавају да јавно мњење укључе у акције друштвених покрета, ради стварања притиска на власт, да би она потом појачала друштвену контролу и регулацију морала.

Другачије гледиште заступа Мартин Џејкс, који сматра да је друштво данас моралније него што је било. По њеми  ми данас живимо у много захтевнијој моралној клими. "Када сам педесетих година био дечак, злостављање деце, подела рада на основу пола, насиље над женама, педофилија и еколошка свест, да наведем само неколико примера, нису се ни помињали, а често ни препознавали. Наш морални репертоар се изузетно проширио" (Јацqуес, Гуардиан ,9. новембар 1996 у К. Томпсон 2003: 13).

Појам ризика се често доводи у везу са моралном паником. Заправо пораст разноликости и новина ствара осећај ризика, а то утиче и на учесталост моралне панике. У таквој ситуацији политичари и медији још додатно погоршавају ситуацију стварајући јачи страх. Медији се такмиче у присвајању публике тиме што ће да увеличају неки догађај. Политичарима је с друге стране лакше да усмере пажњу на морална питања него да траже решења за тешко решиве проблеме. Улрих Бек је писао о друштву ризика, које је битно и за објашњење моралне панике. Овај аутор сматра да нам је потребна социологија "друштва ризика", која ће се бавити проблемима ризика и страха од ризика него теоријама и појмовима из ранијег периода модернизације. Модернизација управо повећава ризике, али повећава и свест људи да су јој изложени. У питању су ризици и последице модернизације, који се појављују као неминовне опасности и претња за живот биљака, животиња и људи. Али, ризично друштво, по Беку “није ограничено само на ризике по здравље и животну средину - оно укључује читав низ међусобно повезаних промена у савременом друштвеном животу: промена обрасца рада, све већу несигурност радног места, опадање утицаја традиције и обичаја на самоидентитет, урушавање традиционалних облика породице и демократизацију личних односа. Пошто је будућност сваког појединца много мање фиксирана него што је то била у традиционалним друштвима, одлуке сваке врсте представљају ризик за појединца” (Гиденс, 2003: 74). Ризик је дакле, један од чинилаца који ће повећати јављање моралне панике.

Медији су битно повезани са појавом моралне панике. Они приликом производње дискурса моралне панике поштују једну врсту шематизма или правилности. Средства масовног информисања имају ту могућност да одређену вест искриве, појачају њен ефекат, да је великом брзином проследе и да у људима изазову одређене емоције, поготово ако је то у интересу одређених група и политичара. Такође је потребно и да постоји друштвени контекст и група свесна ризика, која је анксиозна због тога и која је пријемчива за поруку. А, када постоји таква погодна ситуација, лако се може створити морална паника. Томпсон је наиме тврдио: ” За медије посебно то не значи да обавезно свесно стварају моралну панику с намером да одврате пажњу с економских проблема, већ, с обзиром да економски проблеми стварају напетост, медији те симптоме појачавају, ширећи страхове због нарушавања јавног реда и мира” (Томпсон, 2003: 28). Идеја да медији утичу на наше виђење друштвене стварности селективним приказом и наглашеним информацијама назива се  теорија о културним нормама. Природа масовних медија је да учествује у  формирању већ поменутог спиралног ефекта интеракције и то између објективних параметара промена у друштву и медија или група за притисак. Анализа медијског садржаја је данас веома популарна, али и комплексна да би се њој сада посветила пажња. Битно је још рећи да медији утичу на настанак моралне панике путем приказивања насиља и секса на телевизији, односно на филму и путем преувеличавања њиховог штетног утицаја.

Са друге стране, филмска презентација насиља је специфична због утицаја на публику. Захваљујући већој реалистичности у односу на друге медије филм је често био оптуживан за различита недела изазивајући општу моралну панику. Многа опонашања филмских јунака била су преувеличана и често се дешавало да је поједини филм заједно са својим редитељем оптужен за све друштвене проблеме. Људи су често своје насиље стилизовали инспирисани неким филмом, а таблоидски медији су од тога створили фаму (која се одлично уклапа у константна извештавања о стално присутном паду морала) према којој насиља у стварном животу не би било само да не постоји насиље у медијима. Уместо да буде схваћен као кртика савремених збивања, филм је означен као главни проблем. Овим поједностављивањем и скретањем пажње са стварних друштвених проблема на маргиналне остварује се основна функција моралне панике. Оваква морална паника, проузрокована одређеним филмом, је највише карактеристична за Британију и Америку. Ево како изгледа коментар жене која је жртва моралне панике: “Постоји на хиљаде деце у овој земљи која никад не виђају очеве, а мајке су им ленштине сумњивог морала. Она могу да раде шта хоће, и кад хоће. Она дувају лепак на градилиштима, претурају по контејнерима у потрази за храном и, до сада, могла су без икаквог ограничавања да гледају све најужасније видео филмове. До шеснаесте године, они су већ поремећени и опасни” (К. Томпсон 2003:119). Међутим, утицај насиља који се приказује на телевизији, на извршавање тог насиља у стварности још није доказан.
     
Није случајно што је морална паника најистакнутија баш у Британији и Америци. Најбогатија друштва вероватно и највише страхују од промена. У таквом једном релативно стабилном друштву и најмања промена  изазива велики страх од могуће катастрофе. Људи су исувише навикнути на благостање да би један филм, музички спот или провокативна песма могли да им угрозе спокој. Данас су различитости много прихватљивије него пре четрдесет година. Многи постмодерни теоретичари пишу о сталној трци за новим и шокантним. Свакодневница више не може задовољити човекове растуће потребе и зато је сада егзибиционизам у порасту, то такође ствара додатну панику. Догађају се сталне промене облика породице, стилова живота, понашања, школовања, који су забрињавајући јер руше традиционалне облике и то великом брзином и заправо само показују да су некадашње вредности сада безначајне. Појава музичких праваца које су прихватале нове генерације као што су џез, рокенрол, панк, друштвени покрет као што је феминизам, раст самохраних домаћинстава, црнци разбојници, насилни филмови и игрице, константан пад образовања представљају кључне теме моралне панике модерних, а касније и постмодерних друштава.

Наравно, дијапазон стрепњи које се јављају у погледу свих могућих штетних утицаја масовних медија на публику је екстремно широк. Дефинитивно је, према обављеним истраживањима у Британији, највећа брига од тога да криминал и насиље у медијима стимулишу криминал и насиље у друштву. Медији су толико уткани у наше животе да је тешко проценити њихов стварни утицај. Некада примамо садржај одређеног медија, а да тога нисмо ни свесни. Морална паника је везана за колективно, за групу која потпирује емоције, самим тим докле год буде било друштва, биће и моралне панике. Остаје питање само да ли ће она у будуће бити глобална или ће остати карактеристика поједине државе. 


Link