Rastu cene nekretnina u skoro svim gradovima Srbije
Stanovi skuplji, a tražnja raste
Autor: Ekipa „Blica“ | 07.02.2008 - 06:00


Cene stanova u svim gradovima Srbije poslednjih meseci imaju nezaustavljivi trend rasta. Glavni razlog je mala ponuda na tržištu nekretnina, ali i nedovoljna izgradnja novih stanova, koji se često prodaju još u fazi gradnje. Najskuplje nekretnine su u prestonici, gde se za kvadrat u centru traži i do 4.000 evra, dok su najjeftiniji stanovi u Boru, gde je kvadrat 450 evra. Primer Beograda, po rastu cene kvadrata, polako slede i Novi Sad, Kragujevac i Niš.

U Beogradu cene nekretnina imaju trend rasta, a naročito u poslednja tri meseca. Po rečima Kaće Lazarević, suvlasnika agencije „Alka“, cene u prestonici Srbije dostižu polako cene kvadrata u Crnoj Gori. Pravdajući se time da u Srbiju dolaze crnogorski i ruski kupci, kojih ima, ali u zanemarljivom broju, prodavci svoje stanove u prestonici cene u nedogled.
- Cene nekretnina su potpuno nerealne, a posledica su nestašice stanova na tržištu nekretnina - ističe Lazarevićeva.
Posle četiri prošlogodišnja poskupljenja, kvadrat garsonjere u Novom Sadu dostigao je čak 1.800 evra, a prodavci nekretnina predviđaju da cene sigurno neće pasti, već da će do kraja ove godine najverovatnije dostići 2.000 evra. Osnovni uzrok je nedostatak slobodnog zemljišta za izgradnju novih zgrada i sve veća tražnja, jer u Novi Sad stiže sve više ljudi iz drugih gradova Vojvodine, Crne Gore i Bosne.
- Iako je stambena izgradnja u Subotici znatno porasla poslednjih godina, glad za stanovima još nije utoljena. Mislim da smo sada, posle Beograda i Novog Sada, najatraktivnija stambena destinacija - kaže Zoran Francišković, vlasnik „Panongrada“, građevinske firme iz Subotice.
I nekretnine u Kragujevcu su tokom protekle tri godine drastično poskupele. Kvadratni metar stana je u proseku skuplji za 20 odsto, dok na atraktivnim lokacijama i za 40 odsto. Prava jagma za stambenim i poslovnim prostorom je nastupila dolaskom velikih trgovinskih centara, koji su Kragujevac procenili kao najatraktivnije tržište posle Beograda.
U Boru je disproporcija u ponudi i tražnji stanova toliko velika da niko u agencijama ne može sa pouzdanom sigurnošću da obeća klijentu uspešnost u traganju za željenim stanom.
- Zbog velike potražnje, mali broj prodavaca drži cenu koja je i do tri puta veća u odnosu na onu iz perioda od pre nekoliko godina - ističe Zoran Janković, vlasnik agencije „Fontana“.
U Agenciji za nekretnine „Kuća Petrović“ u Nišu kažu da su veoma aktuelne novogradnje gde se ljudi odlučuju i na kupovinu stana na višim spratovima samo da bi imali nov stan.
Za razliku od Beograda ili nekih drugih gradova u Srbiji gde se cena stanova između ostalog formira i na osnovu lokacije, u Čačku, kako kažu u Agenciji „Tatalović“, cena kvadrata u užem centru je neznatno viša od one na drugim lokacijama. Kolika je potražnja za stanovima najbolje ilustruje podatak da bukvalno nijedan stan koji započne da se gradi ne sačeka kraj gradnje a da nije prodat.
- Zbog malog broja agencija investitora, a pre svega nedostatka lokacija u užem centru grada, ponuda novih stanova je veoma mala. Nasuprot tome, potražnja raste iz godine u godinu, i svaka stambena zgrada koja se napravi lako se rasproda - naglašavaju u agenciji „Kondor“ iz Užica.
Manji, jednosobni stanovi u novoizgrađenim objektima su najtraženiji u Šapcu. Isto je i u Leskovcu gde vlada prva pomama za garsonjerama i jednosobnim stanovima, kojih na tržištu gotovo da nema, jer je poslednja veća stambena zgrada ovde sagrađena pre tri godine.

Blic

Gde će biti mimo sveta ako ne u Srbiji? Na celoj planeti cena nekretnina pada, svuda krize izazivaju umanjenje vrednosti i tražnje, svaka zemlja se trudi da organizuje koliko-toliko uravnoteženo tržište, da mesta gde je manja tražnja pretvori u raj za penzionere koji onda mogu svoje skupe stanove da zamene za jeftinije i deo novca preusmere na svoje potrebe.

Vrlo je logično, svuda u svetu je tako, stariji ljudi, penzioneri prelaze da žive u manje gradove, banje, sela, gde postoji čitava infrastruktura pružanja pogodnosti. Od prodavnica koje donose hranu na kućna vrata, preko pomoći u kući do ordinacija koje brinu 24/7 za svoje starije pacijente.

Penzionisani Moskovljani svoje stanove koji koštaju 5-6 000 evra kvadrat prodaju i kupuju stanove po Crnoj Gori. Penzionisani Britanci po Hrvatskoj. Naši penzioneri aju stanove u centru Beograda koji koštaju po 2 000 evra kvadrat, umiru od gladi i nemaštine, ali ni po koju cenu ne pristaju da ih zamene za Bor ili neko selo.

Pančevo najzagađeniji grad u Evropi
Autor: Blic online | 07.02.2008 - 08:51
Pančevo najzagađeniji grad u Evropi

Najviši parametri zagađenja vazduha u Evropi izmereni su upravo kod nas, u Pančevu, prenosi B92.net.

Veoma loša ekološka situacija je i u Beogradu, gde je glavni zagađivač saobraćaj i u Boru, gde se prerađuju rude bakra. Veoma su zagađena i većina mesta u kojima rade termoelektrane s pepelištima, fabrike metala i hemijska industrija upozorili su stručnjaci na skupu o bezbednosti i zaštiti životne sredine.
U vazduhu, zemljištu i vodi u Srbiji najčešće se nalaze amonijak, gvožđe, mangat, metan, karboni i ugljen-dioksid, ističu stručnjaci.
Ekspert za hemiju, Rade Biočanin kaže da su uzroci zagađenja mnogobrojni, od lokalnih ekoloških katastrofa, pa do globalne situacije.
“Moramo poći pre svega od urbanog zagađenja, to su saobraćaj fizički zagađivači, kao buka, zatim proizvodnja, nažalost naše fabrike ne rade kao nekada, pa je manje industrijsko zagađenje, tu je otpad. Moramo to posmatrati u korelaciji odnosa i parametara koji utiču na ovo”, rekao je Biočanin.
Najčešće posledice zagađenja su bolesti disajnih organa, alergije i porast malignih bolesti.
"Otpad, bilo industrijski, hemijski ili nuklearni, jedan je od najtežih zagađivača i problem koji zahteva hitno rešenje", smatra Miodrag Pantelić, profesor Tehnološkog fakulteta u Čačku.
“Mislim da vrlo malo poklanjamo pažnje, da to odlažemo za nove generacije. Oni treba da reše pitanje nuklearnog otpada, tu nismo ništa uradili, pitanje drugog otpada, jer tak otpad koji ještetan i po bakteriološkoj i virusološkoj liniji, zagađuje nam zemljište i vodu, a preko lanca ishrane dolazi u naš organizam, tako da je naš organizam zagađen”, ovjašnjava Pantelić.
Slobodan Nešković iz Centra za strateška istraživanja nacionalne bezbednosti smatra da je neophodno doneti Strategiju nacionalnih interesa, s novim konceptom nacionalne bezbednosti kako bi se rešio problem zagađenja.
Taj novi koncept u prvi plan bi postavio bezbednost pojedinaca, a u stategiju bi bili ugrađeni koncepti održivog razvoja i ekološke bezbednosti, navodi B92.net.

Blic

Domaći benzin najskuplji u regionu

15:17 -> 08:08 | Izvor: B92, Politika
Beograd -- Benzin u Srbiji će posle poskupljenja u subotu biti skuplji nego u svim ostalim zemljama u tranziciji.

Ministarstvo rudarstva i energetike sutra će objaviti za koliko će gorivo poskupeti od vikenda, a već je sigurno da će benzin premašiti cenu od 101 dinar po litru. Ta cena veća je od one u tranzicionim zemljama, ali i u pojedinim evropskim zemljama.

Saradnik biltena „Makroekonomske analize i trendovi” Ivan Nikolić kaže da će benzin od subote koštati 101,6 dinara za litar (1,18 evra), dok je u Grčkoj njegova cena 1,09 evra, u Španiji 1,11 evra, a u Luksemburgu 1,17 evra.„Neslavan rekord, pogotovo ako se ima u vidu da vozači u Srbiji toče gotovo najnekvalitetnije gorivo u Evropi“, kaže Nikolić.

Cena goriva u Srbiji mogla bi biti znatno niža kada bi se država odrekla zahvatanja na svakom natočenom litru. Međutim, ona to uporno odbija. Prošle godine, nijednom nije došlo do smanjenja državnih zahvatanja, a derivati su tokom 2007. poskupeli čak 11 puta.

Nikolić ističe da država sada ubire 53 odsto prihoda od maloprodajne cene benzina. To praktično znači da se od 97,6 dinara, koliko sada košta litar benzina od 95 oktana, u državnu kasu samo po osnovu akciza sliva 36,9 dinara i 14,9 dinara od poreza na dodatu vrednost, odnosno 50,8 dinara ukupno.



PRESKUPE PELENE! (Press)

Pelene u Srbiji spadaju među najskuplje na svetu, a Vlada i dalje ne namerava da ukine PDV na bebi opremu

Pelene u Srbiji skoro tri puta su skuplje nego u Nemačkoj, a vlast i dalje nema nameru da ukine PDV na bebi opremu i na taj način pomogne borbu protiv bele kuge.

Isto pakovanje „pampersa" kod nas košta 1.158, u Švedskoj 580, a u Nemačkoj 400 dinara! Direktor NVO „Bebac" Vladimir Ješić kaže za Press da je i ostala oprema za decu daleko jeftinija u zapadnim zemljama, koje imaju više standarde.

Cene (u dinarima)

Pelene                  Srbija    Kanada  Švedska  Nemačka
„pampers" 68 kom  1.158     810       580         400
„dajpers" 70 kom     770      530      380          231
„hagis" 80 kom      1.025     717      515          325

Zato braćo,svi na rolere a bebe neka puze gologuze!

Sada kad treba da krene setva i kad se nakupilo toliko potreba za mazutom nikako ne bi bilo pravo vreme da pojeftini gorivo, čak ni za poljoprivrednike. 

A za bebe sam već komentarisala na psihologiji, da se ne ponavljam.

 

ovde sve moze ... i onda jos dodje pametnjakovic i kaze: "U Srbiji nema monopola"

Televizori u Srbiji skoro duplo skuplji nego u Nemačkoj (Politika)

Многи грађани су  благосиљали дан када је гувернер Радован Јелашић кренуо у потрагу за новим телевизором и јавно обелоданио разлике у ценама код појединих продаваца. Тако један од "Самсунгових" апарата, према гувернеровом казивању, у "Елтиму" кошта 1.098 евра, у "Техномаркету" 828 евра, а у "Техноманији" 994 евра.

Истовремено, упоређивао је Јелашић, у Мађарској се исти телевизор продаје за 625, а у Немачкој за 549 евра.

Јован Илић, директор "Елтима", који има чак 33 малопродајна објекта у земљи, како каже, јуче је морао својим муштеријама безброј пута да понови да ствари нису баш онакве каквим их је први човек централне банке представио.

– Због овога је више од 200 потрошача тражило објашњење. Претпостављам да је гувернер "ушао" на наш сајт и видео номиналну цену. Међутим, овај телевизор је сада на попусту и продаје се по 20 одсто нижој цени од оне коју је Јелашић навео. У малопродаји он кошта 68.956 динара, што је око 860 евра – рекао је Илић и додао да његове речи лако могу да се провере у радњама.

Чињеница је, међутим, да су и са оваквом ценом телевизори у Србији много скупљи него у Немачкој или у Мађарској. Илић то објашњава тиме што у Немачкој, примера ради, нема царина на овакве артикле, а код нас за увоз телевизора држави мора да се плати 15 одсто од набавне цене.

– Ни маржа, односно трговачка зарада, није велика. На овом телевизору износи 8,36 одсто. Гарантујем да у неким земљама марже на технику нису мање од 20 одсто. Прошле године у нашим објектима, у просеку, маржа је износила 9,34 процента, што се не може рачунати као велика зарада трговца. То нам не омогућава никакав развој, већ само стагнацију – објашњавао је Илић.

----
Tekst je iz 2007. godine ali je sve ostalo isto i danas.

ima se-moze se

Ali zato su mobilni koje švera Ekrem Luka samo 50% skuplji. 

Mnogo skupo....

I onda netko prica kako se u prokletoj EU ljudi muce....ovo sa pelenama je jos najgore...!