Драгутин Јовановић Луне је рођен 1892.   године у Алексинцу, где су се његови родитељи доселили 
     из Прилепа.   Ускоро се породица поново сели, и то у Врњачку Бању, у којој Драгутин завршава
     основну школу.   Од оца учи зидарски занат и ради на изградњи пруге Крушевац-Сталаћ-Ужице.  
     Тада од главног инжењера добија надимак Луне по коме ће бити познат до краја живота.  
      Ускоро постаје заинтересован за четничку акцију те ступа у одред Војводе Вука 22.  марта
      1911.  године и учествује у борбама у Старој Србији.   Као четник Војводе Вука учествовао је у Првом
      и Другом балканском рату.   По избијању првог светског рата, у чину наредника, приступа Јадарском 
      четничком одреду Војводе Вука.   У октобру 1914.   године Луне са својим водом на Безименој ади
      (близу аде Курјачице) заробљава 10 аустро-угарских официра и око 300 подофицира и редова.  
      Учествовао је у готово свим значајнијим биткама које је Српска војска водила у Првом светском
      рату, а у борби на Груништу је рањен у руку.   У новембру 1917.  године добија задатак од Врховне команде да се убаци у непријатељску позадину и доставља информације о кретању трупа.   На окупираним подручјима македоније и Србије остаје све до краја августа 1918.  године.   За овај подвиг унапређен је у чин потпоручника.   За заслуге у ратовима одликован је Карађорђевом звездом са мачевима IV степена,  Златним војничким орденом  Карађорђеве звезде са мачевима(два пута),Златном медаљом Милош Обилић за храброст(два пута), француским Ратним крстом, грчком медаљом за храброст,Албанском споменицом,споменицама ратова од 1912-1918, те другим одличјима.  
Пензионисан је у чину поручника 31.  марта 1924,године на служби у команди Београда.  
Приступа Демократској странци Љубе Давидовића и постаје председник Врњачке општине,а
1927.  године и народни посланик.   Када се десио атентат у Народној скупштини 20.  јуна 1928.  године,Луне се налазио непосредно уз атентатора Пунишу Рачића, али је на суђењу у мају и јуну 1929.   године ослобођен оптужби за саучесништво у убиству хрватских посланика.  
После ових догађаја, напушта политику и учествује једино у раду четничког удружења које је водио Коста Миловановић Пећанац.  
Драгутин Јовановић Луне убијен је 2.  јула 1932.   године на Железничкој станици у Нишу револверским метком полицијског агента Стевана Протића, са којим се Луне потукао око прегледа пртљага.   Ово убиство је и до данашњег дана остало под велом сумње.  Лунетова породица је одмах изразила сумњу да је догађај исценирао Коста Пећанац, а поједини историчари указују и на неке друге политичке мотиве.  

Извори: Огњан Топаловић: "Војвода Луне"
            Коста Пећанац: "Четничка акција"
            Антоније Ђурић:"Обавештајац каплар Милоје"
            Антоније Ђурић:"Жене Солунци говоре"
            "Политика",број од 3.  јула 1932.  г

[Edit by Anea: Pisanje teksta velikim slovima [ALLCAPS] zabranjeno Pravilnikom Burek Foruma. Koristite blagodeti formatiranja teksta ako zelite nesto naglasiti!]