Да ли су ракетни штитови поново у моди?

Амбасадор РФ у НАТО-у Дмитриј Рогозин давно је стекао у седишту Алијансе глас нарушиоца дипломатског мира. Па ево, нова галама у штампи: солидно издање „Њујорк тајмс“ оптужило је руског Рогозина за изјаве које не доликују дипломати. Коментаришући пристанак Румуније на размештање елемената америчке противракетне одбране, он је. између осталог рекао: „Колико само пута треба подсећати колико је то опасно? Медвед ће се извући из јазбине и испрашити тур овим надриловцима.“
Руски дипломата је објаснио да је написао ове речи у свом личном блогу на Интернет-сајту Твиттер. А како се другачије, према његовим речима, може реаговати на чињеницу да је Русија која се у Алијанси именује партнером сазнала за споразум између САД и Румуније из медијских саопштења? Наравно да се Рогозинова осећања могу разумети. Када је сенка ракетног штита одједном пала и на Бугарску, није издржао ни сам шеф руске дипломатије Сергеј Лавров. „Како се све то може разумети и зашто је након румунског изненађења уследило бугарско?“ – револтирао се он.
Ако пак ставимо на страну емоције, у војној доктрини Русије потврђеној 5. фебруара суво се формулише и ова опасност: „Стварање и размештање система стратешке противракетне одбране који минирају глобалну стабилност и ремете постигнуту равнотежу снага“. Као што је познато, после публикације доктрине генерални секретар НАТО-а Андерс Фог Расмусен, као и представници вашингтонске администрације изразили су неслагање са ставом Москве да ширење Алијансе и планови противракетне одбране у Европи угрожавају безбедност Русије. „Русији ништа не прети“ – звучале су њихове тврдње у различитим варијантама. А у међувремену, сходно опет медијским саопштењима, шеф румунске Службе за информације СРЛ, односно контраобавештајне службе, Георге Мајор најавио је могућност размештања радара који ће бити део елемената противракетне одбране у његовој земљи на територији Турске. Да ли је то још једно изненађење?
Пошто је цитирао Расмусенову изјаву да руска војна доктрина не одражава реалност, канадско издање „Глобал Ресеарцх“ изводи следећи закључак: „Што гласније САД и њихови савезници говоре о наводној иранској опасности, то је збијенији кордон од противракетних лансера који Запад ствара око Русије.“ председник Спољнополитичког одбора Државне думе Константин Косачов је у недоумици.

Најнепријатније је то што се ови планови косе са програм претовара руско-америчких односа. Као што је познато, председници 2 земље договорили су се, поред осталог, да најпре треба оценити степен озбиљности опасности по САД, Европу и Русију као неодвојив део Старог континента и да се тек након тога споразуми о заједничким акцијама.
Зашто су онда противракетни штитови поново у моди код оних Европљана су формирали ред за њима. Према речима војног експерта Ивана Сафранчука. „То је психологија фантомских страхова уместо политике. Русија никога не угрожава. Може ли, међутим, претовар почивати само на фантомима“ — пита се он.

19.02.2010