Ovaj zakljucak je sporan, ali kako god procenat dokazuje koliko poverenje gradjani imaju u Jesica...

Inđija se predstavlja investitorima u Beču
utorak, 27. maj 2008.



Opština Inđija učestvuje na jednom od najvećih sajmova nekretnina i investicija u Evropi “Real Vienna”, koji se održava od 27. do 29. maja u Beču. Na štandu Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza biće predstavljeni potencijali Opštine Inđija, a predsednik opštine Goran Ješić, prezentovaće prednosti jedne od najuspešnijih opština u Srbiji zainteresovanim investitorima.

Vladina Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza po drugi put organizuje učešće domaćih kompanija i predstavnika opština na na ovom sajmu, koji je inače jedini sajam nekretnina i investicija specijalizovan za tržište centralne i jugoistočne Evrope i predstavlja idelano mesto za promociju investicionih potencijala u oblasti nekretnina.

Indjija.net

Jesicu,svaka cast! Prvi put je postao gradonacelnik,tj.predsednik opstine sa 26 godina i u potpunosti opravdao poverenje.

Nemacki novinari posetili Indjiju



Opstinu Indjija danas je posetilo pet novinara iz najznačajnijih redakcija nemačkih informativnih kuća, među kojima su bili i “Berliner Zeitung”, “Deutsche Welle”, “Financial Times Deutschland”, “Süddeutsche Zeitung” i drugi.

Predsednik Opštine Inđija Goran Ješić prezentovao je nemačkim novinarima način rada opštinske uprave, kao i značaj dobre klime za investiranje u Inđiji, kroz prikaz onoga što je urađeno i onog što se planira.

“Opština Inđija je danas jedna od najnaprednijih Opština u Srbiji. Zahvalujući reformi administracije, koju smo među prvima sproveli i mnogim povoljnostima koje nudimo investitorima u Inđiju se do sada slilo preko 300 miliona evra investicija. Dobrim strateškim planiranjem, razvojem IT sektora i unapređenjem infrastrukture uspeli smo da danas Inđija bude lider i uzor mnogim lokalnim samoupravama u Srbiji, ali i van nje, rekao je predsednik Opštine Inđija Goran Ješić.

Posetu je organizovala Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza, SIEPA, jer je po rečima savetnika za strana ulaganja Nikole Jankovića, Nemačka jedan od najvažnijih partnera i da će poseta omogućiti da se proširi pozitivna slika o Srbiji.

“Naš cilj je da im prezentujemo investicione potencijale Srbije. Obišli smo nekoliko velikih nemačkih investitora u Srbiji, a u Inđiju smo došli da bi im prikazali jednu od najreprezentativnijih Opština u Srbiji, rekao je Janković.



Indjija.net

Najveća punionica limenki na Balkanu




U indjijskoj jugo-istocnoj radnoj zoni u toku je instaliranje opreme u novoizgrađenoj fabrici za pripremu i punjenje napitaka u limenkama „Tera-prodakšn", koja će kada počne s radom proizvoditi trideset hiljada jedinica na sat. Kako je planirano svi radovi treba da budu okončani tokom leta, a kada posao bude gotov biće to najveća punionica limenki na Balkanu. U toku probne proizvodnje ovde će raditi desetak radnika, a kasnije se planira prijem još četrdeset.

„Cela fabrika je planirana i građena na principu HACCP standarda jer je u pitanju bezbednost hrane, otuda su značajna sredstva uložena baš za pripremu takvog vida proizvodnje. Namera nam je da radimo za domaće i inostrano tržište. Sklopili smo ugovor sa firmom „Bol pekidžing" iz Zemuna koja je lider u proizvodnji limenki, a imamo nameru da sarađujemo sa svim velikim sistemima koji se bave proizvodnjom piva i bezalkoholnih pića „ kaže direktor fabrike Rastko Lisinac.

U toku je konkurs za prijem radnika, koji će morati da prođu obuku za rad na novim postrojenjima u firmi „Tera-prodakšn" u Inđiji. Proizvodnja, kako je najavljeno, treba da krene u avgustu, a vrednost ove investicije je više miliona evra.

Izvor:Indjija.net

Opstina bez saltera



Goran Jesic, u trećem mandatu i dalje najmlađi i najuspešniji predsednik opštine u Srbiji, govori u intervjuu za Biznis zbog čega je „Embasi grupa", najveća indijska kompanija koja se bavi izgradnjom tehnoloških parkova, odlučila da prvu i jedinu ovakvu građevinu u Evropi smesti baš u Inđiju.

„IT park je dosad najveća grinfild investicija u Srbiji, a moj zadatak je da izvučem iz ovog projekta što veću korist za opštinu Inđija i njene stanovnike“ kaže Ješić i dodaje da je budućnost u IT tehnologiji i Vlada Srbije treba ozbiljno da radi na njenom razvijanju.

Tehnološki park u Inđiji najavljen je kao „projekat decenije" i najveća grinfild investicija u Srbiji. Čini se da šira javnost i ne zna šta je to tačno IT park i šta to donosi opštini Inđija i Srbiji?

„Embasi grupa" je najveća kompanija na svetu koja se bavi izgradnjom tehnoloških parkova, a izgradnja IT parka u Inđiji je zajednički projekat ove kompanije, države i opštine. To je javno-privatno partnerstvo. Opština je dala zemljište od 50 hektara, koje vredi 7,5 miliona evra, država ulaže oko pet miliona evra u infrastrukturu, a kompanija investira 30 miliona. U prvoj godini planirana je izgradnja 25 hiljada kvadratnih metara poslovnog prostora i zapošljavanje 2.500 radnika, u periodu od pet godina planiramo da udesetostručimo broj kvadrata i poslovnog prostora i da stopu nezaposlenosti, koja je danas 14 odsto, svedemo na oko sedam odsto.

To je samo jedna od prednosti, koje dobijamo izgradnjom ovog parka. Moj zadatak je da ljude koji dođu da rade ovde, zadržim u Inđiji. Već smo započeli sa pripremama za izgradnju rezidencijalnih naselja gde će živeti, jer jedini prihod koji imamo od toga je porez na zaradu stanovnika. Zbog ovog projekta menjali smo prostorni plan opštine, koji će biti usvojen na prvoj sednici nakon konstitutivne, a „Embasi grupa" postaje korisnik zemljišta na 99 godina. Odmah nakon toga, već od 1.jula počinje izgradnja.

Mnogi ne znaju koja je funkcija IT parka?

„IT park je zapravo tehnologija znanja, a sastoji se iz „open spejs" kancelarija i razvojnih centara. Na primer, „Majkrosoftov" razvojni centar u Srbiji je treći po veličini na svetu i on će iz Beograda biti preseljen u Inđiju. Biće još kompanija iz finansijskog sektora, kompletna računovodstva, ,,kol centri", takozvane „bek ap" kancelarije... I ne samo to. Tu je i lanac restorana, hotel „Hilton"..,

Kako to da su oni došli baš u Inđiju?

„Njihov cilj je bio da dođu u Evropu, pa su obišli slične lokacije u Češkoj, Poljskoj i Rumuniji. Logično je da su se odlučili za Inđiju, jer ovakvo zemljište u Beogradu košta 50 milijardi evra, a i ovakvi parkovi se ne grade u velikim gradovima. Interes koji oni imaju ovde je banalan. Daleko su od Amerike i Evrope. Imaju pet ovakvih parkova u Indiji i na Dalekom istoku. Kod nas prave tzv. „near sources". To obično povuče jedna kompanija, po pravilu najveća, a ostali dolaze za njom. Zato smo ih bukvalno „zgrabili". Smatram da je ovo odličan potez i da sa Indijom treba raditi. Oni su velika zemlja, a i imaju pozitivni odnos prema nama. Takva je situacija i sa Bliskim istokom. To je tržište koje smo mi gradili i treba ga iskoristiti.

Kad se računa da bi IT park dostigao pun kapacitet?

„Za rukovođenje projektom već je angažovana uspešna američka kompanija, koja je radila na izgradnji „Delta sitija". To su objekti od oko 300 kvadrata i to neće oduzeti mnogo vremena. Kada će to tačno biti ne znam, ali i njima je važno da sve krene što pre. Oni su najveći partner „Majkrosofta", IBM-a i „Meril Linča".

Kako ocenjujete razvoj IT industrije kod nas?

“Treba vratiti naše ljude koji rade u IT kompanijama u inostranstvu, a završili su fakultete u Beogradu, Novom Sadu, Sarajevu, Zagrebu. Oni neće da se vrate ovde da rade za 300, 500, 1.000 evra i zato im treba ponuditi plate koje imaju u kompanijama tamo. Drugi problem je što država ništa ne radi na razvijanju IT industrije. Jedini nemamo tzv. „e-gaverment". Uvođenjem elektronskog poslovanja u javnoj administraciji značajno bi smanjili troškove i korupciju.

Vi to u Inđiji već radite?

„Pioniri smo što se tiče elektronskog poslovanja u opštinskoj javnoj administraciji, ali da bi se to uspostavilo na nivou cele države, Ministarstvo za informatičko društvo mora bolje da radi. Sada investitor ne može da vidi prostorni plan na sajtu, nego mora da ide kod službenika. Sa ,,e-gavermentom" nema šaltera, redova, čekanja, papira, pečata... Umesto toga, odštampate formular na bilo kom štampaču sa bar kodom i e-potpisom i on je relevantan. Kada se to uradi, znatno se smanjuje administracija i troškovi, a i korupcija. Kad se radi sa računarom, a ne sa osobom, manje su mogućnosti podmićivanja. Tako bismo izašli iz „sive zone", jer se kod nas 150.000 ljudi u IT industriji vodi kao nezaposleno. Od onih koje prave veb stranice pa do većih firmi koje imaju desetak zaposlenih, a „od kuće" za njih radi i po stotinak ljudi. Klinci imaju firme, koje su registrovane negde preko granice i onda poslodavci iz inostranstva naruče posao, oni odrade putem interneta, pare im se uplate na privatni račun i država ne naplaćuje porez.

Znači da u Inđiji nema korupcije?

„Ima, naravno. Korupcije ima svuda, ali nigde nije bahata i transparentna kao u Srbiji. Najviše je korupcije kod javnih nabavki i izdavanja građevinskih dozvola. Velimir Ilić je napravio katastrofu sa ugovorom o koncesiji. Ta koncesija nam nije potrebna. Novi put sa mostom kod Beške košta oko 220 miliona evra, a to može da se isfinansira parama iz evropskih fondova. Znam to, jer su taj put gradili poreski obveznici Vojvodine bez dinara zaduživanja.

Hoćete da kažete da se iza koncesije krije afera?

„To što je Velja uradio je katastrofa. Taj čovek je ostavio 30 milijardi dinara obaveza prema putarskim firmama, pa vi procenite da li je to afera. Svuda ima afera, ali mi ipak moramo da završimo Koridor 10 i put Horgoš-Požega da bismo privukli investicije. Železnica je takođe u užasnom stanju. To je rak rana Srbije.

Kad smo kod afera, i vas su prozivali da dozvoljavate da srpski tajkuni ulažu svoj sumnjiv kapital u opštini Inđija?

„To je zbog Peconijeve fabrike cigareta „Fast", koja je bila jedna od prvih investicija u Inđiji. Ta fabrika odlično radi. Ispoštovali su sve što su dogovorili, zaposlili su ljude, isplaćuju plate na vreme, izmiruju obaveze prema državi i opštini, a to je ono što mene zanima. Oni su kupili još neko zemljište, ali ne znam šta nameravaju da grade.

Takođe je Miodrag Kostić kupio „Agrouniju". Oni su tri godine zaredom najbolji u Srbiji, a sada su ih kandidovali i za evropsku nagradu. Naravno da je smanjen broj radnika, ali to je cena tehnološkog razvoja. Posle 5. oktobra 2000. godine, među prvim sam se zalagao za lustraciju. To nije urađeno i mislim da sad to nije u mojoj ingerenciji Za to postoje institucije kao što su sudovi, policija, UBPOK... Oni se time bave, a opština izdaje građevinsku dozvolu. U građevinskoj dozvoli ne stoji da li si ti krivično gonjen. Biram male investitore na osnovu tehnologije, a ne na osnovu toga ko je vlasnik firme. Često dolaze firme iz inostranstva koje imaju svoje zastupnike ovde. Vlasnici se i ne pojave.

Da li ste na svojoj koži osetili ono što ekonomisti i privrednici tvrde, da su 2008. godinu pojeli političari?

„Radim posao samo sa investitorima već osam godina i mogu da kažem da se političke turbulencije i te kako odražavaju na priliv investicija. Nama niko nije došao od kad su raspisani predsednički izbori. Kada je pobedio Boris, zvali su nas u Beč. Međutim, kad je proglašena nezavisnost Kosova, opet je sve stalo i još stoji, jer svi čekaju ishode formiranja vlade. Mada, kad malo bolje razmislim, evo već se polako javljaju...

Koja je tajna formula za uspeh i privlačenje stranih investitora?

„Srbija je dobro mesto za investiranje. Objektivno, možemo da privučemo između pet i sedam milijardi evra direktnih stranih investicija godišnje. Treba nam samo stabilna vlada. Evropska perspektiva je zajednički interes i svi investitori, uključujući i ruske, dolaze ovde zbog Evrope i žele da budemo deo EU. Nema posebne formule niti bilo kakve filozofije koju ne mogu i drugi da primene. Prvi način da rešite probleme investitora je da rešite problem građana. Zatim, država mora da vrati imovinu lokalnim samoupravama. Treba da se donese zakon o gradskom građevinskom zemljištu, kako bi ono moglo da se privatizuje, da se uzme u zakup na 99 godina. Svako će radije da ulaže i gradi na zemljištu za koje je platio i koje je faktički narednih 100 godina njegovo.

Tanja Janković, Mensur Šačić, BIZNIS

Izvor:Indjija.net

Juče potpisan ugovor o izgradnji tehnološkog parka

Firma iz Indije ulaže 600 miliona dolara u Inđiju
Autor: Z. Garašanin | 23.07.2008 - 09:07





INĐIJA - Indijska kompanija „Embassy Group“ uložiće najmanje 600 miliona dolara u izgradnju prvog tehnološkog parka u Srbiji na površini od 220 hektara. Prva faza izgradnje kreće u oktobru na 50 hektara, kada se sa parcela skine rod kukuruza. Na tom zemljištu biće izgrađeno 25.000 kvadratnih metara poslovnog prostora u kom će raditi oko 2.500 radnika.

U Inđiji je juče potpisan ugovor između opštine Inđija i indijske kompanije kojim se ozvaničava početak jedne od najvećih investicija ove vrste u Srbiji. Ugovor su potpisali predsednik opštine Goran Ješić, član borda direktora indijske „Embassy Gruop“ Ramgopal Narayanan i direktor Zemljoradničke zadruge Inđija Stanko Popović u prisustvu ministarke za telekomunikacije i informatičko društvo Jasna Matić.
O tome koliki je značaj budućeg IT parka govori činjenica da će njegovi „stanari“ biti renomirane svetske kompanije poput „Majkrosofta“, „Aj-Bi-Ema“ i „Hjulit Pakarda“.
- U relativno kratkom roku uradili smo nekoliko važnih stvari. Prošlog avgusta smo uspostavili prvi kontakt sa „Embassy Group“, zatim su ih predstavnici SIEPA i Ministarstva finansija posetili u Bangaloru i videli o kakvoj se kompaniji radi, a u septembru smo potpisali pismo o namerama u Vladi Srbije. Opština Inđija je na sebe preuzela obavezu da besplatno ustupi 50 hektara zemljišta za prvu fazu izgradnje, Ministarstvo finansija se obavezalo da izgradi infrastrukturu, a indijska kompanija da u prvoj fazi investira 30 miliona dolara i izgradi 25.000 kvadrata poslovnog prostora - rekao je predsednik opštine Inđija Goran Ješić.
Posle prve faze izgradnje koja treba da se završi u 2009. godini, radovi bi trebalo da se prošire na još 170 hektara, poslovni prostor bi trebalo da se poveća na 250.000 kvadratnih metara, a broj radnika bi do kraja 2014. godine trebalo da bude 25.000. Pored samih pogona, biće izgrađeni i prateći sadržaji, poput restorana, banaka, objekata za odmor i rekreaciju.
- Impresioniran sam efikasnošću koju smo postigli sa predstavnicima Vlade Srbije i Opštinom Inđija u realizaciji ovog projekta. Izvoz naše kompanije iz Bangalora je 14 milijardi dolara u softverima, a cele Indije 70 miliona dolara. Možete da zamislite kakav će uticaj ovaj IT park imati na izvoz u Srbiji - rekao je, između ostalog, član borda direktora „Embassy Group“ Rangopal Narayanan prilikom potpisivanja ugovora u Inđiji, ističući da će njegov zadatak biti da ubedi najjače svetske softverske kompanije da budu „stanari“ Tehnološkog parka u Inđiji.



Menjaju školske programe

Ovo je jedan od najboljih načina da se postigna veća popularnost informacionih tehnologija kod nas, da podstaknemo da se veći broj đaka i studenata upiše u srednje škole i fakultete odgovarajućeg smera kako bismo imali kadrove ne samo za ovaj IT park već i za druge poslove u tom sektoru
koji su danas najplaćeniji i najtraženiji u svetu - rekla je, između ostalog, ministarka za telekomunikacije i informatičko društvo Jasna Matić.

Izvor: Blic

Henkel prosirio proizvodnju u Indjiji



Nova fabrika kompanije "Henkel" u Inđiji je počela sa radom. Ohrabreni uspehom prvog pogona za proizvodnju građevinskog lepka, koja radi punim kapacitetom, rukovodstvo ove multinacionalne kompanije je odlučilo da izgradi na istoj lokaciji novi pogon, koji je početkom ovog meseca počeo sa radom. U novoj fabrici u Inđiji “Henkel” proizvodi fasadne boje i lakove.

Po rečima načelnika odeljenja za privredu i lokalni ekonomski razvoj Opštine Inđija Dragana Jankovića, grupacija Henkel je uspešno realizovala i drugu fazu projekta izgradnje fabrike građevinskih adheziva u Inđiji i time potvrdila najavljene namere da u ovoj oblasti preuzme lidersku poziciju u Srbiji, kako po obimu proizvodnje, tako i po obimu izvoza ovih proizvoda.

“Prva Henkelova greenfield investicija u Srbiji je izgradnja fabrike građevinskih lepkova “Henkel Ceresit” u Inđiji, vredna više od pet miliona eura, koja je završena i puštena u rad sredinom prošle godine. Početkom ove nedelje počela je sa radom i novoizgrađena fabrika za proizvodnju završnih fasadnih maltera i boja u Inđiji, vredna 1,6 miliona eura. Oba objekta su izgrađena po najmodernijim tehničkim, tehnološkim i ekološkim standardima, rekao je načelnik Janković i dodao da je izgradnjom novog pogona obezbeđeno 20 novih radnih mesta.

Otvaranjem fabrike za proizvodnju završnih maltera u Inđiji, Henkel Ceresit je zaokružio paletu proizvoda za termoizolaciju. Od sada će svi Henkelovi proizvodi za termoizolaciju na tržištu biti domaćeg porekla. Pored tržišta Srbije, Henkel Ceresit fabrike iz Inđije svojim proizvodima snabdevaju tržišta Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Crne Gore, Rumunije i Bugarske.

Indjija.net

Osijek zainteresovan za model elektronske uprave Inđije



Predsednik Opštine Inđija Goran Ješić, u petak je posetio Osijek, gde je predstavio model funkcioniranja elektronske uprave koju naša opština već uspešno primenjuje. Ovo je prvi korak koji osječka gradska vlast čini kako bi se upoznala sa modelom funkcionisanja elektronske uprave, njenim prednostima i nedostacima, u cilju prikupljanja najboljih preduzetničkih iskustva od gradova u okruženju koje bi mogli doraditi i primeniti u svojoj sredini.

Opština Inđija je poznata kao najuspješnija u Srbiji po privlačenju stranih ulaganja a ukupno uloženih 300 miliona evra svrstali su Inđiju pre nekoliko mjeseci na 18. mesto najzanimljivijih investicionih destinacija u Evropi po uglednom Fajnenšl Tajmsu. Za to je dobrim delom bio zaslužan vrlo uspešan model elektronske uprave. Procjenjuje se da Inđija ima najbolje rešenu elektronsku upravu u ovom delu Europe.

Predsednik Goran Ješić je svoja iskustva izneo pred više od stotinu učesnika Međunarodne konferencije pod nazivom "Konkurentno preduzetništvo zasnovano na znanju" koju je organizovao BIOS u saradnji sa Centrom za preduzetništvo Osijek, Preduzetničkim centrom Pakrac i Tehnološko-razvojnim centrom Osijek.

Indjija.net

„Grundfos“ investira 80 miliona evra u Inđiju



Jedan od najvećih proizvođača industrijskih pumpi u svetu, danska kompanija „Grundfos“ investiraće oko 80 miliona evra u novu fabriku, koja će biti izgrađena u Inđiji. Predstavnici kompanije su boravili protekle nedelje u Inđiji i sa predsednikom Opštine Inđija Goranom Ješićem ugovorili sve pojedinosti oko jedne od najvećih investicija u poslednje vreme u Srbiji. Fabrika će biti izgrađena u severoistočnoj radnoj zoni, gde će danski investitor kupiti 15 hektara zemljišta u blizini auto-puta E-75.

Investicija je rezultat napornog rada u proteklih devet meseci, a zahvaljujući pokrajinskom Fondu za podršku investicija u Vojvodini - VIP Fondu, koji je vodio investiciju, kao i republičkoj Agenciji za strana ulaganja i podršku izvoza (SIEPA) i Opštini Inđija, u Vojvodini, odnosno Inđiji će biti otvoreno 500 novih radnih mesta.

Interesovanje za ulaganje u Srbiji danska kompanija je pokazala još u decembru prošle godine, kada je na inicijativu Ekonomskog odeljenja Ambasade Danske u Beogradu ostvaren prvi kontakt između VIP Fonda i ove renomirane danske kompanije za proizvodnju pumpi. Prvim operativnim sastancima i obilascima potencijalnih lokacija prethodio je višemesečni rad na analizi raspoloživih ljudskih i prostornih resursa, neophodnih za realizaciju ovog investicionog projekta.

Nakon nekoliko poseta delegacije Grundfosa Vojvodini, u uži izbor ušlo je 5 opština: Sremska Mitrovica, Stara Pazova, Pećinci, Inđija i Ruma – svaka sa svojim prednostima i manama. Konačna odluka doneta je početkom septembra, a kao najadekvatnija lokacija, prema kriterijumima Grundfosa, pokazala se opština Inđija.

Prilikom poslednje posete predstavnika Grundfosa Srbiji, obavljeni su razgovori sa predsednikom Republike Srbije, Borisom Tadićem, predsednikom Izvršnog veća AP Vojvodine Bojanom Pajtićem, ministrom za ekonomiju i regionalni razvoj Mlađanom Dinkićem, kao i sa predsednicima dve opštine koje su ušle u najuži izbor – Sremske Mitrovice, Branislavom Nedimovićem i Inđije, Goranom Ješićem, koji su tom prilikom izrazili veliko zadovoljstvo što se najveći svetski proizvođač pumpi opredelio za investiranje u Srbiji.

Po rečima podpredsednika Grundfos grupe, Knud Kraegpotha, Srbija je geografski odlično pozicionirana, a obzirom na tržište, koje se neprekidno širi i razvija, kao i političku stabilnost i ubrzani ekonomski razvoj Srbije, logično je bilo da se investicija ostvari baš u Srbiji.

Kompanija „Grundfos“ osnovana je 1945. godine, a danas je kompanija vlasništvo „Poul Due Jensen Fondacije“. „Grundfos“ proizvodi pumpe za vodu i želja im je da sve narode sveta snabdevaju vodom bilo da je koriste za piće, navodnjavanje, ubrzavanje industrijskih procesa, grejanje, hlađenje ili rukovanje otpadnim vodama. Godišnja proizvodnja koju ostvaruju je više od 10 miliona pumpnih jedinica i oni su najveći svetski proizvođač pumpi, jer pokrivaju 50 odsto globalnog tržišta.

Indjija.net