„Blic“ vodič: Atraktivne ponude za buduće akademce
Kako najjeftinije studirati u inostranstvu
Autor: Violeta Nedeljković | 17.03.2008 - 06:30




Srednjoškolci koji nameravaju da studiraju u inostranstvu trebalo bi da počnu da se pripremaju za upis na fakultet najmanje godinu dana unapred, znači u toku trećeg razreda srednje škole. Đaci mogu sami aplicirati na fakultet koji žele da upišu, ali i uz pomoć neke od ovlašćenih agencija i kulturnih centara zemalja u kojima žele da studiraju.

Na nedavnom Sajmu obrazovanja „EDU fair 2008“, održanom u Beogradu, budući studenti su mogli da saznaju kakva je ponuda, šta je potrebno za prohodnost do željenog fakulteta, ali i kako mogu da prođu jeftinije. Najveće interesovanje bilo je za studije u SAD, Francuskoj, ali i Češkoj.

Diploma naše gimnazije važi
U Sjedinjenim Američkim Državama postoji oko 3.800 fakulteta i koledža i oko 2.000 community collegea (viših škola). Većina visokoškolskih ustanova prihvata diplomu naše gimnazije kao uslov za upis na fakultet.
Međutim, na američkim fakultetima insistiraju da strani studenti imaju i odgovarajući broj poena na zvaničnom ispitu iz engleskog jezika - TOEFL (od 550 naviše). Broj fakulteta na koje kandidati mogu da podnesu molbu za prijem nije ograničen.
Više škole (community college) u Americi su veoma popularne zato što su najčešće državne, što znači da su jeftinije. Prve dve godine na fakultetima su uopštene, a major - glavno usmerenje bira se tek na trećoj godini. Zbog toga je lakše prve dve godine završiti sa manjim troškovima i steći diplomu više škole (Associate of Science - AS ili Associate of Arts - AA), pa se potom prebaciti na fakultete koji traju četiri godine.
Školarine, troškovi smeštaja i ishrane zavise od fakulteta, programa, kao i mesta gde se fakultet nalazi, a godišnji iznos upisnina kreće se od 15.000 do 66.000 dolara godišnje. Za godinu dana studiranje na višoj školi treba izdvojiti 12.000 dolara, pa naviše.
- Procedura upisa na fakultete u Americi je komplikovana i traje godinu dana. Zato đaci koji su sada treći razred srednje škole treba da počnu pripreme za upis. Prijave na većini fakulteta se podnose najkasnije do decembra ove godine, u izuzetnim slučajevima do kraja januara sledeće godine. Zbog toga je lakše sve završiti preko ovlašćene agencije - kaže za „Blic“ Milovan Ristić, direktor Turističkog preduzeća „KUB“, koje se bavi upisom na fakultete i više škole širom sveta.
Ristić naglašava da se stipendije američkih fakulteta mogu dobiti na više načina.
- Budući student može konkurisati na konkurse koje oglasi neka od fondacija ili velikih korporacija koja ima potrebu za određenim zanimanjem. Postoje i stipendije koje daju univerziteti, obično tek posle prve ili druge godine studija ako student pokaže odlične rezultate - kaže Ristić.
Dobijanje američke vize nije problem ako studenti ispune uslove koje zahteva univerzitet.

Francuska je četvrta zemlja u svetu po broju upisanih stranih studenata. Francusko visokoškolstvo nudi raznovrsne studijske programe, a 22 visokoškolske ustanove u ovoj zemlji nalaze se među 500 najboljih univerziteta u svetu. U Francuskoj postoji i specijalizovana agencija „Campusfrance“ (www.campusfrance.org), koja stranim akademcima pruža savete prilikom izbora studija. Postoje i stipendije koje najboljim stranim studentima dodeljuje francuska vlada, lokalna samouprava ili druge institucije, u zavisnosti od nivoa ili programa studija. Studentima iz Srbije koji su odlučili da drugu godinu master studija ili doktorat upišu u Francuskoj upravo je dodeljeno 12 stipendija za narednu školsku godinu.
Informacije o studiranju u Francuskoj svi zainteresovani kandidati mogu dobiti i u Francuskom kulturnom centru u Beogradu (utorkom i četvrtkom od 13 do 16 sati, razgovor se prethodno zakazuje na telefon 011 30-23-654).
- Učenici srednjih škola apliciraju preko Francuskog kulturnog centra do 31. januara tekuće godine za narednu školsku godinu. Oni moraju položiti jedan lingvistički test (TCF) koji se polaže oko 20. februara. Taj test ne moraju polagati kandidati koji već imaju međunarodno priznatu diplomu DELF B2. Mi nakon toga ta dokumenta šaljemo na prvi univerzitet koji su studenti sami izabrali (označili kao prvi na listi želja). Ako kandidat ne prođe na tom univerzitetu, prosleđujemo dokumenta na drugi sa njegove liste želja i tako redom - kaže Sandra Elezović, koordinator za studije u Francuskoj u Francuskom kulturnom centru.
Na državnim fakultetima u Francuskoj, koji su besplatni i za strance, studenti iz Srbije plaćaju samo određene administrativne takse - od 130 do 800 evra za godinu dana, a iznos zavisi od struke, nivoa studija i samog fakulteta.
U Francuskoj postoje i državni fakulteti koji se plaćaju - visoke škole.
- Mi nemamo ekvivalenciju za takve škole, a to su najprestižnije visokoškolske ustanove u Francuskoj. Svi kandidati šalju školi dosije koji sadrži biografiju na francuskom, motivaciono pismo i prethodno stečene diplome ili svedočanstva iz srednje škole prevedene na francuski jezik. Često im za upis trebaju i preporuke profesora - ističe Elezović.
Školarine na visokim školama u Francuskoj kreću se od 3.800 do 15.000 evra za godinu dana studija. Privatni fakulteti u Francuskoj imaju posebne uslove upisa. Kandidati treba da im se obrate direktno, a školarine na ovim fakultetima kreću se od 4.000 do 15.000 evra.
- Tu treba biti veoma obazriv i dobro proveriti o kakvom fakultetu je reč, jer pojedini privatni fakulteti imaju vrlo diskutabilne diplome - kaže Elezović.

Škola posreduje za dobijanje češke vize
U Anglo-američkoj visokoj školi u Pragu 2008. godina je posvećena učvršćivanju srpsko-čeških odnosa. Tim povodom, Anglo-američka škola u Pragu nudi šansu za osvajanje pet stipendija za srpske studente. Stipendija bi pokrivala 50 odsto školarine tokom trogodišnjeg školovanja. Da bi dobili stipendiju studenti iz Srbije treba da napišu esej na temu „Uloga i značaj obrazovanja prilikom traženja razumevanja između naroda, zemalja i raznih kultura“. Takmičenje će biti svečano otvoreno 1. aprila, a više informacija nalazi se na sajtu www.aac.edu.
Osnovni programi koje nudi Anglo-američka visoka škola u Pragu su: Ekonomija i menadžment, Politika i društvo, Humanističke studije društva i kulture, Međunarodni odnosi i Uporedno pravo.
- Anglo-američki koledž trenutno ima više od 400 studenata, a od otvaranja do sada kod nas su studirali akademci iz 56 zemalja sveta - kaže za „Blic“ Hana Vidrmanova, marketing menadžer Anglo-američke škole u Pragu.
Vidrmanova naglašava da škola posreduje pri dobijanju češke vize za studente iz Srbije.

Raznovrsni programi
Američke studije u Grčkoj
Studenti iz Srbije imaju mogućnost da studiraju na Američkom koledžu u Solunu, koji je privatna visokoškolska ustanova akreditovana od NEASC, organizacije koja akredituje Harvard, Jejl i druge prestižne univerzitete u SAD. Studijski programi u skladu su sa onima po kojima se radi na fakultetima u SAD. Svi zainteresovani kandidati bliže informacije mogu dobiti na sajtu - www.act.edu.

Program FORECAST
Program FORECAST obezbeđuje studentima iz Srbije stipendije za jednogodišnje školovanje u Sjedinjenim Američkim Državama. Ovaj program organizuje Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), a uz pomoć projekta „World Learning“ za Srbiju.

Pomoć mladim sportistima
Sjedinjene Američke Države imaju sistem obrazovanja koji omogućava sportistima da se u isto vreme bave sportom i školuju se. Skautska agencija „Pro futuro sports“ (www.pf-sports.com) bavi se promocijom, savetovanjem i pružanjem pomoći mladim sportistima koji traže sportske stipendije.


Katarina Petrović: Stipendija kao poklon ili pozajmica
Kako se upisala na jedan od najboljih američkih univerziteta opisuje Katarina Petrović, koja je diplomirala fiziku na Prinstonu:
- Da bi se neko prijavio za bilo koji univerzitet u Americi neophodno je polagati SAT testove. Ovi testovi sada mogu da se polažu kod nas, a nekada su naši đaci morali da idu u Budimpeštu. Skupi su i teški, ali to je jedini način. Neke škole traže samo general SAT test koji sadrži ispit iz engleskog i ispit iz matematike. Ispit iz matematike nije preterano težak za naše srednjoškolce ali je engleski izuzetno težak. Mora se naučiti stotine reči na engleskom koje nikada niste susreli ranije u životu, mora se razviti veština pisanja eseja, kritičkog čitanja teksta i sve to na engleskom. Za ove testove ja sam se spremala oko mesec dana. Osim generalnog testa, neke škole traže i SAT testove iz određenih predmeta. Ja sam polagala fiziku koja nije bila teška. U toku prijavljivanja treba voditi računa gde se prijavljuješ, jer prijavljivanje za svaki univerzitet košta oko 100 dolara i više, a treba se prijaviti barem na nekoliko da bi imao realne šanse. Treba dobro pogledati kakve stipendije daje škola, da li strance tretira odvojeno ili im pruža iste šanse kao Amerikancima, da li su stipendije samo pozajmica koju posle treba vratiti sa kamatom ili vam škola zaista daje te pare.

Agencija za savete
Kontakti
Internet adrese agencija koje posreduju pri odlasku na studije u inostranstvo:
www.kub.co.yu
www.educoteam.co.yu
www.ayusa.co.yu
www.ise.co.yu
www.karavantravel.org
*Izvor sajt Infostuda

Izvor: Blic

Centar obučava đake za jeftinije studiranje u SAD
Autor: V. Nedeljković | 02.04.2008 - 08:30



Srednjoškolci iz Srbije koji nameravaju da studiraju u Americi imaju mogućnost da u Međunarodnom akademskom centru u Beogradu dobiju savet kako da se najlakše upišu i dobiju stipendiju na univerzitetima u SAD. Prošle godine je uz pomoć ovog centra više od 50 mladih ljudi uspelo da obezbedi stipendije neophodne za nastavak školovanja u Americi.

- Studenti iz Srbije su do sada uz našu pomoć dobili stipendije u ukupnom iznosu od 1,7 miliona dolara i po tome smo jedan od najuspešnijih centara u okviru mreže „Education USA“. Ove godine dobijamo još dobrih vesti. Imamo kandidate koji su primljeni na neke od prestižnih američkih univerziteta kao što su MIT, UCLA, „Kenyon College“, „Beloit“... Sigurni smo da će ovogodišnji uspeh biti još veći - kaže Alek Todorović, zadužen za medije u Međunarodnom akademskom centru.
Budući studenti u ovom centru mogu da se informišu o svim akademskim ustanovama i obrazovnim institucijama u SAD, ali i o postupku prijema na univerzitete, testiranju, pisanju eseja, preporukama, motivacionom pismu i pronalaženju finansijske pomoći.
- Ako neko hoće da studira u Americi, prvi korak je da dođe kod nas na savetovanje, gde mu objasnimo šta mu je sve potrebno. Savetovanje je besplatno, dok kompletan kurs pripreme za prijemni ispit košta oko 100 evra. Naš centar je ovlašćen i za polaganje TOEFL testa iz engleskog jezika, neophodnog za upis na američke univerzitete - kaže Todorović.
Nikola Popović, koji je završio gimnaziju u Obrenovcu, uz pomoć Međunarodnog akademskog centra primljen je na „Kenyon College“ u Americi.
- Mali koledži poput „Kenyon Colege“ Amerikanci nazivaju koledžima koji oblikuju ličnost i vrlo su cenjeni. Njihovi studenti najbolje prolaze na postdiplomskim studijama jer dobijaju odlično opšte obrazovanje - kaže Nikola Popović.
Nikola je od koledža dobio stipendiju od 47.260 dolara, a ukupna godišnja školarina na „Kenyon College“ iznosi 50.260 dolara.
- Stpendija sve pokriva, ja samo treba da platim knjige. Dobio sam i zaposlenje u kampusu. Radiću u kuhinji ili biblioteci, tako da ću moći da pokrijem razliku u školarini - kaže Nikola Popović.
Sledeće školske godine na studije u Ameriku odlazi i Danko Tarabar.
- Završio sam četvrti razred gimnazije u Americi tako da sam imao priliku i da upoznam njihov sistem studiranja. Aplicirao sam na šest koledža, a potvrda o prijemu stigla mi je sa „Beloit College“, koji spada među prvih 20 koledža u Americi po broju uspešnih, diplomiranih bankara i ekonomista - kaže Dušan Tarabar. Danko je dobio i stipendiju koja pokriva školarinu i iznosi 32.000 dolara, a hranu i smeštaj će morati da plati sam.
- Dobio sam mogućnost da radim u kampusu, što će mi omogućiti da zaradim još 2.000 dolara, a 5.000 dolara moraću da doplatim - kaže Danko Tarabar.
Elizabeta Čang iz Oklahome, direktorka Međunarodnog akademskog centra u Beogradu, trudi se da srednjoškolci iz Srbije u što većem broju odu na školovanje u Ameriku, ali i da se posle studija vrate u Srbiju.
- Zato nam je potrebna saradnja sa uspešnim srpskim firmama koje bi te mlade ljude zaposlile po njihovom povratku sa školovanja. Sa većinom njih smo u kontaktu i oni bi se rado vratili u Srbiju kada bi dobili posao - kaže Elizabeta Čang.
Sa članovima i posetiocima Centar radi od utorka do petka od 11 do 19 časova i subotom od 12 do 17 časova u Beogradu, u Majke Jevrosime 18/II. Sve informacije mogu se dobiti na sajtu - www.iacbg.org i www.akademskicentar.org.

Za stručne uvek ima mesta
U mini anketi koju je sproveo „Blic“ pitali smo: Da li ste spremni da zaposlite i korektno nagradite stručnjake koji su diplomirali na prestižnim inostranim univerzitetima?

Narodna banka Srbije:
- Podržavamo povratak mladih stručnjaka nakon završenih studija u inostranstvu. Na konkurse za pripravnike, kao i na letnju praksu koju već po šesti put zaredom oranizujemo za studente, redovno nam se prijavljuju naši mladi ljudi koji su diplome stekli na prestižnim univerzitetima u inostranstvu.

Kompanija „Kom Trade Group“:
Ulažemo u mlade ljude i pomažemo im stipendirajući ih. Naši stipendisti su Ognjen Ilić, koji je sada student treće godine na Harvardu, kao i Aleksandar Petrović, koji pohađa doktorske studije na Oksfordu. Nekoliko naših inženjera koji su živeli i radili u inostranstvu, po povratku u zemlju našli su posao u našoj kompaniji. Naša vrata su otvorena za stručne mlade ljude koji su spremni da grade budućnost u ovoj zemlji.

Kompanija „Delta“:
- Rado zapošljavamo uspešne, mlade ljude koji su završili studije u inostranstvu. Njih desetak već rade u našoj kompaniji. Koristimo svaku priliku da na javnim skupovima u inostranstvu predstavimo poslovanje „Delte“ jer je to prilika da mladi, visokoobrazovani ljudi, bilo da tamo studiraju ili su poreklom iz Srbije, dobiju što više informacija i prijave se za zaposlenje u našoj firmi.

Izvor: Blic

Letnji kursevi u Evropi i Americi za srednjoškolce i studente
Učenje jezika u inostranstvu za 500 do 1.500 evra
Autor: Dragana Krstić | 20.05.2008 - 06:00


Mladi koji žele da provedu leto u inostranstvu i unaprede znanje stranih jezika, pored pogodnosti koje im nude agencije, nailaze i na prepreke. Studente i srednjoškolce zainteresovane za leto u Evropi čeka neizvesnost pri dobijanju viza, dok su neke agencije „skinule“ evropske zemlje sa svoje ponude upravo iz tog razloga. Pored komercijalnih kurseva i radnih programa, najbolji studenti imaju mogućnost da otputuju pomoću programa studentske razmene.

- Odustali smo od većine evropskih zemalja jer je procedura za dobijanje vize komplikovana, a dešava se da mladi uplate program i ne dobiju vizu. U Italijanskoj ambasadi, na primer, veoma dugo se čeka na zakazivanje razgovora - priča Tatjana Milivojević iz agencije „Matico“ koja školarcima nudi radne programe u Americi i kurseve jezika u Velikoj Britaniji.
Za hiljadu do tri hiljade evra deca od 12 do 18 godina i studenti mogu provesti par nedelja u inostranstvu i pohađati časove jezika. Ponuda je slična u većini agencija koje se bave edukativnim programima. Kursevi stranih jezika traju od dve do četiri nedelje, a školarci sami biraju da li će biti smešteni kod porodice ili u internatu. Na agencijskoj ponudi nalaze se Velika Britanija, Francuska, Španija, Italija, Nemačka i Malta. Međutim, u agencijama kažu da je dobijanje vize jedino sigurno za Ameriku, kada su u pitanju radni programi, i Britaniju, pri čemu oni mogu pomoći, dok kroz proceduru za dobijanje vize ostalih zemalja mladi prolaze sami.
- Deca su veoma zainteresovana za odlazak na Maltu, jer to je ujedno i letovanje i učenje. Međutim, od kad vizu za Maltu izdaje italijanska ambasada, maloletni ne mogu da je dobiju, a nama od ambasade stižu različiti odgovori zbog čega je to tako - kaže Biljna Serpak, direktorka agencije „Educoteam“ i ističe da agencija sarađuje sa prestižnim školama i univerzitetima u inostranstvu kao što su St. Edmonds, Oksford i Kembridž.
Osim kurseva jezika, studentkinje imaju na raspolaganju i „au pair“ program. Devojke će biti dadilje u porodici kod koje su smeštene, a većina agencija u cenu programa uključuje i kurs stranih jezika. „Au pair“ program, za razliku od kurseva, traje duže - u proseku godinu dana i ne realizuje se u svim zemljama.
- Devojke iz Srbije ne mogu dobiti vizu za „au pair“ program u Italiji, Španiji i Britaniji. Iako sa Britanijom imamo odličnu saradnju kada su u pitanju kursevi jezika i radni programi, ovaj program se uopšte ne realizuje - priča Vojin Vojvodić, jedan od vlasnika agencije „Wizantiana“, i dodaje da sa ostalim zemljama nema problema pa su devojkama na raspolaganju Amerika, Francuska, Nemačka.
Prema njegovim rečima, pravo vreme da se mladi prijave za neki program je kraj maja ili barem mesec dana pre termina u kome žele da putuju. Informacije o školama, smeštaju i cenama mladi mogu dobiti u agencijama, dok oni koji žele da putovanje organizuju sami kontakt sa školama mogu uspostaviti preko stranih kulturnih centara.
- Mi ne organizujemo kurseve ali dajemo informacije i povezujemo mlade sa školama u Španiji - kažu u Institutu „Servantes“.
Slična situacija je i sa Francuskim i Italijanskim kulturnim centrom, dok mladi koji žele da nemački uče u Nemačkoj mogu se prijaviti u „Gete institutu“.
- Imamo programe za mlade od 9 do 20 godina. Kursevi traju od dve do osam nedelja u zavisnosti koji program polaznici odaberu. Uplata se vrši kod nas i u cenu je uračunati časovi jezika i smeštaj, dok troškove putovanja i vize sami plaćaju - priča Rosemere Bjelić, saradnica za jezike u „Gete institutu“.
Iako je studentska razmena na fakultetima u Srbiji još „u povoju“, postoje međunarodne asocijacije preko kojih se ona vrši i koje u tome imaju dugogodišnje iskustvo. Organizacije kao što su IAESTE i AIESEC godišnje pošalju preko 300 studenata iz Srbije na stručnu praksu i usavršavanje.
Šaljemo najbolje studente završnih godina, tehničkih i prirodnih nauka na usavršavanje u inostranstvo. Svi studenti koji ispunjavaju uslove mogu se prijaviti na konkurs, koji mi raspisujemo u novembru za naredno leto - priča Dragan Vukićević, direktor nacionalnog komiteta IAEATE, i dodaje da organizacija do sada nije imala loše iskustvo sa dobijanjem viza.

Kursevi jezika u inostranstvu
Velika Britanija od 400 do 1.500 funti
Francuska od 715 do 1.500 evra
Nemačka od 530 do 650 evra
Italija od 615 do 770 evra
Malta 870 do 1.000 evra
*U cenu su uračunati časovi jezika i smeštaj. Troškovi prevoza i vize nisu uključeni u cenu.
**U trajanju od 2 nedelje

Radno leto u Americi
Jedan od popularnijih programa kod mladih je program „Radi i putuj“ (Work and Travel). On nudi mogućnost studentima da provedu leto u inostranstvu i da uz učenje jezika zarade i novac. Studenti najčešće putuju u Ameriku, međutim iako se putuje tokom leta, prijavljivanje za ovaj program počinje još u novembru. Studenti koji su zakasnili da se prijave na raspolaganju imaju kurseve jezika i „au pair“ programe.

Vizne olakšice
- Vizne olakšice za studente i đake odnose se na usavršavanje. To znači da sporazum pokriva stručne prakse, stipendije, usavršavanje, pa i učenje jezika. Bitno je da uz dokumentaciju potrebnu za vizu, student ili đak ima i poziv od škole u kojoj će pohađati časove. To nije slučaj kada su radni programi u pitanju, jer države imaju svoja pravila i politiku kako će kontrolisati radne migracije. Ipak, izdavanje vize pravo je države, pa i to da vizu ne izda. Međutim, ako su svi uslovi ispunjeni i nije bilo ranijih viznih prekršaja, ne bi trebalo da bude problema - objašnjava Tanja Miščević, direktorka kancelarije za pridruživanje EU.

Izvor: Blic