Lovci na pametne glave

Pronaći odgovarajućeg direktora, sposobnog menadžera i vrhunskog stručnjaka oduvek je predstavljalo jednu od glavnih konkurentskih prednosti. Međutim, pitanje je kako doći do najboljih kandidata bez oglasa? Transferi uspešnih u biznisu poslednjih godina realizuju se uz pomoć headhuntera, lovaca na “krupne zverke”.

Tekst: Željka Mrđa
Izvor: Magazin "Grazia"



Koliko ste puta pomislili da se neke neobične stvari, tipa da vam zazvoni telefon i ponude vam posao o kojem ste sanjali, dešavaju samo na filmskom

platnu? Konstatacija radite na sebi i budite uspešni da bi vas primetili više nije samo fraza. Glavni uslov za to je da budete zaista dobri u svom poslu i da to primete i drugi pa da tako postanete trofej, u pozitivnom smislu.

Iako Srbija i dalje ima visoku stopu nezaposlenosti, pitanje ponude i potražnje na našem tržištu rada vrlo je neujednačeno. Dok se raspisuju oglasi i konkursi, a u moru prijavljenih traži odgovarajući kadar, za pojedina radna mesta na visokim ključnim funkcijama, kandidati se teško pronalaze. Tu, dakle, počinje priča o lovu na pametne glave, odnosno o "headhuntingu".

”'Headhunting' je neformalan naziv za direktan pristup kandidatima, engleski 'executive search'. Podrazumeva direktan pristup onim kandidatima koji su na visokim pozicijama, koji nisu ciljna grupa koja se javlja na oglas”, objašnjava Milena Manojlović iz agencije "Consul Team". "Ove osobe, čak i kada su u prilici da menjaju posao, dobijaju ga putem preporuke, ili zahvaljujući ličnim kontaktima dolaze u situaciju da razmišljaju o novom poslu. Zato je njima potrebno pristupiti na određeni način i direktno ih animirati za određeno radno mesto u kompaniji”, kaže jedna od profesionalno obučenih da pronađe najbolje stručnjake kod nas.

S druge strane, ovakav način pronalaženja novog posla za mnoge je još uvek samo virtuelna stvarnost. Ipak, verovali ili ne, ovakve stvari dešavaju se i kod nas.

Te­le­fon­ski po­ziv me­nja sve



Predrag Kudrag radio je kao finansijski direktor u jednoj stranoj kompaniji i nije razmišljao o promeni posla, dok mu nije zazvonio telefon.

”Sreća da nisam bio na važnom sastanku. Radio sam u kancelariji kada sam dobio telefonski poziv od "head hunt" agenta. Potpuno sam se zbunio, ali mi je sve istovremeno delovalo interesantno i prihvatio sam. Prvo sam se, naravno, pitao otkud im ideja da bih ja mogao biti u toj priči. Osoba koja je zastupala agenciju predstavila se, rekla je da joj moj CV deluje interesantno, želela je da popričamo, da se vidimo, možda i nevezano za tu priču. Naravno, ja sam došao, jer me je to zainteresovalo”, kaže Predrag koji je na ovaj način, potpuno slučajno, došao do boljeg posla.

Pronaći odgovarajućeg direktora, sposobnog menadžera i stručnjaka oduvek je predstavljalo stvar prestiža svih uspešnih kompanija. Pored uobičajenih ličnih kontakata i ulazaka na mala vrata sve je više agencija koje prate situaciju na tržištu rada i mlade lavove koji znaju i umeju više i bolje od drugih. Zahvaljujući njima, velike kompanije mogu da se opuste i budu sigurne da će doći do najboljih.

Nataša Dobre iz kompanije "VIP Mobil" kaže da svaka ključna ili menadžerska pozicija zahteva posebnu pažnju i posebnu pripremu. "Prvo istražujemo koje bi kompanije mogle da imaju takvu poziciju, zatim biramo "headhunting" agencije koja se profilisala da traži takav kadar. Ponekad konsultujemo nekog od menadžera koji imaju kontakte s branšom, a nekad se desi da potencijalnog kandidata vidimo na medijima. Onda pronađemo njegov kontakt, potražimo ga i to je možda i najinteresantniji deo 'human resorsa'”, objašnjava Nataša proces traganja za najboljim kadrom.

Dis­kre­ci­ja za­ga­ran­to­va­na



A ono što je inače agentima najinteresantnije jeste uspešno pronalaženje kandidata. Često se dešava da moraju da budu izuzetno strpljivi i dobri psiholozi kako bi svoju nameru uspešno ostvarili. Najčešće su potencijalni kadrovi potpuno zbunjeni i misle da je reč o nekoj skrivenoj kameri, a nekada prosto ne mogu da veruju da su baš oni izabrani.

"Nekad se bune, interesuje ih kako smo došli do njih, nije im prijatno. To jeste potpuno neobična situacija - zove vas neko nepoznat, pa vas iz čista mira pita da hoćete da menjate posao", kaže Milena.

“Ulovljeni” opet imaju svoju priču. Predrag Kudra kaže da je na sastanak došao iz čiste znatiželje jer ranije nije imao iskustva sa ovakvim agencijama. ”I nakon razgovora sve mi je delovalo zanimljivo. Ja sam odlučio da krenem u celu tu priču uz potpunu diskreciju, što je meni bilo bitno za moju trenutnu poziciju, o tako je sve počelo", kaže Predrag iskreno.

Kada se kandidat odluči da sa dobrog radnog mesta pređe na još bolji posao, potpuna diskrecija definisana je i ugovorom sa konsultantskom kućom.

Za "headhunting" agenciju još jedan veliki izazov je STROGO POVERLJIVO! ”Potrebno je da postoji veliki nivo poverenja, jer nije lagodno da se sazna da ste u procesu traženja posla, pogotovo ako ga niste sami tražili, već vam ga je neko ponudio. Potrebno je održati taj nivo, jer će vam se sutra samo kandidati koji su imali poverljivu komunikaciju sa vama javljati za neke određene poslove ili će nekog preporučiti", pojašnjavaju lovci na pametne glave.

Istovremeno, napuštanje stare i odlazak u novu firmu često prate i manje prijatne scene poput onih gde se prave nove vrste ugovora kojima se zaposleni (koji odlazi) pokušava zadržati na sve načine. Isplaćivanje određene sume, takozvana odšteta, osim što nije zakonom dozvoljena izaziva u kompaniji i niz drugih lančanih reakcija. Odlazak dobrog menedžera veliki je gubitak i nikakva kompenzacija to ne može da nadoknadi, tvrde stručnjaci za ovu oblast.

Koliku ulogu imaju ključni menadžeri u svojim komapnijama, dokazuje i tzv. džentlmenski dogovor, prema kojem se ne zapošljavaju kandidati iz direktne konkurencije. Priča o lovcima na pametne glave tako se vraća na početak i večno pitanje ostaje: kako sposobne ljude zadržati. Pozitivna motivacija, nagrade, dobra atmosfera, benefit paketi i veća odgovornost su način da najbolji stručnjaci ostanu u firmi, savet je "headhuntera".

Ideal modernog društva je biti uspešan i tražen, a to je lična zasluga svakoga od nas. Zato sledeći put kad vas obuzmu depresivne misli setite se reči Bila Gejtsa, osnivača "Microsofta": "Svako je na pravom mestu i u pravo vreme, ako preduzme pravu akciju."

Najčešći transferi tipa "headhuntinga" kod nas obavljaju se na medijima, pre svega, na televizijama. Sportski novinar Aleksandar Stojanović, poput uspešnog fudbalera, zamenio je dres B92 za tim RTS-a. "Head hunter" posebno je bio motivisan da Milicu Amidžić, prezentera sa TV Pinka pozove za PR funkciju "Telekoma", a Miloš Milovanović, bivši novinar Studija B, zahvalio se prvoj TV na saradnji, a "head hunteru" televizije B92 na pozivu i novom radnom okruženju. Iako ste sigurni da ste na pravom mestu i pravo vreme, jedan poziv može vas odvesti sa dobrog na još bolji posao.

Izvor: B92

Kada osećamo zadovoljstvo poslom?



Radnici zadovoljstvo poslom kojim se bave osećaju tek nakon pedesete godine, ustanovilo je najnovije istraživanje koje je takođe pokušalo da otkrije i kada u našem poslovnom životu nastupa ambicioznost.

Većina zaposlenih ljudi sebe smatra kompetentim tek nakon 37 godine života, nakon što su proveli 30.000 sati rada na svom poslu.

Tokom istraživanja, naučnici su takođe ustanovili povećan broj zaposlenih ljudi koji planiraju da nastave da se svojim poslom bave i nakon odlaska u penziju. Osam odsto ispitanika izjavilo je da želi da nakon odlaska u penziju nastavi da radi privatno, dok među mladima procenat onih koji žele da se upuste u privatan biznis iznosi 11 odsto.

U jeku svetske ekonomske krize sve veći broj ljudi, tačnije 85 odsto ispitanih, odlučuje se da nakon penzionisanja pokrene sopstveni biznis.

„Ljudi više ne stare na isti način na koji su to činili pre par decenija. Nove generacije redefinisale su efikasnost ljudi u poznom dobu, i taj trend se i danas nastavlja sa sve većim brojem penzionisanih ljudi koji u svojim poznim godinama uspešon nastavljaju da se bave svojim profesijama“, izjavio je Džon Loson, naručilac istraživanja.

Veliki broj zaposlenih ljudi sigurnost i kompetentnost na svom poslu oseća nakon 30.000 radnih sati, a zadovoljstvo i ispunjenje tek nakon naunjenih 50 godina, a sve veći broj radnih sati i vremena investiranog u napredak u karijeri dobar je indikator budućnosti zaposlenih u kojoj oni nemaju nameru da prestanu sa radom.

Istraživanje koje je takođe ispitivalo i ambicioznost ispitanika pokazalo je da osobe starosti do 25 godina veruju da će biti najambicioznije u 26 godini života, dok su ispitanici koji su navršili 55 godina izjavili da su, u proseku, bili najambiciozniji u svojoj 35 godini.

Izvor: B92

Zar sve ovo ne zavisi od toga kakva ti je karijera i kakva ti je firma ?

Razlog što ovo pitam je u tome što, naprimer, kod mene u firmi jednostavno ne možeš tako lako da napreduješ jer je broj većih pozicija dosta mali tako da i da pregovaram sa nekim ljudima, ne bih mogao da napredujem a samim tim ne vidim sebe u tom poslu i da mi to bude karijera.

Pitanje je kako napredovati ako je karijera ' mala ' tj. ako se tvoje radno mesto svodi na par osoba i veoma je teško napredovati?

Мислим да је у принципу теже саставити добро питање него дати добар одговор на то питање.

Каријера се гради тако што се направи нека оквирна шема и онда почне да се копа темељ, па онда приземље, спратови и кров на крају а исто од појединаца зависи колику и какву кућу желе да направе.

Sve to gornje stoji.
Uvijek treba raditi više i bolje od ostalih.
Nekad mislim koliko vrijedim i tko bi to radio, ali...netko uvijek može bolje i nitko od nas nije nezamjenjiv.
Tko se ne zna gurati i boriti, otpada.

Ovo vec rade uveliko