Da li je kompliment na radnom mestu nepoželjan?

Ivana Milaković 25.03.2008.

Teoretski, za svaku priliku postoje neka uopštena pravila šta je tu primereno, a šta nije. Ta pravila se s vremena na vreme menjaju, nekada drugi usvoje naša pravila ili mi njihova. Jedna od mogućih promena koja bi u nekom trenutku u budućnosti mogla da stigne i do nas odnosi se na davanje komplimenata dok ste na radnom mestu.

Priča je iz firme koja se nalazi u jednoj od zemalja razvijenog Zapada, a pominjemo je delom kao zanimljivost, a delom zbog toga što se, bar u nekim stvarima, ugledamo na te zemlje, pa nije nemoguće da se neko slično (nezvanično) pravilo uvede i kod nas. Jedan od zaposlenih iz te firme (muškarac) pohvalio je koleginicu koja je smršala. U toj pohvali nije bilo ničeg što je asociralo na seks ili flert; samo joj je uputio kompliment, koji je toj dami veoma prijao jer se već neko vreme trudila da izgubi višak kilograma i bilo joj je drago da je neko primetio njen napredak. Taj kompliment je čuo šef koji se zatekao u blizini, opomenuo muškarca da je takav komentar neprimeren i tražio od njega da se ubuduće suzdrži od izjava te vrste.

Priča o tom događaju, uz pitanje zbog čega bi bezazlen kompliment bio neprimeren, dospela je do stručnjaka za bonton, i stručnjakovo objašnjenje je bilo sledeće. Kao jedno, mada će neko automatski shvatiti komentar o mršavljenju kao kompliment, neće svako reagovati na taj način. Neko je možda smršao zbog bolesti i ne želi da ga/je podsećaju na to. "Smršala si", nije uvek kompliment, već zavisi od konteksta (može da bude: "Stesala si se i to ti dobro stoji", a može i "Šta uradi, usukala si se kao vešalica?!"), a kako će biti shvaćen dobrim delom zavisi i od osobe kojoj je upućen - ona to može da shvati kao implicitnu poruku da je ranije grozno izgledala. Ukratko, čak i pod pretpostavkom da je osoba koja je komentar uputila zaista bila iskrena u želji da pruži lep kompliment (a to ne mora da bude uvek slučaj), osoba kojoj je komentar upućen neće to uvek shvatiti na taj način.

Drugi deo objašnjenja eksperta za bonton povezan je s okruženjem: na radnom mestu zaposleni ne bi trebalo da primećuju niti komentarišu tuđ izgled kao takav (šef će već opomenuti one za koje smatra da svojim izgledom narušavaju ugled firme, recimo, ako se ne oblače po propisima firme; nečija telesna težina po pravilu ne bi smela da bude razmatrana u tom kontekstu, jer bi to bila diskriminacija; ovde govorimo o pravilima, ne o tome da se pravila ne primenjuju uvek). U svetlu svega objašnjenog, šef je imao pravo da uputi opomenu o kojoj smo pričali, mada, po mišljenju istog tog stručnjaka za bonton, ne bi trebalo da prisluškuje razgovor svojih zaposlenih.

Nije isključeno da će jednog dana i u našim firmama ovakva pravila postati uobičajena. Do tada, ovo ostaje još jedna priča "iz belog sveta".

Izvor: Krstarica

Šest koraka do više početne plaće

 
U zadnje vrijeme imali smo priliku čitati u medijima kako se Ivana Marić sudionica reality showa Farma navodno pobunila jer ima manji honorar od ostalih sudionika. Nakon razgovora s ostalim sudionicima zaključila je kako je njen honorar najmanji. Nažalost mogla je samo prigovarati, piše se u medijima, jer su svi uvjeti dogovoreni unaprijed.

Iako novac nije sve, jer kod odluke za neki posao bitni su i drugi čimbenici, o tome kako ćemo se postaviti i koliko ćemo tražiti, ovisi i koliko ćemo dobiti. Zbog toga je priprema za razgovore o plaći jednako važna kao i priprema za razgovor za posao.

Slijedi šest koraka koji bi vam trebali osigurati veću početnu plaću na novom poslu.

-         Saznajte svoju vrijednost

Ključ uspješnih pregovora je informacija, pa uradite svoju domaću zadaću i saznajte koliko vaše vještine vrijede. Istražite koliko se kreću plaće za posao koji tražite. Kada saznate općenitu situaciju, uzmite u obzir svoje dodatne sposobnosti, usavršavanja kroz koja ste prošli i iskustvo.

-         Odgađajte razgovor o plaći što je duže moguće

Ako plaću spomenete prerano riskirate da će vas diskvalificirati zbog toga što je previsoka ili precijenjena. Čak i ako ste prošli natječaj, na početku recite kako ste fleksibilni ili kako očekujete prosječnu plaću kakvu imaju zaposlenici na takvom mjestu. Ako pak insistiraju na cifri recite kako tražena plaća ovisi o mnogo faktora poput uvjeta na radnom mjestu, bonusa, zdravstvenih prednosti, eventualne provizijske zarade i sličnih prilika. A nakon toga im dajte brojke „od do“ s velikim rasponom.

-         Nemojte lagati o trenutnoj zaradi

Strah od toga da će vam trenutna plaća uvjetovati plaću na novom radnom mjestu tjera mnoge kandidate da daju lažne brojke. Ukoliko slažete postoji šansa da ćete biti uhvaćeni u laži jer možda novi poslodavac ima informacije o poduzeću iz kojeg dolazite. Kažite istinu, a nakon toga iznesite zbog čega mislite da trebate dobiti više. Ali ističući svoje vrijednosti, a ne potrebe. Možete reći i da je plaća na prošlom radnom mjestu poslovna tajna i da je ne smijete odati.

-         Nikad ne prihvaćajte uvjete na licu mjesta

Bez obzira koliko očajni bili ili koliko bili zadovoljni ponuđenim uvijek tražite vremena da razmislite. Kada dobijete ponudu zahvalite poslodavcu na ponudi, ali recite kako trebate vremena da biste razmislili. Tada, kod kuće još jednom uzmite u obzir godišnji koji ćete imati, topli obrok, radne uvjete, očekivane kolege i slične stvari.

-         Nemojte se bojati tražiti više

Sve dok razgovarate s poštovanjem i uljudno nemate ništa izgubiti zatražite li više. U većini slučajeva osobi koja vas zapošljava daje se mogućnost da vam povisi plaću za 10 do 20 posto, od one koju vam ponudi. Ali ne smijete biti drski ili bahati.

-         Morate znati kada prestati

Za vrijeme pregovora u jednom ćete trenutku morati odbiti ili prihvatiti uvjete. Kada primijetite da je poslodavac usporio razgovor i prestao reagirati tada ćete morati odlučiti.

Izvor: Covermagazin

Zašto stojite na mjestu

 Ljudi koji su ovisni o alkoholu, drogama ili sl. imaju mnogo bolje šanse za pobjedu nad ovisnošću kada prepoznaju, priznaju i prihvate činjenicu da imaju problem. Ista situacija je i u poslu. Ne možete krenuti naprijed dok ne prihvatite i ne priznate da negdje griješite.  Budete li i dalje nastavljali istim putem, ponavljajući loše obrasce ponašanja uvjeravajući sebe da ne radite ništa pogrešno, vaša karijera se neće pomaknuti s mjesta.  Nabrojat ćemo obrasce ponašanja koji vas mogu blokirati na putu prema napretku. Oni za vašu karijeru mogu biti kobni poput ovisnosti, zbog toga je vrlo važno znati ih prepoznati i prihvatiti činjenicu da nas takvo ponašanje sprječava u napredovanju.

    * Odugovlačite

Perfekcionisti često ne shvaćaju kako su vremenski rokovi jednako važni kao i kvaliteta obavljenog posla. Nečiji posao ponekad ne može započeti dok prvi ne završi svoj. Ako uvijek kasnite u završavanju poslova prestanite oklijevati, posla se prihvatite čim ga dobijete. Podijelite posao na manje zadatke i definirajte vrijeme potrebno za obavljanje pojedinog zadatka.

    * Ne pripremate se dovoljno

Ne oslanjajte se na osobni osjećaj. Idealno bi bilo kada bi tržište htjelo kupiti ono što vi nudite. Međutim, bez istraživanja ne možete biti sigurni. Vašu zaljubljenost u biljke sigurno ne dijele svi ljudi, ali ako želite ipak se baviti tim poslom, ispitajte koliki broj ljudi ima isto mišljenje i izračunajte isplativost.

    * Niste ustrajni

Ponekad je jednako važno kao imati dobru ideju biti ustrajan u njenom provođenju. Ali upornost se isplati samo ako ste prethodno dobro ispitali tržište.

    * Ne učite iz svojih pogrešaka

Uspješni ljudi ne griješe manje – oni manje ponavljaju svoje greške. Bez sumnje, više možemo naučiti iz pogreški nego iz uspjeha, i sramota je ako ih ne iskoristimo za svoju dobrobit. Nažalost, da bi naučili iz pogreške prvo je moramo priznati.

    * Kompetentni ste, ali niste simpatični

Znanje je potrebno i lijepo je puno znati, ali razmećete li se svojim kvalitetama i ističete li stalno svoje prednosti u odnosu na druge ljude postat ćete iritantni. Ljudi radije surađuju s pouzdanim i dobroćudnim ljudima iako imaju manje znanja, nego s briljantnim, ali napornim osobama.

    * Kažete li da kada biste htjeli reći ne

Ako žrtvujete svoje dostojanstvo u želji da ugodite svima i budete simpatični, te govorite «da» cijelo vrijeme, vjerojatno nećete biti ni simpatični, a neće vas ni poštovati.  Slobodno recite ne kada se s nečim ne slažete, ali to ne znači da sve druge morate uvjeravati u svoje stajalište. Budite dovoljno fleksibilni. Procijenite o čemu treba razgovarati, a kada se treba povući.

    * Imate nerealna očekivanja

Kada pomiješate ono što je realno s onim što je moguće, osudili ste sebe na neuspjeh. Sve je moguće, ali mnogo toga nije realno očekivati. Moguće je da ćete postati direktor u svome poduzeću, ali to nije realno očekivati ako vlasnik poduzeća ima troje svoje djece koji rade s vama.

    * Petljate se s «pogrešnim» ljudima

Nisu svi, ali zaista postoje ljudi koji bi napravili sve za vlastiti uspjeh. Netko pretjerano ambiciozan može vam pomoći u jednom trenutku, ali u prvom slijedećem trenutku kada mu zasmetate neće imati ništa protiv da i vas pregazi.

    * Radite previše

Dosta poslovnih ljudi žali se na naporan i prekovremeni rad, te prezahtjevan posao. A nije rijetko da mnogi i  samoinicijativno ostaju raditi duže, te preuzimaju na sebe previše zadataka nadajući se da će ih na taj način šefovi primijetiti i unaprijediti. No, prava istina je potpuno drugačija. Gotovo nitko nije unaprijeđen samo zbog toga što je mnogo radio. Na prvom mjestu karakteristika koje su potrebne za uspjeh je prilagodljivost, zatim komunikativnost, te mogućnost dugoročnog planiranja. Zbog toga, želite li zaista uspjeti umjesto napornog cjelodnevnog rada za svojim stolom, iskoristite vrijeme ručka ili pauze za komunikaciju. Popijte kavu s kolegama, ručajte i razgovarajte sa šefom o neformalnijim temama.  Provedite najmanje pet posto radnog vremena razvijajući odnose s radnim kolegama i šefom.
   
*  Ne želite iskoristiti veze

Gledajući svaki dan ljude koji preko noći uspijevaju zbog rođaka na visokom položaju, možda i ne želite iskoristiti veze koje imate jer ne želite biti poput njih. Ponekad ni najbolje prijatelje nećete pitati za pomoć jer smatrate to kao iskorištavanje prijateljstva. Prestanite te stvari doživljavati na tako crno bijeli način. Prijatelji i poznanici su tu da pomognu jedni drugima. Danas će oni vama, sutra vi njima ili nekom drugom. Ipak, pokušajte ne pretjerati.  Tražite vezu i pomoć pri napredovanju samo ukoliko je željeno mjesto u skladu s vašim mogućnostima.

Izvor: Covermagazin

Utemeljene sposobnosti

A. P. 28.03.2008.

Analizirajući različite primere uspešnih pojedinaca u sopstvenom okruženju, uvek se pitamo koji su preduslovi za sreću i uspeh ljudi u savremenom društvu. Koliko oni zavise od obrazovanja i inteligencije, i da li je stručnost odlučujuća za izgradnju zavidne karijere? Pravila koja važe u poslovnom svetu često pokazuju dugačiju sliku. Naime, kompetentnost za određeni posao više nije dovoljna, a nije ni odlučujuća.

Pojmovi "oštroumnost" i "pamet" dobili su nove definicije; emocionalna inteligencija predstavlja preduslov za uspeh u odnosu na racionalnu inteligenciju - sposobnost vladanja sopstvenim osećanjima, izgradnja kvalitetnih odnosa, spremnost da se učestvuje u problemima drugih. Dovoljno je prisetiti se neke od situacija kakve je svako od nas doživeo na svom radnom mestu. Hiljadu puta smo čuli fraze tipa "višak emocija", "timski igrač", "privatno i poslovno". Međutim, šta one zaista znače? Osobe koje znaju o čemu je reč opremljene su baš kako treba, spremne da prežive pad s bilo koje visine i da se uvek s lakoćom dočekaju na noge.

Pravila koja važe u poslovnom svetu nisu više ista kao ranije. Samim tim su i merila ocenjivanja pretrpela važnu reviziju. Inteligencija, obrazovanje i stručnost jesu neophodna osnova, ali je umeće komunikacije sa sobom i drugima takođe od suštinske važnosti. Prošlo je vreme usamljenih i genijalnih individualaca. Oni su potrebni savremenom biznisu samo ukoliko imaju sposobnost dobrog funkcionisanja u grupi. Ukoliko je nemaju, poslodavci će se odlučiti za osobu skromnijih sposobnosti, ali dovoljno otvorenu i komunikativnu. Otvorenost i komunikativnost u novom kontekstu ne znače ljubaznost, spontanost u komunikaciji i srdačno ophođenje, već sposobnost kontrole, uklapanje u tim, razvijenu samokritičnost, sposobnost prilagođavanja. Nema gubljenja vremena jer je logika kapitala neumoljiva.

Izvor: Krstarica

Važnost samokontrole

A. P. 29.03.2008.

Moć samokontrole je odlučujuća za dobro funkcionisanje unutar kolektiva. Jedna od najčešćih fraza kojima vam neko saopštava lošu vest: "Nemoj pogrešno da me razumeš, ali...", automatski vas poziva da povučete kočnicu. A osobe s razvijenom emocionalnom inteligencijom to umeju da učine same. Emocionalna zrelost nije ništa drugo do obuzdavanje sopstvenih kaprica, trenutnih osećanja povređenosti, sujete, frustriranosti i pronalazak racionalnog puta da se one kanališu umesto spontanog "izbacivanja" u etar (tako svojstvenog malom detetu).

Osoba koja poseduje moć samokontrole nije preosetljiva na kritiku, nema potrebu da se brani pred iznetim zamerkama, da se ljuti ili buni. To ne znači ništa drugo nego da je dovoljno sigurna u sebe i svesna svojih dobrih i loših strana, kao i da savršeno razume ono što se od nje očekuje. Kontrola osećanja omogućava ljudima koji su okupljeni oko istog cilja da napreduju bez problema. Naravno, to nije uvek jednostavno jer svi imamo dobre i loše, jake i slabe strane. Neko može da bude izrazito saosećajan, ali da nema sposobnost da se nosi s vlastitim problemima, dok neko drugi može biti u svakom trenutku svestan promena sopstvenih raspoloženja, pa ipak nespretan u komunikaciji.

Pored sposobnosti samokontrole u svakom trenutku, sposobnost prilagođavanja je još jedna od glavnih zapovesti savremenog poslovnog sveta. Ona podrazumeva brzo hvatanje koraka s bilo kojom vrstom promena koje nas mogu zadesiti na poslu - veštinu i hitrost. Nema mesta iznenađenjima, sve ide bezbolno i lako. Samo dovoljno socijalan, samodisciplinovan, fleksibilan i samokritičan muškarac koji pred eventualnim zamerkama neće zauzimati neprijateljski stav može biti smatran savremenim muškarcem.

Izvor: Krstarica

Izoštrite misli

A. P. 02.04.2008.

Da li mislite da je kratka dremka na poslu čin kojim biste mogli da izoštrite svoje misli? Vinston Čerčil je to često radio pre važnih sastanaka, samo pitanje je da li će vam šef zaista poverovati kada mu ispričate da niste umorni nego da se samo dodatno pripremate da zablistate na sastanku koji sledi. Vrlo je verovatno da neće, ali ako mu objasnite šta sve preduzimate da biste pojačali svoju koncentraciju, možda vam se i on pridruži sledećeg puta.

Trudite se da sve najteže zadatke obavljate oko devet izjutra. Vreme kada vaš mozak radi najefikasnije iskoristite za sastavljanje liste dnevnih zadataka i obavljanje pre svega onih za koje smatrate da zahtevaju najveći intelektualni napor. Period najintenzivnije mentalne aktivnosti nastupa ubrzo po buđenju i to je podatak koji treba iskoristiti. Nema nijednog razloga da vam planiranje posla na početku svakog dana ne bude najproduktivniji zadatak koji ćete obaviti. U toku dana potrebno je da svom mozgu priuštite neki odmor. Telo je najbliže stanju sna između podneva i ranog poslepodneva, te stoga sklopite oči barem na pet minuta kako bi vam se odmorile moždane ćelije.

Svima onima koji rade za računarima treba preporučiti da s vremena na vreme nakratko skrenu pogled prema nekom predmetu koji je udaljen bar nekoliko metara od njih. Naprezanje očiju dok posmatramo ekran povezano je s padom produktivnosti, pa čak i morala, na radnom mestu - možete poštedeti mozak i oči tako što ćete na ekran postaviti alarm koji će vas podsećati da povremeno treba da skrenete pogled. Ukoliko ispred kancelarije imate park ili bilo kakvo zelenilo, poželjno je da pogled skrenete ka prirodi. Kratko zurenje kroz prozor ne može da vam naškodi, a čak ni šef neće moći da vam prigovori - ukoliko obavlja svoj posao kako treba, i njemu je s vremena na vreme potrebno "provetravanje" mozga.

Izvor: Krstarica

Nadimci i posao

Ivana Milaković 02.04.2008.

Većina ljudi ima neki nadimak. Neke zovu po imenu, a neke znatno češće po nadimku - dešava se da za nekog i ne znate kako se zove, znate ga samo kao Drakčeta (Dragan? Dragoljub? Dragoslav?). Nadimci su sasvim normalna stvar, ali ne bi bilo loše suzdržati se od njihovog korišćenja na poslu.

Zašto, u čemu je problem, pa vi nadimak te osobe upotrebljavate od milja, ne mislite ništa loše? Poštujete vi tu osobu, znate da dobro radi svoj posao, nadimak tu nije ništa pežorativno? Nije pežorativno - ali nije ni profesionalno, i to onda može da celoj firmi vremenom napravi probleme u komunikaciji s drugim firmama i poslovnim saradnicima.

U poslovnom svetu, kao i, uopšteno govoreći, među odraslim osobama, ljudi se oslovljavaju po imenu i prezimenu. Koriste se puno ime i prezime. Obraćanje samo po imenu je ono što se koristi kada su deca u pitanju, odraslim osobama se obraćamo po prezimenu ako se radi o formalnim prilikama (prezimenu se nekad dodaje i titula), ili o ne baš formalnim prilikama kada je u pitanju neko koga ne poznajemo dobro. Obraćanje po imenu je za decu i osobe s kojima smo bliski. Obraćanje po nadimku je još veći stepen bliskosti nego obraćanje po imenu, podrazumeva familijarnost, a nekada, ako se radi o firmi, i da ste nadređeni osobi kojoj se tako obraćate.

Možda je vaša firma mala, svi ste bliski, i zovete jedni druge po nadimcima. To može da funkcioniše unutar firme, ako šefovi to dopuste, ali u komunikaciji s poslovnim saradnicima trebalo bi uvek koristiti puno ime i prezime. Ako vas stranka pita kome da se obrati za to-i-to, a te poslove za vašu firmu radi kolega kojeg svi zovete Guza, makar on bio i genijalac u svojoj oblasti, teško da će stranka imati poverenja da nešto iole bitno poveri tom Guzi. Gospodin Petrović ipak ozbiljnije zvuči. Nadimak nije tako šaljiv, samo je običan nadimak? Dok "spremačica Mica" još nekako i može da prođe, "direktorka Mica" ili "stručni referent Mica" baš i neće uliti poverenje.

Ukratko: za internu komunikaciju unutar firme korišćenje nadimaka može da funkcioniše, mada može i da stvori preveliku opuštenost, neprikladnu za radno mesto, što nekad dovede do toga da vam nečiji nadimak "izleti" i onda kada je formalnije obraćanje poželjno. Ipak, za sve što nije interno, trebalo bi koristiti puna imena i prezimena, uz odgovarajuće titule, kako biste izbegli da delujete neozbiljno i neprofesionalno.

Izvor: Krstarica

Kralj kancelarije (1)

A. P. 03.04.2008.

Svako od nas različito reaguje na svom radnom mestu. Različito se ponaša, različito oblači, različito razmišlja o svojoj ulozi u kancelariji. I ne snalazimo se svi isto u liderskoj poziciji, čak ni onda kada smo je zaslužili. Šta je važno za uspeh u toj ulozi? Da li je to pitanje stila ili samo umeća da se rukovodi?

Dugo vremena je automobil važio za vladajući simbol muške energije, statusa i moći. U određenom smislu, njegov značaj ni danas nije mnogo manji, ali su zakoni savremenog poslovnog sveta postavili nova pravila. I dok "besna" limuzina može pripadati bahatom, razmaženom tatinom sinu, radni prostor je pouzdan pokazatelj pozicije do koje je njegov vlasnik dogurao. Zbog opravdane opasnosti da se ova priča shvati kao instant priručnik za savremene sponzoruše, koje još uvek nisu u punoj meri razvile sopstvene instinkte i veštine, te im je potrebna pomoć da razlikuju audi od BMW-a, pravi razlozi su drugačiji. Kao što smo već hiljadu puta do sada čuli - odeća ne čini čoveka, ali ga svakako otkriva. Tako i uređenje radnog prostora, s akcentom na radnom stolu, mnogo govori o karakteru i stilu onog ko za njime mozga, odlučuje, razmišlja ili drema.

Često se dešava da ono što vidimo ispred sebe izgleda kao jedna dominantna šefovska figura, a da se iza toga zapravo krije nezadovoljstvo poslom koji se obavlja. To što neko vešto demonstrira svoj položaj ne znači da istinski uživa u njemu. Gde je tu onda satisfakcija? Možda u tome što su podređeni primorani da gledaju đonove njegovih skupih cipela kada se zavali u fotelju i podigne noge na sto. Pretencioznost i bahatost nisu pokazatelji integriteta, snage i autoriteta, ali koliko ljudi, toliko i načina da se pre ili kasnije otkrije i pokaže koliko malo pojedini ljudi zapravo vrede.

Izvor: Krstarica

nem vremena za karijeru,bio sam na poslu ceo dan,i sad idem opet..............ako mnogo radis mora da se vrati

Kralj kancelarije (2)

A. P. 04.04.2008.

U skladu s pričom da ono što vidimo ne mora uvek da bude ono što zaista jeste, stoji i priča o rasejanosti. Rasejanost je osobina koju treba razlikovati od površnosti, jer rasejanost govori pre svega o osobi koja ima sposobnost da izuzetno dobro funkcioniše u haosu (što je retko umeće), a da tom prilikom vrlo koncentrisano i predano prilazi svemu što radi. To što izgled rasejanog čoveka nije za desetku ne znači da je on manje posvećen poslu koji obavlja. Možda zbog posla kojim se bavi nema vremena da se brine o svom imidžu i stilu, ukoliko za to uopšte ima interesovanja.

Da li poslovni stil treba da se manifestuje izborom odeće koja će se nositi u kancelariji ili je stil ono što se nalazi u ambiciji i koncentrisanosti na ono što radimo? Aljkavi neradnik ili aljkava vrednica - šta bolje zvuči? A šta je bolje za posao? Naravno, sklonost ka pedantnosti uvek je plus. Ona u prvom redu otkriva osobu koja ništa ne ostavlja nedovršeno, koja je vrlo svesna utiska koji ostavlja, odnosno utiska koji tek treba da ostavi na druge. U površnom savremenom svetu spoljašnjost vrlo često ume da sklopi ugovor umesto ugovorenih strana.

Bilo kako bilo, da biste bili istinski kralj svog radnog prostora, uredni ili neuredni, najvažnije da zasučete rukave. Vaši rezultati najpre će dovesti do vašeg ustoličenja na tronu. Savesni i odgovorni, privrženi timskom radu (a ne bahatom upravljanju) i uvek otvoreni za zaposlene, bez obzira na količinu i težinu obaveza. Tako treba da izgleda kralj kancelarije koji ima dobru komunikaciju sa zaposlenima i koji suvereno vlada situacijom, a ne ljudima. Ako je već sposoban da uvek bude iznad okolnosti, kakve veze ima da li na sebi ima odelo po poslednjoj modi, kožne cipele koje blistaju i uredno začešljanu frizuru?

Izvor: Krstarica