Neno Belan, autor najromantičnijih pesama na BHS jeziku
O optimizmu u doba tranzicije
Ranije je, možda, bilo manje love u zraku, ali si zato mogao slobodnije da se krećeš. Nije bilo džungle. U međuvremenu je izraslo sve i svašta. I razne su se životinje naselile

Splićanin Neno Belan je autor "najromantičnijih" ljubavnih pesama na BHS jeziku (bivšem srpsko-hrvatskom) "uglazbljenih" u pop-rok formu. "Pričaj mi o ljubavi", "Bambina", "Ostani uz mene", "To su bili dani ljubavi" samo su neki od hitova Belanovog nekadašnjeg sastava "Đavoli" na koje su se, u drugoj polovini 80-ih, masovno "sekle vene" širom nekadašnje Jugoslavije.

Mada su ratovi, nacionalističke histerije i tajkunske demokratije doneli neki sasvim novi "duh vremena", Neno Belan je nastavio "po starom" - najpre kao solista, a zatim i sa (pratećim) sastavom "Fiumens" iz Rijeke, u koju se preselio pre desetak godina.

- Okolina danas jeste drugačija, ali to me, u principu, ne zanima. Države propadaju, vlade se menjaju, ali moj pogled na život se nije promenio - kaže Belan u razgovoru za Glas. Do Beograda je svratio krajem prošle nedelje. Branislav Grubački, iz zrenjaninskog kluba "Zeleno zvono", u beogradskoj Galeriji "Ozon" promovisao je svoj "revolucionarni" kulturni projekat "Novi optimizam", a Neno Belan je došao da pomogne u rasterivanju depresije. Zato smo, uglavnom, i razgovarali o "optimizmu u doba tranzicije".
   
      

Eksperiment sa klapom

Poslednjih godina sarađujem sa jednom klapom - to je moj eksperiment - tako da i moja zanimanja trenutno idu u tom pravcu. Stvaraju se nove pesme, otvaraju se neki novi vidici... A sa "Fiumensima" redovno sviram - gaža ovde, gaža onde... Srbija? Dođemo tu i tamo. Bili smo nekoliko puta u Beogradu, nastupali po Vojvodini, u Nišu. Kad se svira, lepo je, samo što se ne svira dovoljno. Ali, to je druga problematika. U svakom slučaju, želja sa naše strane je prisutna...
      
      
      
   

- Svet oko sebe ne posmatram na takav način da bih išao da ga menjam kao Če Gevara. Menjam sebe, neki svoj svemir, usmeravam se prepoznajući pravu vibraciju. I automatski se menja i prostor oko mene... To je vrlo jednostavno...
Ali su ljudi, izgleda, zaboravili da nalaze zadovoljstvo u malim stvarima...

Ja, na primer, uživam u kuvanju. Zovem prijatelje, uvek nas je brdo - ja kuvam, oni gustiraju... Svi sa osmehom na licu. I sutradan napišem pesmu koja je izraz tog zadovoljstva. To je kod mene ta uzročno posledična veza. Sve zavisi od toga kako poređaš kockice u glavi. Nije nemoguće. Ali ljudi, valjda, previše piju koka-kolu, pa zaboravljaju na neke bazične stvari.

U ovoj sredini uzrok nezadovljstva su i nerealni "modeli" koji se nude - ljudi su bez para i posla, a mediji drobe o nekom nepostojećem glamuru. Kako je u tom smislu u Hrvatskoj i u Istri?
Isto je tako nerealno, samo je pakovanje drugačije... Možda je malo poboljšan dizajn (smeh), ali sadržaj je, prema mom iskustvu, svuda sličan. Naravno da tu i tamo postoje neke razlike. U Istri, na primer, ljudi bolje žive nego u Dalmaciji - imaju kuće, automobile, ovo i ono, ali opet, kad zagrebeš ispod površine, i tu možeš svašta da nađeš u bilo kom domenu života - od međuljudskih odnosa, pa nadalje. I na kraju uvek dođeš do toga da tvoje lično zadovoljstvo zavisi od tebe. Ne od Rijeke, Splita ili Novog Sada, Hrvatske ili Srbije...

Neke sredine, ipak, lakše prihvataju nove ideje, "furešte"...
Ne znam baš ko bi mene prihvatio da se nisam sam nametnuo. Svako treba da se izbori za svoj prostor. Život je užasno višeslojna stvar i kada bih rekao da u nekim stvarima mnogo bolje funkcionišem u Beogradu nego u Rijeci, mnogi bi se začudili... a to je baš tako.

I Denis Latin je nedavno za temu latinice izabrao "dilemu" "da li je bilo bolje onda (u doba socijalizma) ili sada (kad je uspostavljena "demokratija" ). Kako bi, iz tvoje perspektive, izgledala ta paralela?
U ono vreme dobra mi je bila okolina, a sad sam bolji ja (smeh), a okolina je lošija. U ono vreme je definitivno moglo jednostavnije da se funkcioniše. Bio si zaštićen sa raznih strana. Sad si ubačen u džunglu, pa se bori sa lavovima i tigrovima i krči sabljom put (smeh)... Ranije je, možda, bilo manje love u zraku, ali si zato mogao slobodnije da se krećeš... Nije bilo džungle. U međuvremenu je izraslo sve i svašta. I razne su se životinje naselile. Okolina je postala opasnija i teža da se preživi. Ali, s druge strane, mislim da sam ja sada kvalitetniji i bolji nego što sam bio nekad. Jeste da sam u gerili (smeh), ali nema veze... Uvek je, bar što se mene tiče, neki balans u igri...
P. Dragosavac