Sve u šta verujete - da li znate zašto? Iz kog razloga cinite odredene stvari? Verovatno nikad ne zastanete da postavite sebi takva pitanja. Od malena ste nauceni da prihvatite Uskrs kao najveci hrišcanski praznik, uz pretpostavku da "Veliki casni uskršnji post", "Sveta nedelja", "Veliki petak", farbanje uskršnjih jaja, pogaca sa krstom, pa i odlazak u crkvu na Uskršnju nedelju, predstavljaju istinitu hrišcansku religiju! Usled našeg ljudskog instinkta da slepo sledimo druge ljude i njihove obicaje, vecina nas veruje u mnoge neistine, grešimo u mnogo cemu, mada pretpostavljamo da je sve što cinimo ispravno, cak i da je to svetinja!
 
Paganska boginja Ištar
 
Na engleskom se Uskrs kaže "Easter". Ljudi ciji je to maternji jezik su navedeni da misle kako ta rec znaci "vaskrsenje Hristovo"! Vec 1600 godina ceo svet uci kako je Isus ustao iz mrtvih u nedelju ujutru. To je samo jedna od bajki na koje apostol Pavle upozorava citaoce Novog Zaveta. Isus nije vaskrsao u nedelju! "Easter" je malcice izmenjena engleska verzija za ime stare asirsko - vavilonske boginje Ištar koja potice iz drevne teutonske mitologije, u kojoj je poznata kao "Ostern". Fenicani su je zvali Astarte, a u srpskom prevodu Starog Zaveta ova paganska boginja se spominje pod imenom "Astarota". Astarota (Ištar) je mitološka supruga boga sunca - Vala. Svevišnji Bog je u Bibliji (Starom Zavetu) proglasio kult boga Vala za najodvratniji paganski idolopoklonicki obicaj! "Webster Dictionary", najpopularniji leksikon na engleskom jeziku, jasno otkriva da pojam "Easter" ima pagansko poreklo.

Apostoli su držali Pashu
 
"Svetski almanah za 1968." objavio je sledeci tekst:
 
"U drugom veku naše ere medu Hrišcanima u Maloj Aziji (što ce reci u Efesu, Galatiji i gdegod je apostol Pavle osnovao takozvane "neznabožacke" (nejevrejske) crkve) Uskrs se držao 14. Nisana - sedmog meseca u jevrejskom (civilnom) kalendaru". Drugim recima, u prošlosti, taj praznik se slavio cetrnaestog dana u prvom mesecu po svetom kalendaru. Tada nije nosio ime po paganskom božanstvu Astaroti, nego kao što piše u Delima apostolskim 12:4 - Pasha!
 
Isus, prvi apostoli i preobraceni "neznabožacki" Hrišcani držali su Pashu, Praznik beskvasnih hlebova, Pentekost (Pedesetnice ili Dan prvina) i svete praznike koje je Bog zauvek ustanovio (Dela apostolska 2:1; 12:3; 18:21; 20:6, 16 i Prva Korincanima 5:7-8 i 16:. Pasha, koja se slavila u ranoj istinitoj Crkvi, predstavlja pomen na raspece Isusa Hrista (Jevandelje po Luci 22:19), a datum kada se to drži nije Uskršnja nedelja, niti odredeni dan u sedmici. Svake godine Pasha pada u razlicite dane. Pavle upozorava obracenike iz redova neznabožaca da se ne vracaju na ponovno držanje paganskih svetkovina, medu njima i Uskrsa (Galatima 4:9-10).
 
Kako se onda jedan takav paganski festival uvukao i ucvrstio u narodima koji ispovedaju hrišcanstvo? Bicete iznenadeni kada saznate istorijat Uskrsa! Ali, prvo obratite pažnju na pravo poreklo i prirodu tog praznika.

Haldejska pozadina Uskrsa
 
Aleksandar Hislop u knjizi "Dva Vavilona" kaže: "Uskrsu na samom njegovom celu piše haldejsko poreklo. Uskrs ("Easter") je glavom i bradom Astarota, a to je jedna od titula boginje Beltis, carice nebeske..." (str. 103).
 
Drevni narodi su nadevali razlicita imena istim paganskim božanstvima. Fenicani su tu boginju zvali Astarota. Ista se pojavljuje pod imenom "Ištar" na spomenicima iz stare asirske prestonice Ninive koje je otkrio Lajard prilikom arheoloških iskopavanja (Ostin Lajard, "Niniva i Vavilon", tom II, str. 629). Bog Val (spomenut u Starom Zavetu), poznat je i po imenu "Moloh". Vecni Bog je osudio cara Solomuna zbog prinošenja žrtava Molohu i drugim paganskim bogovima (Prva Knjiga o carevima 11:1-11, narocito 7. stih gde je Moloh nazvan "gadom"). Zbog toga je Solomunovom sinu bilo oduzeto izraelsko carstvo.
 
Val - olicenje sunca - je glavno božanstvo u drevnom haldejskom idolopoklonickom sistemu obožavanja sunca, a Astarota je njegova pratilja, to jest žena. Hislop piše: "Festival poznat kao Uskrs, o kome piše 'Istorija Crkve', u trecem i cetvrtom veku prilicno se razlikovao od ovog koji danas slave rimska i protestantske crkve. U to vreme ovaj praznik nije bio poznat po imenu koje bi ukazivalo na boginju Ištar ili vaskrsnuce boga sunca, vec su ga zvali - Pasha! Mnogi koji ispovedahu hrišcansku religiju svetkovali su Pashu od najranije pojave hrišcanstva. U pocetku, Pasha se slavila kada i jevrejski Pesah - dan kada je raspet Hristos. Ona nije idolopoklonickog karaktera, niti joj prethodi post" ("Dva Vavilona", str. 104).

Poreklo "Velikog casnog uskršnjeg posta"
 
"Stoga je potrebno znati da nikakav post nije postojao dokle god je izvorna crkva držala do svog savršenstva" napisao je Johanes Kasijanus u petom veku, u knjizi "Prva teološka konferencija, glava 30". Isus nije imao obicaj da posti cetrdeset dana pred Uskrs, niti je takav period postojao u vreme apostola i prvobitne istinite Crkve Božije. Odakle onda potice taj obicaj?
 
"Obicaj cetrdesetodnevnog uzdržavanja u postu direktno je preuzet od poklonika vavilonske boginje Ištar. Ovakav prolecni post još uvek drže Jezidi, paganski obožavaoci Ðavola u Kurdistanu, koji su nasledili taj obicaj od svojih nekadašnjih gospodara - Vavilonaca. Meksicki pagani su se pridržavali cetrdesetodnevnog posta koji se slavio i u Egiptu" ("Dva Vavilona", str. 104-105). U stvari, u Egiptu se cetrdesetodnevni post upražnjavao izricito u slavu boga Ozirisa, u Siriji poznatog kao Adonis, a u Vavilonu kao Tamuz (Džon Lendsier, "Sabejska istraživanja", str. 111-112).
 
Da li shvatate šta se dogodilo?! Svevišnji Bog je zapovedio svom narodu da zauvek slavi Pashu (Druga knjiga Mojsijeva 12:24)! Ta zapovest data je Izraelcima još dok su boravili u Egiptu, to jest pre nego što je sklopljen stari zavet - takozvani Mojsijev zakon! Pre nego što je Isus Hristos razapnut na krst, starozavetna Pasha je predstavljala ilustraciju (prototip) smrti kojom On treba da umre za oproštenje naših greha. Na svojoj poslednjoj Pashi, Isus je promenio simbole tog praznika, pa je tako jagnjecu krv zamenio vinom, a jagnje beskvasnim hlebom. Isus nije ukinuo Pashu; samo je promenio njene simbole! Svi Njegovi apostoli i pravi hrišcani u prvom veku nove ere držali su taj praznik svakog prvog meseca (cetrnaestog dana) u godini po svetom kalendaru. Današnja Pasha predstavlja pomen na Hristovu smrt. Svake godine na to vece, istiniti hrišcani reafirmišu svoju veru u krv Isusa Hrista, koja je prolivena za oproštenje licnih greha i Hristovo telo, koje je izlomljeno zarad licnog fizickog isceljenja.
 
Da li sad shvatate šta se u stvari dogodilo? Svi narodi su, buduci prevareni, izbacili praznik koji je Bog zauvek uspostavio kao spomen na smrt istinitog Spasitelja koji je umro za naše grehe i tu uredbu zamenili paganskim festivalom koji služi kao pomen krivotvorenom "spasitelju" i posredniku izmedu Boga i ljudi - Valu - bogu sunca koji nosi ime po svojoj mitskoj ženi, boginji Ištar! Ištar nije niko drugi do carica iz starog veka Semiramida, koja se prevarom podmetnula kao žena boga sunca i postala paganski idol - "carica nebeska".
 
Sve ovo nema nikakve veze sa hrišcanstvom, nego je do srži pagansko! Milioni ljudi, žrtve ove obmane, navedeni su da slave takav vid bezbožnog idolopoklonstva i, tako prevareni, misle da odaju slavu Isusu Hristu, Sinu Boga našeg Stvoritelja! Uskrs nije praznik u cast Isusa Hrista! Svako od nas je, poput ovce, sledio milione drugih ljudi kada je u pitanju držanje tog obicaja. Ali "ne gledajuci dakle Bog na vremena neznanja, sad zapoveda svim ljudima svuda da se pokaju" (Dela apostolska 17:30).

Farbanje jaja
 
Da li znate da obojena jaja, u misticnim obredima starog Vavilona, imaju odredenu ulogu, baš kao i u današnjem vaskršnjem slavlju? Eto još jednog paganskog obicaja! Edvard Dejvis, u svojoj knjizi "Mitologija i obredi britanskih Druida" piše da su stari Druidi svuda nosili jaja sa sobom, pošto je to sveta amajlija njihovog idolopoklonickog reda. Jaja su svetinja kod mnogih drevnih civilizacija i sastavni deo religijskih ceremonija starih Egipcana i naroda sa Bliskog istoka. Džejms Bronvik piše:
 
"Jaja su se kacila u egipatske hramove. Bunsen skrece pažnju na svetovno jaje, simbol bujnog života koji izvire iz usta velikog boga egipatske zemlje.
 
Venus Ištar izlegla se iz misticnog vavilonskog jajeta koje je palo sa neba u reku Eufrat. Ofarbana jaja predstavljala su sveti uskršnji prinos u Egiptu. Isti obicaj održao se do današnjeg dana u Kini i Evropi. Uskrs ili prolece slavio se u cast preporoda neba i zemlje" ("Egipatska verovanja i savremena misao", str. 211-212).
 
Zašto ljudi, koji za sebe veruju da su hrišcani, farbaju jaja na Uskrs? Da li to cine pod pretpostavkom da Biblija nalaže ili zapoveda takav bezbožni obicaj? U Novom Zavetu nema ni spomena o farbanju jaja za Uskrs! Izvesno je da Hristos nije uveo takav obicaj. Apostoli i prvi hrišcani nisu cinili išta što bi nalicilo na takvu praksu. Zašto onda upražnjavati takav obicaj u današnje vreme? Zašto slediti paganizam, dok istovremeno pokušavate sebe da ubedite da ste hrišcanin, kada je vec sam Bog nazvao takve obicaje "gadovima"!?
 

Izvor???

Sve velike religije su samo prezvakale i prilagodile stare obicaje...

Čitaš, tražiš, nađeš....zapamtiš.

"Na engleskom se Uskrs kaže "Easter". "

Ako je ovo druga 'istina' da sačekamo i treću iz perspektive ... nemačkog posmatrača,
ili da ipak ostanemo pri prvoj - pri Hristu Vaskrslome i Vaznetome? 

 

Ništa nova, Liv a ni iznenađujuće...

Sve sam ja to lepo procitala, ali i dalje ne razumem na koji nacin treba slaviti uskrs ili pomen na smrt Hristovu i kada, ako je ovo pagansko i ne ispravno, jer nesto ili sam ja pobrkala ili stvarno nista nisam rzumela!!!   !!

tekst koji je livi kopirala je naravno glupost  ,ali rech easter zaista potiche od pre-hriscanskog vremena.

  naravno , ne radi se o nikakvim semitsko-sumerskim demonima  , nego o staroj nordijsko-germanskoj boginji ostari , u keltskom obliku eostri  . njen simbol je i jaje - kao pokretach sveg zivota.
 
u nashoj slovenskoj mitologiji - to je boginja lada . zato , kad razbijate jaja za uskrs , to se ne chini zbog jevrejskog mesije ( semiti ne poznaju ovaj obichaj  ) , nego zbog nashe boginje ljubavi i lepote   

Vavilonska boginja Istar potice iz drevne teutonske mitologije?! Koliko ja znam asirska i vavilonska civilizacija su starije od teutonske ( i to mnogo, a i geografski su daleko)

Naravno da Isus nije vaskrsao u nedelju, to se samo simbolicno obelezava vec vekovima ( jer je nedelja najveci praznik a najvece bozje delo treba da bude na najveci praznik). I sami znate da ''Vaskrs'' (''Uskrs'') ''seta'' svake godine, tj. nije uvek isti datum. Nije poenta u datumu to je simbolika.

npr. Grci i Srbi su pravoslavci samo Grci Bozic slave 25. decembra a Srbi 7 januara, datum nije vazan a verovatno ni jedan ni drugi nisu tacni, datumi praznovanja su se donosili na vaseljenskim saboru ...