Pa moram nekako da kažem bar gde... voleo bih da su uključite u knjigu... mislim da će biti vredan dodatak ljudi koji imaju interesovanja i nesto svoje reći na ove teme. Nisam neki pratilac foruma ali su dobar alat za razmenu mišljenja.

Zavisnost od virtuelnog

Binarni opijat ostavlja iste efekte na psihu deteta kao alkohol ili droga i stvara ovisnost. Uporedo ova deca su u velikom riziku od zloupotrebe, a porodica će ako ne na vreme kasnije osetiti ogromne posledice.

Uticaj na socijalizaciju
Ova bolest digitalnog doba se razvila devedesetih godina, malo se o njoj zna i priča a veoma je rasprostranjena. Reč je o ovisnosti od računara. Statistički oko 10% korisnika računara se mogu svrstati u lakše ili teže virtuelne narkomane što je veliki procenat. Još više poražava činjenica da je veliki broj dece od najmlađeg doba "zaraženo" ovom pojavom. Ovaj psihološki efekat ostavlja velike posledice u kasnijem dobu jer direktno utiče na socijalizaciju i u porodici i van nje.
Moskovski terapeutski centar "porodica" se sa psihologom Dr. Aleksandrom Kazaevom nekoliko godina bavi istraživanjem i praćenjem ove pojave. Njihova zapažanja ozbiljno skreću pažnju na problem. Rešenje je naizgled jednostavno i ponovo će pažnja roditelja biti u centru uspeha.

Efekat medija u detinjstvu
Prihvatanje lažnih svetova počinje rano, od televizora. Dok sve izgleda nevino, dete se lepi za smešne, šarene sadržaje, isključuje maštu, ne podstiče mozak, interesovanja i gubi svoju ličnost u nametnutom scenariju. Stvara pogrešne slike o stvarnosti i bukvalno zakržljava i postaje intelektualno hendukepirano. Živeći sa televizorom, prihvata samo ponuđeno, neume da kreira svoj stav i postaje mediokritet i robot. Takvo dete je lako uvući u sekte i kriminal. Naviknuto je da ne razmišlja nego da prihvata ponuđeno. Zvuči stravično-jeste.

Drugi korak-računar
Danas je sasvim u redu da dete poseduje svoj računar. U moru igrica rado će odabrati par desetina i igrati ih sa drugarima. Nove igre su dizajnirane da se satima igraju, razvijaju se strategije koje treba da unište i istrebe protivnika. U hladnim zimskim danima "lepo" je sesti uz računar i maštati satima o ratničkim uspesima. Neka deca prosečno 4 do 5 sati dnevno provedu igrajući igrice.
Tom prilikom mozak sve više okupira virtuelni svet, dok ide u školu, ruča, leže da spava - razmišlja o sledećem pobedničkom koraku. Ta borba će u stvarnosti biti veliki poraz - u većini ni deca ni roditelji toga nikada neće biti svesni. Misli im sve više funkcionišu poput elektronskih kola.
Seća li se neko stare igre "tetris". Mnogo nas je igralo slagalicu - koliko se njih žalilo da im se pred očima sklapaju delići van svesne kontrole, dok hodaju ulicom ili kada odu na spavanje. Današnji svetovi igara su mnogo opasniji. Spomenuću primer jednog odraslog čoveka koji je nakon ove situacije izbrisao igricu sa računara.
Primer jedne odrasle osobe:
-Igrajući stratešku vojničku igru mesecima je povlačio poteze, kako napravi dobar korak snimi status. Nakon poraza ima mogućnost da igru nastavi od predhodno snimljene pobede. Tako sve do trenutka kada je parkirao auto prolazeći tik uz drugi razmišljajući, ukoliko očeše auto, resetovaće se i započeti parkiranje ponovo!!!??? -Nakon ovoga je pobacao CDove sa igrama.
Virtuelna realnost se meša u stvarni život u neočekivanim momentima. Važno je znati da niko nije imun na to, videćete danas mnogo odraslih koji igraju igrice, i koji su ovisnici modernih "zanimacija" koji će svoje vreme predati kompjuterskim programima.
Na decu deluju pogubno ostavljajući još niz drugih efekata na psihu (tekst: "Igrice i savremene igračke").

Treći korak-Internet
Ulazak na globalnu mrežu ovisniku će pružiti nove mogućnosti. Sada može igrati igrice sa celim svetom, može se uključiti na konfeencije o sportu, izlascima, može posećivati sajtove organizacija koje će mu nuditi muziku, slike, zaradu ili život u večnosti (tekst: "Sekte na Internetu i deca").
U Internet svetu postoji problem koji roditelji zanemaruju, dete je u kontaktu sa milionima stranaca koji nešto objašnjavaju, pozivaju, garantuju... Takođe je samo po sebi meta hiljada zlonamernih organizacija i pojedinaca. To je kao da ste dete ostavili na ulici u nepoznatom gradu sa masom nepoznatih ljudi - da li biste to učinili? Ukoliko ne kontrolišete Internet, detetu to činite svakodnevno, a verovatno ga još i podstičete.
Jasno je koliko sve može biti opasno ako prepustimo da se stvari same dešavaju, fenomen deteta-ovisnika ovaj rizik višestuko povećava.

Sam u kući
Svakodnevnica mnogih mališana, citiram jednu učiteljicu je: "Mnogo je lakše kupiti PC i uplatiti Internet nego se baviti čedom, voditi ga na trening, u posetu, park. Dok dete beži u virtuelnu stvarnost, u kući vlada mir. Sve izgleda nevino i bezopasno."
Virtuelna stvarnost je forma psihološke zavisnosti i, kao svaka druga zavisnost, ona razara ličnost. Pod njenim uticajem dete gubi slobodu volje i njime je lako manipulisati. Takvu decu lako je uvući u razne sekte, bande i potčiniti tuđem uticaju. Ta zavisnost pogađa određene tipove dece a bolest zahteva lečenje.

U SAD preko 2000 dece služi kaznu doživotnog zatvora bez prava na pomilovanje za zločine kada su bili mlađi od 18 godina. Istraživanje i izveštaj su napravile organizacije "Human Rights Watch - www.hrw.org" i "Amnesty international - www.amnesty.org".

U Pekingu je započeto sa lečenjem grupe mladih ljudi, uglavnom tinejdžera, od nove bolesti - zavisnosti od kompjutera i Interneta. Sva deca uključena u ovaj program napustila su školu zbog provođenja više vremena u igranju kompjuterskih igara ili ćaskanju na Internetu, po rečima direktora klinike Dr Tan Rena. Deca pate od depresije, nervoze, straha i bezvoljnosti za odnose sa drugim ljudima ali i panike i agresije. Među problemima koje imaju su nesanica i podrhtavanje ruku.

Ukoliko upoređujemo stvarni život gde dete čeka škola, domaći zadaci, spremanje sobe i virtualne realnosti gde ima slobodu, uzbudljive događaje, kontrolu situacije jasno je šta će dete odabrati. U odabranom izboru će imati svet u kome ne bi izdržao par minuta da može da postane stvarnost. U virtuelnim svetovima vlada osveta, krvoločna istrebljenja, scene i bića iz horor filmova ali igrač je junak koji ih pobeđuje, junak koji se navikava da resetom i samo neograničenim moćima rešava stvari. A onda se desi stvarnost, obaveze, nema moćnog oružja i sve mora sam uraditi.
Tada postaje nesposoban, depresivan i ponovo beži u svet virtuelne realnosti i svet nakaza.

Nakon toga prođu godine detinjstva proživljene sa monstrumima i nasiljem.

Zaključak ovom tekstu nije potreban. Roditelji koji žele svom detetu ovakvo detinjstvo neka mu daju virtuelnu slobodu ili neka sami roditelji probaju ono kroz šta dete prolazi.
[/b][b][/b]



[[b]Edit by B@mbin@: Pisanje poruka zaredom je protiv pravila Burek Foruma, jer se na taj nacin narusava tok diskusije, a preglednost i kvalitet teme znacajno smanjuju.]

Zavisnost od računara

Ukoliko ne možete da prestanete da šaljete poruke mobilnim telefonom ili imejlove, da krstarite po internetu ili da igrate video igrice, sva je prilika da imate mentalni poremećaj, kažu stručnjaci.

U tekstu objavljenom u uglednom Američkom psihijatrijskom žurnalu navodi se da bi ove zavisnosti od savremenih tehničkih sprava trebalo uvrstiti u mentalne poremećaje.

Stručnjaci smatraju da ljudi koji svakodnevno i stalno koriste tehnološke uređaje mogu da razviju ozbiljnu zavisnost, što dovodi do anksioznosti, nesanice, mentalnih bolesti...

Zavisnost od i-mejl poruka je poprimila tolike razmere da se širom Sjedinjenih Američkih Država organizuju grupe podrške i osmišljavaju programi koji bi trebalo da pomognu ljudima da se reše ovog poroka, koji neki već nazivaju novom bolesti i socijalnim problemom čovečanstva.

Postoji više razloga zašto je recimo slanje poruka sa mobilnog telefona privlačno iako može da postane zavisnost.

Ljudi vole slanje poruka jer to mogu da rade i kada ne bi trebalo, na sastanku ili u školi na primer. Zatim, to je mnogo više tajno od razgovora običnim telefonom.

Neki ipak preteruju: kucaju i danju i noću, poruke šalju i dok voze automobil, čak više hiljada poruka mesečno. Mnogi drugi su gotovo zaljubljeni u svoj kućni računar i vode "onlajn" život.

Istraživanja pokazuju da ova zavisnost jako loše utiče na mozak i kognitivne sposobnosti. Zavisnost od proveravanja mejl "sandučeta" smanjuje koeficijent inteligencije (IQ) za 10 procenata, dvostruko više nego konzumacija lakih droga.

Jedno ispitivanje je pokazalo da gotovo dve trećine Amerikanaca priznaje da više vremena provodi sa svojim kompjuterom nego sa svojim bračnim partnerom.

Takvo opsesivno ponašanje psihijatri svrstavaju u mentalno oboljenje - kompulsivno-impulsivni poremećaj.

Stručnjaci upozoravaju da su agresivno slanje imejlova i poruka, igranje igrica i pornografija na internetu - ozbiljna pitanja javnog zdravlja i da bi ih trebalo prepoznati kao simptome kliničkog poremećaja.

Psihijatri kažu da bi lekari trebalo da obrate pažnju na ljude koji zanemaruju dnevne aktivnosti zbog poruka, imejlova i internet igrica ili postaju depresivni kada im je to uskraćeno.

Ljudi sa tom zavisnošću često lažu o tome koliko poruka i imejlova šalju, koliko vremena provode pred računarom i pravi zamenjuju za virtuelni svet.

Mnoge zemlje ozbiljno su shvatile problem. U Južnoj Koreji, koja ima najrazvijeniju mrežu i najveću stopu korišćenja kablovskog interneta na svetu, zavisnost od interneta klasifikovana je kao problem broj 1. kada je reč o javnom zdravlju.

Vlada u Seulu procenila je da oko 210.000 dece u Južnoj Koreji pati od ovog poremećaja i da im je neophodna pomoć stručnjaka - kod čak 80 odsto njih trebalo bi primeniti i terapiju lekovima, a cetvrtini je potrebno bolničko lečenje.

Izvor: B92

Ovisnost o računalima

Sudeći prema podacima GfK Centra za istraživanja tržišta, devet posto Hrvata spada u kategoriju ovisnika o Internetu. To je nov i ozbiljan tip ovisnosti kojeg još ni psiholozi nisu uspjeli definirati. Neki ga označavaju kao "ovisnost o Internetu", drugi pak kao "patološku uporabu računala".

Što je uopće ovisnost?

Ovisnost možemo općenito definirati kao oblik ponašanja vezanog uz konzumaciju neke tvari ili ustrajanje u nekoj aktivnosti koje kroz određeni vremenski period uzrokuje narušavanje fizičkog i/ili psihičkog zdravlja te poteškoće u socijalnom funkcioniranju.
Ovisnost možemo općenito definirati kao oblik ponašanja vezanog uz konzumaciju neke tvari ili ustrajanje u nekoj aktivnosti koje kroz određeni vremenski period uzrokuje narušavanje fizičkog i/ili psihičkog zdravlja te poteškoće u socijalnom funkcioniranju. Tako će za jednu majku ovisnicu to značiti zapuštanje domaćinstva, za učenika popuštanje u školi, dok će za poslovnog čovjeka to biti gubitak prijatelja.
Postoje određene razlike između oblika ovisnosti, pa se tako kod "tehnološke" ovisnosti ne stvara fizička ovisnost (kao kod alkoholizma ili narkomanije), već samo psihološka. Dakle, prilikom "računalne" apstinencije, osoba ne prolazi kroz razdoblje izrazite glavobolje, mučnine, oscilacija tlaka i drugih simptoma ustezanja.

Kad računalo uđe pod kožu
   
Čak i kad ovisnik uspije savladati svoje porive i kad se vrati tzv. normalnom funkcioniranju, smatra se ovisnikom sve dok intenzivno želi pristupiti Internetu i sve dok mora ulagati trud da ne popusti svojoj opsesiji.
Problemi u definiranju ovisnosti o računalima proizlaze iz činjenice da su neki ljudi zapali u ovisnost mnogo prije nego je Internet ušao u njihov život. Naime, Internet nije jedina stvar o kojoj možemo postati ovisni rabeći računalo. Stoga je pravilnije govoriti o "patološkoj uporabi računala". Neke ovisnosti o računalu odnose se na igre, odnosno međusobno natjecanje, neke ispunjavaju socijalne potrebe, a neke su samo nastavak radoholičarskih navika.
U ovisnike o Internetu ne možemo ubrojiti one osobe kojima njegovo korištenje predstavlja svakodnevni posao ili one koji uz pomoć Interneta pohađaju različite vrste tečajeva ili spremaju ispite u školi, tj. fakultetu. Iz toga proizlazi da vremenski period proveden pred računalom ne predstavlja apsolutni kriterij definiranja ovisnosti.
Osnovni problem leži u činjenici da je ovisnost o računalima, kao i svaka druga, u samoj naravi jedan oblik opsesivno-kompulzivnog (prisilnog) ponašaja. To znači da pojedinac ima opsesiju (kao što je Internet ili računalne igre) koja ga ometa u normalnom funkcioniranju, a jedini način da se smiri napetost i odagna ometanje jest da izvrši kompulzivni čin (drugim riječima - da upali računalo). Drugi kriterij, koji je posljedica prvoga, jest da svaka ovisnost remeti normalno funkcioniranje. Čak i kad ovisnik uspije savladati svoje porive i kad se vrati tzv. normalnom funkcioniranju, smatra se ovisnikom sve dok intenzivno želi pristupiti Internetu i sve dok mora ulagati trud da ne popusti svojoj opsesiji. To je i jedan od razloga zašto se alkoholičari smatraju ovisnicima čitavog života.

Tko je sve u opasnosti

Simptomi koji mogu ukazati na ozbiljan problem ovisnosti kreću se od ranog ustajanja ili odlaska u krevet poradi nepotrebnog rada na računalu, preokupacija razmišljanjem o računalu kad ga ne koristite, popuštanja na radnom mjestu, školi ili faksu, te na kraju poteškoća u osobnim odnosima zbog količine vremena provedenog na računalu.
Nažalost, u stručnim krugovima vlada mišljenje da se ovisničke ličnosti rađaju. Na pitanje o tome koji će se oblik ovisnosti razviti može se odgovoriti tek kad se karakter određene osobe potpuno formira. Naime, supstanci i situacija o kojima netko može postati ovisan ima mnogo; tako će se netko pronaći sa cigaretom u ruci, drugi pred čašom, a treći sa mišem. Dakle, postoje određen psihičke teškoće s kojima ljudi žive (depresija, samopodcjenjivanje i slično) te je među tim ljudima Internet samo modalitet kojim se te teškoće izražavaju.
Simptomi koji mogu ukazati na ozbiljan problem ovisnosti kreću se od ranog ustajanja ili odlaska u krevet poradi nepotrebnog rada na računalu, preokupacija razmišljanjem o računalu kad ga ne koristite, popuštanja na radnom mjestu, školi ili faksu, te na kraju poteškoća u osobnim odnosima zbog količine vremena provedenog na računalu. Dapače, sasvim suprotno prvotnoj namjeri, Facebook i slični portali više su pridonijeli desocijalizaciji nego obrnuto. Ljudi se nalaze u situaciji da sve više vjeruju u prijateljstvo s Interneta, nego u one ljude koje su osobno upoznali.
Na kraju, treba naglasiti da populacija koja je najosjetljivija (a tu spadaju prvenstveno djeca u pubertetu i adolescenti te osobe koje žive same ili su sklone depresivnim epizodama) razvija niz zdravstvenih problema. Od slabljenja vida, nekretanja, debljanja i ostalih problema koji proizlaze iz neaktivnosti, do činjenice da 25% osnovnoškolaca (koji se ujedno Internetom koriste čak 40 sati tjedno) ima teškoća zbog nepravilnog držanja.

Zaključak

Ovakav tip ovisnosti predstavlja ozbiljan problem prvenstveno zbog raširenosti tehnologije i činjenice da je u mnogočemu pridonijela intenzivnom napretku u mnogim segmentima društva. S druge strane, danas je upoznavanje ovog problema tek u začetku pa shodno tome još uvijek nemamo prikladan način liječenja. U svijetu danas postoje posebni odjeli na klinikama za ovisnosti koji su terapijske metode prilagodili specifičnostima ove relativno nove ovisnosti. Tako je Južna Koreja, kao jedna od zemalja sa najvišim brojem korisnika Interneta, bila prisiljena otvoriti kamp za djecu "Jump Up Internet Rescue School", koji djeci osim različitih zanimljivih aktivnosti nudi i grupnu terapiju te tečajeve poput onih iz lončarstva i bubnjanja. Na taj je čin korejsku vladu prisilio podatak da čak 30% djece ovisnika zbog tog problema učestalo izostaje sa predavanja, ne jede, kvare vid i deformiraju kralježnicu.
Hrvatska pred tim problemom stoji još uvijek relativno zatvorenih vrata, a na pomoći ostaju tek rijetki psiholozi i psihijatri u dovoljnoj mjeri upoznati s navedenom problematikom.

Izvor: Pliva Zdravlje

mene samo zanima da li ima zavisnika i medju moderatorima    ili ce svaki od njih reci ,,pa ja radim ovde, ja nisam zavisnik iako sam mnogo na netu'' ,,ako sam zavisnik barem sam nasao/la razlog da to iskoristim i naplatim''!
B@mbin@, da li treba traziti opravdanja....?

ja definitivno moram da idem na terapiju izlecenja  pa ja dodjem pijan iz grada u 4h i opet mi ima nesto zanimljivo na netu da blejim

Dokle god ti izlazis i opijas se po gradu do 4h....ti si zdrav covek!!!   

Ja sam zavisnik od interneta i ne stidim se toga. 

Prvi korak ka izlecenju je priznati da si bolestan   

mnoge su stvari rekli za mene ali nikad da sam zdrav u mozak

Ako je internet droga - ja sam narkoman!!!