У периоду од 26. до 29. јуна 2011. године удружење Јефимија је посетило Косовску Каменицу, тачније места Ропотово, Ранилуг и Прилепац на Косову и Метохији. Када су деца из Косовске Каменице ове године била у посети код нас у Београду, позвала су нас да им узвратимо посету, што смо прихватили.

Пре неких година дана, тражећи на интернету податке о родном месту Кнеза Лазара, Прилепцу, наишао сам на сајт Видовданских игара, што ме је јако заинтересовало. Желео сам да посетим ово место, али нисам знао на који начин. Позив деце са Космета је био прилика да се испуни моја жеља, на шта сам чекао већ две године. Поред доласка нашег удружења, свој долазак су најавили и навијачи Црвене звезде – Делије, што је одушевило сву децу која нису могла да буду у Београду тога дана кад је био планиран одлазак на утакмицу и посета музеју и играчима. Долазак навијача нису само очекивали они који навијају за Звезду, већ и они који нису звездаши, јер изузетно цене и поштују све што ради та навијачка група.

Први дан наше посете обележио је састанак удружења ''Задужбина'' из Словеније, чији су представници на Косово и Метохију дошли да поделе помоћ сакупљену кроз акције које су претходно организовали, ''Дечија радост'' из Шилова, новинара ТВ ''Пулса'', локалног становништва и нашег удружења. Говорило се о начину на који се може помоћи том народу и које су то кокретне акције које треба предузети. Сложили смо се да је велики проблем то што се ситуација на Косову и Метохији не може реално приказати на неком већем медију, већ само на мањим локалним, што умањује могућност да сви они који би желели да помогну то и ураде, јер не знају на који начин. Договорили смо се са ТВ ''Пулс'' да нам уступе неке материјале које је потребно медијски подржати, као и да оформимо тим који би покушао да информације са Косова и Метохије шири даље. Потребе које смо за сада дефинисали јесу кућа за дете које је изгубило оца, изградња Цркве Лазарице у Прилепцу, и четири школска кабинета, за хемију и билогију. По завршетку састанка посетили смо породицу детета које је остало без оца, који је живот изгубио на радном месту. Албанац код којег је ова особа несрећним случајем настрадала спреман је да финансира један део изградње куће, а на нама је да покушамо да обезбедимо још неких 15 квадрата или 1500е. У вечерњим сатима одржан је турнир у малом фудбалу, а касније смо се опустили у једном локалном клубу, где су нас гости и власник најсрдачније дочекали, као и сви људи са којима само имали прилике да се сусретнемо.

Други дан обележио је долазак члана нашег удружења пеглицом из Београда преко Косовске Митровице, Приштине и Гњилана у Косовску Каменицу. Његов чин има за циљ да разбије погрешну слику коју већина има о томе да се не може доћи на Косово и Метохију тако једноставно. Ове вечери на програму се нашло финале у малом фудбалу и кошарци, после којег смо отишли код својих домаћина на спавање. Како је мени најбитније да што више информација сакупим са својих путовања, са домаћинима сам разговарао о томе шта треба видети, посетити и коме треба помоћи. Добио сам информацију да је црква Светог Николе у Гњилану такође у лошем стању и да је треба обновити, и обећао сам да ћу наћи начин да помогнем. Од домаћина смо донели мед који ћемо покушато да понудимо нашем тржишту, као и шире.

Трећег дана сам пошао на Прилепац, а сарадници удружења пеглицом на Газиместан. Прилепац је утврђење које се налази 11 km североисточно од Гњилана, подигнуто да би штитило рударске насеобине и прилаз Новом Брду, једном од најзначајнијих рудника у средњовековној Србији. За Прилепац се зна да је родно место кнеза Лазара Хребељановића. Утврђење је величине 120 x 90 метара, од чијих остатака су сачуване две куле и неке друге грађевине. Као што сам споменуо, мени је ово био сан на чије остварење чекам већ две године, а сама чињеница да сам дошао баш у тренутку кад овде започиње изградња цркве, побудила је у мени лавину емоција које никако нисам могао да сакријем и пустио сам сузу од среће. Чекајући да почне постављање камен темељца, уживао сам у прелепој природи и прављењу фотографија, као и слушању приче о самом овом месту. Касније је игуман манастира Драганац, отац Кирило, започео са песмом коју смо сви радо прихватили.

По завшетку освећења и ломљења колача, наступио је културно-уметнички програм. Сви присутни су заиграли коло, а било је и представљање мис Косовске Девојке, изабране дан раније у Грачаници.

Сви мештани су са посебном пажњом очекивали долазак велике групе навијача-Делија, која је предходно била на Газиместану. Када су се Делије појавиле, уследиле су емоције преточене у песму и велику бакљаду, која је одушевила не само мештане овог краја, већ и њиховог председника општине, навијача Партизана. Када су они завршили свој део и полако кренули за Београд, почео је концерт на ком су учествовали Цакана, Геџа, ансамабл ''Коло'' и други, а на њему су били посетиоци свих узраста.

По завршетку концерта опет смо се опустили уз живу музику, са којом смо и почели наш први дан боравка у покрајини. Музичари, који су нас већ то прво вече упознали, почели су одмах да нас поздрављају и да певају за нас. Касније су се прикључили и радикали из из Новог Сада, па је почео поздрав из северног за јужни део Србије. Иако је мој план био да се вратим 28. јуна, ипак сам остао дан дуже и вратио се са радикалима, што је на крају испало добро јер смо разговарали о неким заједничким акцијама које бисмо могли да покренемо, али о томе кад их буде.

Укратко сам покушао да вам на овај начин дочарам атмосферу, али нема речи које то могу да ураде на прави начин, већ је неопходно да свако од нас лично доживи Косово и Метохију. Иако живи у великим проблемима и неизвесностима, наш народ на Косову и Метохији има исте потребе као сви ми, да се дружи и упознаје, за њих нема ништа лепше него када их неко посети.

Приближите се и доживите Косово и Метохију!

Још фотографија