Joco napiši molim te koliko sati struje oni imaju dnevno, imaju li nekakav vodovod, ordinaciju, proizvodnju, čime se bave.

U stvari još bolje da li im treba alat i kakav, đubrivo, seme.

Rekao si i da im trebaju kulturni sadržaji. DVD plejeri su bud zašto, svi imamo neke stare kompjutere, može da se nareže gomila cd-ova.

Ja sam ti rekla da bi mogli u saradnji sa nekim meštaninom koji ume da majstoriše tamo da proizvodimo neprekidna napajanja za akumulatore (ups). Mi bi dali dizajn i obuku onome ko bi radio.

Nemam nekih vanserijskih ideja. Takodje, nemam preterano puno para.

1. Neki racunar mogu da poklonim.;
2. Mogao bih i da poklonim brdo filmova, serija, crtaca i slicnih gluposti;
3. Dzaba bih radio racunarske mreze i sve oko racunara ako to nekome dole moze koristiti;
4. Skupio bih i odredjen broj stvari (garderobe);
5. Sto se tice sporta, tu bih takodje ucestvovao.

Znam da je ovo malo ali, na zalost, to su moje mogucnosti.

E sad, mozemo zajedno da se organizujemo, pa da napravimo i burek okupljanje dole u Kosovskoj Mitrovici, na primer. Svako od nas moze da ponese nesto sto ce pokloniti. Naravno, sve bi ovo bilo bolje da imamo nekog sponzora.

Uze mi ideju.Svaka cast podrzavam

niti ima

ima vec forum ja cu dostaviti tekstove a vi hajde prevedite dobra fora ovo sa albanskim

odradicemo i medije.


Ovo mi se zaista dopali,ja cu videti sat mogu da uradim.A javio sam ljudima sa Kosova o ovoj temu tako da ocekujemo i njih

dva nemaju cetri imaju
zanimljivo mislim da bi im trebalo

ovo sam uzeo u obzir i ovo ce moci.Tebi to malo,nije to brate malo ni malo.Treba da sakupim i da vidim gde i u kojim mestima sta teba.Ja sam do sada obisao par mesta i video sta tamo treba ali cu napraviti spisak uz njihovu pomoc gde i kakva pomoc im je potrobne

Bolje bi bilo u nekoj enklavi.Zasta ti treba sponzor.Ako mislis na to putovanje za to ti ne treba.Vidim da spominjete garderobu to vec planiram i u toku je priprema za to.Javicu gde mozete odneti.

mozes li to da nam uradis za ovde ali sajt koji bi se bavio kosovom


Vode ima a  ordinacija ima u nekim delovima, a u Orahovcu i Hoci prave vino,toliko znam a za druge delove cu doznati.Tako da ko zeli  dobro vino mozemo poruciti od njih.Znam da ima i projekat za Novo Brdo i otkup gljiva

Evo malo o ova dva kraja

Gornji Orahovac

Srbi u Gornjem Orahovcu ne žive, oni tamo stanuju. Znaju da ne smeju dalje od crvene savijene žice. Albanci se ovom ulicom nesmetano kreću. Na skučenom prostoru onoga što Srbi nazivaju Gornji Orahovac, ima i nekoliko albanskih kuća. Albanska deca se igraju na ulici, srpska deca se na ulici ne zadržavaju.
Martovski, strogo kontrolisani požar nije dohvatio nijednu albansku kuću.

Dejan Baljošević je koordinator kancelarije za lokalne zajednice u Gornjem Orahovcu. On stoji na liniji razdvajanja koju čini pojas od porušenih srpskih kuća i pokazuje nam mesto do kojeg Srbi mogu da se kreću. U Gornjem Orahovcu ima oko 550 Srba, pretežno rade u administraciji [školstvo, zdravstvo...]. Oni koji ne rade, žive od iznajmljivanja kuća strancima, jer predstavnici međunarodne zajednice žive isključivo kod Srba. Broj Srba se od martovskog pogroma smanjuje. Po evidenciji kancelarije za lokalne zajednice otišlo je njih 25, pretežno kao zakasnela posledica martovskih dana, sa početkom nove školske godine: deca su upisana u škole u centralnoj Srbiji. Za njima će otići i roditelji.

U centru starog dela Orahovca, sada srpske enklave, nalazi se crkva.
Izgrađena je sredinom 19. veka na temeljima starije iz 14. veka. U njoj se danas između ostalog nalaze dve ikone iz manastira Zočište koji je 99 godine sravnjen sa zemljom. Ikona Svetih vrača Kuzmana i Damjana i ikona Gospoda Isusa Hrista Pantokratora.
Gradsko groblje je daleko, Srbi tamo ne odlaze. Ostalo je u albanskom delu.
Čitavih 5 godina orahovčani mrtve sahranjuju u crkvenoj porti. Danas na ovom skučenom prostoru ima oko 50 grobova.
Sve je počelo 98. godine kada su u napadu na Orahovac poginula 4 srbina. Bila su to prva četiri groba... Priča o sahranjivanju za je za orahovčane izuzetno bolna, ali je pričaju. »Grobovi su se otvorili da svedoče o mučeništvu onih koji su preživeli.«
Slika koja se meštanima urezala u pamćenje bila je rezultat pretrpane parcele i obrušavanja zida ka centralnoj ulici Gornjeg Orahovca.
Danas na tom mestu stoji novi potporni zid.

Velika Hoča

Život u Velikoj Hoči se razlikuje od onog u Gornjem Orahovcu. Na prvi pogled mirna atmosfera ovog sela akumulira potisnuto nezadovoljstvo njegovih stanovnika. Ima ih sedam stotina. Hočanci su ostrvljani, okruženi pretećim vodama i dobro znaju kako da sačuvaju svoje živote. Konvoj od pleksiglasa je njihov brod, - jedina veza sa ostatkom sveta.

Veliku Hoču je još Stefan Nemanja izmolio od vizantijskog cara za metoh Hilandaru. Tako da se u istorijskim izvorima prvi put pominje u Povelji Stefana Nemanje. Kao poklon srpskoj svetogorskoj svetinji Velika Hoča i okolna oblast postali su deo srpske srednjovekovne države. Bogati stanovnici Hoče u prošlosti, izgradili su 13 malih hramova, veliki broj vinica i građevina koje danas autentično svedoče o srednjovekovnoj seoskoj arhitekturi. Izvornost ovog mesta je danas ugrožena: stari objekti propadaju, dok savremena, jeftina gradnja zauzima njihova mesta.
Hoči je, da bi povratila stari sjaj, potrebna konzervacija i rekonstrukcija celokupnog seoskog ambijenta, jer ima sve preduslove da postane mesto – muzej.

Suština oživljavanja Hoče je upravo u angažovanju lokalnog stanovništva. Poput stare arhitekture Hočanci propadaju u uslovima nehumane izolacije. U selu žive ljudi svih generacija, iako je radno sposobno stanovništvo, u potrazi za zaradom, često, odsutno. Decu čuvaju babe i dede. Oni koji ne idu nikuda pretežno »žive« od poljoprivrede. Apsurdno, s obzirom na to da do 70% svoje zemlje ne mogu da dođu. Onih preostalih 30% nalazi se nadomak sela, na toj zemlji rade. Hektari i hektari srpske zemlje ostali su izvan pojasa bezbenosti. To što proizvedu dovoljno je potrebe domaćinstva, a ako nešto pretekne najčešće propada, jer nemaju načina da iznesu na tržište. Čuveno hočansko vino se, za nekadašnje pojmove, proizvodi u minimalnim količinama. Hočanci nemaju gde da zarade, a najgore je srednjoj generaciji koja niti prima penzije, niti ima pristup svojoj zemlji.

Iako situacija deluje beznadežno, pojedine tekuće probleme je moguće rešiti, ili bar olakšati. Ljubiša Đuričić je hočanac, jedini Srbin i jedini nealbanac u opštini Orahovac koji pored odbornicke, obavlja funkciju dodatnog potpredsednika opštine.
Kao deo opštinske vlasti srpski odbornik se bavi pretežno problemima infrastrukture. U Hoči ih ima dovoljno. Počev od vode i struje, preko sanacije ulica, proširenja ambulante do rekonstrukcije stare arhitekture. Mnogo toga je nerešeno. Posle 17. marta međunarodna zajednica je generalno počela da obraća pažnju na potrebe Srba u ovom kraju. Međutim, u projektima nije angažovano lokalno srpsko stanovništvo. Upravo je to jedan od ključnih uslova koji se postavljaju za buduće radove u okviru sela. Trenutno je aktuelna jedna od većih rekonstrukcija – obnova starog saraja. Izvor finansiranja je strana donacija. Jedini problem je da se svi slože. U ovom slučaju to su predstavnici lokalne zajednice, republički Zavod za zaštitu spomenika, Ministarstvo kulture i medija i Koordinacioni centar.
Još jedan veliki problem Hočanaca je petogodišnja medijska blokada. Dva puta nedeljno konvoj donosi list »Jedinstvo«, dobijaju ga besplatno. Tužan je prizor grabeža ljudi, koji su željni vesti o sebi i svojima u centralnoj Srbiji. Televiziju gledaju samo oni koji imaju skupu digitalnu, satelitsku opremu, a oni su retki. Kablovska mreža koja se trenutno uvodi u Hoči donekle će poboljšati situaciju. Ipak, najjeftiniji oblik dopiranja informacija – zemaljsko emitovanje srpskog kanala na teritoriji Kosova i Metohije – i dalje je neizvestan, iako ga podrazumeva Rezolucija UN 1244.

Velika Hoča predstavlja nesaglediv materijal za arheologe, konzervatore, arhitekte, istoričare umetnosti, jer ugroženo je kulturno nasleđe. U proteklom periodu predstavnika naših institucija nije bilo, a jedino je crkva ostala...jer tamo gde ima ljudi ima vere, ljubavi i nade.
Pokretno kulturno blago se u Hoči sakuplja vekovima. U crkvi Svetog Jovana, na uzvišenju pri samom ulazu u selo privremeno se čuvaju Longinove ikone iz 16. veka.

U okviru kompleksa dečanske vinice, kapela Svetog Trifuna čuva prikupljene fragmente fresaka, ikone i bogoslužbene predmete iz okolnih crkava i manastira koji su pretrpeli uništenje, kao i vredne primerke hadžijskih ikona i suvenira koji su našli put od Svete zemlje do Velike Hoče. Pokretni ostaci manastira Zočište se takođe nalaze na ovom mestu.

Zočište

Manastir Zočište sa crkvom Svetih Kuzmana i Damjana iz 14. veka nalazi se 3 km od Velike Hoče. Danas su na tom mestu ruševine, ostaci miniranja iz 1999. godine. Sagradio ga je pripadnik visokog sveštenstva u vreme dinastije Nemanjića na temeljima starohrišćanskog hrama iz 10. veka. Prvi put se pominje u povelji Kralja Stefana Dečanskog 1327. godine. Manastir je ime dobio po izvoru mineralne vode, lekovite za oči. Čudotvorne mošti Svetih Vrača iz pepela hrama i ruku kradljivaca spašene su i nalaze se u manastiru Sopoćani. O povratku monaha u Zočište se sve češće govori. Sredinom septembra 2004. vojnici italijanskog KFOR-a su posle dogovora sa predstavnicima Eparhije raško-prizrenske počeli da raščišćavaju ruševine. Otac Petar Ulemek, iguman Đurđevih Stupova je ispred Eparhije, postavljen da brine o povratku i obnovi manastira. Novac za obnovu je prema rečima oca Petra obećala Vlada Kosova, predsednik Belorusije Lukašenko i pravoslavni Palestinci iz Njujorka koji su uslovili finansiranje ličnim prisustvom u obnovi.
Povratak monaha, svi se slažu, znači i povratak meštana Zočišta, a obnova manastira koji je nekada imao konak sa 55 kreveta za posetioce, bila bi znak da ima nade, ne samo za hočance i gornjo orahovčane, već i za sve Srbe na Kosovu i Metohiji.

Artforum, Velika Hoča

Moć pojedinca je ogromna i odgovornost za pasivnost imaju svi.
Oni koji su se hrabro upleli u kučinu kosovske problematike najbolje znaju kojim putem treba krenuti.
Artforum je nastao 2003. godine iz lične potrebe umetnika da nešto preduzme. Počelo je ranije, 99. na mostu u Kosovskoj Mitrovici kada je Ljiljana Bursać 21 dan, u toku božićnih i novogodišnjih praznika, slikala 127m velik Most svetlosti.
Danas Artforum podrazumeva likovnu koloniju, naučni skup istoričara umetnosti, konzervatora i restauratora, etnologa, istraživača muzike i pedagoga. Sve to, odvija se pod pokroviteljstvom UNESCO-a. Najjači podsticaj da osnuje Artforum upravo u Velikoj Hoči, Ljiljana Bursać je dobila pošto je uvidela problem nedostatka prirodnog razvoja mladih ljudi. Da bi se premostile posledice dugogodišnje izolacije i uhvatio korak sa ostatkom civilizacije osnovane su i edukativne radionice za decu.
U centru sela u okviru parohijskog doma nalazi se galerija Artforuma. Tu se čuvaju slike nastale za vreme kolonija prethodnih godina. Neke od njih su prebačene u hodnike škole da donesu radost deci. Njih u Hočanskoj osnovnoj školi ima oko osamdeset.
Branka Ivanić, kustos Narodnog muzeja već duže vreme sa kolegama beleži sve što se ovde nalazi. Skromno nazvana radionica istorije umetnosti, u toku 2004. godine je prepasla u ozbiljan naučni skup. Njihov cilj je da svetskoj i domaćoj, pre svega stručnoj, javnosti pokažu šta čuvaju hočanski hramovi. Dalekosežnija dobrobit za Veliku Hoču, ali i stručnu javnost, nalazi se u ideji da se u Hoči osnuje škola za konzervaciju. Ljiljana Bursać je uputila direktan poziv Mili Živančević Popović iz Dijana centra kako bi se, ova konzervatorska i restauratorska institucija od nacionalnog značaja, uključila u realizaciju projekta. Muzička delatnost Artforuma podrazumeva prikupljanje i beleženje starih, retkih pesama. Do sada je zabeleženo njih desetak. Najčešće opevaju vinogradarske i žetvene radove i ljubav. Ovo istraživanje je u toku i obavlja ga Marko Milivojević. Njegove namere su da snimljeni materijal kao muzejsku građu poveri Narodnom muzeju u Beogradu.

treba da požurimo da sve krene pre 11. maja  , imam osećaj da će lakše ići

kasno smo se sjetili
50 godina nismo nista radili u vezi ovog i sad ispravljamo greske...
al ajde ako radis na necem imas sanse da uspjes a ako ne nemas nikakve

Naravno. Moze i u nekoj enklavi. Samo ne znam da li ce se svi sloziti sa tim.



Tebi joco treba web developer za sajt. Na umrezavanje racunara se misli fizickim putem (kablovima) ili bezicno.

Ali za sajt se uvek moze pripomoci slikama.

Znam ja sta je umrezavanje a sta web Imaju oni vec umrezene racunare.A videcu ko nema racunar pa da mu se pokloni

da ali hteo sam da se uradi web sajt i da sa na njumu postavi radio stanica kao sto je predlozila simijon.

Moze da se vidi koliko bi nas islo.Autobusmo moze da ide oko 50 ljudi sto je ja mislim sasvim dovoljno.A put se moze srediti a za bezbednost ne brinite nesmju oni sad nista da rade jer moraju da se pokazu kao dobri i tolerantni.Nista se ne bojte

ja lično nemogu mnogo da pružim,ali joco neki spisak najpotrebnijih stvari pa bi se angažovao da probam da skupim po gradu,naravno na lično učestvovanje računajte

Po mom misljenju treba prvo oformiti jedna krajnje iskrenu i neiskomprimitovanu srpsku organizaciju koja ce finansijsku podrsku imati medju bogatim srbima u dijaspori i ovde
Ljudi koji ce da stoje na celu te organizacije moraju da budu visoko moralne licnosti iskrene patriote a ne huskaci i laznjaci kafanski cetnici i pijandure
Takvi ljusi krajnje obrazovani i sa pedigreom bi mogli da prije svega imaju status i ugled medju srbima i kao takvi bi vjerovatno imali uspjeha
Da ne duzim to mora da bude casna i dobro organizaovana bez klikera u dzepovima organizacija
Dalje mora se vidjeti i pozabaviti  problemima  koji su doprinijeli do ovakvog stanja u nasem drustvu definisati uzrocnike i jasno ih prokazati raditi na sistematskom iskorenjivanju istih
To nije nesto sto se zavrsava za mjesec ili dva traje decenijama i nadzivice svoje tvorce i djecu njihove dijece
Reci cu o njihovim planovima nesto kasnije

U sustini, sve oko Crvenih krstova i ostalo i drugih humanitarnih organizacija, ne bih bas, jer se to sliva u privatne dzepove....

Pre bih predlozio nesto preko Bureka, svako da odvoji po 20 eura mesecno npr, pretpostavljam da bi to svako mogao da skupi, od svih clanova Bureka, koliko ih ima, pa uzmemo samo aktivne clanove, mislim da bi tu mesecno mogla da se skupi dobra para za te ljude dole....

To sam vec negde naveo, to bi mogao SF da otvori poseban racun, da se otvori neki Burek humanitarni fond, posto je burek pravni subjekt, pa da se organizuje neka konkretna pomoc..... ne verujem bas da njima puno koriste racunari, DVD jevi i ostalo, oni ljudi nemaju ni struje, nemaju ni telekomunikacije.... njima treba i hrane i medicinske pmoci....sad jos kad ih blokiraju.... treba decu skolovati, treba pomagati onima koji nemaju posao i prihode....